Маркетинг

Маркетинг традиционално представља збир активности које су употребљене у циљу усмеравања токова производа и услуга од произвођача према потрошачу (кориснику, купцу, клијенту).[1][2]

Маркетинг се може представити кроз процес од четири корака, који почиње анализом и дефинисањем „универзума“ потенцијалних корисника или купаца.[3] После прве фазе маркетиншког процеса следи процес скретања пажње (ен: Attention, Awareness) корисника који су спремни на куповину, из „универзума“ циљане популације. У трећој фази системски се утиче на потенцијалне кориснике да се заинтересују и прихвате (жеља - постојеће концепте или понуде, које су креиране на основу маркетиншких активности организације. Коначно, успех претходне три фазе требало би да доведе до преласка потенцијалних купаца у „праве“ купце путем активности које се спроводе да би потенцијални корисници обавили жељену акцију - куповина, позив, скидање докумената, претплата, чланство, продаја, итд.

Представљени процес од четири корака (ПИЖА - пажња, интересовање, жеља, акција; ен: AIDA - Attention, Interest, Desire, Action), који се обично односи на почетак маркетиншког процеса за неки производ, услугу, или организацију. Већина актуелних маркетиншких процеса у организацијама односи се на задатак задржавања сталних клијената кроз активности креирања односа с клијентима, побољшање корисничког сервиса, боље представљање предности производа и услуга, итд.

Verzameling marketing boeken
Маркетинг је постао засебна целина која се проучава унутар економије

Маркетинг као научна област

Маркетинг је дисциплина која се бави питањима тржишта, потреба на тржишту и начина задовољења тих потреба. Ова област се стално развија и шири са развојем тржишта и има за циљ да постави теоријску основу за стратегије пословања на тржишту. У теорији маркетинга успех на тржишту најчешће се доводи у везу са разумевањем и задовољењем тржишних потреба (потреба потрошача), али све чешће се јављају и нови, напреднији концепти. Теорија маркетинга бави се и питањима огранизације маркетинг функције у предузећу и све ширим спектром сродних питања. Важан аспект маркетинга је демографија јер од старости, пола и неких других структура становништва зависи начин деловања на циљану популацију.

Маркетинг као пословна оријентација

Маркетинг је концепт пословања оријентисан према купцима. У овом концепту пројектовање производа и услуга почиње од потреба потрошача, а као циљ деловања поставља се задовољство потрошача. У предузећима где је у потпуности примењен маркетинг концет о потрошачима не брине само одељење за маркетинг већ сви запослени, радећи са свешћу да раде због потрошача. Посвећеност потрошачима у овим предузећима посебно се односи на запослене који су у директном контакту са њима. Маркетниг концепт добија све више присталица због добрих резултата које постиже, а јављају се и бројне надограгдње и побољшања основне идеје.

Маркетинг концепт има четири основна елемента (позната као 4П) :

  • производ (ен: product) - треба пројектовати да задовољи потребе потрошача и буде конкурентан
  • цена (ен: price) - односи се на цену производа или услуге
  • дистрибуција (ен: placement) - пласман производа и услуга до потрошача
  • промоција (ен: promotion) - поред реклама (економске пропаганде) укључује и друге видове промоције : промотивне реаспродаје, наградне игре, личну продају...

Комбинација ових елеменеата назива се маркетинг микс. Циљ је да се постигне таква комбинација елемената (4П) да се стекне конкуренстка предност (позитивна карактеристика која одваја производ/услугу од конкуренстих) и тиме задовоље потрошачи, а тако оствари већа продаја и већи профит. Профитна формула 4П мења своју функцију на тржиштима пословне потрошње те се претвара у управљање односима, процесима и интеракцијама. У оквиру сваке темељне варијабле, маркетиншки стручњаци могу изабрати бројне комбинације припадајућих елемената па се тако говори о производном, ценовном, промотивном те продајном и дистрибуцијском миксу као саставним деловима маркетиншког микса.

С перспективе предузећа маркетинг микс комбинује и контролише елементе маркетинга којима ће деловати на циљном тржишту/сегменту, док с перспективе купца је комбинација елемената маркетинга који купцима морају испоручити очекиване користи од производа.

