Малина

Малина, позната и по свом популарном називу црвено злато,[1][2][3] вишегодишња је листопадна биљка, жбунастог или полужбунастог раста, са вишегодишњим кореном и са једногодишњим и дугим двогодишњим изданцима која припада фамилији руже (Rosaceae), роду Rubus и има више подрода.

Малина
Raspberries, fruit of four species
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Род:
Rubus (малине и купине)
Подрод:
Idaeobatus (малине)
Врсте

Види текст

Дивље врсте и распрострањеност

Black Raspberries, Underhill
Дивља америчка црна малина (Rubus occidentalis).
Raspberries (Rubus Idaeus)
Дивља европска црвена малина (Rubus idaeus vulgatus).

Подрод Idaeobatus је распрострањен у целом свету и обухвата око 195 врста малине. У овом највећем подроду најважније су:

  • Црвена малина (Rubus idaeus)
  • Црна америчка (купинолика) малина (Rubus occidentalis)
  • Пурпурна малина (Rubus neglectus)

Црвена малина обухвата две подврсте:

  • Европска црвена малина (Rubus idaeus subsp. vulgatus Arrhen.)
  • Америчка црвена малина (Rubus idaeus subsp. strigosus Micx.)

Малина се распростире у Азији, Северној и Јужној Америци, Европи, јужном делу Африке и Аустралији. Највише врста малине потичу из Азије а најмање из Европе.

Европска црвена малина (Rubus idaeus subsp. vulgatus Arrhen.) је жбун који расте у целој Европи и северозападном делу Азије чији су изданци углавном трновити а на којима се налазе непарноперасти листови са 3 или 5 лиски, јајастог облика. Цветови су двополни (хермафродитни) а тучкови су виши од прашника или једнаки са њим. Плод је тамноцрвен издуженог или лоптастог облика, који представља збир од 20 до 150 коштуница. У Европи је уведена де се на култивисани начин гаји почетком 17. века. У Србији се ова дивља малина може обично наћи на крчевинама, пожариштима, пропланцима и искрајцима букових и других шума, близу потока и речица, на надморској висини од 600 до 1.200 метара. Малина као биљка тражи доста светлости и влаге. Америчка црвена малина (Rubus idaeus subsp. strigosus Micx.) се распростире у северном и средњем делу Северне Америке и источној Азији. Плод ове малине је светлоцрвен и полулоптаст а биљке имају бројне жлездане длаке. За разлику од дивље европске отпорнија је према ниским температурама.

Црна америчка (купинолика) малина (Rubus occidentalis) се распростире у Северној Америци, и то у јужном делу Канаде и северном и средњем делу САД. Црна малина је вишегодишњи бујан жбун чији трновити изданци се лучно савијају и ожиљавају врхом. Једногодишњи изданци су зеленкасти или љубичасти а непарноперасти листови садрже 3 или 5 лиски. Цветови су двополни (хермафродитни) док су тучкови нижи од прашника или једнаки са њим. Плод је чврст, црн и полулоптаст који има збир од 40 до 80 коштуница. Пурпурна малина (Rubus neglectus) распрострањена је у Северној Америци и типичан је природни хибрид између америчке црвене малине и америчке црне малине. Изданци личе на америчку црну малину, који се савијају и ожиљавају врхом, а плод је тамноцрвен, пурпуран.

Морфологија

Малина1
Млада садница.
Малина3
Двогодишњи засад малине сорте виламет.
Малине
Плодови малине, сорте Виламет, у фенофази сазревања, јуна месеца, на култивисаном малињаку у Србији.

Корен малине је основни вегетативни вишегодишњи орган који утврђује биљку и расте врхом у земљиште. Има улогу да из земљишта усисава воду и минералне растворе и да их спроводи у стабло. Служи за складиштење органских материја и за вегетативно размножавање. Главни корен малине се развија из коренка клице који је смештен у семеници. Главни корен убрзо ишчезава а његову улогу преузимају адвентивни корени који расту из подземног стабла. Коренов систем малине се простире до 50 цм дубине, који је способан да се дебља и образује годишње годове.

