Мароко

Мароко (арап. المغرب [al-Maġrib — ал-Магриб], берберски: Murakuc, ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), или званично Краљевина Мароко (арап. المملكة المغربية‎ [al-Mamlakah al-Maghribiyah], берберски: Tageldit en Murakuc, ⵝⴰⴳⴻⵍⴷⵉⵝ ⴻⵏ ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), је земља на северозападу Африке.[2] На западу излази на Атлантски океан, а на северу на Средоземно море. Граничи се са Алжиром на истоку и Мауританијом на југу.

Мароко је под своју контролу ставио Западну Сахару, чији највећи део територије држи још од 1975. године.

Краљевина Мароко
المملكة المغربية (арапски)
Tageldit en Murakuc (берберски)
Крилатица: Бог, домовина, краљ
(арап. لله، الوطن، الملك)
(берберски: Yakuc, Amur, Agellid)
Химна: Химна Шерифа
(арап. النشيد الوطني المغربي)
(берберски: Izli Amuran en Murakuc)
Положај Марока
Главни градРабат
Службени језикарапски, берберски
Владавина
 — КраљМухамед VI
 — ПремијерСадедин Отмани
Историја
НезависностОд Француске
2. марта 1956.
Географија
Површина
 — укупно446.550 km2(57)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2014.[1]33.273.400(39)
 — густина74,51 ст./km2
Економија
ВалутаМарокански дирхам
 — стоти део валуте‍MAD‍
Остале информације
Временска зонаUTC 0
Интернет домен.ma
Позивни број+212

Име

Пуно арапско име се може превести као Западно Краљевство. Ал-Магреб значи „запад“. Само име Мароко потиче од имена бивше престонице Маракеш (значи „Божија земља“ на берберском језику).

Географија

Положај

Државе са којима се Мароко граничи су: Алжир, Мауританија и Шпанија (енклаве Сеута и Мелиља). Површина државе износи 446.550 km².

Геологија и рељеф

Релативно широку низију уз обалу Атлантског океана уоквирују са севера планина Риф, паралелно медитеранској обали, а с истока и југа планине Атласа у којем се налази и највиши врх, Џебел Тубкал (4.167 m).

Клима

Уз обалу северног дела Марока клима је медитеранска, а у унутрашњости нешто оштрија, с хладнијим зимама и топлијим летима. Количина падавина опада од севера према југу; најјужнији делови земље припадају Сахари. Планински врхови на северу су током већег дела године прекривени снегом.

Историја

Први забележени становници подручја данашњег Марока били су Бербери. Крајем 7. века с истока су стигли арапски освајачи и донели ислам. У 11. веку подручје је постало део државе Алморавида, а у 12. веку Алмохада. У 16. веку Мароканци су се успели одупрети покушајима европске колонизације и отоманским освајачима који су заузели суседни Алжир и на тај начин створили засебни идентитет. Године 1666. локални владар са североистока Ар-Рашид заузео је Фес, а нешто касније и већину мароканске унутрашњости, утемељивши тако династију Алави која влада Мароком до данас.

Године 1830. Французи су освојили суседни Алжир, али је Мароко остао независан све до почетка 20. века када је Велика Британија попустила пред захтевима Француске и отворила јој пут према већем утицају у земљи. Француским претензијама у Мароку противила се Немачка, па је дипломатска криза у два наврата, 1906. и 1911. замало прерасла у оружани сукоб великих сила. Године 1912. Мароко је постао француски протекторат под формалном управом султана, али са стварном моћи у рукама француског главног резидента. Северни део земље доспео је под управу Шпаније са средиштем у Тетуану, а Тангер је постао међународни град.

За време француске власти административни центар Марока премештено је из унутрашњости на обалу. Лука Казабланка је израсла у милионски град, индустријски и финансијски центар са значајном заједницом Европљана, а Рабат постао нова престоница. Након Другог светског рата све су израженије биле тежње Мароканаца за самосталношћу, отелотворене у личности султана Мухамеда V. Француска је покушала да заустави осамостаљење, али је у другој половини 50-их година 20. века морала да попусти и Мароко је 1956. постао независна монархија, а годину дана касније султан Мухамед се прогласио краљем.

