Маслина

Маслина, маслинка, маслица, уљица, уљеника или олива (лат. Olea europaea) је врста ниског дрвета која потиче из источног Медитерана и припада истоименој фамилији (Oleaceae).

Маслина
Временски распон: Касни плеистоцен до данас, 0.06–0 Ma
Olivesfromjordan
Olea europaea у близини Мртвог мора, Јордан
Научна класификација
Царство:
(нерангирано):
(нерангирано):
(нерангирано):
Ред:
Породица:
Род:
Врста:
O. europaea
Биномијално име
Olea europaea
Olea europaea range
Мапа дистрибуције

Опис биљке

NSRW Rubber and Others
Лист, цвет и плод маслине

Зимзелено дрво које расте у Средоземљу где се уље, које се добија прерадом плодова ове биљке, сматра симболом медитеранског начина исхране. Истовремено је и симбол мира, плодности, изобиља и дуговечности. Листови су елиптични, дугуљасти, кожасти са тамнозеленим лицем и сребрнастосивим наличјем и врло кратком дршком. Из пазуха листова развијају се усправне гроздасте цвасти које чине цветови са белом круницом. Чашица и круница имају по 4 листића. Плод је јестива коштуница, позната као маслинка, тамноплаве до скоро црне боје и од њега се добија чувено маслиново уље.

Лековити састојци

Маслина, зелана
Olives vertes
Мариниране зелене маслине
Нутритивна вредност на 100 g (3,5 oz)
Енергија609 kJ (146 kcal)
3,84 g
Шећери0,54 g
Прехрамбена влакна3,3 g
15,32 g
Засићене2,029 g
Мононезасићене11,314 g
Полинезасићене1.307 g
1,03 g
Витамини
Витамин А екв.
(3%)
20 μg
(2%)
231 μg
510 μg
Тиамин 1)
(2%)
0,021 mg
Рибофлавин 2)
(1%)
0,007 mg
Ниацин 3)
(2%)
0,237 mg
Витамин Б6
(2%)
0,031 mg
Фолат 9)
(1%)
3 μg
Холин
(3%)
14,2 mg
Витамин Е
(25%)
3,81 mg
Витамин К
(1%)
1,4 μg
Минерали
Калцијум
(5%)
52 mg
Гвожђе
(4%)
0,49 mg
Магнезијум
(3%)
11 mg
Фосфор
(1%)
4 mg
Калијум
(1%)
42 mg
Натријум
(104%)
1.556 mg
Остали конституенти
Water75.3 g

Проценти су грубе процене засноване на америчким препорукама за одрасле.
Извор: NDb USDA

Плод маслине богат је беланчевинама, хлорофилом, сапонинима, воском, смолом, витаминима А, D, K и Е, масним киселинама као што су: олеинска, стеаринска, палмитинска, многим минералима, ензимима и др. У старо време се маслиново уље користило за исхрану, хигијену и улепшавање, осветљење, лечење и у ритуалне сврхе. Витамин Е и олеинска киселина су познати и доказани антиоксиданси. Данас у свету постоји више од 50 врста маслиновог дрвета које се гаји широм света управо због производње уља или течног злата као се врло често назива.

Лист маслине

Од листа маслине припрема се чај који помаже код упала и тегоба функционисања уринарног тракта.[1]

Маслиново уље

Плод је богат уљем, који се цеди кориштењем притиска кроз разне пресе (хладно цеђено уље), или се издваја користећи врућу воду или пару. Уље се користи у исхрани као додатак јелу, пржење, зачињавање јела, као и у медицинске сврхе. У ранијем периоду су маслине цеђене ручно или уз помоћ камена.

Маслиново уље се цеди индустријски машинама а почетком двадесетог века је то рађено постројењем на водени погон слично воденици.

Маслина у књижевности и историји

У Библији спомиње се више од хиљаду пута. У хришћанству је симбол Божје бриге за људе. Мојсије је ослобађао ратовања мушкарце, који су гајили маслине. Голубица која се после потопа вратила на Ноеву арку у кљуну је носила маслинову гранчицу као симбол помирења Бога и људи. Са много маслинових ганчица народ је прославио Исусов улазак у Јерусалим. Исус се знојио крвавим знојем на Маслинској гори, окружен мноштвом маслина, а Исусов крст, био је по предању од маслиновог и кедровог дрвета.

Због чврстоће и отпорности, маслина је симбол снаге. Тако је Херкул имао тољагу од маслиновог дрвета, а Одисеј је маслиновим коцем ослиепио Киклопа. Маслина је симбол оданости и верности па је Одисејев и Пенелопин брачни кревет био од пања маслине. Хомер је маслиново уље звао текућим златом. Хипократ је маслиново уље преписивао за више од 60 разних болести. Победницима на Олимпијским играма, на главе су стављали маслинове венце, а за награду су добивали амфоре с маслиновим уљем, које је било тада врло скупо.

