Манастир Морача

Манастир Морача је један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика Црне Горе. Подигнут је на десној обали Мораче, у проширеном делу кањона, на природној заравни сликовитог пејзажа, у Општини Колашин.

Испод манастира Морача је водопад Светигора који ствара оближњи поток који се слива у реку Морачу.

Манастир Морача
Manastir Moraca
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање1252
ОснивачСтефан Вукановић
МестоМанастир Морача (село)
Држава Црна Гора

Историја

Морачки храм је подигао 1252. године Стефан, син краља Вукана а унук Немањин, што се спомиње у натпису на надвратнику западног портала.

Манастирски комплекс се састоји од саборне цркве Успења Богородице, мале цркве Светога Николе и зграда конака. Порта манастира опасана је високим зидом са две капије. Саборна црква је велика једнобродна грађевина грађена у стилу рашких цркава, са полукружном апсидом, бочним певницама и куполом и, за разлику од цркава грађених у приморском стилу, зидови су јој омалтерисани. Уз наос је саграђена пространа припрата. Главни портал је урађен у романичком стилу.

Поред архитектуре, посебну знаменитост манастира Морача представља његов живопис. Од првобитног сликарства из 13. века сачуван је само мањи део у ђаконикону, где се монументалношћу и снагом израза издваја 11 композиција из живота пророка Илије. Снага и монументалност тог сликарства надмашује све што је код нас у 13. веку, пре Сопоћана насликано у фреско-сликарству. Остали део живописа страдао је у првој половини 16. века када су манастир опустошили Турци и однели оловни кров.

Према забележеном предању је манастир спаљен 1505. и био пуст све до 1565. или 1570. године када је обновљен, под патронатом игумана Томе и Вукића Вучетића. Украшавање се наставља до краја 16. века и током 17. века. Морача је имала значајну улогу управо у 17. веку, поготово када је патријарх Јован 1608. године овде организовао сабор народних првака, а у овом манастиру је 1648. године изабран патријарх Гаврило Рајић за наследника патријарха Пајсија I. Последњи турски напад на манастир се десио 11. јуна 1877. године, када је игуман Митрофан Бан лично предводио батаљон који је одбранио манастир.Данашњи изглед манастира потиче из 1935. године када је учињена знатна рестаурација.

Почевши од 1878. године, манастир се налазио у саставу новостворене Захумско-рашке епархије, којој је припадао све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској.

У близини манастира планирана је изградња акумулације за хидроцентралу.[1] Игуман манастира је Рафаило Калик.

Стари записи и натписи

Филолог и историчар Љубомир Стојановић 1905. године забележио је следећи запис: “Hа лето 1817. закалуђерио се Ђорђе Сандић родом Морачанин“.[2].

Види још

Галерија

Manastir Moraca

манастирска црква

Manastir Moraca1

манастир из даљине

Manastir Moraca4

конак, двориште

Manastir Moraca3

звоник, црква св. Николе

Референце

  1. ^ За спас манастира Морача, брана на Андријевну мора бити нижа од 250 метара („Политика”, 22. јул 2017)
  2. ^ Библиографија: САНДИЋ, Десимир А. - Братство Сандићи

Литература

Спољашње везе

Јасенова (Колашин)

Јасенова је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 35 становника (према попису из 1991. било је 52 становника).

Бреза (Колашин)

Бреза је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 339 становника (према попису из 1991. било је 300 становника).

Војковићи (Колашин)

Војковићи је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 83 становника (према попису из 1991. било је 104 становника).

Вукан Немањић

Вукан Немањић је био велики жупан (од 1202/03. до 1204/1205), а пре и после тога је као најстарији син Стефана Немање био управник у Зети од око 1190. до почетка 1208.

Доње Липово

Доње Липово је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 101 становника (према попису из 1991. било је 177 становника).

Дријенак

Дријенак је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 533 становника (према попису из 1991. било је 444 становника).

Задужбине Немањића

Сви српски владари краљевске породице Немањића за собом су остављали задужбине, своје цркве и манастире, да искупе своје душе и покажу своју величину.

Свети Сава и његов брат велики жупан Стефан почели су изградњу цркве Светог Спаса у Жичи чија је градња трајала пуних двадесет година. Завршена је тек двадесетих година 13. века.

Богородичина црква у Студеници, задужбина Стефана Немање, није завршена за живота свог оснивача. Унутрашњост цркве осликана је тек 1208-09. године.

Стефан Владислав је сазидао своју задужбину манастир Милешеву око 1225. године. У њему се налазе најзначајније фреске српских владара тога доба. Радослав је обогатио задужбину свога деде Стефана Немање - манастир Студеницу. Он је проширио Богородичину цркву у том манастиру.

