Марсељ

Марсељ (франц. Marseille, окс. Marselha), традиционални изузетак уместо према савременом изговору Марсеј (мада је и овај облик дозвољен), најважнији је лучки град Француске, и трећа лука Европе по величини. Град се налази на обали Лионског залива, који припада Медитерану. Марсељ је главни град департмана Ушће Роне у региону Прованса-Алпи-Азурна обала. По подацима из 2006. године број становника у месту је био 839.043.

Марсељ
франц. Marseille
Marseillepantw
Панорама Марсеја
Застава
Застава
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Француска
РегионПрованса-Алпи-Азурна обала
ДепартманУшће Роне
Становништво
Становништво
 — 2013-01-01855.393 [1]
 — густина3.554,95 ст./km2
Агломерација1.734.277
Географске карактеристике
Координате43°17′51″ СГШ; 5°22′38″ ИГД / 43.2975° СГШ; 5.377222° ИГДКоординате: 43°17′51″ СГШ; 5°22′38″ ИГД / 43.2975° СГШ; 5.377222° ИГД
Временска зонаUTC+1, лети UTC+2
Ндм. висина0-640 m
Површина240,62 km2
Марсељ на мапи Француске
Марсељ
Марсељ
Марсељ на мапи Француске
Остали подаци
ГрадоначелникЖан Клод Годен
Поштански број13001, 13016
Позивни број491, 496
INSEE код13055
Веб-сајт
marseille.fr

Историја

Marseille Old Port
Стара лука Марсеља

Град Марсељ су основали Грци из Фокеје у 600. години п. н. е. као трговачку луку под именом Масалија (Μασσαλία). Изложени сталним нападима великог лигурског племена, Грци су затражили помоћ од Римљана, који долазе у Провансу 125. п. н. е., када је Масалија коначно одбрањена. Римљани у потпуности освојили ове просторе 49. п. н. е., али ће Масалија и следећа три века задржати статус слободног трговачког града, који је имала под грчком управом. Међутим, у том раздобљу поморска трговина је због осипања флоте у знатној мери умањена, тако да Масилија губи своју самосталност и статус слободнога града и постаје град као и сваки други.

У послијеримском раздобљу Масалија је мета напада разних варварских племена, те због пљачки и зараза од некада врло развијеног града остају само гомиле рушевина. Након продора хришћанства почетком 6. века, Црква преузима искључиву управу над градом. Како би се одбранио од сталних напада и пљачки, град је у 7. веку сужен на утврђени дио бискупије.

Ово подручје доживљава поновни процват тек у 10. и 11. веку, под заштитом провансалских виконта, када постаје полазна лука за Крсташке ратове. Марсељ 1214. године поновно постаје независна република, али ће такав статус задржати само 38 година, до 1252., када напуљски краљ Карло I Анжујски ставља овај град под своју управу. Упркос коначном губитку самосталности, поморска трговина преко Средоземља доживљава поновни процват. Након што је Прованса, укључујући и Марсељ, ушла у састав Краљевине Француске 1481., град задржава посебну управу под надзором краљевих службеника, а 1660., за вријеме владавине Луја XIV, почиње се ширити и изван градских зидина.

У 18. веку грађани Марсеља с великим ентузијазмом прихваћају револуционарне идеје, а 1792. године 500 добровољаца улази у Париз пјевајући "Ратну пјесму рајнске војске", коју су масе људи у успутним мјестима одушевљено прихватале. Пјесма је касније постала француска национална химна под називом "Марсељеза". У другој половини 19. веку, Марсељ се и даље шири као „главна лука Царства“. У том раздобљу изграђене су широке авеније и направљене многе монументалне грађевине.

У Марсељу се 9. октобра 1934. догодио атентат на краља Југославије Александра I Карађорђевића. Марсељ је тоеком Другога свјтског рата, у време њемачке окупације, од новембра 1942. до августа 1944., био јако средиште Француског покрета отпора. Зато су немачке трупе у два наврата, 1943. и 1944, минирале четврти Панје и Стару луку.

