Манастир Раваница

Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 28. јуна 1389. После Косовске битке и Лазареве погибије, његове мошти пренесене су из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године. Манастир тада постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца. Више пута била је рушена и паљена при чему није страдала сама црква, већ утврђење и манастирске зграде. Црква је тешко страдала 1686/7. године, када је побијен и већи број раваничких монаха. [1] Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук.[2]

Манастир Раваница
Monastery Ravanica
Манастирска црква Вазнесења Господњег
Опште информације
МестоСење
ОпштинаОпштина Ћуприја
Држава Србија
Врста споменикаутврђени манастир
Време настанка14. век
Тип културног добраСпоменик културе од изузетног значаја
ВласникРепублика Србија
Надлежна институција
Надлежна установа за заштитуЗавод за заштиту споменика културе Крагујевац
СедиштеЋуприја
Адреса13. октобра 7 35230
Званични веб-сајт
Ravanica man
Основа Манастира Раваница: 1. црква, 2. пирг, 3. трпезарија, 4. лазарет, 5. кула Милоша Обилића, 6. економија, 7. улазна капија, 8. гостопријемница, 9. данашњи конак.

Архитектура

По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе. Црква представља оригинално архитектонско решење настало спајањем светогорске традиције тролисне основе и модела уписаног крста са пет купола, одомаћеног у време краља Милутина. Тролисна основа је постала узор у даљем развоју просторне концепције храмова. Црква је зидана наизменичним редовима камена и опеке, украшена је керамопластичним декоративним елементима и богатом рељефном пластиком.

Као значајно средиште духовног, културног, књижевног и уметничког живота Раваница је утицала на настанак више цркава и манастира, међу којима се истичу оближњи манастир Сисојевац и цркве у Петрушкој области.

Стубови који носе куполу украшени су богато мотивом везаних ланчаних медаљона. Кругови су у богатим оквирима, на плавој позадини, украшеној раскошним орнаментима изведеним златом, пењу се ка небу, и ритмом линија, колористичким односима и раскошном, новом применом орнамената дају специфичан печат живопису Раванице.

До данас су сачуване три куле и део северног бедема, али је за потребе одбране манастира подигнутог у долини сигурно било неопходно велико и јако утврђење. У старим изворима се помиње да је манастирска утврда имала 7 пиргова, док је један путописац 1568. године видео свега 4 очуване куле. У првој половини 19. века, 1829. године, је унутар манастирског комплекса још увек постојала велика трпезарија из средњег века, али ње данас више нема.

Живопис

Живопис у Раваници је веома оштећен. Читави делови зидова данас су без фресака.

На фрескама, које су остале очуване у олтарском и главном унутрашњем простору цркве, запажају се извесне новине везане за шеме у избору тема и циклуса (Велики празници, Христова страдања, Чуда и параболе), које ће постати правило у осликавању потоњих храмова Моравске Србије. У куполама су фреске Христа, Богородице, Анђела и пророка, у олтару су представе Христовог страдања и оваплоћења, док су у наосу циклуси Великих празника, Чуда и јеванђелских приповести као и свети ратници и монаси.

У целом западном делу цркве и на свим стубовима присутни су само пустињаци који се одричу свега Христа ради, свети мученици за веру и активни борци за Христа. Свети ратници представљени су у најнижој зони. Овако замишљено и доследно спроведено украшавање Раванице везује се за црквене кругове са којима је кнез Лазар био тесно повезан, посебно са монасима и испосницима.

У самој цркви данас се налазе мошти кнеза Лазара.

Галерија

Manastir Ravanica

Manastir Ravanica

Манастир Раваница капија

Манастир Раваница капија

Купола манастира Раваница
Манастир Раваница - сегменти
Sarkofag Car Lazar

Кивот са моштима светог цара Лазара

Manastir Ravanica sa zidinama

Манастир са зидинама

Ravanica kapija

Улазна капија

Макета Раванице из 1705. године. Рад Николе Недековића из Ћипровца

Макета Раванице из 1705. године. Рад Николе Недељковића из Ћипровца. Музеј СПЦ, Београд. Изложба поводом 800 г. СПЦ (2019.)

Види још

Референце

  1. ^ [1]
  2. ^ Слике манастира Раванице и његових икона

Спољашње везе

Јужни Кучај

Јужни Кучај је планински масив у источној Србији. На северу се граничи са реком Ресавом и планином Бељаницом, са истока Злотском реком и Црним врхом, са југа реком Честобродицом и са запада долином реке Велике Мораве.