Мароканску независност обележила је дуга (1961—1999) владавина краља Хасана II, који је комбинацијом ауторитарне и умерено реформистичке политике успео да одржи јединство и политичку стабилност земље. Мароко је за разлику од многих арапских земаља остао чврсто на страни Запада у Хладном рату. Године 1976. Хасан је у савезништву с Мауританијом заузео суседну Западну Сахару, бившу шпанску колонију с вредним налазиштима фосфата, отпочевши тиме сукоб са западносахарским герилским покретом Полисарио, ког је подржавао суседни Алжир.

Током 90-их година 20. века у Мароку је започео процес поступне демократизације. Хасана је наследио син Мухамед VI, који је убрзао политичке и друштвене реформе.

Становништво

Map of Morocco from CIA World Factbook

Главни језици становништва су арапски, односно његово наречје који се значајно разликује од стандардног језика, те наречја берберског којима се говори углавном у планинским подручјима. Становништво Марока је мешавина многих скупина, од староседелаца Бербера, преко досељеника из северне и подсахарске Африке, до избеглица с Иберијског полуострва након реконкисте.

Државна религија је ислам, којој припадају готово сви становници. Већина Мароканаца по вери су сунитски муслимани, којима припадају Арапи и Бербери.

Мароко је по броју становника четврта арапска земља, иза Египта, Судана и Алжира.

Арапи су дошли у Мароко у 7. веку и ту успоставили своју културу. Јеврејска заједница у Мароку се значајно смањила, а тренутно броји око 7.000 становника.

Већина од 100.000 страних држављана који живе у Мароку су Французи и Шпанци, од којих су многи учитељи или високо-квалификовани радници. Све више има и пензионера, посебно у Маракешу.

Политика

Мароко је монархија у којој постоји парламент и независно судство. На челу државе је краљ. Он председава Саветом министара, именује премијера на основу резултата избора, именује све министре у влади на предлог премијера и има право да распусти скупштину, распише нове изборе и смени министре. Краљ је врховни командант војске и религијски лидер.

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе

.ma

.ma је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Мароко.

Блиски исток

Блиски исток је регион који обухвата простор јужног и источног дела Медитерана, и простире се на територији која се пружа од источног дела Средоземног мора па све до Персијског залива. На овом подручју обитава неколико културних и етничких група, од којих истакнуто место имају персијска, арапска и турска култура. Најраспрострањенији језици су персијски и арапски.Већина дефиниција Блиског истока у овај регион убраја државе од Ирана у југозападној Азији до Египта у северној Африци. Остале државе севера Африке (као што су Либија, Тунис и Мароко) се сматрају северноафричким државама.

Магреб

Магреб (المغرب العربي [al-Maġrib al-ʿArabī], понекад се такође преводи као Могреб), регија афричког континента која се налази северно од Сахаре, а западно од Нила. Обухвата западне земље Мароко, Западну Сахару (анектирао и окупирао Мароко), Алжир, Тунис, Либију и у мањем делу Мауританију.

Назив Магреб потиче из арапске речи, а значи „западно“. Овај назив раширио се током средњег века, у време кад су на Пиринејско полуострво стигли становници Магреба познати као Мавари.

Марокански дирхам

Марокански дирхам је званична валута у Мароку. Скраћеница тј. симбол за дирхам је د.م. а међународни код MAD. Дирхам издаје Банка Ал-Магреб. У 2007. години инфлација је износила 2%. Један дирхам се састоји од 100 сантима.

Постоје новчанице у износима 20, 50, 100 и 200 дирхама и кованице у износима 5, 10 и 20 сантима као и ½, 1, 2, 5 и 10 дирхама.

Мароко (Венеција)

Мароко је насеље у Италији у округу Венеција, региону Венето.

Према процени из 2011. у насељу је живело 842 становника. Насеље се налази на надморској висини од 3 м.

Мароко (Фрозиноне)

Мароко је насеље у Италији у округу Фрозиноне, региону Лацио.

Према процени из 2011. у насељу је живело 46 становника. Насеље се налази на надморској висини од 468 м.

Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Мароко је на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа, учествовао четрнаести пут, односно учествовао је на свим досадашњим првенствима. Мароко је пријавио 21 такмичара (13 мушкараца и 8 жена) у 6 (5 мушких и 4 женске) дисциплина. Међутим, такмичар у Маратон-у Jaouad Gharib није био у стартној листи тако да је репрезентацију Марока представљало 20 такмичара (12 мушкараца и 8 жена).На овом првенству Мароко није освојио ни једну медаљу нити је остварен неки бољи резултат.

Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Мароко је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовао је на свим досадашњим првенствима. Репрезентацију Марока представљало је 20 такмичара (12 мушкараца и 8 жена) који су се такмичили у 10 (6 мушких и 4 женске) дисциплина., На овом првенству Мароко је по броју освојених медаља делио 32. место са 1 освојеном медаљом (бронзана). Поред медаље, Мароко је остварио и следеће резултате: 1 рекорд светских првенстава, 5 светских резултата сезоне, 2 национална рекорда, 3 национална рекорда сезоне, 10 личних рекорда и 12 личних резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мароко је са 4 учесника у финалу заузео 20. место са освојених 15 бодова.

Мароко на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Мароко је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовао је на свим досадашњим првенствима. Репрезентацију Марока представљало је 15 такмичара (12 мушкараца и 3 жене) који су се такмичили у 8 (6 мушких и 2 женске) дисциплина., На овом првенству Мароко је по броју освојених медаља делио 31. место са 1 освојеном медаљом (сребро). У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мароко је са 2 учесника у финалу дели 40. место са освојених 8 бодова.

Мароко на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Мароко је на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта учествовао четрнаести пут, односно, учествовао је на свим првенствима до данас. Репрезентацију Марока представљала су шест такмичара (3 мушкарца и 3 жене), који су се такмичили у три дисциплине.

На овом првенству Мароко је по броју освојених медаља делио 8. место са две освојене медаље (злато и сребро). Поред тога оборен је један национални рекорд и остварен је један лични рекорд сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мароко је са 3 учесника у финалу заузео 18. место са 16 бодова.

Мароко на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Мароко је учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта петнаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Мароко је пријавио 7 такмичара (4 мушкарца и 3 жене) али у стартној листи трке на 1.500 метара за мушкарце нема Mohamed Moustaoui тако да је репрезентацију Мароко представљало 6 такмичара (3 мушкарца и 3 жене), који су се такмичили у 4 дисциплине (две мушке и две женске). ,

На овом првенству Мароко је по броју освојених медаља делио 26. место са једном освојеном медаљом (бронза). Поред тога остварена су три најбоља резултата сезоне. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мароко је са 2 учесника у финалу заузела 23. место са 11 бодова.

Мароко на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Мароко је учествовао на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду (САД) од 17. до 20. марта шестаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Rепрезентацију Мароко представљало је 4 такмичара (2 мушкарца и 2 жене), који су се такмичили у 4 дисциплине (2 мушке и 2 женске). , На овом првенству Мароко није освојио ни једну медаљу. У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мароко је са 2 учесника у финалу дели 26. место са 8 бодова.

Мароко на Светском првенству у атлетици у дворани 2018.

Мароко је учествовао на 17. Светском првенству у атлетици у дворани 2018. одржаном у Бирмингему (Уједињено Краљевство) од 1. до 4. марта седамнаести пут, односно учествовао је на свим првенствима до данас. Rепрезентацију Мароко представљало је 6 такмичара (4 мушкарца и 2 жене), који су се такмичили у 4 дисциплине (3 мушке и 1 женске). , На овом првенству представници Марока су освојили једну бронзану медаљу. Овим успехом Мароко је делио 24 место у укупном пласману освајача медаља.

У табели успешности према броју и пласману такмичара који су учествовали у финалним такмичењима (првих 8 такмичара) Мароко је са 4 учесника у финалу делио 18. место са 13 бодова.

Мароко на избору за Песму Евровизије

Мароко је први и једини пут учествовао на Песми Евровизије 1980. године када је Самира Бенсаид извела песму Битакат хоб на арапском језику. Самира је освојила само 7 бодова (и то од Италије) и завршила наступ на претпоследњем 18. месту. Од тада се сваке године спекулише о евентуалном повратку ове афричке земље на такмичење за најбољу песму Евровизије.

Мароко на олимпијским играма

Мароко се први пут појавио на Олимпијским играма 1960. године и од тада Мароко је учествовао на свим наредним Летњим олимпијским играма осим када су проамеричке државе бојкотовале игре одржане у Москви 1980. године. Мароко је са игара одржаних 1976. године повукао своје спортисте, придружујући се већини афричких земаља који су протестовали због учешћа Новог Зеланда на играма чији су спортисти, тачније рагбисти, одиграли утакмицу против тима из Јужноафричке републике, која је у то време водио политику апартхејда. Пре повлачења са игара један марокански спортиста је ипак учествовао на играма а то је био марокански боксер Абдерахим Наим али је он изгубио своју једину борбу у квалификацијама.