Производња

Табела показује производњу плода маслине. Првих девет земаља припадају подручју Медитерана и производња маслина у тим државама чини 95% светске производње (према подацима Fao).

Главне земље произвођачи
Година 2003 Производња
тонама)
Обрадива површина
хектарима)
Количина изражена у
(q/Ha)
Свет 17 317 089 8 597 064 20,1
1. Шпанија 3 160 100 2 400.000 25,7
2. Италија 6 149 830 1 140 685 27,6
3. Грчка 2 400.000 765 000 31,4
4. Турска 1 800.000 594 000 30,3
5. Сирија 998 988 498 981 20,0
6. Тунис 500.000 1 500.000 3,3
7. Мароко 470.000 550.000 8,5
8. Египат 318 339 49 888 63,8
9. Алжир 300.000 178 000 16,9
10. Португал 280.000 430.000 6,5
11. Либан 180.000 230.000 4,5
Postrojenje za maslinovo ulje
Постројење на водени погон за цеђење маслиновог уља у Панагији на острву Тасос

Галерија

Oliva in Bar

У Црној Гори, у Бару, расте Стара маслина (Olea europaea) чија се старост процењује на преко 2.000 година. Верује се да је ово најстарије стабло маслине у Европи и једно од најстаријих у свету

Kalabrien Oliven 2257

Маслињак

Old olive tree in Karystos, Euboia, Greece

Стара маслина у Каристосу на грчком острву Евбеја

Olivesfromjordan

плод маслине пореклом из Јордана (Мртво море)

Olea europaea - Köhler–s Medizinal-Pflanzen-229

Илустрација маслине из 19. века

Olea europaea young plant01

млада биљка

Olea europaea subsp europaea Leafs

лице и наличје листова

Olivo-fiore

пре цветања

Olivenblüte3

цветање

Види још

Референце

  1. ^ „Чај листа маслине”. Приступљено 04. 03. 2017.

Литература

  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

Јасен

Јасен (Fraxinus) је назив за род дрвенастих скривеносеменица из фамилије маслина (Oleaceae). Врсте из овог рода насељавају велике делове Европе, Азије и Северне Америке. Енглески назив стабла, ash, води порекло до староенглеске речи æsc, која се односи на прото-индо-европску реч за дрво, док је генеричко име настало на латинском потекло од прото-индоевропске речи за брезу. Обе речи се користе и за означавање „копља” на њиховим респективним језицима јер је дрво добро за прављење копља.

Лишће је наспрамно (ретко у групама од три), и углавном перасто-сложено, а код неколико врста просто. Семе је крилата орашица. Већина врста рода Fraxinus је дводома, са мушким и женским цветовима на засебним биљкама, док је пол код јасена изражен као континуум између мушких и женских јединки, међу којима доминирају једнородна стабла. Са годинама, јасен може да промени своју сексуалну функцију од претежно мушке и хермафродитне према женској. Ако се узгаја као украсно стабло и ако су присутна оба пола, јасен може да проузрокује значајан проблем својим семеном (због велике количине коју рађа). Планински јасени имају лишће и пупољке који су површно слични правом јасену, али припадају несродном роду Sorbus у породици ружа.

Јоргован

Јоргован (лат. Syringa) род је од око 20 врста цветница који припада фамилији маслина (Oleaceae). Врста Syringa vulgaris је најбројнији представник овог рода. Природни ареал распрострањења рода су делови југоисточне Европе и Мале Азије. Цвета од априла до маја.

Јужна Европа

Јужна Европа је регија Европе која се налази у јужном делу истоименог континента, у басену Средоземног мора. Ова регија обухвата површину од 1.426.838 km2, и у њој живи око 160 милиона људи.Јужна Европа се састоји од три велика полуострва и бројних острва у Средоземном мору.

Западни део Јужне Европе представља Пиринејско полуострво; средњи део, Апенинско полуострво а источни део, Балканско полуострво.

Апулија

Апулија (итал. Puglia, транскрибовано: Пуља, лат. Apulia) је једна од 20 регија Италије. Налази се у источном делу земље. Главни град је Бари, а познати градови су и Таранто, Фођа, Бриндизи, Лече.

Апулија је позната као „пета“ на "италијанској чизми".

Садашњи председник регије је Ники Вендола.