Дефиниције маркетинга

Дефиниција америчког маркетинг удружења (АМА): маркетинг је процес планирања и извршавања концепције цена промоције и дистрибуције идеја, добара и услуга са циљем да се оствари размена која задовољава индивидуалне и организационе циљеве.[4][5]

Дефиниција маркетинга по Филипу Котлеру: маркетинг је управљачки процес помоћу кога појединци и групе обезбеђују себи оно што им је потребно и оно што желе кроз стварање и размењивање производа и вредности са другима.[6]

Фазе у развоју маркетинга

Развоју маркетинга претходило је неколико фаза.

1. Производна концепција окренута је производу. Она претпоставља да ће потрошач фаворизирати оне производе који су шире доступни по нижој цени. Менаџери се усредоточују на високу делотворност, масовну производњу, ниже фиксне трошкове и варијабилне трошкове.

2. Концепција производа темељи се на претпоставци да високовалитетан производ сам проналази купца. Продајни концепт базира се на агресивној промоцији и продаји. Полази од претпоставке да се све може продати само треба производ агресивно нудити купцу. Наравно, приметно је да овај концепт и може имати смисла у случајевима када је потражња већа од понуде датог производа, што је данас врло редак случај. Концепција често резултира појавом маркетиншке миопије.

3. Продајна концепција усмерена је на реализацију трансакција продаје, а не на изградњу дугорочних профитабилних односа с потрошачима.

4. Концепција маркетинга наглашава анализу потрошача. Елементи маркетиншког микса прилагођавају се потребама и жељама потрошача. Главно обележје ове концепције је да понуда надмашује потражњу те је јака конкуренција. Стога подузећа морају прилагодити производе и услуге потражњи тј. потрошачима.

5. Концепција потрошача има нагласак на персонализацију понуде према обележјима потрошача. Почива на масовном прилагођавању производа (кастомизацији).

6. Концепција друштвеног маркетинга темељи се на друштвеној одговорности и бризи о заштити околине, ограниченим природним ресурсима, брзом расту становништва и др. Циљ је остварити равнотежу између профита подузећа, жеља потрошача и захтева друштва.

Маркетиншка етика

Под дефиницијом маркетиншке етике улазе сви принципи, вредности и стандарди понашања које морају следити маркетиншки стручњаци. Етика захвата подручја свих маркетиншких функција и активности. Проблеми везани уз етику у маркетингу стари су као и сам маркетинг. Наиме, упркос постојања принципа, вредности и стандарда јавља се проблем њихове јединствености – концепт етике и пословног морала разликује се од културе до културе. Маркетиншки стручњаци морају се водити етичким начелима и бринути о чињеници да су етички стандарди различито прихваћени у различитим културама.

Конзумеризам

Конзумеризам је организовани покрет грађана и владиних агенција с циљем унапређења права и снаге потрошача у односу према продавачима. Ралф Надер дао је највећи допринос развоју конзумеризма. Основни видови заштите потрошача односе се на:

  • неповољни квалитет и особине производа и услуга
  • нереалну цену производа и услуга
  • персуазивност промоцијских активности
  • неадекватну и несавремену продају и дистрибуцију производа

Етички кодекс је скуп правила и стандарда понашања којих се морају придржавати запослени подузећа о чијем се кодексу ради. Етички кодекс је од великог значаја за пословање подузећа јер ће свако подузеће које послује етички бити препознато као пожељни партнер и потрошачима и пословним субјектима и бити шваћено као друштвено одговорно.

Истраживање тржишта

Истраживање тржишта је срж система доношења одлука у управљању маркетингом. Истраживања тржишта могу се проматрати као претежито пројектно оријентисана, и то за прикупљање унапред одређених података у сврху добивања унапред одређених информација. Истраживање тржишта, као и МИС- маркетиншки информациони систем, пружа потпору доношењу маркетиншких одлука. Према једноставној дефиницији, истраживање тржишта је унапред осмишљени (планирани) процес прикупљања и анализирања података, у сврху пружања информација битних за доношење маркетиншких одлука о управљању маркетингом.