Стабло је основни вегетативни орган малине на коме су листови спирално распоређени а врхом неограничено расте током једне вегетативне сезоне. Стабло и лишће граде изданак који има два дела, надземни и подземни део. Надземни изданак живи скоро две године док је подземни вишегодишњи и на младим жилама црвене малине образује се већи број пупољака од којих постају млади изданци. На подземном делу изданка се током вегетативне сезоне развијају адветивни корени. Млади једногодишњи надзмени изданци, који су током пролећа избили на површину земљишта, носе крупне непарноперасте листове са 3 или 5 лиски. У пазуху листова једногодишњег изданка се развијају један или два бочна пупољка из који се развијају родне гранчице, које носе цветове и плодове. Једногодишњи изданци су различите дужине и њихова дужина зависи од сорте. Млади изданци имају трнове (емергенце). Ови изданци су зелене боје покривеним покоричним ткивом која на јесен пуца и замењује се новим покоричним ткивом који зависно од сорте је црвен, мркоцрвен и жут. Код двогодишњих надземних изданака срж је јако развијена. Током друге године из бочних пупољака развијају се родне гранчице које носе цветове и плодове. Највећи број и најкрупније плодови малине образују се на родним гранчицама на средњој трећини изданка, а понекад и на родним гранчицама доњег дела вршне трећине изданка. Резидба малине се мора подешавати тако да се сачува највећи број родних гранчица, а одстране само неродни врхови изданка.

Лист је основни вегетативни орган малине који се образује као израштај на стаблу и чије растење је ограничено. Лист је непарнопераст и састоји се од 3 до 5 јајастих лиски. У листу малине се врши фотосинтеза (синтеза органске материје), дисање (разграђивање органске материје) и транспирација (испаравање водене паре). Листови се развијају од лисних зачетака, који се потом раслојавају у лисну основу, лисну дршку и лиске. Лиска је најзначајнији део листа, као орган за фотосинтезу и транспирацију. Лице лиске је тамније зелено и налази се одозго, усмерено ка сунчевој светлости, а наличијије светлије зелено и налази се одоздо.

На родним гранчицама, који се развијају на двогодишњим изданцима, образују се цветни пупољци, у септембру или октобру. Прво се образује најбрже термални цвет у цвасти а потом спорије остали цветови у виду неправилне спирале. Цветови малине су сакупљени у цвасти, који се образују у пазуху приперака на родној гранчици. Једнородне сорте малине почињу да цветају средином маја. Цвет малине је двополан (хермофродитан), који се састоји од чашице, крунице, прашника и тучкова. Чашица и круница граде цветни омотач. Прашници у чијим кесицама се образују поленова зрна граде прстен око тучкова. Тучкови се налазе на полулоптастој цветној ложи. Цветање малине траје нешто дуже - 20 до 25 дана.

Око сасушене цветне ложе налази се сакупљен велики број коштуница који чини збирни плод малине. Сам плод је изграђен од 20 до 160 појединачних коштуница, а свака коштуница настаје од једног оплодног листића. Након завршеног оплођавања, развићем семеног заметка, постаје семе, које садржи опну семењаче и клицу.

Годишњи циклус малине

У току године малина пролази кроз више фенофаза, које се понављају сваке године:

  • почетак растења и листања
  • цветање
  • опрашивање и оплођивање
  • сазревање плодова
  • образовање цветних пупољака
  • зимско мировање

Генетика и хемијски састав

Малине су искључиво диплоиди (2n = 2x = 14), наслеђивање је као и код других воћака хетерозиготно, а јављају се и облици интеракције гена и плејотрипије.

Тежина плода шумске малине креће се од 0,9 до 1,7 г, а плод код племените од 1,7 до 8,4 г. Малина је „медоносна биљка“ која код племените сорте садржи 77,4 - 90,9 % воде, 9,1 - 22,6 % укупне суве материје, 8,0 - 13,0 % растворљиве суве материје. Укупних шећера има 3,4 - 6,9 %, од чега је глукоза 1,1 -3,3 %, фруктоза 1,3 - 3,4 % и сахароза 0,1 - 2,0 %. Највише има лимунске киселине, јабучне, па силицилне и мравље. Витамин „C“ је застпуљен од 12,8 - 53,2 мг одсто, а „pH“ 2,95 - 3,52.