Ћуприја (град)

Ћуприја је градско насеље и седиште истоимене општине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 19.471 становника.

У средњем веку град се звао Равно.

Владимир Петковић

Владимир Петковић (Доња Ливадица, код Велике Плане, 30. септембар 1874 — Београд, 13. новембар 1956) је био српски историчар уметности и археолог.

Војводина

Војводина, званично Аутономна Покрајина Војводина — скраћено АПВ, је аутономна покрајина у саставу Републике Србије. Налази се на северу државе и обухвата површину од 21.506 km2 са 1.931.809 становника (попис 2011, 21,56% од укупног становништва Србије).

Покрајина се граничи на северу са Мађарском, на истоку са Румунијом, на западу са Хрватском и на југозападу са Босном и Херцеговином (Република Српска). Јужну границу већим делом чине реке Дунав и Сава. Највећи град у покрајни је Нови Сад који је уједно и административи центар Војводине. Остали већи градови (преко 50.000 становника) су Суботица, Зрењанин и Панчево.

Епархија браничевска

Епархија браничевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Игнатије (Мидић), а седиште епархије се налази у Пожаревцу, где се налази и Саборна црква епархије.

Лазар Хребељановић

Лазар Хребељановић (Прилепац, око 1329. — Косово поље, 15. јун 1389), познат у народној традицији као цар Лазар, мада, по титули кнез Лазар био је средњовековни српски кнез, који је после Маричке битке створио највећу и најмоћнију државу на територији некадашњег Српског царства. Лазарева држава са престоницом у Крушевцу, позната у историографији као Моравска Србија, обухватала је сливове река Велике, Западне и Јужне Мораве.

Лазар је младост провео на двору цара Стефана Душана, где је његов отац Прибац био логотет. Лазар је на двору цара Уроша прво био ставилац, да би негде између 1363. и 1365. добио титулу кнеза. После слома Мрњавчевића на Марици текао је постепен успон кнеза Лазара праћен формирањем његове области. После Маричке битке загосподарио је Приштином и Новим Брдом, док је у савезу са баном Босне Твртком I Котроманићем и уз подршку угарског краља Лајоша I 1373. поразио жупана Николу Алтомановића. Тада је својој области прикључио Рудник, Ужице и крајеве око Западне Мораве. Границу своје државе проширио до Дунава заузимањем Браничевске области и потискивањем Радича Бранковића из породице Растислалића 1379. године.

Истовремено, Лазар је радио и на обнови немањићких државних традиција. Био је ожењен Милицом, која је према старим српским родословима потицала од Вукана, најстаријег сина Стефана Немање. Бројним династичким браковима постепено се родбински повезао са околним великашима и владарима (нпр. сестра Драгана била је удата за челника Мусу, најстарија ћерка Лазара и Милице Мара за Вука Бранковића). На његову иницијативу, а по благослову патријарха Саве IV, дошло је 1375. до измирења Српске патријаршије са цариградском Васељенском патријаршијом. Поред тога, Лазар је подигао више задужбина (Раваницу, Лазарицу и јужну припрату Хиландара), а под његовим утицајем 1380. на место српског патријарха је, уместо Јефрема, изабран Спиридон.

Током девете деценије 14. века област кнеза Лазара почели су да угрожавају Османлије. После битке на Дубравници (1381) и догађаја везаних за пад Ниша и поход Мурата I до Плочника (1386), следећи велики поход Османлија довео је до битке на Косову 1389. године. Ту су се Османлијама супроставили одреди кнеза Лазара, његовог зета Вука Бранковића и краља Срба и Босне Стефана Твртка I Котроманића под командом војводе Влатка Вуковића. У бици су и Лазар и његов противник Мурат I изгубили животе и обе стране су претрпеле велике губитке. Ипак, пре лета 1390. Лазаревићи су прихватили вазалне обавезе према новом султану Бајазиту I.

Култ кнеза Лазара као хришћанског мученика почео је да се развија недуго по Косовској бици. Лазареве мошти пренесене су у његову задужбину Раваницу где се, после неколико преноса, чувају и данас. Стварање култа кнеза Лазара помогли су припадници породице Лазаревић, а прихватила га је и развијала Српска патријаршија. Најранији култни списи, њих десет, настали су већ у периоду од до.

Паралелно са култом Св. кнеза Лазара који се развијао у црквеним круговима, развијао се и култ кнеза Лазара као мученика и јунака Косовске битке у народној традицији. У српским народним епским песмама косовског циклуса, цар Лазар је, уз Милоша Обилића, главни лик.

