Масакр у Кравици

Масакр у Кравици је назив за масовно убиство становника српског села Кравица надомак Братунца.[1]

Кравица на мапи Босне и Херцеговине

Позадина

Почетком 1990-их село је бројало око 350 житеља. Кравица са околином је током Другог светског рата десеткована од стране муслимана, и преко 500 људи је убијено. Због тога је ово село од Другог светског рата било познато по томе да ту „муслиманска нога није крочила“. Током лета 1992. Босански Срби и Муслимани су се борили у области Кравице и Јежестица. Борбе су се интезивирале децембра 1992. и почетком јануара 1993, када су Муслимани напали Србе углавном у правцу Кравице и Јежестице. Ујутро 7. јануара 1993. на православни Божић, Муслимани су напали Кравицу, Јежестицу и Шиљковиће. Детаље напада су испланирали Хамед Салиховић и Рамиз Бећировић.[2]

Масакр на Божић 7. јануара 1993.

Други по реду покољ у Кравици се десио на Божић 7. јануара 1993. у српском селу Кравица надомак Братунца,[1][3] када су муслиманске снаге тадашње војске БиХ, од око 3000 војника, предвођене Насером Орићем напале село које је бранила сеоска стража.[2] Током напада снага Насера Орића у борби, штитећи одступницу око 1.000 избеглица из Кравице, али и становника околних села Шиљковићи, Јежештица, Бањевићи, погинуло је 49 људи[3] (по неким подацима 46[1]), док је неколико села спаљено до темеља [4] Убијени су били становници села, од којих су неки управо напуштали цркву послије божићне службе.[1]

Жртве масакра су осим припадника сеоске страже били и деца и старци. Најмлађа жртва, Владимир Гајић, је имао само четири године а Новица Богићевић четрнаест, док су међу жртвама и Владимир Стојановић од 78,[5] Ристо Поповић 73,[5] а најстарија жртва Мара Божић је имала 84[5] године. Рањених је било 82 док је током целог рата Кравица изгубила 158 мештана. Спаљено је 690 кућа и помоћних објеката, црква је сравњена са земљом а гробља су уништена и гробови прекопани. Пре паљевине је извршена општа пљачка од стране више хиљада цивила који су заједно са војницима војске БиХ учествовали у нападу [6].

Избеглице су по највећој зими и дубоком снегу прегазиле реку Дрину и прешле у Србију.

У марту 1993. војска Републике Српске је започела контраофанзиву и након 70 дана поново заузела Кравицу. Тек тада су мештани села Кравице на братуначком гробљу могли да сахране своје мртве.

Председник Србије, Борис Тадић је 2006. године присуствовао помену кравичким жртвама.

Суђење

Детаље напада на Кравицу су планирали Хамед Салиховић и Рамиз Бећировић [6]. Напад су извеле јединице армије Босне и Херцеговине са подручја Сребренице и околних села.

До сада је за учествовање у овом масакру суђено Насеру Орићу, али не за масакр становника Кравице, пошто је тужилаштво сматрало да за то нема основа јер су у Кравици погинули углавном војници, а не цивили. Насер Орић је био командант јединица Армије Босне и Херцеговине на територији Сребренице током рата у Босни и Херцеговини и по сопственом признању датом током каснијег суђења пред Хашким трибуналом, учествовао је у нападу на Кравицу. Он је 28. марта 2003. оптужен од стране тужиоца Хашког трибунала, Карле дел Понте по више основа укључујући и прекомерно уништавање имовине у власништву становника села (међу којима је и Кравица) углавном насељених Србима. Припадници СФОР-а су га ухапсили 10. априла 2003. године.

Орић је 30. јуна 2006. осуђен на две године затвора и пуштен на слободу, пошто је у притвору већ био провео преко три године. Није проглашен кривим за уништавање имовине у Кравици већ је осуђен по основу командне одговорности, зато што није предузео одговарајуће кораке да спречи убиства и окрутно поступање својих потчињених према затвореницима српске националности у полицијској станици у Сребреници 1992-93. Судско веће Хашког трибунала је у пресуди констатовало да је у Кравици, али и у оближњим селима Јежестица и Шиљковићи, уништен и спаљен велики број кућа и осталих грађевинских објеката, међутим на основу пружених доказа није могло да закључи да се сва ова уништавања могу приписати искључиво босанским муслиманима.[7] Судско веће је констатовало је да је огроман број цивила муслимана (углавном избеглица) био присутан пре, током и после напада на Кравицу и да није било могуће контролисати их и спречити да изврше уништавање имовине становника села Кравица и Јежестица.[8] Насер Орић је 3. јула 2008. године, после жалбе, правоснажно ослобођен кривице по свим тачкама оптужнице.

Ко на Божић у Кравицу дође?

Приликом масакра над Србима у Кравици, један од припадника јединице Насера Орића по имену Ризо, који је учествовао у масакру над Србима, је написао пјесму о томе, где се на најподмуклији начин вређају српске жртве. Иначе ова песма је веома популарна код сребреничких муслимана, па се може чути јавно на весељима и свадбама.[9]

Документација злочина

Између маја 1992. и јануара 1994, 192[10] српска села и засеока у ширем региону Сребренице су опљачкана и спаљена, убијено је 1.300 мештана, а много више је побјегло.[1] Мапа уништених села може се видјети овдје. Током 1994. и 1995, командант Сребренице Насер Орић је позивао стране репортере у свој стан да би им показивао видео-касете које су приказивале одсјечене главе Срба, куће у пламену, и гомиле лешева.[1]

Западни медији су скоро у потпуности игнорисали масакр у Кравици у вријеме када се десио.[1]