Истраживачки процес укључује фазе:

  • Дефинирање циља истраживања
  • Прикупљање и вредновање секундарних података
  • Дизајнирање примарног истраживања
  • Прикупљање примарних података
  • Обрада, анализа и интерпретација прикупљених података
  • Састављање извештаја истраживања

Основне методе истраживања:

  1. Извиђајна (експлоративна) метода
  2. Описна (дескриптивна) метода
  3. Узрочна (каузална) метода

Понашање потрошача

Понашање потрошача је процес прибављања и конзумирања производа, услуга и идеја од потрошачке јединице. Укључује и послепродајне процесе који обухваћају вредновање и послепродајно понашање. Под потрошачком јединицом сматра се појединац или домаћинство које доноси одлуку. Ова дефиниција упућује на закључак да је реч о процесу.

Постоје три фазе које чине целину понашања потрошача:

  1. Фаза куповине – ту се разматрају чиниоци који утичу на избор производа или услуга.
  2. Фаза конзумирања – бави се процесом конзумирања и стицања искуством које има значење за будуће понашање.
  3. Фаза одлагања – одлука потрошача о томе што да учини са искориштеним производом или оним што је остало од њега.

Понашање потрошача је под утицајем:

Друштвених чинилаца
  • Култура и поткултуре
  • Друштвени сталежи
  • Референтне групе
  • Породица
  • Лични утицаји
  • Ситуацијски чиниоци
Лични чиниоци
Психолошки процеси
  • Прерада информација
  • Учење
  • Промена ставова и понашања
  • Лични утицаји

Процес доношења одлуке о куповини знатно варира по својој комплексности. Стога се сви процеси доношења одлуке о куповини се могу категорисати у распону од рутинске куповине преко модификоване до екстензивног решавања проблема. На тржишту особне потрошње процес се дијели у неколико фаза:

  1. Спознаја проблема
  2. Тражење информација
  3. Вредновање алтернатива
  4. Одлука о куповини
  5. Послекуповни процеси

Сегментација тржишта

Цели процес састоји се од корака:

1. Сегментација тржишта

  • Одређивање осовина и критерија одабира сегмената
  • Утврђивање добијених сегмената

2. Одређивање циљног сегмента

  • Одабир сегмента који ће се опслуживати производима и услугама

3. Позиционирање

  • Одабир циљева позиционирања у сваком од одабраних циљних сегмената
  • Одређивање маркетиншког микса којим ће се опслуживати сегмент и ући у конкурентску борбу на циљном тржишту

Сегментација

Сегментација је стратегија осмишљавања и примењивања различитих маркетиншких програма сиљем подмиривања истоветних потреба и жеља различитих сегмената потрошача. Сваки сегмент потрошача има јединствену потражњу стога предузећа настоје да продају производ тако да удовољавају мање или више сличним захтевима истог сегмента потрошача.

Развојне етапе у сегментацији тржишта

Зависе од превладавајућих околности на тржишту и могуће их је посматрати путем следећих стања:

  • Недиференцирани (масовни) маркетинг – подразумева тражење производа/услуга с истим маркетиншким миксом на целом тржишту (свим могућим сегментима потрошача)
  • Производно диференцирани маркетинг – је приступ у којем предузеће креће широким асортиманом основног производа с намером да потрошачи имају довољан избор те да ће се на неки начин сами сврстати у групе које преферирају поједине производе
  • Циљни маркетинг – подразумева одређивање сегмената потрошача које се жели опслуживати те одређивање маркетиншког микса којим ће то остварити

Могуће је говорити и о тоталној сегментацији тржишта, што значи, да се за сваког појединачног потрошача нуди и појединачни производ. Према Котлеру о маркетингу се данас размишља као о процесу сегментинг (сегментација), таргетинг (циљно усмеравање) и позиционинг (позиционирање), који он назива СТП маркетингом.

Процес сегментације тржишта

Три су главна приступа у откривању тржишних сегмената и мерењу разлика које између њих постоје. То су:

  1. А приори приступ – за основу сегментације узима лако уочљиве особине као што су земљописни и демографски подаци, потом прикупљањем додатних података обогаћује информације о тим сегментима. Овим приступом се зна врста и број сегмената, јер се унапред одређују особине према којима се потрошачи сврставају у сегменте.
  2. Сегментација уз помоћ истраживања тржишта - потрошачи се сврставају у групе на основи истраживања, а групе су формиране на темељу неких других, одабраних обележја. Поступак је обрнут од а приори приступа јер полази се од стварног понашања, а након тога се утврђују евентуалне сличности обележја (нпр. демографска обележја). Број сегмената није унапред познат.
  3. Хибридни модел - комбинација а приори сегментације и сегментације према групама. Искориштава оба критеријума па се становништво најпре дели према неком демографском обележју, а тек онда на основу резултата истраживања тржишта.

