Манастир Ждребаоник

Манастир Ждребаоник налази се у Секулићима, надомак Даниловграда и 17 km од манастира Острог. Храм из 1818. године посвећен Светом Архангелу Михаилу,[1] изграђен је на темељима старијег немањићког храма, метоха Манастира Мораче.[2]

Манастир Ждребаоник
Манастир Ждребаоник
Основни подаци
ЈурисдикцијаСПЦ
Оснивање13. вијек
ОснивачСтефан Вукановић
МестоСекулићи (Даниловград)
Држава Црна Гора

Историја

Манастир Ждребаоник налази се на лијевој обали ријеке Зете, у питомој Бјелопавлићкој равници на домаку Даниловграда. Налазио се на живописном узвишењу, окружен старинским гробљем и бедемом.

Подигнут је изгледа између 1252-1255. године од стране Стефана Вукановог Немањића.[3] Током постојања је више пута претрпео рушења и пустошења. Новијег датума - 1818. године, је зид који су подигли Бјелопавлићи. А модерни звоник је око 1930. године изградио настојатељ манастира протопрезвитер ставрофор Срдан Поповић.

Писаних докумената о његовом настанку нема, нити су вршена детаљнија археолошка испитивања. Истраживања која су вршена од стране Завода за заштиту споменика културе Црне Горе указују на постојање старијег и знатно већег црквеног објекта, и да је садашњи подигнут на темељима храма с краја 16. или почетка 17. вијека, од кога су сачувани зидови у висини од 50 см.

Игуман и управитељ манастира био је око 1835. године Исаија Бајковић из Цуца.[4]

Обнављан је и 1885. године. О његовој градњи постоје многа народна предања која се преносе са кољена на кољено и сва су везана за име славних Немањића. Неки савремени историчари тврде да не постоје писани извори који та предања могу потврдити, па стога сматрају да у то не треба много вјеровати. Њихова сумња не би имала основе да поратни „просвјетитељи“ нијесу спалили богату библиотеку манастира Мораче. Руски научник Коваљевски тврди у својим списима да је у Морачи 1841. године у својим рукама држао повељу у којој је писало да је Ждребаонички храм грађен као метох манастира Мораче у исто вријеме кад и Морача, и да им је ктитор Стефан Вукановић. То је засигурно знао и прота Срдан Поповић кад је изнад улазних врата храма поставио камену плочу која и данас стоји, а на којој пише:

То је женски манастир у коме се од 1920. године чувају мошти другог архиепископа српског Арсенија Сремца,[2] наследника Светог Саве, као и део моштију Свете Преподобномученице Февроније.

Свете мошти су биле склоњене из манастира Довоље и годинама и чуване у Кучима, у кући поп Спаха Поповића. Велики војвода црногорски Мирко наредио је 1856. године да се мошти дају Бјелопавлићима и пренесу у манастир Ждребаоник. Ту су остале до 1884. године када по налогу кнеза Николе однете у манастир Косијерово.[5] Тек након Првог светског рата враћене су у Ждребаоник.

Почевши од 1878. године, манастир је припадао новоствореној Захумско-рашкој епархији у чијем саставу је остао све до 1931. године, када је ова епархија укинута и прикључена Митрополији црногорско-приморској. [6]Манастир је 1933. године имао 30 хектара плодне земље. На челу манастира налазио се стари прота Срдан Попоповић, којем је помагао јеромонах Павле Павићевић.

Референце

  1. ^ Доброчинство: Скривено богатство Архивирано на сајту Wayback Machine (јануар 22, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 12. 2. 2013.
  2. 2,0 2,1 Православна митрополија Црногорско-приморска: Манастир Ждребаоник, Приступљено 12. 2. 2013.
  3. ^ "Правда", Београд 1. новембар 1933.
  4. ^ "Српски сион", Сремски Карловци 25. фебруар 1891.
  5. ^ "Правда", Београд 23. септембар 1933.
  6. ^ [1]

Спољашње везе

Аранђеловдан

Аранђеловдан је хришћански празник који се прославља 21. новембра (8. новембра по старом календару). По броју људи који је у српском народу слави као своју крсну славу, она се налази на другом месту.

Арсеније I Сремац

Свети Арсеније I Сремац (?—1266) је био други архиепископ српски, од 1233. до 1263. године.

Архангел Михаил

Михаил (хебр. מיכאל Микха'ел — „ко је као Бог?“; арап. ميخائيل‎ Михаил; грч. Μιχαήλ; лат. Michael) је архангел, принц анђела, у јеврејској, хришћанској и исламској традицији. Сматра се заповедником небеске војске. Помиње се у Старом завету. За Јевреје, арханђел Михаило је заштитник Израела и синагоге. Хришћанство га сматра заштитником Саборне цркве и првим од седам арханђела, као и победника Луцифера и Сатане. Због тога се у уметности увек представља у римском оклопу са подигнутим мачем или копљем како прети неком демону или змају. Он се сматра чуварем вере православне и борцем против јереси.