Лазарев лик обрађиван је вишеструко у српској уметности у 19. и 20. веку.

Лазаревићи

Лазаревићи су српска властелинска и владарска породица из 14. и 15. века.

Моравски стил

Моравски стил у српској архитектури током средњег века, обухвата временски период од седме деценије XIV (често се као преломни догађај узима Маричка битка 1371) до 1459. године односно до пада Србије под османлијску власт, док симболички почетак епохе означава Лазарево подизање Раванице (1375—1377) и Лазарице (1377—1388).

Сам стил је назив добио по реци Морави у чијем сливу су подизани сакрални објекти. Основну карактеристику овог стила представља основа цркве у облику тролиста односно триконхоса која је у ствари црква са основом уписаног крста (нормалног и сажетог), као у Вардарском стилу, којој су, уз олтарску, придодате две певничке апсиде са јужне и северне стране по узору на светогорске манастире. Код нормалне основе цркве, унутрашњост је иста као код Вардарског стила, док код сажете основе постоје неке разлике. По својој спољашњој обради грађевине Моравског стила су веома сличне онима из Вардарског стила, јер користе сиво или жућкасто камење и црвене опеке, мада има и оних са малтерисаним фасадама (Раваница). Међутим, за разлику од Вардарског стила у коме нису увек камење и опеке уграђивани тако да формирају украсне шаре, у Моравском је то обавеза, поготово највишег појаса. Поред тога, врло чест случај је и употреба камених розета, као и рељефа који покривају све оквире портала, прозора, лукове.

Стил, сам по себи, представља аутентични српски стил, за разлику од Рашког и Вардарског који су настајали под директним утицајем Романике односно архитектуре у Византији. Исто важи и за поље фрескосликарства на коме је развијен нови српски стил за који Давид Талбот Рајс каже да је присан осећајан, можда ефемизиран, али допадљив. Током овог периода, развијала се и фортификациона архитектура у склопу које су настале две највеће тврђаве на тлу Србије. Током прве четвртине XV века је деспот Стефан подигао Београдску тврђаву, да би током друге деспот Ђурађ подигао Смедеревски Град.

Најзначајнији архитектонски споменици Моравског стила су:

Манастир Раваница

Манастир Љубостиња

Манастир Каленић

Манастир Манасија

Парк макета (Деспотовац)

Парк макета се налази у општини Деспотовац, на самом излазу, регионални пут према Ресавској пећини.

Парк је отворен 2008. године и простире се на површини од 3000 м2.Тренутна поставка парка броји нешто преко 30 средњовековних српских манастира и цркви који су урађени у размери 1:17 у односу на праве величине здања.Парк је отворен од априла до новембра.

Раваничка повеља

Раваничка повеља је повеља из 1381. године, посвећена манастиру Раваница од стране кнеза Лазара. Написана је на српском језику ћирилицом. Оригинал није сачуван, али је доста добро сачуван препис из манастира Врдник из 17. века.

На повељи се налази сребрни печат са позлатом на коме је лик кнеза Лазара са једне стране, а са друге Исус Христос на престолу. Повеља је изложена у Музеју Српске православне цркве у Београду. Други сачувани препис повеље, познат као Болоњски препис, приписује се патријарху Јефрему и чува се у Болоњи. За разлику од врдничког, болоњски препис повељу ставља у 1376/77 годину.

Ти, која од несуштих у битије приводиш све видљиво и невидљиво, пребезначална Тројице, којој се у јединству клањамо, и у Оцу и Сину и Светоме Духу славимо!

Суштаство бесчислено, светлост непостижна, сила неодржима, пучина благости, која закон дајући Мојсију повеле створити скинију и у њој молбе и мољења ка пријатности његовој приносити, бринући се за свет рече врховном апостолу Петру: "Ти јеси Петар, и на овом камену сазидаћу цркву моју, и врата адова неће јој одолети!"

Потом и царство вечно обећа онима који се о цркви старају, рекав: "Оне који ме славе прославићу!"

Верујући, дакле, у ово, они који живе у православљу многу усрдност за подизање цркве показаше.

Стога и ја, у Христа Бога благоверни кнез Лазар, ревнујем пре мене бившим благочастивим царевима, на престо којих Бог ме узнесе и чином царства краси и славом — од многих његових даровања која су на мени, мало њему усхтедох принети, колико је могуће.

Благовољењем Оца и поспешењем Сина и савршењем Светога Духа подигох од основања манастир у славу Светога Вазнесења и као ктитор његов по моћи украсих.