Одређивање циљног сегмента

Циљно тржиште подразумева оне сегменте потрошача које предузеће намерава опслуживати. Управо одређивање тих сегмената је бит процеса који се назива одређивањем циљног тржишта. Предузеће може одредити три маркетиншке стратегије да покрије своја циљна тржишта:

  1. Недиференцирани маркетинг – стратегија предузећа којом на целокупно тржиште наступа са јединственим маркетиншким миксом, јер оцењује да ће тако остварити веће користи.
  2. Концентрисани маркетинг – стратегија којом се предузеће усмерава на неколико, што је могуће сличнијих, сегмената потрошача.
  3. Диференцирани маркетинг – стратегија којом предузеће покрива све сегменте засебним маркетиншким миксевима.

Позиционирање

Позиционирање подразумева тражење оних производа које купци очекују тј. то је прилагођавање свих маркетиншких активности (целог маркетиншког микса) очекивањима потрошача у појединим сегментима. Код позиционирања су могућа три избора:

  1. Провођење активности ради јачања тренутне позиције у предоџби потрошача.
  2. Провођење активности ради заузимања слободног простора (сегмента потрошача) које још нико није заузео, а за које постоји пословна оправданост да се заузме.
  3. Провођење активности ради репозиционирања, односно заузимања повољније позиције.

Види још

Референце

  1. ^ Hunt, Shelby D. (јул 1976). „The Nature and Scope of Marketing”. Journal of Marketing. 40 (3): 17—28. JSTOR 1249990. doi:10.2307/1249990.
  2. ^ Bagozzi, Richard P. (октобар 1975). „Marketing as Exchange”. Journal of Marketing. 39 (4): 32—39. JSTOR 1250593. doi:10.2307/1250593.
  3. ^ Drucker, Peter (1954). The Practice of Management. New York: Harper & Row.
  4. ^ Marketing definition approved in October 2007 by the American Marketing Association: [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (јул 9, 2014) (на језику: енглески).
  5. ^ Paul H. Selden (1997). Sales Process Engineering: A Personal Workshop. Milwaukee, WI: ASQ Quality Press. стр. 23.
  6. ^ „University Of York Introduction To Marketing” (PDF).

Литература

  • Paul H. Selden (1997). Sales Process Engineering: A Personal Workshop. Milwaukee, WI: ASQ Quality Press. стр. 23.
  • Bartels, Robert, The History of Marketing Thought," Columbus, Ohio, Grid, (1976) 1988 online
  • Church, Roy and Godley, Andrew (eds), The Emergence of Modern Marketing, London, Frank Cass, 2003 online edition
  • Hollander, Stanley C., Rassuli, Kathleen M.; Jones, D.G. Brian; Dix and Farlow, L., "Periodization in Marketing History," Journal of Macromarketing, Vol 25, no.1, 2005, pp. 32–41. online
  • Tedlow, Richard S., and Jones, Geoffrey G. (eds), The Rise and Fall of Mass Marketing, Routledge, 2014
  • Weitz, Barton A. and Robin Wensley (eds). Handbook of Marketing, 2002

Спољашње везе

Id Tech 5

id Tech 5 је властити покретач игара id Software-а. Он прати своје претходнике, id Tech 1, 2, 3 and 4, сви који су касније објављени под GNU General Public License. То је велики напредак у односу на id Tech 4. Покретач је први пут представљен на WWDC 2007 од стране John D. Carmack на рачунару који садржи осам корова (core); Међутим, демо користи само једно језгро са једним-кором OpenGL покрећући имплементацију на 512 MB 7000 class Quadro видео картици. id Tech 5 је прво пут коришћен у игри Rage, затим у Wolfenstein: The New Order, The Evil Within и Wolfenstein: The Old Blood.

Promocija

Promocija je jedan od četiri instrumenta marketing miksa (proizvod, cijena, kanali distribucije, promocija). Predstavlja komunikacionu vezu između kupaca i prodavaca, čiji je cilj uticaj, informisanje i ubjeđivanje potencijalnog kupca na čin kupovine.

Postoje dva tipa promotivnih tehnika:

Iznad linije (Above the line)- Predstavlja promociju u masovnim medijima (npr. TV, radio, novine, Internet, mobilni telefoni) gdje preduzeće zakupljuje promotivni prostor.