Баликесир (вилајет)

Баликесир вилајет (тур. Balikesir ili), је вилајет у западној Турској, који излази и на Мраморно и на Егејско море. На западу се граничи са вилајетом Чанакале, на југозападу се граничи са вилајетом Измир, на југу са вилајетом Маниса, на југоистоку са вилајетом Китахија и на истоку са вилајетом Бурса. Седиште области је град Баликесир. Већи део вилајета се налази у Мраморној регији, док се мањи део вилајета налази у Егејској регији.

У овом вилајету се налази планина Каз даги. Вилајет Баликесир је познат по производњи маслина и као туристичка дестинација. У њој се налазе бројна налазишта каолинита и боракса.

Бари (округ)

Округ Бари (итал. Provincia di Bari) је округ у оквиру покрајине Апулија у средишњој Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Бари.

Површина округа је 3.825 км², а број становника 1.252.398 (2008. године).

Барлета-Андрија-Трани (округ)

Округ Барлета-Андрија-Трани (итал. Provincia di Barletta-Andria-Trani) је округ у оквиру покрајине Апулија у средишњој Италији. Седишта округа покрајине су највећа градска насеља Барлета, Андрија, Трани, по којима је округ и добио ово сложено име.

Површина округа је 1.539 км², а број становника 390.800 (2008. године).

Округ Барлета-Андрија-Трани је један од најмлађих округа у Италији, основан 2009. године.

Бриндизи (округ)

Округ Бриндизи (итал. Provincia di Brindisi) је округ у оквиру покрајине Апулија у средишњој Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Бриндизи.

Површина округа је 1.840 км², а број становника 402.934 (2008. године).

Демократска партија (Италија)

Демократска странка (итал. Partito Democratico, PD) је политичка странка левог центра, претежно социјалдемократске и социјално-либералне оријентације у Италији.

ПД је основан 14. октобра 2007. године, као резултат уједињења две веће политичке странке:

Демократе левице (итал. Democratici di Sinistra, DS), углавном социјалдемократске и социјалистичке оријентације;

Бела Рада — Демократија је слобода (итал. La Margherita-Democrazia è Libertà), претежно социјално-либералне и лево-хришћанске оријентације.Осим те две странке, Демократској странци се припојило још неколико мањих странака, које су све биле део коалиције L'Ulivo (Маслина).

Ерикуза

Ерикуза (грч. Ερεικούσσα) је најсјеверније острво Отонске групе острва, а самим тим и најсјеверније острво Грчке.

Координате острва: 39° 53' Сгш; 19° 35' Игд

Острво је од сјеверне обале Крфа удаљено око 25 km. Дужина и ширина острва су подједнаке и износе око 2 km, што острву даје површину величине нешто изнад 4 km². То га чини другим по величини острвом, мале Отонске групе.

На острву живи око 90 људи, који се оглавном баве пољопривредом, и то посебном узгајањем маслина. На острву је такође развијен туризам и рибарство, али у доста мањој мјери. Највиша тачка острва је узвишење Мерлера, чија висина износи 130 m.

Бродска веза са осталим острвима постоји зависно од лијепог времена. Редован превоз се обавља са главним градом острва Крф, а за вријеме љетње сезоне постоје и линије са сјеверним крфским мјестима. До данашњих дана, седам малих села која се налазе на острву прилично су ријетко туристички посјећивана, па су због тога задржала атрибут веома мирних мјеста.

Главна мјеста на острву су малена лука и село Порто, као и истоимено село Ерикуза, које се налази на источној обали острва.

Притом на Ерикузи постоји више хотела, веома дуге пјешчане плаже, а морска вода око острва је провидна попут стакла.

Етрурија

Етрурија (у грчким и латинским изворима називана је Tyrrhenia) је била област у централној Италији на простору данашње Тоскане, делимично Лација, Емилије-Ромање и Умбрије. Доста о локацијама етрурских насеља налазимо у есејима Д. Х. Лоренса.

Народ старе Етрурије се називао Етрурцима и њихова се цивилизација базирала на градовима-државама који су створени у VIII веку п. н. е. и који су постали веома снажни у наредна два века. Етрурци су били доминантна култура у Италији до 650 год. п. н. е. и имали су утицаја не само на суседе као што је био Лацијум већ и шире. Трговина тада цвета чак и са Египтом о чему сведоче многи предмети нађени у етрурским гробницама.

Рим је нарочито био под утицајем Етрураца у коме влада низ етрурских краљева до 509. п. н. е. када је последњи етрурски краљ Луције Тарквиније Охоли био збачен са трона и када је основана Римска република. Најјачи утицај етрурске културе на Рим присутан је био у архитектури и ритуалима, као што је нпр. тријумф. Под етрурским краљевима били су изграђени Капитол, Клоака Максима (градска канализација) и Вија Сакра (један од путева). Такође у римском парламенту, Сенату, од 300 посланика (сенатора) 100 је било из редова етрурског племена.