Још док је Сава био жив започета је градња храма св. Апостола у Пећи. Завршен је тек средином тринаестог века.

Од велике вредности је и манастир Морача чији је заштитник и градитељ био Вуканов син Стефан. Подигнут је 1251-52. године.

Задужбина краља Стефана Уроша I је манастир Сопоћани са црквом Свете Тројице из 1260, један од највелелепнијих у Србији.

Краљ Стефан Драгутин ктитор је цркве Светог Ахилија у Ариљу, саграђеној око 1290. године.

Далеко највеће градитељске подухвате предузимао је краљ Стефан Урош II Милутин. За време његове владавине подигнуто је или довршено више цркава и манастира великог историјског и уметничког значаја. Овде ће бити поменуте само најважније. Милутинова задужбина је црква Св. Јована у Свачу из 1300. године, Он је сазидао цркву у Хиландару (1303). познату као црква краља Милутина. Његова главна задужбина је манастир Грачаница, један од најлепших градитељских споменика српске средњовековне архитектуре. Ту се налази и Милутинов маузолеј, црква Светог Стефана у Бањској, невероватно брзо завршена (1312-17). Милутин је у последњих двадесетих година своје владавине саградио или обновио цркву Богородице Љевишке у Призрену (1313-14), Краљеву цркву у Студеници, цркву Светог Ђорђа у Старом Нагоричину и саму Грачаницу. Краљ Милутин је био ктитор многих манастира широм Балкана, у Цариграду, а основао је и Српски манастир светих Архангела у Јерусалиму.

Захумско-рашка епархија

Захумско-рашка епархија (ориг. Захумско-расијска епархија), или Никшићка епархија, била је епархија при Митрополији црногорској (Цетињској архиепископији) од 1878. до 1920. Затим се налазила у саставу обновљене Српске патријаршије од 1920. до 1931.

Колашин

Колашин је градско насеље у општини Колашин, у Црној Гори. Према попису из 2011. било је 2.725 становника.

Овде се налази Железничка станица Колашин.

Манастир Морача (село)

Манастир Морача је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 49 становника (према попису из 1991. било је 73 становника).

Милош Благојевић

Милош Благојевић (Милетићево, код Пландишта, 17. октобар 1930 — Београд, 27. јун 2012) био је српски историчар, члан САНУ. Бавио се проучавањем српске историје средњег века посебно питањем аграрних односа у средњовековној Србији.

Милутин Лакићевић

Милутин Лакићевић (Баре, код Колашина, 1912 — Сињајевина, мај 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Морача (вишезначна одредница)

Морача може бити:

Морача река у Црној Гори која протиче кроз Подгорицу

Морача (племе), једно од седам брдских племена

Морача (област), историјска регија у Црној Гори

Морача (нахија), бивша нахија на подручју истоимене области

Манастир Морача, српски православни манастир у Општини Колашин

Морача (село), село код истоименог манастира (Општина Колашин)

Спортски центар Морача, спортски центар у Подгорици

Милутин Морача, генерал ЈНА и народни херој Југославије

Морача (племе)

Горња и Доња Морача су племе у историјској области Брда, у Црној Гори. Представљају једно од седам брдских племена. Обухватају највећи дио регије Морача са Ровцима и Колашином. Морачани се називају и Богићевцима, насљедницима Богића Морачанина. У племенској области се налази и Манастир Морача ,један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика Црне Горе. Дели се на Горњу и Доњу Морачу. Граничи се, на истоку, са Васојевићима, Кучима и Братоножићима; на западу, са Ровцима; а на северозападу, са Ускоцима.

Мушовића Ријека

Мушовића Ријека је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 40 становника (према попису из 1991. било је 35 становника).

Општина Колашин

Општина Колашин припада сјеверном и средишњем подручју Црне Горе. Налази се на 954 метара надморске висине.

Плана (Колашин)

Плана је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 123 становника (према попису из 1991. било је 130 становника).

Смаилагића Поље

Смаилагића Поље је насеље у општини Колашин у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 937 становника (према попису из 1991. било је 738 становника).

Стефан Вукановић Немањић

Стефан Вукановић Немањић је био син Вукана Немањића и брат Ђорђа и Дмитра Немањића. Он је ктитор и градитељ манастира Морача. Стефан је био син Вукана, владара Зете и унук Стефана Немање, рашког великог жупана. Његов отац Вукан је умро око 1208. године. Ђорђе је владао Зетом до 1216. године, када је она постала део српске државе. У периоду од 1251–1252. године саградио је манастир Морачу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.