Мали

Мали (франц. Mali), или званично Република Мали (франц. République du Mali) држава је у западној Африци без излаза на море. Главни град је Бамако.[3] Површина Малија је 1.240.278 км². Граничи се са Алжиром, Нигером, Мауританијом, Сенегалом, Буркином Фасо, Гвинејом и Обалом Слоноваче. Независна је од 22. септембра 1960. године.

Република Мали
République du Mali  (француски)
Крилатица: Један народ, један циљ, једна борба
(франц. Un peuple, un but, une foi)
Химна: За Африку и за тебе, Мали
(франц. Pour l'Afrique et pour toi, Mali)[1]
Положај Малија
Главни градБамако
Службени језикфранцуски
Владавина
ПредседникИбрахим Бубакар Кејта
Председник ВладеБубоу Кисе
Историја
НезависностОд Француске
22. септембра 1960.
Географија
Површина
 — укупно1.240.278 km2(24)
 — вода (%)1,6
Становништво
 — 2013.[2]15.302.000(68)
 — густина12,34 ст./km2
Економија
ВалутаЦФА франак
Остале информације
Временска зонаUTC (UTC+0)
(UTC+1) лети
Интернет домен.ml
Позивни број+223

Историја

Царство Мали

Најстарији становници су семитска и берберска племена. Царство Мали је било једно од три царства која су контролисала транс-сахарску трговину златом, сољу, робовима и другом робом. Друга два су била царство Гана и царство Сонгаи.

MALI empire map
Царство Мали на свом врхунцу

Царство је формирано у горњем току реке Нигер и достигло је врхунац у 14. веку. Градови Ђене и Тимбукту су тада били центри трговине и исламских студија. Царство је опало у значају као резултат унутрашњих интрига.

Сонгајско царство

Мароканска инвазија 1591. и успостављање поморских трговачких путева означили су крај значаја ове регије као трговачког ракршћа. Најгора забележена глад десила се између 1738. и 1756. када је умрло око половине становништва Тимбуктуа.[4]

Француска колонизација

Простор Малија био је француска колонија од 1895, као Француски Судан (франц. Soudan français).

Независност

Мали је стекао потпуну унутрашњу аутономију 25. новембра 1958. Дана 4. априла 1959, Француски Судан је са Сенегалом формирао Федерацију Мали. Федерација се распала 20. августа 1960, када ју је напустио Сенегал. Независна Република Мали је проглашена 22. септембра исте године.

У Малију се новембра 1968. догодио миран државни удар, председник - диктатор постаје Муса Траоре (владао до 1991). Економске реформе је зауставила катастрофална суша која је трајала од 1968. до 1974. Демонстрације провив владе из 1991. довеле су до промене власти и до новог устава. Од тада је Мали био једна од политички и друштвено најстабилнијих држава Африке.[5] Године 2002. дошло је до прве демократске смене власти када је на председничким изборима независни кандидат Амаду Тумани Туре победио кандидата дотада владајуће странке Малијског савеза за демократију.

Јануара 2012. избила ја Туарешка побуна са циљем добијања шире аутономије или независности за север Малија, у области Азавад. Национални покрет за ослобођење Азавада, организација чији је циљ да од Азавада направи домовину за народ Туарега, контролисала је област од априла 2012.

Председник Малија Амаду Тумани Туре је збачен у државном удару 22. марта 2012. због свог поступања у кризи, месец дана пре предвиђених председничких избора.[6] Побуњени војници, који себе називају Национални комитет за обнову демократије и државе, је преузео власт и суспендовао устав. Као последица нестабилности изазване државним ударом, три највећа града у Малију Кидал, Гао и Тимбукту, су за три дана пали под власт побуњеника. Након што су освојили град Дуенца, Национални покрет за ослобођење Азавада је изјавио да је испуно своје циљеве и зауставио офанзиву. Следећег дана покрет је прогласио независност Азавада од Малија.[7]

Национални покрет за ослобођење Азавада је у почетку подржавала исламистичка група Ансар Дине. Након што је војска Малија потиснута из Азавада, Ансар Дине је почела да уводи шеријатски закон. НПОА и исламисти су се затим покушали да помире супротстављене визије о будућности проглашене државе. Као последица тога, НПОА је почела да се бори против Ансар Дине и других исламистичких група, укључујући и покрета за јединство и џихад у западној Африци, ћелије Ал Каиде у исламском Магребу. До 17. јула 2012. исламисти су пореузели контролу над већином градова у северном Малију од НПОА.

