Марти Ахтисари

Марти Оива Калеви Ахтисари (фин. Martti Oiva Kalevi Ahtisaari; Випури, 23. јун 1937) је бивши председник Финске, као и дипломата и медијатор Уједињених нација. Био је и специјални изасланик УН-а за статус Косова и Метохије.

Марти Ахтисари је добио Нобелову награду за мир 2008. „за вишедеценијско ангажовање и посредовање у успостављању мира и решавању конфликата на више континената“.[1] Ахтисари је почасни доктор више познатих универзитета, међу којима су Московски и Кијевски.

Марти Ахтисари
Martti Ahtisaari
Биографија
Датум рођења23. јун 1937.(82 год.)
Место рођењаВипури
Финска
Држављанство Финска
УниверзитетUniversity of Oulu
Политичка
партија
Социјалдемократска партија Финске
Потпис
AhtisaariMarttiSignature

Младост

Рођен је 23. јуна 1937. године у Випурију (Viipuri) (сада Виборг (Vyborg)), граду који је 1944. године анектирао СССР. Његов отац, пореклом Норвежанин, био је официр. Дипломирао је на универзитету у Ослу, определио се за каријеру наставника у Пакистану.

Дипломатска каријера

Марти Ахтисари је познат међу светским политичарима, дипломатама и аналитичарима. Репутацију је стекао као дипломата у Министарству иностраних послова Финске, а после као дипломата који је посредовао, оцењивао, договарао и пресуђивао на многим „врућим тачкама“ (у Израелу је испитивао акције израелских снага у избегличким логорима, у Северној Ирској се завлачио у тајне базе ИРА).

Пре тога, Ахтисари је био амбасадор Финске у Танзанији, Мозамбику, Замбији и Сомалији.

Тада је обављао више важних функција у институцијама које су се бавиле економском помоћи земљама у развоју, а 1987. године постаје подсекретар у Уједињеним нацијама. У Намибији је био специјални представник Уједињених нација од 1978. године до раних 90-их. У Намибији су преговори о независности трајали више од десет година: Ахтисари пише да је најтеже било да људи који су учествовали у преговорима схвате да им ништа повољније неће бити понуђено ни касније.

Намибија је у знак признања и захвалности Ахтисарија прогласила почасним грађанином. Следеће године постаје министар иностраних послова Финске, а 1992—1993. године председава међународном конференцијом о СФРЈ. Он је специјални представник генералног секретара УН-а. Маја 1999. године добровољно се понудио да буде неутрални представник у разговорима о окончању рата у СРЈ. Посредовао је између руског представника Виктора Черномирдина и америчког Строба Талбота.

Председник Финске

Martti Ahtisaari at the World Economic Forum
Марти Ахтисари на Светском економском форуму

Иако никада није био активан на домаћој политичкој сцени, као кандидат Социјалдемократске парије побеђује у фебруару 1994. године на председничким изборима. Постаје први председник Финске који је изабран на директним изборима гласовима свих бирача. На положају председника остаје до 2000. године. Понајвише захваљујући његовој политици и његовом личном ангажману, Финска званично постаје члан Европске уније 1995. године. У Финској је стекао велику популарност због успешних дипломатских мисија, али и отворених критика рата у Персијском заливу, због чега је изгубио наклоност САД.

Специјални изасланик за Космет

Бивши генерални секретар УН-а Кофи Анан именовао га је за специјалног изасланика УН-а за преговоре о будућем статусу Косова и Метохије. Његов план је, иако одбачен од стране савета безбедности и Срба, постао основа за проглашење независности Косова. Дана 8. августа је изјавио да су Срби криви као народ.[2] Крајем јуна и почетком јула 2007. године у многим српским гласилима се појавила вест да је Ахтисари примао мито од албанске мафије[3]. Цифре се крећу од 2 до 40 милиона евра[3]. Крајем јуна 2007. године прву вест о миту је демантовала канцеларија Мартија Ахтисарија[3], али већ почетком јула наводе немачке обавештајне службе БНД да је Ахтисари примио мито је потврдио и Глобални информативни систем[4]. И председник америчког савета за КиМ - Џим Џатрас је потврдио да има сазнања о примању мита од стране Ахтисарија.

