Манастир Жупа Никшићка

Манастир Жупа Никшићка је женски манастир Епархије будимљанско-никшићке, Српске православне цркве а налази се у мјесту Жупа Никшићка код Никшића.[1]

Манастир Жупа Никшићка
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. вијек
Оснивачунука Вукана Немањића
МестоЖупа Никшићка
Држава Црна Гора

Историја

Храм је посвећен св. апостолу Луки. По предању манастир је основала унука Вукана Немањића у 13. вијеку. Због тога што је у манастиру било скровиште хајдука, Турци су га порушили и спалили драгоцености и старине.[2] Највише података о монашком животу имамо из 17. и 18. вијека. Манастир је страдао од Турака 1853. године. Као и остали манастири старохерцеговачког краја, манастир Жупа Никшићка је био не само духовно средиште већ и културни и политички центар.

За манастир се везује и народно предање да је ту приликом градње манастирске цркве погинуо чувени, у песмама опевани градитељ Раде Неимар. Посетиоци су 1937. године видели у близини манастира "гроб Рада Неимара" - очувани велики мермерни бели крст са његовим именом.[3]

Манастир је припадао Херцеговачкој епархији све до 1878. године, када је након коначног ослобођења Старе Херцеговине и њеног прикључења Књажевини Црној Гори донета одлука о оснивању посебне Захумско-рашке епархије. Књаз Никола је обновио манастир 1881. године према плану манастира Мораче (подигао га за душу своме стрицу књазу Данилу), а иконостас је урађен 1884. године. Настојатељ манастира Архимандрит Никодим Јањушевић 1928. године подигао је конак.

Између два светска рата манастирском здању је претила опасност од воде. Две планинске речице Гојуша и Грачаница би након великих киша, сједињене у стихији, носиле све пред собом. Биле су озбиљна претња 1937. године, па је грађен насип као препрека бујици.

Манастир је остао у саставу Захумско-рашке епархије све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској у чијем је саставу остао све до 2001. године када је створена нова Епархија будимљанско-никшићка којој и данас припада. Капела св. Амфилохија иконијског освештана је 6. децембра 2002. год, јеромонаха Лазар Стојковић је урадио живопис, а братство манастира Високи Дечани направило је иконостас. Од ризнице су остала само два изрезбарена крста окована у сребру.

Садашње сестринство је у манастиру од 1997. године. Оне су основале иконописачку, керамичку и калиграфску радионицу као и радионицу за вез и шивење. Монахиња Стефанија води дјечји хор Светог Апостола Луке.[4]

Референце

  1. ^ Манастир Светог Луке у Жупи Никшићкој
  2. ^ "Време", Београд 1937. године
  3. ^ "Време", Београд 1937. године
  4. ^ [1]

Литература

  • Вукић, Предраг (2006). „Православне епархије, цркве и манастири у Црној Гори”. Православље у Црној Гори. Цетиње: Светигора. стр. 87—128.

Спољашње везе

Жупа

Жупа може бити:

Жупа (административна област), административна област

Жупа у време Немањића, назив за управну област у држави Немањића

Жупан, старешина жупе, српска средњовековна титула

Жупа (парохија), назив за црквену јединицу (парохију)

Жупа (географска област), назив за географску целину која обухвата просторну долину са окружењемГеографија:

Жупа (област), област у Рашкој, Република Србија

Александровачка Жупа, област у Рашкој, Република Србија

Летничка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Сиринићка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Средачка Жупа, област на КиМ, Република Србија

Жупа (Тутин), насеље у општини Тутин, Република Србија

Жупа (Требиње), насеље у општини Требиње, Република Српска, БиХ

Жупа (Даниловград), насеље у општини Даниловград, Република Црна Гора

Жупа (Дрвар), насеље у општини Дрвар, Федерација БиХ

Жупа (Загвозд), насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Жупа Средња, насеље у општини Загвозд, Република Хрватска

Добрска Жупа, насеље у општини Цетиње, Република Црна Гора

Жупа Никшићка, насеље у општини Никшић, Република Црна ГораЖупе у околини Призрена:

Средачка Жупа,

Сиринићка Жупа,

Гора (регион),

Опоље,

Призренски Подгор,Администрација:

Жупаније Хрватске,

Жупаније Мађарске,

Жупаније Румунске,

Жупа (римокатоличка), римокатоличка парохијаОстало:

Жупа Никшићка

Манастир Жупа Никшићка

ФК Жупа, фудбалски клуб из Александровца

Захумско-рашка епархија

Захумско-рашка епархија (ориг. Захумско-расијска епархија), или Никшићка епархија, била је епархија при Митрополији црногорској (Цетињској архиепископији) од 1878. до 1920. Затим се налазила у саставу обновљене Српске патријаршије од 1920. до 1931.

Лука Јеванђелиста

Свети апостол и јеванђелиста Лука (грч. Λουκᾶς) био је лекар и пријатељ апостола Павла.

Сматра се да је био Грк, родом из Антиохије. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Албанији и другим земљама.

У старости свети Лука је отпутовао у Египат ради проповеди Јеванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим јеванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.

Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби Беотијској.

Погребен је у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у Цариград, у време цара Констанција.

У 4. веку нарочито се прочу место где су почивале часне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих, посебно исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано.

Стари црквени писци сведоче, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: “Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама“.

Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. Тако је свети апостол и еванђелист Лука поставио почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих.

Хришћанска традиција држи да је Лука написао Свето Јеванђеље по Луки - треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), и Дела апостолска. Верници сматрају да је Свето Јеванђеље по Луки написао око 60. године. Модерни тумачи Библије не верују да је Лука аутор јевађеља, за које већина сматра је написано најраније између 80. и 90. године нове ере, користећи Јеванђеље по Марку и Q документ као изворе.

Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију. Мошти се данас налазе у цркви Светог Николе у Барију, а делић моштију је, 31. јула 2018. добила црква Светог апостола и јеванђелисте Луке у Субјелу, општина Косјерић, у време службовања свештеника Владимира Вулете. Део ових моштију у Субјел је пренет из цркве Покрова Пресвете богородице манастира Лешје, код Параћина.

Манастир Бошњане му је посвећен. Манастир Жупа Никшићка такође.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.