Отпорност на болести

Отпорност покаѕује према лисној ваши Amphorophora agathonica Hottes, која је вектор вируса мозаика црвене малине (енгл. Raspberry mosaic virus, RMV). Умерено је осетљив на проузроковаче сиве трулежи плода (Botrytis cinerea), а доста изражену осетљивост показује према прозроковачу увенућа пупољка и родних гранчица (Didymella applanata).

Племените сорте

Историја гајења малине

Basket of berries sarah miriam peale
Просуте малине, рад америчке сликарке Саре Мирјам, 1860.

У античким временима малина је била позната у Европи код свих народа, чије су плодове брали по шумама и користили за јело и као лек. Први историјски записи о малини се везују у време Римског царства, где на почетку нове ере Плиније Старији наводи да малина обилно расте на планини Иди у Грчкој (у Малој Азији, недалеко од Троје), по којој је црвена малина и добила име Rubus idaeus L. Први писани податак који потиче из Русије, у време Јурија Владимировича - Дулгуског (1090—1157) оснивача Москве, наводи да у околини тог града постоје непроходни малињаци. Малина је први пут почела да се гаји у појединим вртовима у Енглеској 1548. године. Ова земља је у наредном периоду постала центар вртларства након чега су остали бројни писани подаци о малини. Лузон у књизи „Нови воћњак и врт“ из 1618. објављује слику врта у коме се налази и малина. Перкинсон у књизи „Рај у сунчаном земаљском рају“ из 1629. цело прво поглавље посвећује малини, а наводи и две врсте, црвену и белу. Ленгли у књизи из 1729. описује три врсте, белу, црвену и пурпурну, а до краја 18. века малина се спомиње у књигама код бројних аутора о вртовима. Лондонско хортикултурно друштво објављује „Каталог воћака“ 1826. године које садржи 23 познате врсте. У Ист Молингу у Енглеској у 20. веку створене су многе сорте: молинг експлоит, молинг џул, молинг промис и др. У Северној Америци расадничар В. Принс из државе Њујорк помиње 1771. три сорте: белу, црвену енглеску и црвену америчку, а његов син В. Р. Принс, 1832., чак 18 сорти. Др В. Д. Брикле (1799—1863) створио је многе нове сорте малине, а Е. С. Фулер у својој књизи „Јагодасто воће“ из 1867. године даје подстицај за стварање прерађивачке индустрије јагодастог воћа. У експерименталним центрима САД у 20. веку створене су многе сорте: виламет, кенби, септембер, микер, херитејџ, пјуалоп, маски и др. У Русији Цингер је објавио књигу „Детаљно упутство о гајењу воћака у нашем северном климату“ 1803. године у Риги у којој спомиње малину, а потом 1829. објављује књигу у којој спомиње три сорте малине: бољшаја краснаја килска, бољшаја жута малтискаја и бољшаја американскаја. У 20. веку у Русији, створене су бројне нове сорте у Всејузном институту растениводства - ВИР.

Малине1
Плодови сорте виламет.

У Србији малина је почела да се гаји 1880. године као украсна баштенска биљка. Робна прозводња малине у Србији почиње око 1920. године, када се одређују малинарска подручја Ваљева и Чачка за потребе локалног тржишта. На подручју Ваљева гајење малине је прво почело у рејону села Буковице и Златарића, а плод малине се користио за слатко, сируп и пулпу. Водећа сорта у овом крају у првом периоду била ваљевска (марлборо), да би је замениле молинг промис и молинг експлоит, а крајем 20. и почетком 21. века водећа сорта је виламет. На северним падинама планине Јелице, у подручју Чачка, водећа сорта у првом периоду постаје јеличка, да би је заменила ваљевска, а потом молинг промис и молинг експлоит, а крајем 20. века водећа сорта постаје виламет. У Србији, у другој половини 20. века, Институт за воћарство у Чачку допринео је увођењу нових и квалитених сорти малине, а стручњаци из овог института су створили три нове сорте црвене малине: градину, крупну двородну и подгорину.[4] Крајем 20. века водећи малинарски крајеви су:

  • Ваљевски - Подгорина и Поцерина;
  • Шабачки - Крупањ, Лозница и Бајина Башта;
  • Косјерићки - правац Повлен – Варда;
  • Пожешки - околина Пожеге;
  • Ариљски - околина Ариља;
  • Ивањички - Ивањица, Каона, Котража и Гуча;
  • Чачански - Чачак и Каблар са околином;
  • Краљевички - Краљево и Драгачево са околином;
  • Лесковачи - брдско-планински крај.