Контроверза око Нобелове награде

2008. године добио је Нобелову награду за мир. Додељивање Нобелове награде бившем финском председнику Мартију Ахтисарију је скандалозно јер се ради о „архитекти” насилне сецесије Косова и Метохије од Србије, оценио је шведски институт ТФФ. ТФФ, један од водећих светских института за мировне студије, оценио је да „избор Мартија Ахтисарија не задовољава ниједан од критеријума који се налазе у завету Алфреда Нобела, а то су: допринос пријатељству у свету, смањење војски и стварање мировних конференција”.„Ахтисари је упорно функционисао као 'творац мира' за западне политичке елите. Он је 1999. убедио српску државу да одустане после 78 дана бомбардовања који је предузео НАТО, најбруталнијег догађаја у Европи након 1945, које је учињено без мандата Савета безбедности УН”, додаје се у саопштењу прослеђеном Танјугу.

ТФФ даље наводи како је Ахтисари затим изабран за „архитекту” плана о сецесији „независног” Косова, које се након бомбардовања отцепило од Србије… а независно Косова данас признаје само 25 % држава света”.„Дакле, Ахтисари је човек који својим 'посредништвом' помаже 'мир' који је постигнут милитаристичким начином и кршењем међународног права, а не пратећи норму УН 'до мира мирним путем'“, оценио је шведски институт.[5]

Мартију Ахтисарију треба дати Нобелову награду за подстицање сепаратизма, изјавио је Андреј Климов, заменик председника Комитета за међународне односе Државне думе Русије коментаришући додељивање Нобелове награде за мир финском политичару. „Ако је и заслужио награду, онда је то за подстрекавање рата и подстицање сепаратизма”, сматра Климов и додаје да у светској јавности не постоји јединствено мишљење о законитости плана којим је Ахтисари хтео да реши проблеме на Балкану.[6]

Референце

  1. ^ Ахтисарију Нобелова награда за мир. Радио-телевизија Србије, 10. октобар 2008., Приступљено 10. 10. 2008.
  2. ^ Krivi mu svi Srbi | Politika | Novosti.rs, Приступљено 12. 4. 2013.
  3. 3,0 3,1 3,2 Вест на „РТС-у“ од 22. јуна - Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 26, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 12. 4. 2013.
  4. ^ Чланак у „Пресу“ - „Ахтисари узео мито“ Архивирано на сајту Wayback Machine (септембар 28, 2007) (на језику: енглески), Приступљено 12. 4. 2013.
  5. ^ [1], Приступљено 12. 4. 2013.
  6. ^ Нобелова награда за растурање Србије : Свет : ПОЛИТИКА, Приступљено 12. 4. 2013.

Спољашње везе

Претходник:
Мауно Коивисто
Председник Финске
Наследник:
Тарја Халонен
1937

1937. је била проста година.

2007

2007. је била проста година.

2008

2008 је била преступна година.

3. јун

3. јун (3.6.) је 154. дан године по грегоријанском календару (155. у преступној години). До краја године има још 211 дана.

30. март

30. март (30.03) је 89. дан у години по грегоријанском календару (90. у преступној години). До краја године има још 276 дана.

6. фебруар

6. фебруар је тридесет седми дан у години у Грегоријанском календару. 328 дана (329 у преступним годинама) остаје у години после овог дана.

Јоичиро Намбу

Јоичиро Намбу (јап. 南部 陽一郎; Токио, 18. јануар 1921 — Тојонака, 5. јул 2015) био је амерички физичар јапанског порекла. Радио је као професор на Универзитету у Чикагу.За допринос у области теоријске физике, конкретно откриће механизма спонтаног нарушавања симетрије у субатомској физици, додељена му је Нобелова награда за физику 2008. године.

