Мале Пијаце

Мале Пијаце (мађ. Kispiac) је насеље у Србији у општини Кањижа у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1811 становника.

Мале Пијаце
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Војводина
Управни округСевернобанатски
ОпштинаКањижа
Становништво
 — 2011.Пад 1811
 — густина34/км2
Географске карактеристике
Координате46°04′16″ СГШ; 19°56′01″ ИГД / 46.071° СГШ; 19.933666° ИГДКоординате: 46°04′16″ СГШ; 19°56′01″ ИГД / 46.071° СГШ; 19.933666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина77 м
Површина57,8 км2
Мале Пијаце на мапи Србије
Мале Пијаце
Мале Пијаце
Мале Пијаце на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број24416
Позивни број024
Регистарска ознакаKA

Историја

Место Мале Пијаце није присутно на географским картама издатим пре 1935. године. Место се налази на Телечкој висоравни (Оромпарт), на сусрету песковитог земљишта са црницом. Место се пјрво звало Киришка Пијаца (мађ. Körös-piac), а од 1938. Мале Пијаце (Киспиац).

Значајно археолошко налазиште је откривено крај Кириша 1964. године. Он датира из доба сеобе народа.

Назив места

У средњем веку на овом разноликом тлу налазе се два села. Прво – 1333. – Пуста Игхаз мађ. Pusta Ighaz (мађ. Puszta-Egyház) које и након више деценијске турске владавине, 1590. године још увек има 22 опорезованих кућа (када на пример Сента има само 8 кућа). Нешто касније се јавља „Васторок” или „Васторка”, а потом је вековима само пустош, са по којим залуталим именом, која предање деформише, али се лако може пратити: мађ. Puczai Puszta, Pucsut, Pucs, ili Stara Torina – Salatornja. Биографија другог старог назива се такође лако прати: мађ. Ostorak – Ostora – Ostorka – Ustorka, а „објашњење” се само нуди у народној етимологији: толико је далеко од свега, као врх бича (мађ. остор).

У међувремену је историја изменила статус овог краја. Престаје турска владавина, а цело ово подручје се оријентише према граничарском Мартоношу. Дуги низ година – све до недавнина – дели његову судбину у добру и злу.

Поред српских граничарских породица које уживају одређене бенефиције – а неки од њих (Еремићеви, Ђуришићеви) постају племићи и стичу поседе и крај Кириша – средином XVII века насељавају се мађарски колонисти који раде као надничари на имањима поседника. Граде се салаши, формира се за ово подручје карактеристичан салашки регион и развија се типичан начин живљења: лети на салашу, зими у селу.

Опустошени крај се дакле поново насељава: крај старих рушевина, или чак од њихових остатака, на њиховом месту дижу се нове зграде у које се усељавају сиромашни салашари. Неки од њих стичу мале поседе, на њима подижу своје домове.

Крај који се означава називима: Мартоношки салаши, Кириш, Ошторак, Стара Торина или Szalatornya, и даље се насељава. Године 1874. гради се прва школа (на Суботичком путу), чувена чарда, у коју залазе и „бећари” и крај путељака се формирају низови салаша, са тенденцијом концентрације у насеље.

Почетак XX века

Крајем XIX и почетком XX века, паралелно са развојем робне производње и динамичнијим развојем саобраћаја, долази до изражаја погодан положај данашњих Малих Пијаца за размену робних вишкова околних подручја која су се специјализовала за производњу одређених култура: жито, кукуруз, вино, воће, стоке и сточних производа. Овде се одржавају огромне пијаце које пођеднако посећују Суботичани, Хоргошани, Кањижани, Оромчани, касније и Велебићани, Трешњевчани, па чак и Чантавирци. Локација пијаца се мења зависно од материјалног утицаја појединог трговца или гостионичара (Илија, Вереш, Кењереш, Голдштејн) на општинске очеве у Мартоношу, па се – зависно од тога у чијем је региону, мења и назив пијаце: Голдштејнова, Илијина итд, али остаје чињеница великих и малих чувених пијаца.

Развој привредне

Развој једне привредне гране утиче и на друге: подстиче њихов развој. Тако се у селу развија виноградарство, ратарство, сточарство, риболов на Киришу, чија је плитка, али плаховита вода окретала огромне точкове седам воденица (названих „potyogók”). Домаћа радиност, а посебно корпарство – наслеђено из Мартоноша – је такође у пуном цвату. Близина околних насеља је међутим – поред очите користи – проузроковала да се село никако није могло осамосталити.

Заосталост, положај „богу иза леђа” нестаје тек педесетих – шездесетих година, захваљујући електрификацији, прикључном путу, развоју школске мреже, аматерске културне делатности, изградњи дома здравља и дома културе, јачању друштвеног сектора у пољопривреди (ПК „Бачка” Хоргош). Све ово убедљиво говори о перспективама како насеља, тако и његових око 3.800 становника, који – верно чувајући своје традиције, знају се отворити према новом, заслужујући тиме положај пажњу и симпатије. [1]

Демографија

У насељу Мале Пијаце живи 1577 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,8 година (39,3 код мушкараца и 42,3 код жена). У насељу има 734 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,71.