Географија

Клима

Марсељ има медитеранску климу са благим, влажним зимама и топлим, углавном сувим летима. Децембар, јануар и фебруар су најхладнији месеци, у просеку температуре око 12 °C током дана и 4 °C ноћу. Јул и август су најтоплији месеци, у просеку температуре око 29 °C током дана и 19 °C ноћу.

Демографија

Демографија
1962.1968.1975.1982.1990.1999.2006.2011.
778.071889.029908.600874.436800.550798.430839.043856.636

Са 800.000 становника, то је други град Француске, после Париза. Са околним градовима (Алаух, Обањ, Пен сир Ивен), Марсељ има 1,2 милиона становника, и трећа је највећа агломерација Француске. Марсељ је седиште великог муфтије и центар ислама у Француској. Марсељ са околином се сматра највећим муслиманским градом у Европи, а већину његовог становништва чине Африканци из бивших француских колонија.

Међународна сарадња

Референце

  1. ^ „National Institute of Statistics and Economic Studies”.

Спољашње везе

Јосип Скоблар

Јосип Скоблар (Привлака, Задар, Краљевина Југославија, 12. март 1941) је хрватски фудбалер и тренер, бивши југословенски репрезентативац.

Адил Рами

Адил Рами (франц. Adil Rami; Бастија, 27. децембар 1985.) француски је фудбалер, који тренутно игра за Олимпик Марсељ и репрезентацију Француске.

Ален Бокшић

Ален Бокшић (рођен 21. јануара 1970. године) је некадашњи фудбалер из Хрватске.

Дидје Дешан

Дидје Клод Дешан (франц. Didier Claude Deschamps; 15. октобар 1968) је бивши француски фудбалер, а садашњи фудбалски тренер.

Европско првенство у фудбалу 1960.

Прво Европско првенство у фудбалу 1960. одржано је у организацији УЕФЕ под називом Куп европских нација од 6. до 10. јула 1960. у Француској.

Од 17 репрезентација које су играле у квалификацијама, за првенство су се квалификовале четири: Француске, Совјетског Савеза, Чехословачке и Југославије. Финални турнир се играо у два града Париз (Парк принчева) и Марсељ (Велодром).

Титулу европских првака је понео Совјетски Савез, који је у финалу савладао Југославију 2:1. Најбољи стрелци били су Валентин Иванов, Виктор Понедељник, Франсоа От, Дражан Јерковић и Милан Галић са 2 постигнута гола.

Ерик Кантона

Ерик Кантона (франц. Eric Cantona), пуним именом Ерик Данијел Пјер Кантона (франц. Éric Daniel Pierre Cantona; Марсељ, 24. мај 1966), бивши је француски фудбалер. Играо је за репрезентацију Француске, клубове у Француској и Енглеској, а нарочито је била успешна његова каријера у дресу Манчестер јунајтеда, где је стекао статус клупске легенде.

Куп УЕФА 2003/04.

Куп УЕФА 2003/04. је била 33. сезона одржавања другог по значају УЕФА клупског такмичења.

Такмичење је почело 12. августа 2003. и завршило се финалним мечом одиграним 19. маја 2004.

Учествовало је 145 клубова из 51 националних савеза.

Лига шампиона 1989/90.

Лига шампиона 1989/90. је било 35. издање Купа шампиона, најјачег европског клупског фудбалског такмичења.

Финале је одиграно 23. маја 1990. на Пратер стадиону у Бечу, где је Милан са 1:0 победио Бенфику, и тако успео да одбрани трофеј из претходне сезоне и освоји укупно четврти трофеј Купа шампиона.

Ово је била пета узастопна сезона без енглеских клубова, услед забране коју су добили након трагедије на Хејселу 1985. године, тако да Арсенал, првак Енглеске из претходне сезоне, није могао да учествује.