Најзначајније племените сорте

Од 17. века до данас у свету је створено више од 1000 сорти црвене, црне и пурпурне малине. Једне од најзначајних економских племенитих сорти малине су:

  • Молинг експлоит (Malling Exploit) је створен укрштањем 1937. године од родитеља њуборга X Seedling 30/8. Селекционар др Н. Х. Груб из Ист Молинга у Великој Британији.
  • Молинг промис (Malling Promise) је створен укрштањем 1937. године од родитеља њуборга X Seedling 30/8. Селекционар др Н. Х. Груб из Ист Молинга у Великој Британији.
  • Виламет (Willamette) је створен укрштањем 1942. од родитеља њуборг X лојд џорџ. Селекционар др Г. Ф. Валдо са Универзитета у Корвалису, Орегон, САД.
  • Градина је створена укрштањем 1962. од родитеља молинг експлоит X рубин. Селекционари др П. Д. Мишић, инж. В. Ж. Бугарчић и др М. Б. Тешић из Института за воћарство у Чачку, Србија (тада у СФРЈ)
  • Микер
  • Полка
  • Полана

Избор земљишта, садница и технологија гајења

У Србији племените сорте најбоље успевају од 400 до 800 метара надморске висине. Малина као вишегодишња култура остаје на једном месту више од 10 година зато је важно да се изабере погодно место за садњу. Малина се најбоље гаји на месту које је благо нагнуто, добро осветљено и које није изложено јаким ветровима, на равном тлу садња малине се врши издузањем на гредице (леје). Место за садњу се бира и на основу могућности наводњавања засада, поготово у нижим пределима који имају мање падавина, јер малина је биљка која тражи влагу. Препоручује се да место за подизање новог малињака буде довољно удаљено од других малињака због опасности од ширења болести из старих заражених засада. Најбоље земљиште за гајење малине су гајњаче, потом шумске крчевине и речни наноси (алувијуми). Малини највише одговара земљиште чији је pH око 6. Због тога пре садње треба извршити анализу земљишта. Избор сорте малине за садњу се не врши на основу нападних реклама у писаним и електронским медијима већ на основу заступљености одређене сорте у малинарском подручју. У Србији је на почетку 21. века најзаступљенија сорта, око 90 одсто, виламет. По питању садног материјала, на почетку 21. века, у Србији влада општи јавашлук због чега треба бити нарочито опрезан. Избор садница, попут избора места и земљишта за садњу, је од прворазредног значаја. Саднице се поручују од одговорног правног лица са сертификатом, добром репутацијом и традицијом у производњи садница из посебних матичњака малине, који су подигнути од сортног и здравог исходног материјала.[5][6][7] Садни материјал мора бити изузетеног квалитета и мора поседовати атест којим се гарантује сортна чистоћа и потпуна здравствена исправност садница, јер код легалне установе која производи садни материјал, сортност исходног материјала утврђују помолози на основу одговарајућих испитивања а здравствено стање исходног материјала утврђују фитопатолози одговарајућим тестирањем.

Употреба

Плодови малине су слаткокисели, врло укусни, ароматични и лако сварљиви. Малина је десертно воће, а плод се може користити у свежем или смрзнутом стању, као и за прераду: сок, сируп, вино, природни ликер, компот, слатко, џем, мармеладу, сладолед, кандирано воће, малину у праху и пулпу.