Етрурци су такође заслужни за приближавање грчке културе Римљанима, укључујући 12 богова са Олимпа, гајење маслина и винове лозе, алфабет и архитектуру (лук, канализација, одводни системи су били увезени из Етрурије).

Класично име Етрурија је оживљено почетком XIX века када је то име дато Тоскани (краљевина Етрурија 1801-1807) под Наполеоном.

Итака

Итака – (грч. Ιθάκη), друго најмање острво од седам најважнијих Јонских острва, у оквиру периферије Јонска острва у западном делу Грчке. Главно место острва је Вати, а значајна насеља су Перахори, Лефки, Ставрос, Платритиса, Аноги, Егзоги, Фрикес и Киони.

Округ Итака је успостављен 2011. године на делу некадашње префектуре. Она се састоји из једне општине, општине Итаке, која обухвата острво Итака и околна острвца и хриди.

Острво дугује своју славу грчким митовима. Познато је широм света по Хомеровим еповима Илијада и Одисеја, као постојбина грчког хероја Одисеја.

Назив „Итака“ се симболично користи у многим песмама и литератури да означи циљ, жудњу за завичајем, носталгију и повратак. Позната је песма Милоша Црњанског „Итака“.

Маслина Страна

Маслина Страна је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Гламоч које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 38 становника.

Парламентарни избори у Италији 1996.

Парламентарни избори у Италији 1996. су одржани 21. априла 1996.

Избори су сазвани након пада владе коју је водио Ламберто Дини. Ова изборна рунда је исходила победу левичарске коалиције „Маслина“, коју је водио Романо Проди, који ће бити постављен за премијера после избора.

Парламентарни избори у Италији 2001.

Парламентарни избори у Италији 2001. су одржани 13. маја 2001.

Победу је однела центро-десничарска коалиција „Кућа слобода“ под вођством Силвиа Берлусконија, док је побеђена левичарска коалиција „Маслина“, коју је предводио Франческо Рутели.

Санторини

Санторини или Тира (грч. Σαντορίνη од итал. Santa Irene, грч. Θήρα) је једно острва у групацији Киклада у Грчкој. Управно острво припада округу Санторини у оквиру Периферији Јужни Егеј. Санторини са околним острвима чини једну општину у оквиру овог округа, укупне површине 90,6 km². Ова општина укључије и тзв. Мања острва Санторинија - острво Тиразија и ненасељена острва: Неа Камени, Палаја Камени, Аспронизи и Кристијани.

Санторини је једно од најсликовитијих, најпознатијих и туристички најпосећенијих острва у Грчкој.

Сирос

Сирос (грч. Σύρος) је једно острва у скупини Киклада у Грчкој. Сирос је најнапредније и најнасељеније острво Киклада, а острвско средиште, град Ермополи, је највеће и главно градско насеље на Кикладима. На острву се важна и насеља Ано Сирос и Посејдонија.

Управно острво чини засебну и једину општину у оквиру округа Сирос Периферије Јужни Егеј. Оно укључују и околна острвца и хриди. Ермополи је истовремено и седиште округа и периферије.

Таранто (округ)

Округ Таранто (итал. Provincia di Taranto) је округ у оквиру покрајине Апулија у источној Италији. Седиште округа покрајине и највеће градско насеље је истоимени град Таранто.

Површина округа је 2.430 км², а број становника 580.497 (2008. године).

Црвеница

Црвеница је тип земљишта карактеристичан за медитеранске крашке пределе, тј. терене изграђене од кречњака који добијају знатну количину падавина. Црвеница је тзв. тешко тле, збијено, с мало хумусних материја. Али, црвеница лако упија и дуго задржава воду, што омогућује биљкама да на њој опстају и током сувог, жарког и дугог медитеранског лета. У стручној литератури црвеница је позната под италијанским називом terra rossa. Овај тип земљишта настаје растварањем кречњака и доломита и представља његов неразградиви остатак. Формира се по дну вртача, увала и крашких поља.

Црвеница се у Црној Гори јавља од Херцег Новог до ушћа Бојане. Изразита је у Зетској и Бјелопавлићкој низији. У Србији тера роса захвата мање просторе у Рашкој, Шумадији (Страгари и Топола), затим у Метохији и источној Србији.

Тера роса је глиновита, мрвичасте структуре. Садржај хумуса је око 1-3%. Садржи оксиде гвожђа и алуминијума, који јој дају црвену боју, због чега је и добила име. Спада у типска — развијена земљишта. На вишим надморским висинама прелази у гајњаче и подзоле захваљујући порасту количине падавина. Црвеница је погодна за гајење винове лозе и воћа (смоква, маслина и др).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.