Италија је једина имала два представника, поред Милана, освајача Купа шампиона из претходне сезоне, још је играо и милански Интер, првак Италије у претходној сезони.

Лига шампиона 1990/91.

Куп европских шампиона 1990/91. је било 36. издање Купа шампиона, најјачег европског клупског фудбалског такмичења. Финале је одиграно 29. маја 1991. на стадиону Свети Никола у Барију. У том мечу Црвена звезда је победила Олимпик Марсељ након извођења једанаестераца. Црвеној звезди је то била прва титула. Звезда је постала друга источноевропска екипа након Стеауе којој је то пошло за руком.

Често се погрешно наводи, да је Црвена звезда једина екипа која је освојила трофеј, а да се није сусрела са представником неке од три најјаче лиге, Енглеске, Италијанске или Шпанске. Трофеј су на такав начин већ освојили Ливерпул у сезонама 1976/77. и 1977/78, Нотингем форест 1979/80, Астон Вила 1981/82. и Порто 1986/87.

Овај турнир је требало да најави повратак енглеских клубова на европску сцену после несреће на Хејселу 1985. године и суспензије свих клубова из европских такмичења, али је Ливерпулу суспензија изненадно продужена још једну годину, (док је Астон Вили било дозвољено такмичење у Купу УЕФА). Његово место није попуњено позивањем неког другог клуба, већ је Милан био слободан у првом колу. Такође, Ајаксу је, иако је освојио холандску лигу, забрањено да учествује у овом издању Лиге шампиона.

Прва лига Француске у фудбалу

Прва лига Француске у фудбалу ((франц. Division 1) до 2002, сада Лига 1 (франц. Ligue 1)) је највиши ранк такмичења у француском фудбалу, она је једна од две дивизије које чине LFP (Ligue de Football Professionnel), друга је Друга лига. Она је једна од најјачих лига, тренутно рангирана као шеста у Европи иза Премијер лиге, Прве лиге Шпаније, Серије А, Бундеслиге и Прве лиге Португалије. Лига 1 је професионална још од оснивања 1932. године.

Тренуно, прва три клуба у Лиги 1 квалификују се у Лигу шампиона, само први и други иду директно у групну фазу, док трећи иде у завршну фазу квалификација. Четвртопласирани тим се квалификују за УЕФА лигу Европе, а петопласирани и шестопласирани могу такође да се квалификују за УЕФА лигу Европе, зависно од резултата у два домаћа купа.

Светско првенство у фудбалу 1998.

Светско првенство у фудбалу 1998. је било 16. светско фудбалско првенство које се одржало у Француској од 10. јуна до 12. јула 1998. Титулу је освојила репрезентација Француске победивши репрезентацију Бразила са 3-0. Репрезентација Хрватске је освојила треће, а репрезентација Холандије четврто место.

Најбољим играчем првенства проглашен је Бразилац Роналдо, док је најбољи стрелац био Хрват Давор Шукер са 6 постигнутих голова.

Стив Манданда

Стив Манданда (Киншаса, 28. март 1985) је француски фудбалски голман који тренутно наступа за Олимпик Марсељ.

За репрезентацију Француске играо је на Европском првенству у фудбалу 2008, 2012 и 2016. године и на Светском првенству у фудбалу 2010 и 2018. године.

УЕФА Лига Европе 2017/18.

УЕФА Лига Европе 2017/18. је 47. сезона одржавања другог европског фудбалског такмичења у организацију УЕФА, а девета сезона од када је преименовано из Купа УЕФА у УЕФА Лигу Европе.

Такмичење је почело првим колом квалификација 29. јуна 2017, а финална утакмица је одиграна 16. маја 2018. на стадиону Парк Олимпик Лион у Десен Шарпјеу (Француска). Титулу је трећи пут освојио шпански тим Атлетико Мадрид који је у финалу био бољи од француског клуба Олимпика из Марсеља.