Лист се практично користи само у народној медицини за испирање усне дупље код упале њене слузокоже, код упале ждрела и код пролива. Улази у састав многобројних мешавина за лечење обољења кардио-васкуларног, желудачно-цревног система, менструалних и хормонских поремећаја и авитаминоза. Такође улази у састав мешавина за пролећно чишћење крви. Лист малине може да замени неке чајеве, као што су индијски, грузијски и руски.

У многим земљама се плод користи у научној медицини као средство за избацивање течности, код пролива и екцема. Екстракт из плода делује против вируса. Поред тога он активира панкреас на лучење инсулина па тиме снижава шећер у крви. Користи се и у прехрамбеној индустрији.

У последње време се истражује деловање малине на малигне ћелије. Установљено је да елагинска киселина, које има доста у малинама, спречава умножавање ћелија рака. Превентивно и сузбијајуће дејство има и плод и чај од лишћа малине (и другог јагодичастог воћа: јагоде, купине и др.). У терапији малигних обољења малине нису лек и не могу да га замене, али су добра заштита од тих болести.

Frambozenbavarois

Коктел од малине.

Malnalekvar

Џем од малине.

Raspberry cheesecake

Колач од малине.

Raspberry-pear-tart-shortcrust

Колач.

Jasmine green tea crème brûlée with raspberries

Десерт од малине.

Lemon Tarts with Raspberries

Десерт.

Производња

По агенцији УН за исхрану и пољопривреду Фао Србија је једна од водећих светских произвођача малина.

Производња у тонама - подаци 2010-2011:
држава 2010 2011
 Русија 125,000 27% 140,000 26%
 Пољска 92,864 20% 117,995 22%
 Србија 83,870 18% 89,602 16%
 САД 36,741 8% 48,948 9%
 Украјина 25,700 5% 28,100 5%
 Мексико 14,343 3% 21,468 4%
 Уједињено Краљевство 17,000 4% 16,761 3%
 Канада 11,864 3% 12,285 2%
 Азербејџан 10,100 2% 11,000 2%
 Шпанија 9,226 2% 9,559 2%
укупно 471,322 100% 543,421 100%

Извор: УН ФАО статистикаT [8]

RaspberryYield
Светска малиногорја.
Raspberries Yellowjacket
Raspberries05
Произведено тона малина у Републици Српској (2000-2009)

Производња малина у Републици Српској (2000—2009)

Види још

Извори

  1. ^ „Почела берба малине, цене још непознате“ Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 23, 2013) (на језику: енглески).24sata.rs 24 сата. Приступљено дана 01. 07. 2011.
  2. ^ „Малина — црвено злато Србије“.serbiatouristguide.com Serbia Tourist Guide. Приступљено дана 01. 07. 2011.
  3. ^ „Почела берба малина“.politika.rs Политика. Приступљено дана 18. 07. 2011.
  4. ^ Службене страница Института за воћарство
  5. ^ Institut za voćarstvo
  6. ^ „Superior Fruit d.o.o.”. Архивирано из оригинала на датум 26. 03. 2016. Приступљено 18. 03. 2016.
  7. ^ Agro Breza d.o.o.
  8. ^ „Statistics from: Food And Agricultural Organization of United Nations: Economic And Social Department: The Statistical Division”. UN Food and Agriculture Organization Corporate Statistical Database.

Литература

  • Др Станиша А. Пауновић, др Петар Д. Мишић и др Асен С. Станчевић:„Јагодасто воће“, НОЛИТ - Београд, 1974.
  • Др Александар Шошкић: „Малина“, НОЛИТ - Београд, 1995.
  • Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
  • Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
  • Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
  • Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
  • Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
  • Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
  • Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
  • Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
  • Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
  • Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
  • Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
  • Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
  • Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Спољашње везе

Rosoideae

Подфамилија Rosoideae се налази у оквиру фамилије Rosaceae. У ову потфамилију сврстано је неколико родоваː Rubus, Fragaria, Rosa, Potentila.

Бобица

Бобица је тип простог затвореног плода. Припада сочним плодовима јер је перикарп у целини сочан, мада је код неких врста тврђи или чак одрвењен.

Годечево

Годечево је насеље у Србији у општини Косјерић у Златиборском округу, у близини планине Повлен. Према попису из 2011. било је 513 становника.