Ispod linije (Below the line) - Predstavlja sve druge oblike promocije. Ovaj oblik najčešće teži da bude dovoljno suptilan da kupac ne bi bio svjestan da su aktivnosti promotivne prirode (npr. sponzorstva, "postavljanje proizvoda", pokloni, odnosi s javnošću i slično).

Бренд

Бренд (енгл. Brand) представља

1. фабричку марку; заштитни знак; врсту или тип производа; заједничку ознаку за све информације о неком производу или услузи.

2. производ, обичај, поступак или популарну личност који су постали познати у свету; одређена очекивања конзумента од неког производа или услуге.Саставни елементи бренда су идентитет бренда, вредност бренда, препознатљивост и свест о бренду.

Ибеј

Ибеј (енгл. eBay) је светска аукцијска платформа на интернету. Основао ју је у септембру 1995. године Пјер Омидијар у Калифорнији (САД). Прво име је било Окшонвеб.

Првобитна идеја оснивача била је да створи сајт на коме би размењивао пез бомбоне, али је Ибеј касније еволуирао у највећу аукцијску платформу на интернету.

Тренутно постоји 27 регионалних Ибеј страница.

У целој источној Европи, Ибеј има само у Пољској регионалну страницу.

Малопродаја

Малопродаја (трговина на мало) је продаја робе/услуга потрошачима ради задовољавања личних потреба или потреба домаћинства. Малопродаја је продаја добара или услуга, појединаца или предузећа крајњем кориснику. Малопродаје су део интегрисаног система који се зове ланац снабдевања. Оне купују производе у великим количинама од произвођача или од велепродаја, а затим их продају у мањим количинама крајњем кориснику. Трговина се може вршити било на фиксним локацијама (локалима, тезгама...) или онлајн.

Маркетинг на интернету

Интернет маркетинг (енгл. Internet marketing) представља скуп стратегија и техника које користе интернет као канал пословне комуникације за подршку остваривања генералних маркетиншких циљева организације или предузећа.Интернет маркетинг користи приступ који нуди директни маркетинг ослоњен на раст и развој телекомуникација и информатичку технологију. Интернет маркетинг је заправо интерактивни директни маркетинг. Ова врста маркетинга обухвата, како креативни, тако и технички аспект интернета, укључујући дизајн, развој, рекламе и маркетинг у конвенцијалном смислу речи. Дубока и прецизна фрагментација тржишта коју омогућава интернет маркетинг, а чији је исход „један човек — један сегмент“, омогућава прелазак са масовног на микромаркетинг.

Са аспекта дефинисања „класичног“ маркетинга, може се рећи да је интернет маркетинг збир активности које су употребљене у циљу усмеравања токова производа и услуга од произвођача према потрошачу (кориснику, купцу, клијенту) коришћењем интернета као канала пословне комуникације. Поред термина интернет маркетинг користе се и термини е-маркетинг, онлајн маркетинг, сајбер маркетинг, виртуелни маркетинг, интерактивни маркетинг.

Медијска манипулација

Медијска манипулација представља низ сродних техника у којима делови стварају слику или аргумент који фаворизује (њихове) интересе. Овакве тактике могу да садрже коришћење логичких грешака, психолошке манипулације, непосредне преваре, реторичке или пропагандне технике и често укључују сузбијање информација или гледишта тако што их гурају, индуковањем других људи или група људи да престану да слушају одређене аргументе или једноставно преусмјеравају пажњу другде. У Propaganda: The Formation of Men’s Attitudes, Jacques Ellul пише да се јавно мњење може изразити само путем канала који се пружају путем масовних медија комуникације — без којих пропаганда не би могла да постоји. Медијска манипулација се користи у односима са јавношћу, пропагандом, маркетинга итд. Иако је циљ за сваки контекст сасвим другачији, широке технике су често сличне.

Као што је илустровано у даљем тексту, многе савремене методе манипулације масовним медијима су врсте одвраћања, под претпоставком да јавност има ограничен распон.