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Fool's Crusade — Yugoslavia, NATO and Western Delusions, Diana Johnstone. New York: Monthly Review Press.2002. ISBN 978-1-58367-084-2.
  2. 2,0 2,1 ICTY 2006, стр. 231–233.
  3. 3,0 3,1 Тадић: Свет мора да зна за српску патњу, Приступљено 9. 4. 2013.
  4. ^ Српска села око Сребренице петнаест година касније Архивирано на сајту Wayback Machine (мај 28, 2011) (на језику: енглески), Приступљено 9. 4. 2013.
  5. 5,0 5,1 5,2 „Конгрес српског уједињења: Жртве у 1993. години”. Архивирано из оригинала на датум 21. 2. 2008. Приступљено 22. 2. 2008.
  6. 6,0 6,1 Пресуда Хашког трибунала на суђењу Насеру Орићу, тачка 663, Приступљено 9. 4. 2013.
  7. ^ Пресуда Хашког трибунала на суђењу Насеру Орићу, тачка 671, Приступљено 9. 4. 2013.
  8. ^ Пресуда Хашког трибунала на суђењу Насеру Орићу, тачка 684, Приступљено 9. 4. 2013.
  9. ^ Ко на Божић у Кравицу дође?, Приступљено 9. 4. 2013.
  10. ^ www.glas-javnosti.co.yu, Приступљено 1. 4. 2013.

Литература

Спољашње везе

Братунац

Братунац је насељено мјесто и сједиште истоимене општине у источном дијелу Републике Српске, БиХ. На попису становништва 2013. године, Братунац је према подацима Републичког завода за статистику Републике Српске имао 7.530 становника, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 8.359 становника.

Декларација о Сребреници

Декларација о Сребреници или Декларација о осуди злочина у Сребреници Народне скупштине Републике Србије је декларација којом Народна скупштина Републике Србије осуђује злочин над бошњачким становништвом Сребренице у јулу 1995. године, на начин утврђен пресудом Међународног суда правде, и тражи и од осталих држава на простору бивше Југославије да на исти начин осуде злочине над српским народом.Декларација о осуди злочина у Сребреници Народне скупштине Републике Србије је након цјелодневне расправе до касно у ноћ 30.3.2010. у Народној скупштини Републике Србије, донесена ујутро 31. марта 2010. Декларација је изгласана са 127 гласом за и 21 гласом против. Република Српска је изразила своје неслагање са декларацијом.

Злочин у Скеланима

Злочин у Скеланима или масакр у Скеланима је назив за масовно убиство становника српске националности у месту Скелани код Сребренице 1993. године. Злочин се догодио 16. јануара 1993. године када су припадници тзв. армије Републике Босне и Херцеговине напали Скелане и убили 69 мештана.

Злочин у Факовићима

Злочин у Факовићима или масакр у Факовићима је назив за масовно убиство становника српске националности у месту Факовићи код Братунца 1992. године. Злочин се догодио 5. октобра 1992. године када су припадници армија Босне и Херцеговине напали Факовиће и убили 25 мештана.

Кравица

Кравица је насељено мјесто у општини Братунац, Република Српска, БиХ. Према попису становништва из 2013. у насељу је живјело 602 становника.

Масакр у Кравици 1944.

Покољ у Кравици је назив за убијање 111 становника села Кравица (данас у Републици Српској, Босна и Херцеговина) српске националности, које су 3. јула 1944. године извршиле усташе под командом Анте Царатана и Фрање Сударе .Извршиоци овог покоља су били припадници Прве усташке бригаде. Приликом извршења овог злочина су спаљени многобројни засеоци села Кравица (Доњи и Горњи Бачићи, Анђићи, Солаковићи, Поповићи, Мандићи....). У подруму породичне куће Васића је спаљено 46 становника засеока Анђићи .

Током читавог Другог светског рата је на подручју Кравице и околних села било 600 жртава рата.

Напад на Вишњицу

Напад на Вишњицу је војни напад на село Вишњица, у општини Милићи, на територији Републике Српске, Босна и Херцеговина, који су 26. јуна 1995. године извеле муслиманске снаге стациониране у демилитаризованој зони Сребреница под заштитом ОУН. Тога дана су се муслиманске снаге, које је предводио Зулфо Туршуновић из села Сућеска, пробиле иза српске линије одбране и опљачкале и спалиле село Вишњица.По неким подацима убијено је 40 људи у селу, а по другима је убијена само једна особа. Село Вишњица је било већински српско село у општини Милићи.

Општина Братунац

Општина Братунац је општина у Републици Српској, БиХ. Сједиште општине се налази у насељеном мјесту Братунац. На попису становништва 2013. године Општина Братунац је имала 18.651 становника према подацима Републичког завода за статистику, а према подацима Агенције за статистику Босне и Херцеговине 20.340.

Рат у Босни и Херцеговини

Рат у Босни и Херцеговини био је војни сукоб на подручју Босне и Херцеговине, који је трајао од 1. марта 1992. до 14. децембра 1995. Овај рат се често описује и као Грађански рат у Босни и Херцеговини; такође се назива и именима као што су Одбрамбено-отаџбински рат (за Србе у Републици Српској), Агресија на Босну и Херцеговину (за Бошњаке у Босни и Херцеговини), те Домовински рат (за Хрвате у Босни и Херцеговини).

Оружани сукоби су почели након референдума за независност који је одржан 29. фебруара и 1. марта 1992. године. Рат је завршен потписивањем Дејтонског споразума. Процењује се да је током рата страдало око 100.000 људи, док је расељено око 1.800.000 људи.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.