Увeк се jaвљaо нa мeстимa нa коjимa сe jaвљaлa и Богородицa, тaко дa прeдстaвљa нeбeску силу и зaштиту нa зeмљи. Арханђел Михаило је представљен како у својој десној руци држи копље којим попире Луцифера, а у левој палмову гранчицу. Архангел Михаило се у српким домовима слави као Аранђеловдан и по броју свечара, друга слава у Србији (после Никољдана). У нeким крајевима Србиje сe слaви и кaо зaштитник сточaрa jeр сe верује дa сaмо он можe отeрaти вуковe. Многa су нaроднa вeровaњa ο овом aнђeлу. Кaжу дa он обилaзи свe болeсникe и aко стaнe код ногу - ниje добро, a aко je код глaвe - болeсник ће оздрaвити. Смaтрa се дa долaзи и узимa људскe душe, кaд je комe куцнуо чaс. Архангел Михаило је заштитник лозе Немањића.

Захумско-рашка епархија

Захумско-рашка епархија (ориг. Захумско-расијска епархија), или Никшићка епархија, била је епархија при Митрополији црногорској (Цетињској архиепископији) од 1878. до 1920. Затим се налазила у саставу обновљене Српске патријаршије од 1920. до 1931.

Манастир Довоља

Манастир Довоља је манастир Српске православне цркве у епархији милешевској. Посвећен је Успењу Пресвете Богоридице. Манастир се обнавља.

Манастир Ком

Манастир Ком је манастир Српске православне цркве у Црној Гори. Задужбина је Ђурђа и Алексе (око 1427. године). На свом путу од Превлаке до Цетиња, столица зетских митрополита је једно вријеме боравила на Кому. У њему је замонашен и произведен у архимандрита Петар II Петровић Његош.

Манастир Косијерево

Манастир Косијерево је херцеговачки манастир СПЦ, део Епархије Будимљанско-никшићке. Налази се на десној обали Требишњице, у мјесту по коме се и зове, на крајњем југозападу Бањана.

Општина Даниловград

Општина Даниловград је општина у централној Црној Гори. Налази се у централној регији у долини ријеке Зете. Кроз Даниловград пролазе магистрални пут и жељезничка пруга који повезују два највећа града у Црној Гори, Подгорицу и Никшић. Град је утемељен 1869. године и добио је име по црногорском књазу Данилу Петровићу. У непосредној близини Даниловграда се налази манастир Ждребаоник, док је на 17ак километара удаљен и манастир Острог.

Православна црква у Црној Гори

Православна црква у Црној Гори је органски дио Српске православне цркве.

Сачињавају је Митрополија црногорско-приморска и Епархија будимљанско-никшићка, као и дијелови епархија Милешевске и Захумско-херцеговачке.

Срби у Црној Гори

Срби у Црној Гори, односно црногорски Срби или Срби Црногорци, су дио српског народа са подручја данашње Црне Горе. Према попису становништва из 2011. године, у Црној Гори живи 178,110 припадника српског народа, што чини 28,73% становништва. Додатних 2103 грађана се изјаснило као Срби-Црногорци, док се 1833 грађана изјаснило као Црногорци-Срби, што укупно чини 0,64% становништва Црне Горе. Поред тога, од укупног броја етничких Црногораца, њих 74,806 је исказало српски језик као матерњи, а додатних 10,082 грађана који су се изјаснили као национално неопредјељени, такође су исказали српски језик као матерњи. У укупном збиру, чак 265,895 грађана се изјаснило за српски језик као матерњи, што чини 42,88% становништва Црне Горе. Према истом попису, од укупног броја Срба у Црној Гори (178,110), њих 175,052 је исказало припадност православљу, док преостали дио чине Срби католици, Срби муслимани и припадници других вјероисповијест.Према традиционалној регионалној подјели, Срби настањују сљедеће историјске и географске области у данашњој Црној Гори: Стара Црна Гора, Брда, Стара Херцеговина, Бока Которска, Приморје и Горње Полимље. Према регионалној припадности, Срби у Црној Гори се могу називати: Црногорцима, Старохерцеговцима, Брђанима, Бокељима, Приморцима или Полимцима.

Почевши од 2006. године, када је Црна Гора стекла независност, положај српског народа у тој држави је почео убрзано да се погоршава, под притиском организоване десрбизације и форсиране црногоризације, која се спроводи у свим областима друштвеног живота. Иако су Срби у преамбули Устава Црне Горе из 2007. године поменути непосредно након етничких Црногораца, у склопу набрајања народности, положај српског народа у Црној Гори није правно регулисан, што представља извор бројних проблема и спорова, не само у односима са државним властима, већ и унутар саме српске заједнице.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.