Председник Француске Франсоа Оланд је 11. јануара 2013. одобрио захтев владе Малија за страну помоћ и наредио француској војсци да се укључи у сукоб.[8]

Географија

Положај

Налази се у западном делу северне Африке. Државе са којима се Мали граничи су: Алжир, Нигер, Буркина Фасо, Обала Слоноваче, Гвинеја, Сенегал и Мауританија. Површина државе је 1.240.192 km².

Геологија и рељеф

Рељеф претжно чине побрђа и пустињски део. Највиши врх је Мандиги са 1.150 m. Око 65% државе је пустиња.

Воде

Једине важне реке су Нигер и Сенегал.

Клима

Клима је тропска на југу, те степска и пустињска ка северу. Колебања температуре су од 21-33 °C. Биљни свет степе и саване.

Влада

По уставу Малија из 1992, председник се бира на 5 година. Председник је шеф државе и врховни командант оружаних снага. Такође именује председника владе. Устав дефинише Мали као вишепартијску демократију.

Административна подела

Осам региона и један округ (главни град Бамако).

  • Гао
  • Кај
  • Кидал
  • Куликоро
  • Мопти
  • Сегу
  • Сикасо
  • Тимбукту
  • Бамако дистрикт

Привреда

Слабо је развијена, а слабе су и природне могућности. Од 1981-1985 постојао је петогодишњи план за образовање државних добара, како пољопривреде тако и индустрије. Данас, највећи удео има пољопривреда са 40%. Пољопривреду чине културе: памук, дуван, шећерна трска, кукуруз, ананас, банане. Развија се у долинама река. Руде: манган, злато, боксит, гвоздена руда, фосфати. Индустрија: текстилна, индустрија намештаја, прехрамбена, машине...

Становништво

Број становника је 2009. износио 14.517.176.[9] Више од 90% њих живи на југу земље, нарочито у престоници Бамаку, који је милионски град. Становништво је углавном рурално (68% 2002), док је 5–10% популације номадско.

Становништво се састоји од великог броја народа, међу којима доминирају: Манде 50% (Бамбара (36,5%), Малинке, Сонинке), Фулани 17%, Волта народи 12%, Сонгаји 6%, Туарези и Маври 10%, остали 5%.

Језици

Званични језик је француски, а говори се још око 40 локалних језика. Најзначајнији међу њима је језик бамбара којим се служи 80% становништва.

Религија

Око 90% становника су муслимани, 1% су хришћани, а 9% су припадници домородачких религија.

Култура

Great Mosque of Djenné 3 (cropped)
Џамија у месту Ђене

Најпознатији представници су музичари Тумани Диабате који свира на традиционалном инструменту кора и гитариста Али Фарка Туре.

Референце

  1. ^ Председништво Малија: Симболи Републике, национална химна Малија, на званичном веб-сајту Koulouba Архивирано на сајту Wayback Machine (децембар 16, 2008) (на језику: енглески), www.koulouba.pr.ml, Приступљено 4. маја 2012. године (на језику: француски)
  2. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1]
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ Len Milich: Anthropogenic Desertification vs ‘Natural’ Climate Trends, Приступљено 12. 4. 2013.
  5. ^ USAID Africa: Mali Архивирано на сајту Wayback Machine (новембар 11, 2010) (на језику: енглески). USAID. Last accessed: May 15, 2008. Retrieved on: June 3, 2008.
  6. ^ „Државни удар у Малију – Викивести” (на језику: (на језику: српски)). Sr.wikinews.org. Приступљено 18. 01. 2013.
  7. ^ „Туарези прогласили независност на северу Малија – Викивести” (на језику: (на језику: српски)). Sr.wikinews.org. Приступљено 18. 01. 2013.
  8. ^ „Французи настављају акције у Малију – Викивести” (на језику: (на језику: српски)). Sr.wikinews.org. Приступљено 18. 01. 2013.
  9. ^ (на језику: француски)PDF„Communiqué du Conseil des Ministres du mercredi 07 octobre 2009”. Архивирано из оригинала на датум 24. 12. 2009. Приступљено 31. август 2010. Непознати параметар |site= игнорисан (помоћ)
.ml

.ml је највиши Интернет домен државних кодова за Мали. Слично .yu домену, има уређене поддомене, рецимо .org или .com.