Оглашавање

Реклама или рекламирање (од франц. réclame, односно лат. reclamo - јавно оглашавати) је врста комуникације којом спонзор рекламе покушава да убеди публику у корисност одређеног поступка, обично куповине производа или услуге. Рекламирање је према АМА (Америчка асоцијација за маркетинг) свака плаћена форма јавног презентовања и ширења идеја у тежњи директног или индиректног утицаја на промет производа или услуге. Да би постигао овај циљ аутор рекламе се служи свесним или подсвесним порукама, односно комбинацијом информације и емоције у рекламној поруци. Рекламирање се сматра делом комуникацијског система маркетинга. Модерно рекламирање се развило са масовном производњом крајем 19. и почетком 20. века.Оглашавачи се најчешће труде да повећају интересовање за рекламирани производ његовим брендирањем. Слика или име производа се понавља, заједно са његовим пожељним особинама, тако да се у свести потрошача устали веза између робне марке и поменутих особина.

Једна од најважнијих карактеристика рекламе је начин на који она стиже до потрошача рекламираног производа или услуге. У ову сврху се користе: телевизија, радио, новине, часописи, видео-игре, интернет, билборди, поштанске пошиљке, дистрибуција летака и други начини.

Поред предузећа која рекламирају своје комерцијалне производе и услуге, наручиоци реклама могу бити: политичке партије, интересне групе, верске организације и државне и јавне установе. Рекламе најчешће осмишљавају рекламне агенције.

Године 2007. процењени трошкови рекламирања на целом свету износили су 385 милијарди долара, од чега више од 150 милијарди долара само у САД.

Пинк интернешонал кампани

Пинк интернешонал кампани (пуно име: Предузеће за информисање и маркетинг Пинк интернашонал компани д.о.о. Београд) српска је медијска компанија са седиштем у Београду. Пинк међународна компанија је власник Пинк медија групе.

Поврће

Поврће је заједнички назив за култивисане биљке или њихове делове које се користе за људску исхрану. За јело се припрема на различите начине. Употребљава се и као свеже и као конзервисано. Богато је угљеним хидратима и беланчевинама, а на њихов укус првенствено утичу етерична уља. Захваљујући високом садржају витамина, минерала, целулозе, а малим количинама масноће, у прехрани има непроцењиву улогу. Количина витамина и минерала се разликује међу врстама и попднебљима у којима то поврће успева. Термин поврће се користи претежно у кулинарству. У биологији подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити биљни органи (плодови, семена, корење, подземна и надземна стабла, листови и цветови) па их није могуће класификовати у исте категорије.

Оригинално, поврће је било сакушљано из дивљине у заједницама ловаца-сакупљача, а са култивацијом се почело у неколико делова света, вероватно током периода од 10.000 п. н. е. до 7.000 п. н. е, кад је нови пољопривредни начин живота развијен. У почетку су култивиране биљке које су расле локално, али су временом путем трговине егзотични усеви из других крајева размењивани и додавани домаћим типовима. У данашње време, већина поврћа се узгаја широм света колико год то климатски услови дозвољавају, и усеви могу да буду култивисани у заштићеним окружењима на мање подесним локацијама. Кина је највећи произвођач поврћа. Глобана трговина пољопривредним производима омогућава корисницима да купе поврће узгојено у удаљеним земљама. Опсег продукције варира од пољопривредних газдинстава која задовољавају потребе своје фамилије за храном, до пољопривредних фирми са огромним површинама земљишта и наменским усевима. У зависности од типа поврћа, жетви усева следи градирање, складиштење, обрада и маркетинг.

Поврће може да се једе било сирово или кувано, и има важну улогу у људској исхрани. Оно углавном има низак садржај масноћа и угљених хидрата, и богато је витаминима, минералима и дијететским влакнима. Многи нутриционисти подстичу људе да конзумирају доста воћа и поврћа, пет или више порција дневно често се препоручује.

Превара

Превара (ијек. пријевара) представља један институт облигационог права.

Превара се назива и квалификованом или изазваном заблудом. Ако једна страна изазове заблуду код друге стране или је одржава у заблуди у намери да је тиме наведе на закључење уговора постоји превара.

Превара у себи садржи два елемента:

1. намеру једног уговорника да другог изазове или одржи у заблуду код лица да би ово закључило уговор.

2. формирану погрешну представу на страни другог уговорника.