УЕФА Лига шампиона

УЕФА Лига шампиона (енгл. UEFA Champions League) је најјаче и најпрестижније европско, клупско фудбалско такмичење. Организовано је од стране УЕФЕ и у њему учествују све њене чланице. До сезоне 1991/92. такмичење се називало Куп европских шампиона (енгл. Cup of European Champions), Европски куп шампиона (енгл. European Champions Cup; позната још као Куп шампиона (енгл. Champions Cup)) или Европски куп (енгл. European Cup), а од сезоне 1992/93. део се игра у групама и мења назив у УЕФА Лига шампиона.

Поред овог такмичења, под вођством УЕФА-е игра се још и Лига Европе (до 2009. Куп УЕФА), док је Куп победника купова УЕФА укинула након сезоне 1998/99. а Интертото куп 2008.

Тренутни шампион УЕФА Лиге шампиона је Ливерпул који је у финалу 1. јуна 2019. на стадиону Ванда Метрополитано у Мадриду победио Тотенхем и тако освојио шесту титулу шампиона Европе.

Ушће Роне

Ушће Роне или Буш ди Рон (франц. Bouches-du-Rhône) департман је на југу Француске. Припада региону Прованса-Алпи-Азурна обала, а главни град департмана (префектура) је Марсељ. Департман Ушће Роне је означен редним бројем 13. Његова површина износи 5.087 км². По подацима из 2010. године у департману Ушће Роне је живело 1.972.018 становника, а густина насељености је износила 388 становника по км².

Овај департман је административно подељен на:

4 округа

57 кантона и

119 општина.

ФК Олимпик Марсељ

Олимпик Марсељ (франц. Olympique de Marseille) је професионални француски фудбалски клуб из града Марсеља. Основан је 1899. и игра у Првој лиги Француске и већину своје историје је провео у највишем рангу Француског фудбала. Марсељ је првак државе био 9 пута (титула из сезоне 1992/93. је одузета), a 10 пута је освојио Куп Француске и постао је први француски клуб који је освојио Лигу шампиона у сезони 1992/93.

Дом Олимпик Марсеља је стадион Велодром у јужном делу града, капацитета 60.031 места, где они играју од 1937. Марсељева традиционална боја опреме су беле мајице и шорцеви са белим чарапама. Тренутни грб клуба је усвојен 2004. године. Клупски мото Droit Au But (Француски за „Равно на гол“) појављује се испод грба а звезда на врху представља победу у Лиги шампиона. Клуб ужива велику базу навијача, са највећим просеком посећености у историји Француског фудбала. Њихов просек посећености за сезону 2007/08. је био 52.600, највећи у Лиги 1.

Франк Рибери

Франк Анри Пјер Рибери (франц. Franck Henry Pierre Ribéry, 7. април 1983, Булоњ на Мору) је француски фудбалер који игра на позицији крила и наступа за Фјорентину. За репрезентацију Француске одиграо је 81 утакмицу и постигао 16 голова.

Франц Бекенбауер

Франц Антон Бекенбауер (нем. Franz Beckenbauer; Минхен, 11. септембар 1945) је бивши немачки фудбалер и тренер.

Био је најуспешнији немачки фудбалер, који је први одиграо више од 100 утакмица за националну репрезентацију. Као активни фудбалер освојио је Светско првенство у фудбалу 1974., а затим као тренер 1990. Био је организатор и главни промотер Светског првенства у фудбалу 2006.

