Мали Песак

Мали Песак (мађ. Kishomok) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 94 становника.

Други назив села је Несир (Neszür) што је у вези са виноградима и виноградарством што је значајна пољопривредна грана.

Мали Песак
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаКањижа
Становништво
 — 2011.Пад 94
 — густина44*/км2
Географске карактеристике
Координате46°05′00″ СГШ; 19°59′00″ ИГД / 46.083333° СГШ; 19.983333° ИГДКоординате: 46°05′00″ СГШ; 19°59′00″ ИГД / 46.083333° СГШ; 19.983333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина81 м
Површина52,2* км2
Мали Песак на мапи Србије
Мали Песак
Мали Песак
Мали Песак на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број024
Регистарска ознакаKA

Демографија

У насељу Мали Песак живи 95 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,7 година (46,2 код мушкараца и 47,2 код жена). У насељу има 52 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,21.

Ово насеље је у потпуности насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 390
1953. 382
1961. 269
1971. 294
1981. 165
1991. 150 150
2002. 115 115
2011. 94
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Мађари
  
115 100,0 %
непознато
  
0 0,0 %

Напомене

→ * — Подаци за површину и густину насељености дати су збирно за катастарску општину Мартонош, на којој се налазе два насеља, Мали Песак и Мартонош.

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Мартонош

Мартонош (мађ. Martonos) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1988 становника.

Смештен је на реци Тиси, десетак километара северно од Кањиже и око пет километара на север је државна граница са Мађарском. У близини места је и железничка пруга.

Мађари у Србији

Мађари су трећа по величини етничка група у Србији. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађари живи у Србији, што је 3,53% популације Србије, од чега 251.136 живи у Аутономној Покрајини Војводини, што је 13,00% од укупног становништва покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у АП Војводини.

Општина Кањижа

Општина Кањижа је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 399 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.219 ha, а на шумску 433 ha).

Седиште општине је градско насеље Кањижа. Општина Кањижа се састоји од 13 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 25.343 становника, а природни прираштај је износио -7,2‰ (2004). По подацима из 2004. број запослених у општини износи 6.086 људи. У општини се налази 10 основних и 1 средња школа.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак хумки у Србији

Списак кургана, тумула, громила, телова и гробних хумки на територији Србије.

Хумке Потисја

Слично хумкама (курганима) у Банату (на пример код Санада или код Иђоша) хумке на десној страни данашњег тока Тисе својим положајем образују видну линију. Слично изгледају, и налазе се на истом положају у односу на руб лесног одсека Телечке. Све то указује на исто раздобље настанка и исту културу која их је оставила.

Хумке Хоргоша и околине

Насеље Хоргош на северу Војводине има највећи број до данас сачуваних хумки (кургана, тумула, телова) у Бачкој. Готово свака има свој локални назив и народ их је чувао и поштовао као део предела, традиционални оријентир за навигацију, споменик прошлости.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.