Жан-Мари Гистав ле Клезио

Жан-Мари Гистав ле Клезио (франц. Jean-Marie Gustave Le Clézio; Ница, 13. април 1940.) је француски и маурицијуски прозни писац. Написао је преко 30 књижевних дела. Добитник је Награде Ренодо за 1963. годину и Нобелове награде за књижевност 2008.

Лик Монтањије

Лик Монтањије (франц. Luc Montagnier; Шабри, 18. август 1932.) је француски виролог, добитник Нобелове награде за физиологију и медицину 2008. Године 1983. изоловао је ХИВ вирус и назвао га је LAV (енгл. lymphadenopathy-associated virus), јер је у почетку овај вирус уско повезиван са лимфним системом. Монтање је 1990. изнео тврдњу да ХИВ вирус не може сам да изазове сиду, већ да је потребно присуство кофактора за који је он веровао да је микоплазма.

Његово истраживање је обављено на Пастеровом Институту у Паризу. И даље постоје спорења око тога ко је први изоловао ХИВ вирус, јер је отприлике у исто време вирус изоловала и радна група Роберта Галоа.

Монтањије је један од оснивача Светске Фондације за превенцију сиде. Добитник је више од 20 значајних награда и признања.

Мартин Чалфи

Мартин Чалфи (енгл. Martin Chalfie; Чикаго, 1. фебруар 1947.) је амерички неуробиолог и професор на Универзитету Колумбија у Њујорку.

Флуоресцентни протеин је проучавао од 1988. Године 1994, заједно са асистентом Џиа Јуширкеном, објавио је знаменити научни чланак „Зелени флуоресцентни протеин као маркер за означавање гена“.

Награђен је Нобеловом наградом за хемију 2008. године, за откриће зеленог флуоресцентног протеина, заједно са колегама Роџером Ченом и Осаму Шимомуром.

Мауно Коивисто

Мауно Хенрик Коивисто (фин. Mauno Henrik Koivisto; Турку, 25. новембар 1923 − Хелсинки, 12. мај 2017) био је фински политичар, који је служио као девети председник Финске од 1982. до 1994. и премијер од 1968. до 1970. те од 1979. до 1982. године. Био је први фински председник из редова Социјалдемократске партије Финске.

Односи Србије и Финске

Односи Србије и Финске су инострани односи Републике Србије и Републике Финске.

Осаму Шимомура

Осаму Шимомура (јап. 下村 脩; Кјото, 27. август 1928 — 19. октобар 2018) био је јапански научник који се бави органском хемијом и биологијом мора. Награђен је Нобеловом наградом за хемију 2008. године, за откриће зеленог флуоресцентног протеина, заједно са америчким колегама Мартином Чалфијем и Роџером Ченом.

Резолуција Савета безбедности ОУН 1244

Резолуција Савета безбедности Организације уједињених нација 1244 (енгл. United Nations Security Council Resolution 1244), усвојена је 10. јуна 1999. године, након опозива резолуција 1160 (1998), 1199 (1998), 1203 (1998) и 1239 (1999), а којом је одобрено међународно војно и цивилно присуство у Савезној Републици Југославији и успостављање Привремене административне мисија ОУН на Косову (УНМИК). Уследио је након сагласности предсједник Југославије Слободана Милошевића на услове које су предложили фински предсједник Марти Ахтисари и руски премијер Виктор Черномирдин 8. јуна, који су укључивали повлачење Војске Југославије са Косова и Метохије (анекс 2 резолуције).

Резолуција је усвојена са 14 гласова за и ниједним против. Кина је остала уздржана због критиковања НАТО агресије, нарочито због бомбардовања њене амбасаде. Њени предстаници су изјавили да је сукоб требало да ријеши Влада СР Југославије и њени грађани и да се супростављају страној интервенцији. Међутим, како је СРЈ прихватила мировни предлог, Кина није ставила вето на резолуцију.Косово је 2008. године једнострано прогласило независност. Србија и многе друге државе чланице ОУН нагласиле су да Резолуција 1244 остаје правно обавезујући са све стране.