Намеру лица које чини превару треба разумети као његову свест да ће радње које је предузео изазвати заблуду код другог лица. Она се реализује путем радњи или поступака који произлазе из активног или пасивног понашања лица које чини превару (нпр. лажно уверавање да ствар поседује одређени квалитет или пак прикривање чињеница које би биле одлучне за доношење одлуке на страни лица у заблуди, а пасивно понашање постоји у случају када једно лице примети код другог лица заблуду али ништа не учини да је отклони).

Док се заблуда узима у обзир као разлог поништаја само ако је битна, код преваре узрок ништавости постоји и када изазвана заблуда није битна. Није потребно да је у питању битна заблуда али је потребно да је превара битна за закључење уговора.

Накнада штете може се тражити независно од поништења уговора. Могуће је да преварени накнаду штете захтева и ако је уговор поништен као и кад није.

Уколико уговор остаје на снази несавесна страна дужна да накнади штету коју лице услед тога трпи.

И преварна радња трећег може имати последице на уговор. У нашем праву превара утиче на сам уговор уколико је друга уговорна страна у време закључења уговора знала или морала знати за превару трећег лица.

Али када је у питању доброчин уговор превара трећег лица ће увек бити разлог ништавости уговора (без обзира да ли је друга страна знала или морала знати за превару).

Продавница

Продавница, дућан или само трговина представља локал (просторија) или посебан објекат у коме се прима, излаже и продаје роба на мало. Постоје следећи типови продавница: класична продавница, робна кућа, самоуслуга, киоск и пумпна станица за течна горива, као и продавнице за дисконтну продају робе. Продавнице се могу сврстати на оне које претежно нуде прехрамбене и оне претежно непрехрамбене производе.Аутомати, тезге на пијацама или уличним тротоарима, покретне продавнице, складишта и стоваришта трговинских и произвођачких организација из којих се врши малопродаја, као и отворени продајни простор не сматрају се продавницом.

Стратегија

Стратегија је општи план акција чија је сврха остваривање одређених, јасно дефинисаних, циљева.

Наука о стратегији настала је као грана војне науке која се бави командним структурама, планирањем и извођењем рата. Временом је ушла и у друге науке, пре свега економију, кроз маркетинг стратегије и стратешко планирање. Има је и у спорту (нпр. фудбалска стратегија), математици (теорија игара), информатици.

Тржиште

Тржиште чине сви односи понуде и тражње који се успостављају ради размене роба и услуга у одређено време и на одређеном месту. Понуда је количина одређене робе која се у одређено време, на одређеном месту и по одређеној цени нуди купцима. Тражња је одређена количина новца којом се купује одређена врста робе.

Друштвено економски односи између купаца и продаваца успостављају се на тржишту, путем размене. Значај тржишта расте са развојем робне производње и данас је живот незамислив без тржишта.

Размена је фаза друштвене производње у којој се успостављају односи између привредних субјеката. Роба прелази из руку произвођача у руке потрошача. Појавни облици размене су натурална размена-трампа и робно-новчана размена.

Услуга

У економији и маркетингу, услуге су све оне активности, претежно неопипљивог карактера, које резултују одређеним користима, односно које решавају одређени проблем корисника, и које је корисник спреман директно или индиректно да плати.

Факултет организационих наука Универзитета у Београду

Факултет организационих наука (ФОН) Универзитета у Београду је водећи акредитовани факултет у Србији у области информационих система и технологија, организације и менаџмента. Програмска оријентација факултета одражава савремене трендове високог образовања, научноистраживачког рада и привредног развоја, док је Факултет већ више од једне деценије водећи факултет у Југоисточној Европи за образовање у области информационих система и технологије, менаџмента, операционог менаџмента и управљања квалитетом.

Франшизинг

Франшизинг представља уговорни однос између даваоца и примоца франшизе, којим се даје право примаоцу да послује под именом франшизатора, користећи сва расположива знања, процедуре и начин пословања, који је под тим именом развијен.

Франшизатор (произвођач, увозник, гросиста) уступа франшизеру, преко уговора о франшизи, своју робу на продају, а такође му уступа и своју технологију рада, маркетинг, бренд, корпоративни и робни знак (жиг), карактеристичан идентитет (препознатљивост) и све друго што ће франшизеру помоћи да се идентификује, снађе и да лакше и брже продаје добијену робу, док франшизер плаћа франшизатору уговором одређену цену провизије (накнаде).

Франшизер обично обезбеђује (нуди франшизатору) пословни простор и радну снагу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.