Европски део Русије

Европски део Русије односи се на западни део Руске Федерације, који се налази на европском континенту и покрива површину од 3.960.000 km² или око 40% саме Европе. Источну границу ка азијском делу земље чине планина Урал, река Урал и граница са Казахстаном, чији крајње западни и веома мали део припада Европи.

Европски део Русије је више од 3 пута мањи од азијског, али у њему живи 78% становништва Русије (у односу на податке пописа из 2002. године то представља 113 милиона становника), па је и густина виша од државног просека (густина 27 ст./км²). Ту се налазе и два највећа и најважнија града у држави, Москва и Санкт Петербург.

Овом појму је близак историјски појам "Европске Русије", који се користио у Руском царству за означавање свих подручја насељеним Источним Словенима под управом царства, обухватајући и данашњу Белорусију и већи део Украјине.

Мали Бечкерек

Мали Бечкерек (рум. Becicherecu Mic) је село и једино насеље унутар истоимене општине Мали Бечкерек, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Мали Гај

Мали Гај (рум. Gaiu Mic) је село у општини Моравица, која припада округу Тимиш у Републици Румунији. Насеље је значајно по присутној српској националној мањини у Румунији.

Мали Комлуш

Мали Комлуш (рум. Comloşu Mic) је село унутар општине Велики Комлуш, која припада округу Тимиш у Румунији.

Мали Семпетар

Мали Семпетар (рум. Sânpetru Mic) је насељено место у општини Варјаш, округ Тимиш у Румунији. Налази се на надморској висини од 106 м.

Мали Тополовац

Мали Тополовац (рум. Topolovățu Mic) је насеље је у Румунији у округу Тимиш у општини Велики Тополовац. Oпштина се налази на надморској висини од 102 m.

Мали на олимпијским играма

Мали се први пут појавио на Олимпијским играма 1964. године и од тада Мали је пропустио учешће само на Летњим олимпијским играма одржаним 1976. године.

На Зимске олимпијске игре Мали никада није слао своје представнике. Представници Малија закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малија (Comité National Olympique et Sportif du Mali) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1963. године.

Новоперке

Новоперке (Neopterygii) су поткласа Actinopteri. Neopterygii значи „нова пераја”. Само се мали број промена десио у току њихове еволуције од ранијих Зракоперки. Појавиле су се негде крајем Перм периода, пре времена диносауруса. Новорепке су веома успешна група риба, јер оне могу да се крећу много брже него њихови преци. Њихове крљушти и скелет су постајали лакши у току еволуције, а њихове вилице су постајале снажније и ефикасније. Док су електрорецептори присутни код других група риба, осим слепуља (иако слепуље нису из рода Actinopterygii, већ из Agnathans), Новоперке су изгубиле ово чуло, чак иако се касније поново развило код Gymnotiformes и сома.

Општина Мали Бечкерек (Тимиш)

Мали Бечкерек (рум. Becicherecu Mic) општина је у Румунији у округу Тимиш.Oпштина се налази на надморској висини од 85 m.

Општина Мали Зворник

Општина Мали Зворник је општина у Мачванском округу, у западној Србији. По подацима из 2004. године општина заузима површину од 184 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 7.847 ha, а на шумску 9.612 ha) и представља најмању општину у округу, а уједно је и једна од најмањих и најмлађих општина у Србији.Дан општине се обележава 17. септембра, датум којим се чува успомена на ослобођење од окупатора у Другом светском рату.

Општина Мали Иђош

Општина Мали Иђош је општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобачки округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 181 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 16901 ha, а на шумску 44 ha. Седиште општине је град Мали Иђош. Општина Мали Иђош се састоји од 3 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живео 12031 становник. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -9,4‰, a број запослених у општини износи 2081 човек. У општини се налазе 3 основне школе.

Понтољо

Понтољо (итал. Pontoglio) је мали град у округу Бреша, покрајина Ломбардија, Италија. Простире се на левој обали реке Ољо. Према попису из новембра 2009. Понтољо има 6.955 становника.

Праве птице певачице

Праве птице певачице (лат. Passeri) су подред птица у оквиру реда птица певачица (Passeriformes).

Праве птице певачице (Passeri) су подред реда птица певачица са највећим бројем врста и један од два већа подреда овог реда, поред подреда крешталице (Tyranni) који претежно насељава Јужну Америку. Поред ова два постоји и трећи веома мали подред новозеландски царићи (Acanthisitti) са Новог Зеланда који садржи само две живуће врсте.