Житељи Годечева углавном живе у засеоцима и баве се пољопривредом (сточарство, кромпир, шљива, малина, боровнице, шумарство, дуван итд.).

Златна малина за најгорег глумца

Златна малина за најгорег глумца (енгл. Golden Raspberry Award for Worst Actor) је филмска награда која се додељује од 1980. године.

Златна малина за најгору глумицу

Златна малина за најгору глумицу (енгл. Golden Raspberry Award for Worst Actress) је филмска награда која се додељује од 1980. године.

Коштуница (плод)

Коштуница је тип сочног простог затвореног плода. На њему се разликују егзокарп, мезокарп и ендокарп. Егзокарп представља заштитну кожицу сочном мезокарпу. Ендокарп је одрвенео (коштица или putamen) и у њему се налази клица.

Малина (вишезначна одредница)

Малина може да се односи на:

Малина, врста јагодастог воћа

Малина (нестало насеље), напуштено насеље у Републици Српској, БиХ

Награда Златна малина, филмска награда

Општина Горња Малина, општина у Бугарској

Малина (име), српско женско име

Малине (Травник), насеље у Босни и Херцеговини

Малина (острво)

Малина (певачица)

Малина (нестало насеље)

Малина је нестало насеље, које се налазило између Билеће и Требиња у Источној Херцеговини (Република Српска). Малина је била старо седиште рода Малешеваца.

Малина (острво)

Малина (енгл. Raspberry Island) је острво САД које припада савезној држави Аљасци. Површина острва износи 200 km². Према попису из 2000. на острву су живела 2 становника.

Малина (певачица)

Малина (7. јун 1967) бугарска је поп-фолк певачица.

Микер (малина)

Микер (енгл. Meeker) је америчка сорта малине настала укрштањем сорти Виламет и Катберт.

Награда Златна малина

Златна малина (енгл. Golden Raspberry Awards) је награда која се додељује за најгора филмска остварења године за разлику од оскара којег добијају најбољи филмови. Први пут је додељена 1981. године а креирао ју је Џон Вилсон 1980. године. Сама статуа је у облику малине, величине голф лопте, процењене вредности од 4,97 долара.

Прва церемонија доделе награда Златна малина одржана је 31. марта 1981, у дневној соби Џона Ј. Б. Вилсона у Холивуду, у част најгорих филмова филмске сезоне 1980. године. 39. свечаност је одржана 23. фебруара 2019. године.

Као и код доделе оскара и овде постоје категорије за најгори филм, глумце, сценарио, музику, режију.

Општина Ариље

Општина Ариље се налази у западном делу Србије, у Златиборском округу, у сливу река Рзава и Моравице.

Удаљено је од Београда 195 km, Чачка 46 km и Ужица 36 km. Смештено је у живописној равници на надморској висини од 330 m, а села горњег подручја општине су и до 800 m. Највиши врх општине је планина Кукутница са 1.382 m надморске висине. Површина општине је 349 km2 на чијем подручју живи 19.784 становника (према попису становништва из 2002. године), у једном градском и 21 сеоском насељу (организовано у 15 месних заједница). У општинском центру и приградским насељима број становника од краја Другог светског рата непрекидно расте док се у осталим селима непрестано смањује. Око 58% становништва је староседелачко, око 23% интерних миграната а око 19% из других општина.

Око 13.000 становника је радно активно у државном или приватном сектору. Железнице нема а путну мрежу у општини чини око 705 km путева, од чега је 160 km асфалтираних. Главни пут је магистрални М21/2 у дужини 12,6 km и регионални Р228 у дужини 43 km. Густина путне мреже је 0,87 км/км2. Сва места у општини су електрифицирана и покривена телефонском мрежом.

Природа је ово подручје наградила богатим и атрактивним шумским пределима, бистрим планинским изворима, потоцима и рекама, тако да се овај крај убраја у најчистије и најздравије средине у Србији. Тако очувана природа пружа изванредне услове за производњу здраве хране. Од 1970. године, Ариље представља центар производње малине познат широм света. Производњом малине се у овом крају бави готово целокупно становништво, и тренутно се малина плантажно гаји на око 1.300 ha.