Ово насеље је великим делом насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[2]
Година Становника
1948. 2.763
1953. 2.694
1961. 2.539
1971. 2.402
1981. 2.336
1991. 2.144 2.144
2002. 1.988 2.017
2011. 1.811
Етнички састав према попису из 2002.[3]
Мађари
  
1.916 96,37 %
Срби
  
34 1,71 %
Југословени
  
8 0,40 %
Македонци
  
4 0,20 %
Буњевци
  
4 0,20 %
Хрвати
  
3 0,15 %
Роми
  
3 0,15 %
Русини
  
1 0,05 %
непознато
  
0 0,0 %

Референце

  1. ^ Званична веб-страна Кањиже, Мале Пијаце Наше село др Пап Ђерђ Архивирано на сајту Wayback Machine (фебруар 21, 2013) (на језику: енглески), Приступљено 12. 4. 2013.
  2. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  3. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  4. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Бивши српски називи за насеља у Војводини

Ово је списак бивших или историјских назива употребљаваних у српском језику за насеља у Војводини. Списак укључује бивше називе постојећих насеља, као и некадашње називе бивших насеља.

Доњи Шор

Под Доњим Шором у Шапцу се подразумева Београдска односно Карађорђева улица од 1905 (Доњи Шор у ужем смислу) и Београдска и Мишарска (Поп Лукина) улица у ширем смислу.

Кањижа

Кањижа (мађ. Magyarkanizsa) је градско насеље у Србији, у општини Кањижа, у Севернобанатском округу. Према попису из 2011. у Кањижи је живео 9.871 становник.

Киреш

Киреш (мађ. Kőrös) или погрешно Кереш (мађ. Körös), је река у северној Бачкој, директна притока реке Тисе.

Киреш је дуг 90 km, а површина слива му је 950 km² и припада црноморском сливу. Ово је гранична река Србије и Мађарске.

Крст са Малог пијаца

Крст са Малог пијаца, као јавни споменик, налази се у Београду, у парку Бристол, између Карађорђеве улице и Светониколског трга, на територији градске општине Савски венац. Један је од првих јавних споменика у Београду и представља непокретно културно добро као споменик културе.

Мала пијаца (Београд)

Мала пијаца (Мали пијац) основана је у првој половини 19. века у кварту Савамалски у Београду. Налазила се између хотела Бристол и Београдске задруге до Јаворске улице, данашња Улица Светозара Радића, све до дрвара.

Мађари у Србији

Мађари су трећа по величини етничка група у Србији. Према попису из 2011. године, 253.899 Мађари живи у Србији, што је 3,53% популације Србије, од чега 251.136 живи у Аутономној Покрајини Војводини, што је 13,00% од укупног становништва покрајине. Говоре мађарским језиком и највећи део је римокатоличке вероисповести. Мађарски је један од шест службених језика у АП Војводини.

Нишки трамвај

Нишки трамвај или Нишки трамвајски систем је био систем јавног шинског превоза у Нишу средином 20. века. Био је оперативан од 16. новембра 1930. до 10. августа 1958 .

До успостављања трамвајског саобраћаја нишлије су се претходних пола века кроз град и до Нишке Бање превозиле прво рабаџијским колима, потом фијакерима, железничким шетним возом, ауто таксијем и једним правцатим аутотрамвајем са 14 седишта. .

Општина Кањижа

Општина Кањижа је једна од општина у Републици Србији. Налази се у АП Војводина и спада у Севернобанатски округ. По подацима из 2004. општина заузима површину од 399 km² (од чега на пољопривредну површину отпада 35.219 ha, а на шумску 433 ha).

Седиште општине је градско насеље Кањижа. Општина Кањижа се састоји од 13 насеља. По подацима из 2011. године у општини је живело 25.343 становника, а природни прираштај је износио -7,2‰ (2004). По подацима из 2004. број запослених у општини износи 6.086 људи. У општини се налази 10 основних и 1 средња школа.

Парк Бристол

Парк Бристол је парк у Београду у општини Савски венац.

Савамала

Савамала је градско насеље Београда које се простире на подручју градских општина Савски Венац и Стари Град.

Списак културних добара на Савском венцу

На територији Градске општине Савски венац законом је заштићено око 60 културних добара од изузетног и великог значаја. Такође, постоји и око 20 добара која уживају претходну заштиту.

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Списак хумки у Србији

Списак кургана, тумула, громила, телова и гробних хумки на територији Србије.

Суботичко-хоргошка пешчара

Суботичко-хоргошка пешчара је пешчара која се налази на крајњем северу Србије и њене покрајине Војводине, уз саму границу са Мађарском. Са својом површином од око 250 km² друга је највећа пешчара у Војводини након Делиблатске.

Хотел Босна

Хотел „Босна” био је један од малобројних хотела са кафаном у Савамали једној од најстаријих четврти Београда, који је своју угоститељску делатност обављао у другој половини 19. и у првој деценији 20. века, све док у склопу урбанистичке реорганизације Савамале, није срушен.

Хотел ће остати запамћен по окупљању богатијих трговца, већином из Босне, који су реком Савом спуштали своје товаре до Београда, и по томе што је у њему основана и радила Прва београдска берза.

Хумке Потисја

Слично хумкама (курганима) у Банату (на пример код Санада или код Иђоша) хумке на десној страни данашњег тока Тисе својим положајем образују видну линију. Слично изгледају, и налазе се на истом положају у односу на руб лесног одсека Телечке. Све то указује на исто раздобље настанка и исту културу која их је оставила.

Хумке Хоргоша и околине

Насеље Хоргош на северу Војводине има највећи број до данас сачуваних хумки (кургана, тумула, телова) у Бачкој. Готово свака има свој локални назив и народ их је чувао и поштовао као део предела, традиционални оријентир за навигацију, споменик прошлости.

Циглана Мале Пијаце

Циглана Мале Пијаце је својеврсна комбинација вишеслојног археолошког налазишта и старе хумке – кургана – који се налази одмах на улазу у Мале Пијаце (Општина Кањижа) из правца Суботице.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.