На Зимске олимпијске игре Мароко је први пут учествовао 1960. године. Последњи пут на зимске олимпијаде Мароко је послао своје спортисте 1992. године. Представници Марока закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили укупно 21 олимпијску медаљу, од тога 6 златних и све медаље су освојене на Летњим олимпијадама и то само у две спортске гране: боксу (3) и атлетици (18).

Национални олимпијски комитет Марока (Comité Olympique Marocain) је основан 1959. а признат од стране МОКа исте године.

Међународна асоцијација за ваздушни превоз

Међународна асоцијација за ваздушни превоз (енгл. International Air Transport Association, франц. Association internationale du transport aérien), позната по свом акрониму ИАТА (од енгл. IATA), је међународна индустријска трговинска група за авио-компаније. Седиште се налази у Монтреалу, провинција Квебек, Канада, где се такође налази и седиште организације Међународне организације цивилног ваздухопловства (ИКАО) (енгл. International Civil Aviation Organization (ICAO).

Ова асоцијација основана је у априлу 1945. године у Хавани, Куба. Наследник је Међународне уније за ваздушни саобраћај, која је основана 1919. године у Хагу, када су почели први редовни међународни летови у свету. У време оснивања, ИАТА је имала 57 чланова из 31 земље, највише из Европе и Северне Америке. Данас, ИАТА има 270 чланова из више од 140 земаља из свих делова света.

Циљ организације је да помогне авио-компанијама да остваре законску конкуренцију и уједначеност цена. При обрачуну цена, ИАТА је поделила свет на три региона:

Северна, Јужна и Средња Америка.

Африка, Блиски исток и Европа (ИАТА Европа обухвата Европу и Алжир, Мароко и Тунис).

Азија, Аустралија, Нови Зеланд и пацифичка острва.ИАТА издаје трословне ознаке за аеродроме (на пример за аеродром „Никола Тесла“, Београд: BEG) и двословне ознаке за авио-компаније (на пример за Eр Србија: JU), које су најчешће коришћене ознаке ове врсте у свету. ИКАО такође издаје своје ознаке за аеродроме и авио-компаније.

Односи Србије и Марока

Односи Србије и Марока су инострани односи Републике Србије и Краљевине Марока.

Северна Африка

Северна Африка је најсевернија регија афричког континента. У геополитици Уједињених нација подрегија северне Африке (која се подудара са уобичајеним препознавањем регије) укључује седам следећих земаља.

Алжир

Египат

Либија

Мароко

Судан

Тунис

Западна СахараШпанске plazas de soberanía (ексклаве) налазе се на јужној обали Средоземног мора окружене са копна Мароком.

Шпанска Канарска острва и португалски острва Мадеира, који се налазе у Северном атлантском океану, чине северозапад афричког континента и често се укључују у ову регију.

Магреб - такође назван Тамазгха - део је северозападне Африке који обухвата Алжир, Мароко, Тунис, Западну Сахару (чији је политички статус неодређен) и (понекад) Либију. У уобичајеној употреби, посебно у француском, термин се често ограничава на прве три земље, пошто су све три биле бивше територије под француском управом (Алжир као насељеничка колонија, а остале две као протекторати). У арапском језику термин може такође означавати само на Мароко.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Азори, Мауританија, Мали, Нигер, Чад, Јужни Судан, Етиопија, Еритреја и Џибути.

Неке земље се у Северној Африци, посебно Египат и Либија, често убрајају у уобичајене дефиниције Средњег истока, будући да оне у неким погледима имају ближе споне са југозападном Азијом него са Магребом. Штавише, Синајско полуострво у Египту део је Азије, па је стога Египат трансконтинентална земља.

Фудбалска репрезентација Марока

Фудбалска репрезентација Марока (арап. منتخب المغرب لكرة القدم‎) национални је фудбалски тим који представља Мароко на међународним такмичењима и под контролом је Фудбалског савеза Марока. Пет пута су учествовали на Светском првенству, 1970, 1986, 1994, 1998 и 2018. године, а освојили су и Афрички куп нација 1976. године у Етиопији.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.