Општина Крупањ

Општина Крупањ је општина у Мачванском округу у западној Србији. По подацима из 2004. општина заузима површину од 342 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 19.969 ha, а на шумску 12.221 ha).

Центар општине је град Крупањ. Општина Крупањ се састоји од 23 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 17.295 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -2,3‰, а број запослених у општини износи 2.412 људи. У општини се налази 21 основна и 1 средња школа.

Општина Крупањ се у највећој мери поклапа са облашћу историјско-географски познатом као Рађевина, варошица Крупањ је седиште и једне и друге целине.

Од привредних грана у општини Крупањ су највише заступљени пољопривреда и туризам, док је прошлости било у великој мери развијено рударство, као и индустрија у самом Крупњу. Од пољопривредних култура се највише гаје малина, шљива и кромпир.

Кроз ову општину пролази државни пут IБ реда 27, он спаја Лозницу и Ваљево пролазећи кроз Завлаку.

Румунија на избору за Песму Евровизије

Румунија је до сада учествовала 20 пута, први пут 1994. године. Најбољи резултат јесте 3. место 2005. године који је поновљен и 2010. године.

Године 2016, Румунија бива дисквалификована са такмичења због дугова националног емитера према ЕРУ од 16 милиона швајцарских франака.

Године 2018, Румунија је по први пут такмичење завршила у полуфиналу.

Сандра Булок

Сандра Анет Булок (енгл. Sandra Annette Bullock; Арлингтон, 26. јул 1964) америчка је филмска глумица, комичарка, продуцент и најплаћенија холивудска звезда свих времена.Каријеру је почела крајем осамдесетих, играјући у романтичним комедијама. Најпознатија је по филмовима Брзина, Љубавне чаролије, Док си ти спавао, Мис тајни агент и Две недеље за заљубљивање. Веридба и Гравитација су њени финансијски најуспешнији филмови. За улогу у драми Мртав угао из 2009. године, најуспешнијем спортском филму свих времена, освојила је Златни глобус за најбољу главну глумицу у драми и Оскара за најбољу главну глумицу. Она је прва жена у историји чији је филм у Америци зарадио више од 200.000.000 долара, и прва која је исте године проглашена за најбољу и најгору глумицу Холивуда. Од њених новијих комедија, поред Веридбе, позната је и Жестоке девојке, финансијски најуспешнија комедија 2013. године. За улогу у филму Гравитација, једном од критички и комерцијално најуспешнијих филмова свих времена, Булокова је била номинована за Награду „BAFTA”, Златни глобус и Оскара за најбољу главну глумицу.Сандра је једна од најбогатијих и најмоћнијих јавних личности на свету. Укупна зарада од њених филмова износи 4.100.000.000 долара. Годинама важи за најомиљенију глумицу у Америци, где има репутацију једноставне девојке из комшилука. Часопис Пипл прогласио је за жену 2010. године, када је такође проглашена за највећу филмску звезду америчког Југа. Булокова је 2012. уписана у Гинисову књигу рекорда као најплаћенија глумица у историји филма, а на Форбсовој листи најплаћенијих холивудских звезда, заузела је прво место и наредне две године – 2013. и 2014, са зарадом од 51 милион долара. Она је била најпопуларнија глумица прве деценије двадесетпрвог века, а често је навођена као краљица романтичних комедија.

Снежана Савић

Снежана Савић (Велика Плана, 6. март 1953) је српска филмска, телевизијска и позоришна глумица и естрадна уметница. Највећу популарност донеле су јој телевизијске серије Синише Павића: Бољи живот, Срећни људи и Породично благо. Током осамдесетих била је једна од најпопуларнијих певачица народне музике. Највећи хитови које је снимила јесу: Три пољупца за срећу, Тополска 18, Нова љубав, Топим се, Шарене очи, Зашто те толико волим, Еј, моје мило, Забрањено, И на моју срећу дошао је ред...

Софијска област

Софијска област (буг. Софийска област) се налази у западном делу Бугарске. Ова област заузима површину од 7,059 km² и има 273.240 становника. Административни центар Софијске области је град Софија.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.