Мара Ковачевић

Мара Ковачевић (12. децембар 1975) је српска џудисткиња и учесница Олимпијских игара у Сиднеју.

На европском првенству 2001. године у Паризу освојила је бронзану медаљу, као и на Светском првенству 2003. године у Осаки.

На Медитеранским играма 1997. и 2001. освојила је бронзане медаље.

Олимпијски комитет Србије прогласио ју је најбољом спортисткињом за 2002. годину.

Мара Ковачевић
Личне информације
Држављанство Србија
Датум рођења12. децембар 1975.(43 год.)
Спортске информације
СпортЏудо

Спољашње везе

Злочин у Босанском Броду 1992.

Злочин у Босанском Броду 1992. означава убиства српских цивила од марта до октобра 1992. године у Босанском Броду које су починиле хрватске оружане снаге у садејству са припадницима муслиманских паравојних јединица, а касније и муслиманске Армије БиХ.По својој монструозности, овај злочин над српским цивилима представља један од најужаснијих призора виђен на просторима ратом захваћене Босне и Херцеговине 1990-их.

Ковачевић

Често јужнословенско презиме Ковачевић може се односити на:

Бориша Ковачевић Шћепан (1908–1943), руководилац политодјела Десесте херцеговачке НОУ бригаде, члан АВНОЈ-а и народни херој.

Бранко Ковачевић (1951), професор Електротехничког факултета и ректор Универзитета у Београду

Бранко Ковачевић Жика Морнар (1924-1996), потпуковник ЈНА и народни херој

Василије Ковачевић Чиле (1911–1961), друштвено-политички радник, генерални конзул СФРЈ у Сан Франциску и народни херој

Вељко Ковачевић (1912–1994), генерал-пуковник ЈНА и народни херој

Војин Ковачевић (1913–1941), члан Бироа МК КПХ за Загреб и народни херој

Војо Ковачевић (1912–1997), генерал-пуковник ЈНА и народни херој

Дарко Ковачевић (1973), фудбалер

Душан Ковачевић (1948), драмски писац и амбасадор

Ђорђије Ђоко Ковачевић (1912–1938), студент права и учесник шпанског грађанског рата

Ђуран Ковачевић (1916–2007), генерал-мајор ЈНА и народни херој

Зоран Ковачевић (1935), биохемичар, академик САНУ, председник Огранка САНУ у Новом Саду

Зоран Ковачевић (протојереј) (1968), протојереј

Илија Ковачевић (1948), професор Факултета техничких наука у Новом Саду

Калина Ковачевић (1983), глумица

Љубомир Ковачевић (1848–1918), историчар и политичар

Милош Ковачевић (1910–1943), командант Мостарског батаљона Десете херцеговачке НОУ бригаде и народни херој

Милош Ковачевић (1953), професор Филолошко-уметничког факултета у Крагујевцу

Мирко Ковачевић (1916–1941), шпански борац, командант партизанских одреда Далмације и народни херој

Митар Ковачевић (1916–1979), пуковник ЈНА, заменик генералног директора ПТТ Југославије и народни херој

Ненад Ковачевић (1980), фудбалер

Никола Ковачевић (1890–1967), црногорски политичар, предеседник Народне скупштине НР Црне Горе од 1950. до 1953. године.

Никола Ковачевић (1983), одбојкаш

Оливер Ковачевић (1973), фудбалер

Мара Ковачевић (1975), џудисткиња

Радован Ковачевић Максим (1919–1943), политички комесар Првог јужноморавског НОП одреда и народни херој

Радослав Ковачевић (1919–1942), командант Првог ужичког батаљона Друге пролетерске НОУ бригаде и народни херој

Сава Ковачевић (1905–1943), пуковник НОВЈ, командант Треће ударне пролетерске дивизије и народни херој

Синиша Ковачевић (1954), драмски писац

Стојан Ковачевић (1821–1911)), старохерцеговачки и црногорски јунак

Трајко Ковачевић (1862–1925), протојереј и учитељ

Маријан Вајда

Маријан Вајда (свк. Marián Vajda, Повашка Бистрица, 24. март 1965) је бивши словачки тенисер и тениски тренер.

Списак олимпијаца СР Југославије (Србије и Црне Горе)

Списак олимпијаца СР Југославије и ДЗ Србије и Црне Горе (1992-2006) је списак олимпијаца који су се такмичли под заставама Савезне Републике Југославије и Државне Заједнице Србије и Црне Горе на Олимпијским играма. На списку се налазе СРЈ олимпијци који су се на ЛОИ 1992. такмичили под олимпијском заставом као независни учесници, а на ЗОИ 1994. било им је забрањено учешће. За олимпијце који су се такмичили за време СХС, Краљевине Југославије и СФРЈ погледај Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ). За олимпијце након раздвајања СЦГ погледајте Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Европским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Европским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Списак српских и црногорских освајача медаља на Светским првенствима

Списак освајача медаља Србије и Црне Горе на Светским првенствима било да су представљали: Србију и Црну Гору као независне државе, такмичили за време Краљевине СХС и ЈУГ, СФРЈ, СРЈ и Државне заједнице Србије и Црне Горе.

Освајачи медаља:

рођени су на територији Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске,

такмиче се за клубове Републике Србије, Републике Црне Горе и ентитеа Републике Српске у време освајања медаља,

доселили се у Републику Србију, Републику Црну Гору, ентитет Републику Српску (нарочито изражено после грађанских ратова у Југославији)

примају национална признања у Србији, Црној Гори и Републици Српској.Напомена: списак је непотпун услед недостатка адекватних извора.

Спорт у Србији

Популарни спортови у Србији су: фудбал, кошарка, ватерполо, одбојка, рукомет и тенис. Србија је била домаћин Летње Универзијаде 2009, Светског првенства у воденим спортовима 1973, европских првенстава у фудбалу, кошарци, одбојци, рукомету, стоном тенису, гимнастици, џудоу, рвању, веслању... Сваке године се одржавају Београдски маратон и бициклистичка трка кроз Србију.

Министар за омладину и спорт у Влади Републике Србије је Вања Удовичић.

Олимпијски комитет Србије је основан 1910. године. Актуелни председник је Владе Дивац. Спортски савез Србије је организација која има надлежност за неолимпијске спортове.

Србија се први пут појавила на Олимпијским играма 1912. Након тога, спортисти Србије су били део тима Краљевине СХС/Југославије, СФР Југославије, Независних учесника, СР Југославије и Србије и Црне Горе. Од 2006, односно ЛОИ 2008, спортисти наступају као репрезентативци Србије. Међународни олимпијски комитет и већина осталих међународних спортских организација признаје Србију за директног наследника резултата свих претходних држава.

Најпознатија спортска друштва у Србији су ЈСД Партизан (њихови навијачи су Гробари) и СД Црвена звезда (навијачи Делије).

Запажени репрезентативни успеси, као и неки у популарним појединачним спортовима, се често прослављају на улицама и трговима широм државе, а традиционално се организује и дочек испред скупштине у Београду.

Спортисткиња године
Спортиста године
Млади спортиста године
Женска екипа године
Мушка екипа године
Тренер године

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.