Манастир Подмалинско

Манастир Подмалинско је манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве.

Манастир је смештен у долини реке Буковице, у близини села Малинско и Тушина. Манастирски храм је посвећен светом Архангелу Михаилу.[1]

Манастир Подмалинско
Основни подаци
ЈурисдикцијаЕпархија будимљанско-никшићка
Оснивање1252
ОснивачУрош I Немањић
МестоМалинско
Држава Црна Гора

Историја

Подигао га је краљ Урош I Немањић око 1252. године.[2][3][4]

Манастир се налазио у саставу Херцеговачке епархије све до 1878. године, када је дошло до коначног ослобођења Старе Херцеговине и њеног прикључења Књажевини Црној Гори. Тада је донета одлука о оснивању нове Захумско-рашке епархије, којој је припао и овај манастир.

Остао је у њеном саставу све до 1931. године, када је Захумско-рашка епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској. Манастир је уништен током Другог светског рата. Обнова манастира започета је 1998. године. Када је 2001. године створена нова Епархија будимљанско-никшићка, овај манастир је ушао у њен састав.

У манастирској порти налази се гроб знаменитог дробњачког јунака Мирка Алексића, који је посјекао Смаил-агу Ченгића.[5][6]

Види још

Референце

  1. ^ Srpska akademija nauka i umetnosti (1950). Posebna izdanja. стр. 157. »Подмалинско, мапастир у Дробшацима, у захумско-ра- шкој епарпуи са црквом св. Архангела Михаила 3310«
  2. ^ Communications. Zavod. 1984. стр. 181. »Манастир Подмалинско, са црквом посвећеном арханђелу Михаилу, смештен је на десној обали речице Буковице, на око три километра низводно од ссла Тушине у Дробњацима«
  3. ^ Srpska akademija nauka i umetnosti, Glas https://books.google.com/books?id=7sErAQAAIAAJ 1971. pp. 34}
  4. ^ Raičević Slobodan Манастир Подмалинско код Шавника 1984. Републички завод за заштиту споменика културе Београд, ст.181 http://www.heritage.gov.rs/Download/Saopstenja/Saopstenje-XVI-1984/Saopstenje_XVI_1984_Manastir_Podmalinsko_kod_Savnika.pdf
  5. ^ Лубурић, Андрија (1940). Поријекло и прошлост династије Петровића, стр, 201. Београд.
  6. ^ Манастир Подмалинско.

Спољашње везе

  • Званични веб-сајт
  • Шаблон:Http://www.manastiri-crkve.com/sveti manastiri.htm
  • Шаблон:Http://www.eparhija.me/sep-2016-liturgija-u-podmalinskom
Аранђеловдан

Аранђеловдан је хришћански празник који се прославља 21. новембра (8. новембра по старом календару). По броју људи који је у српском народу слави као своју крсну славу, она се налази на другом месту.

Архангел Михаил

Михаил (хебр. מיכאל Микха'ел — „ко је као Бог?“; арап. ميخائيل‎ Михаил; грч. Μιχαήλ; лат. Michael) је архангел, принц анђела, у јеврејској, хришћанској и исламској традицији. Сматра се заповедником небеске војске. Помиње се у Старом завету. За Јевреје, арханђел Михаило је заштитник Израела и синагоге. Хришћанство га сматра заштитником Саборне цркве и првим од седам арханђела, као и победника Луцифера и Сатане. Због тога се у уметности увек представља у римском оклопу са подигнутим мачем или копљем како прети неком демону или змају. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси.

Увeк се jaвљaо нa мeстимa нa коjимa сe jaвљaлa и Богородицa, тaко дa прeдстaвљa нeбeску силу и зaштиту нa зeмљи. Арханђел Михаило је представљен како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Архангел Михаило се у српким домовима слави као Аранђеловдан и по броју свечара, друга слава у Србији (после Никољдана). У нeким крајевима Србиje сe слaви и кaо зaштитник сточaрa jeр сe верује дa сaмо он можe отeрaти вуковe. Многa су нaроднa вeровaњa ο овом aнђeлу. Кaжу дa он обилaзи свe болeсникe и aко стaнe код ногу - ниje добро, a aко je код глaвe - болeсник ће оздрaвити. Смaтрa се дa долaзи и узимa људскe душe, кaд je комe куцнуо чaс. Архангел Михаило је заштитник лозе Немањића.

Захумско-рашка епархија

Захумско-рашка епархија (ориг. Захумско-расијска епархија), или Никшићка епархија, била је епархија при Митрополији црногорској (Цетињској архиепископији) од 1878. до 1920. Затим се налазила у саставу обновљене Српске патријаршије од 1920. до 1931.

Мирко Алексић

Мирко Алексић (Ускоци, 1803 — Малинско, Дурмиторски срез, 6. март 1890) био је српски борац против представника османлијске власти на подручју које обухвата Стару Херцеговину. Породица му се због турске освете преселила из Гацка у Малинску, где је рођен.

Заједно са још неколико побуњеника суделовао је у убиству Смаил-аге Ченгића, које се према једном запису у Манастиру Морачи догодило 5. октобра 1840. Главу Смаил-аге Ченгића однео је на Цетиње да покаже Његошу. Његош је написао песму "Чардак Алексића", која описује како Мирко Алексић јуначки брани своју кућу од напада Ченгићеве војске. Иван Мажуранић је написао "Смрт Смаил аге Ченгића" и ту је Алексић опеван, као и у народној песми. Учествује у борбама против Омер-паше Латаса и Осман-паше Скопљака. Суделује и у херцеговачком устанку.

Гроб Мирка Алексића, са епитафом краља Николе налази се у порти Манастира Подмалинско, где се верује да су се састајали Дробњачки и ускочки прваци ради договора о убиству Смаил-аге Ченгића.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.