Рукомет

Рукомет (енгл. handball) је екипни спорт са лоптом, у ком се такмиче две екипе са по 7 играча (6 играча у пољу + 1 голман) на свакој страни. Игра траје два пута по 30 минута, а циљ је дати више голова од противника. Лопта се између играча додаје рукама слично као у кошарци али са нешто мањом лоптом и уз другачија правила вођења лопте.

Модерни рукомет се обично игра у затвореним дворанама, док на отвореном постоје варијанте у облицима великог рукомета и Чешког рукомета (који су се чешће играли у прошлости), као и рукомета на песку. Амерички рукомет и Ирски рукомет су потпуно другачији спортови од рукомета.

Игра је веома брза и укључује контакт телом када одбрамбени играчи покушавају зауставити нападаче да приђу голу. Контакт је једино дозвољен када је одбрамбени играч потпуно испред нападача, тј. између нападача и гола. Било какав контакт са стране или отпозади се посебно сматрају опасним, и за то се добијају казне. Кад одбрамбени играч успешно заустави нападача, игра се зауставља и тим који напада наставља игру са места прекршаја или линије девет метара. За разлику од кошарке, где је играчима дозвољено да направе 5 фаулова у игри (6 у НБА), рукометашима је дозвољен неограничен број прекршаја, који ремете ритам нападачког тима и сматрају се добром одбраном. Рукомет је такође веома груб спорт.

Голови се постижу веома често; обично обе екипе постигну минимално по 20 голова, а није неуобичајено да обе екипе постигну и више од 30 голова. Ово није био случај у ранијој историји игре, али је офанзивна игра побољшана од краја 1980-их, посебно коришћење контранапада после неуспелог напада другог тима, тако да је број голова порастао.

Службени језик

Службени језик је језик изричито одређен као такав у уставу неке земље, државе или територије. (Према овој дефиницији, државе и подручја без устава немају службени језик.)

Половина земаља света има службене језике. Неке земље имају само један, нпр. Албанија, Француска (иако Француска има више домородачких језика), Немачка и Литванија. Неке имају више службених језика, нпр. Белорусија, Белгија, Канада, Финска, Авганистан, Парагвај, Боливија, Индија, Швајцарска и Јужна Африка.

У неким земљама, као што су Ирак, Италија и Шпанија, постоји службени језик за целу државу, али други језици деле службени статус у неким важним регијама. Неке земље, као што су Сједињене Државе, немају службени језик, али поједине савезне државе имају службене језике. Коначно, неке земље уопште немају службени језик, нпр. Аустралија, Еритреја, Луксембург и Тувалу.

Због колонијализма и неоколонијализма, Филипини и неке афричке земље имају службени и школски језик (француски језик или енглески језик) који није ни национални ни најраширенији језик. С друге стране, због национализма, Ирска користи ирски језик као државни и први службени језик, иако га говори мали део становништва.

У неким земљама, питање који језик треба користити у којим контекстима представља велик политички проблем.

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Тенеси

Тенеси (енгл. Tennessee), савезна је држава САД, која се налази у њеном источном делу. Површина државе је 109.247 km², а број становника по попису из 2000. је 5.689.283. Главни град је Нешвил, други по величини, а највећи је Мемфис са 670,902 становника. Тенеси је ступио у САД 1796. године, као шеснаеста држава.

Тенеси се састоји од 95 округа. Убраја се у јужне савезне државе. Назив Тенеси од појма Танаси, назива једног индијанског насеља на реци Мали Тенеси. Један од надимака државе је Држава добровољаца. Овај назив потиче из времена Америчког рата за независност у којем су учествовали бројни грађани Тенесија као добровољци.

Четумал

Четумал (шп. Chetumal, мајатан Ch'aak Temal - „где расте црвено дрвеће“) је главни град мексичке савезне државе Кинтана Ро, на крајњем југоистоку земље. Налази се на обали Мексичког залива на истоку полуострва Јукатан, близу ушћа реке Хондо. На другој обали реке је државе Белизе.

По подацима из 2006. у граду живи 136.846 становника. До 1950-их број становника је био мали (мање од 10.000), а онда је изградњом путева дошло до значајног досељавања људи из осталих делова Мексика.

Четумал је значајна лука. Град има међународни аеродром и универзитет.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.