И за житељство у њему, за исхрану братији изволих, као што апостоли установише и правила светих отаца утврдише, приложих за потребе све изобилно, дохотке и села, винограде насадих и друге купих.

(...)

У Христа Бога благоверни господин свим Србљима кнез Лазар, ктитор светога овога места Раванице.

У лето 6889.”

Сење (Ћуприја)

Сење је насеље у Србији у општини Ћуприја у Поморавском округу североисточно од Ћуприје. Према попису из 2011. било је 1204 становника.

Сење се налази на обали реке Раванице. Први пут се помиње у даровној повељи кнеза Лазара манастиру Раваници као Горње и Доње Сење. У његовој близини се налази манастир Раваница и Сењски рудник.

Смедерево

Смедерево је град и седиште Подунавског округа. Налази се на обалама Дунава у североисточном делу Србије. Према попису из 2011. било је 64.175 становника (према попису из 2002. било је 62.805 становника). Шире подручје града Смедерева има 108.209 становника.

Смедерево је са изградњом Смедеревске тврђаве 1430. постало престоница Српске деспотовине пошто је Београд, дотадашња престоница, враћен Угарској 1427. године. Смедеревску тврђаву је основао тадашњи српски деспот Ђурађ Бранковић. Смедеревска тврђава је тада представљала највећу равничарску тврђаву у Европи.

Смедерево је данас велики индустријски центар.

Спасовдан

Спасовдан или Вазнесење Христово је хришћански празник, који се слави у 40. дан након Васкрса.

По хришћанском веровању, васкресењем Господ је показао да је јачи од смрти и 40. дана од васкрсења његови су се ученици налазили за трпезом. Тог дана им се Христос поново јавио и рекао:

„Идите по свему свету и проповедајте Јеванђеље сваком створењу. Ко поверује и крсти се, биће спасен, а ко не поверује биће осуђен.”

Да би у томе успели Христос им је обећао Духа Утешитеља, и заповедио да до силаска Духа Светога не излазе из Јерусалима. Тако су могли пренијети Христову веру у свет и тиме људство спасавати у вери - одатле назив Спасовдан.

Подигнутих руку Христос је ученике и благословио након чега се почео узносити на небо - Узнесење, тако се, завршивши дело спасења, вратио Богу на небесима.

Манастир Рукумија, Манастир Сестрољин, Манастир Доброводица и Манастир Раваница су посвећени Спасовдану. Неким градовима је то крсна слава, нпр. Београд, Бањалука, Источно Ново Сарајево, Невесиње, Чачак.

Списак споменика културе од изузетног значаја

Списак споменика културе од изузетног значаја обухвата споменике културе на територији Републике Србије који уживају највиши степен државне заштите, а неки од њих су уврштени у УНЕСКОву Светску баштину.

Списак споменика културе у Поморавском округу

Следи списак споменика културе у Поморавском округу.

Српска архитектура

Српска архитектура у средњем веку доживљава велики успон и процват. Српски архитектонски споменици сакралне архитектуре који су се развили у 12, 13. и 14. веку имају велики значај и светску репутацију.

Српска православна црква Светог архангела Гаврила у Гргуревцима

Православна црква Светог архангела Гаврила у Гргуревцима је богослужбени православни храм у Гргуревцима код Сремске Митровице. Црква припада Епархији сремској Српске православне цркве. Црква је данас посвећена Светом архангелу Гаврилу.

Црква је споменик културе од великог значаја.

Фрушкогорски манастири

На простору 50 km дужине и 10 km ширине на сремској планини Фрушка гора, смештено је шеснаест српских православних манастира, од којих је већина васпостављена као живећа. Ова јединствена културно-историјска целина утврђена је за културно добро од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године, а предложена је и за упис на листу светске баштине УНЕСКО-а.

Шире подручје Фрушке горе од давнина је било богато светилиштима, а током 16. и 17. века на овом простору је забележено 35 манастира. Од времена настанка ови манастири небројено пута су пљачкани, рушени и напуштани, а најозбиљније су страдали током Другог светског рата. Неколико манастира је тешко оштећено и током НАТО бомбардовања 1999.

Цинцар Јанко Поповић

„Цинцар” Јанко Поповић (Охрид, 1779 — манастир Раваница, 24. август/7. септембар 1833) био је пожаревачки војвода. У време Првог српског устанка посебно се истакао у борбама на Дрини, Мишару и Тичару, као и приликом ослобађања Београда. Његова дела опевана су у више песама Филипа Вишњића, као и у спеву Сербијанка Симе Милутиновића Сарајлије.

Очуваније тврђаве у Србији

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.