Француска

Француска (франц. La France), званично Француска Република (франц. République française), држава је у западној Европи. Француској припадају и прекоморске територије, од којих Гваделуп, Мартиник, Француска Гвајана и Реинион, Мајот (у Индијском океану) представљају пуноправни део француске републике. Површина Француске (рачунајући и њене прекоморске поседе) је 640.679 km², а њеног европског дела око 547.030 km². По површини је 42. држава у свету, а трећа у Европи после Русије и Украјине и највећа у Европској унији. Граничи се са Белгијом, Луксембургом, Немачком, Швајцарском, Италијом, Монаком, Шпанијом и Андором и има излаз на Атлантски океан и Средоземно море. Преко ових ван-европских територија, Француска се граничи и са Бразилом, Суринамом и Холандским Антилима. По процени из 2009. Француска је имала 65.073.482 становника. Главни и највећи град Француске је Париз, а остали већи градови су: Марсељ, Лион, Тулуза, Ница, Нант, Стразбур, Бордо, Лил и Тулон.

Територија савремене Француске је скоро иста као и територија античке Галије, коју је насељавало келтско племе Гали. Галију је покорио Рим у 1. веку п. н. е. У 4. веку, германска племена, од којих су најзначајнији Франци, су се населили на територију Галије. Франачка држава је свој врхунац имала крајем 8. и почетком 9. века. Уговором из Вердена (843), Франачко царство је подељено на три дела, а из њеног западног дела развила се данашња Француска. Француска је била једна од највећих светских сила од краја 17. века. Она је у 18. и 19. веку, створила велику колонијалну империју широм Северне Америке, западне Африке и југоисточне Азије.

Француска је један од оснивача Уједињених нација, НАТО-а, групе Г8 и Европске економске заједнице, данашње Европске уније. Такође је једна од пет сталних чланица Савета безбедности и нуклеарна сила.

Клима (Марсељ)
Показатељ \ Месец .Јан. .Феб. .Мар. .Апр. .Мај. .Јун. .Јул. .Авг. .Сеп. .Окт. .Нов. .Дец. .Год.
Апсолутни максимум, °C (°F) 19,9
(67,8)
22,1
(71,8)
25,4
(77,7)
29,6
(85,3)
34,9
(94,8)
37,6
(99,7)
39,7
(103,5)
39,2
(102,6)
34,3
(93,7)
30,4
(86,7)
25,2
(77,4)
20,3
(68,5)
39,7
(103,5)
Средњи максимум, °C (°F) 11,2
(52,2)
11,8
(53,2)
15,7
(60,3)
18,3
(64,9)
22,4
(72,3)
26,3
(79,3)
29,4
(84,9)
29,1
(84,4)
25,5
(77,9)
20,5
(68,9)
15
(59)
11,5
(52,7)
20,2
(68,4)
Просек, °C (°F) 7,2
(45)
8,1
(46,6)
11
(52)
13,9
(57)
18
(64)
21,9
(71,4)
24,8
(76,6)
24,4
(75,9)
20,6
(69,1)
16,7
(62,1)
11,2
(52,2)
8
(46)
15,5
(59,9)
Средњи минимум, °C (°F) 2,9
(37,2)
3,6
(38,5)
6
(43)
9,1
(48,4)
13,1
(55,6)
16,5
(61,7)
19,1
(66,4)
18,7
(65,7)
15,7
(60,3)
12,4
(54,3)
7,2
(45)
3,9
(39)
10,8
(51,4)
Апсолутни минимум, °C (°F) −12,4
(9,7)
−16,8
(1,8)
−10
(14)
−2,4
(27,7)
0
(32)
5,4
(41,7)
7,8
(46)
8,1
(46,6)
1
(34)
−2,2
(28)
−5,8
(21,6)
−12,8
(9)
−16,8
(1,8)
Количина падавина, mm (in) 48
(18,9)
31,4
(12,36)
30,4
(11,97)
54
(21,3)
41,1
(16,18)
24,5
(9,65)
9,2
(3,62)
31
(12,2)
77,1
(30,35)
67,2
(26,46)
55,7
(21,93)
45,8
(18,03)
515,4
(202,91)
1985—1990.
1990—2000.
2000—2010.
2010—2019.
2020—2029.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.