Роџер Чен

Роџер Јончиен Чен (енгл. Roger Yonchien Tsien, кин. 钱永健; Њујорк, 1. фебруар 1952 — 24. август 2016) био је амерички биохемичар и професор на Универзитету Калифорније у Сан Дијегу.

Чен се бави изучавањем процеса изградње ћелија. Развио је флуоресцентне боје помоћу којих је ћелијски калцијум постајао видљив. Тако је постало могуће посматрати транспорт калцијума кроз ћелијску мембрану живих ћелија. Касније је усавршио ове методе тако да је постало могуће посматрати натријум и цикличне аденозиномонофосфате.

Награђен је Нобеловом наградом за хемију 2008. године, за откриће зеленог флуоресцентног протеина, заједно са колегама Мартином Чалфијем и Осаму Шимомуром.

Социјалдемократска партија Финске

Социјалдемократска партија Финске (фин. Suomen Sosialidemokraattinen Puolue) је један од четири најјаче политичке партије у Финској, заједно са Партијом националне коалиције, Истинским Финцима и Партијом центра. Тренутни председник партије је Анти Рине.

Чланица је Социјалистичке интернационале и Партије европског социјализма.

Основана је под именом Финска радничка партија 1899, а данашње име носи од 1903. године. Чланови партије су под утицајем Октобарске револуције 1918. покренули побуну с циљем преузимања власти, која је прерасла у грађански рат. Црвени су прогласили совјетску републику, али су поражени након неколико месеци ратовања против Беле гарде. Бели су већину главних вођа партије убили или затворили, а део њих успео је да се склони у совјетску Русију. Добар део њих је тамо основао Комунистичку партију Финске. Упркос овој епизоди, партија је остала јака, те је на изборима 1919. освојила чак 80 од 200 заступничких места.

Када је од 1944. дозвољено легално деловање Комунистичкој партији Финске код куће, период 1944-1949. био је обележен надметањима између социјалдемократа и комуниста око контроле над радничким синдикатима и за стицање поверења гласача. СДП Финске је од 1960-их често улазила у коалицију с Партијом центра, понекад и с Партијом народне коалиције, те је задржала антикомунистичку политику.

Најбољи послератни резултат СДП Финске је постигла на парламентарним изборима 1995. године. Партија је тих година прихватила проевропску политику и увела Финску у чланство Европске уније.

На последњим парламентарним изборима 2011. године, партија је освојила 42 од 200 посланичких места у финском парламенту.

Из редова СДП Финске досад је произашло три председника државе: Мауно Коивисто (1982. и 1988), Марти Ахтисари (1994) и Тарја Халонен (2000. и 2006).

Тарја Халонен

Тарја Карина Халонен (фин. Tarja Kaarina Halonen; рођена 24. децембра 1943) финска је политичарка. Била је председница Финске од 6. фебруара, 2000. до 1. марта 2012.

Финци

Финци (фин. suomalaiset) су угро-фински народ, који претежно живи у Финској, где чини око 93% становништва. Финци су већином протестантске вероисповести, а говоре финским језиком, који спада у угрофинску групу уралске породице језика. Финци су у Европу дошли у првом веку пре нове ере.

Финаца укупно има око 5.779.000, од тога у Финској 4.941.000.

Четврти сазив Народне скупштине Републике Србије

Четврти сазив Народне скупштине Србије конституисан је 3. децембра 1997. године.

Посланици у овај сазив изабрани су на редовним изборима одржаним 21. септембра 1997. године.

Председник Финске
1. март 1994 — 1. март 2000.
ПретходникМауно Коивисто
НаследникТарја Халонен
Амбасадор Финске у Танзанији
1973. — 1977.
1900-е
1910-е
1920-е
1930-е
1940-е
1950-е
1960-е
1970-е
1980-е
1990-е
2000-е
2010-е
Добитници Нобелове награде 2008.
Хемија
Књижевност
Мир
Физика
Физиологија или медицина
Економија

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.