Мала ласица

Мала ласица или риђа ласица (лат. Mustela nivalis) врста је звијери из рода ласица (Mustela), породица куна (Mustelidae).

Мала ласица
Временски распон: Касни Плеистоцен – садашњост
Mustela nivalis (two, fighting)
Двије ласице се туку
Научна класификација
Царство:
Тип:
Класа:
Ред:
Породица:
Потпородица:
Mustelinae
Род:
Врста:
M. nivalis
Биномијално име
Mustela nivalis
Least Weasel area
Географска распрострањеност риђе ласице

Физичке особине

Ласице су витке животиње са дугим репом и кратким ногама, што им омогућава да прате свој плијен — најчешће ситне глодаре — до у сама њихова гнијезда и склоништа. Поред ситних глодара, ласице се хране и зечевима, који могу бити и до 100 пута крупнији од њих. Крзно им је црвенкасто-риђе, свјетлије него код већине животиња њиховог рода; у сјеверним крајевима боја њиховог крзна зими потпуно побијели, што их чини скоро невидљивима на снијегу (зато се у неким крајевима називају сњежним ласицама, а у Норвешкој и Шведској „сњежним мишевима“). Ријетко достижу дужину преко 23 cm.

Распрострањеност

Ласице насељавају сјеверне крајеве Европе, Азије и Сјеверне Америке, осим Исланда, Ирске и источне Канаде. Најјужнија станишта ласица се налазе у сјеверној Африци. Такође, човјек их је донио са собом и на Нови Зеланд. Сјеверноамеричке ласице су раније сврставане у посебну групу, по називу Mustela rixosa, али по мишљењу данашњих стручњака ово разликовање је неодрживо.

Обично живе у близини сеоских имања, ливадама, на ивицама шума исл. У Европи ласице обично живе у истим областима као и њихови блиски рођаци хермелини, који су нешто крупнији али јако слични.

Понашање

Иако су углавном активне ноћу, ласице се понекад могу сусрести и дању. Живе врло самачким животом, и чак ни парење не може проћи без туче. Женке се могу парити више пута годишње, ако има хране у изобиљу.

Референце

  1. ^ Tikhonov, A.; Cavallini, P.; Maran, T.; Kranz, A.; Herrero, J.; Giannatos, G.; Stubbe, M.; Conroy, J.; Kryštufek, B.; Abramov, A.; et al. (2008). Mustela nivalis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2008. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 21. 3. 2009.

Спољашње везе

Ћубаста шева

Ћубаста шева (лат. Galerida cristata) је врста птице из породице шева. Најмања је од 81 познатих врста. Од осталих шева разликује се по перју на ћуби, које подиже приликом одбране територије, удварања или док пева.

Куне

Куне или кунолике звери (лат. Mustelidae) су породица сисара која припада подреду псолике звери (лат. Caniformia) унутар реда звери (лат. Carnivora). Породица куна (Mustelidae) је највећа и најразноликија породица унутар реда звери (Carnivora). Интерна класификација је спорна, а према различитим предлозима број потпородица на које се може поделити породица се креће од две (најстарије класификације) до осам (најновије класификације).

Ласица

Ласице су животиње из породице куна.

Мала ласица

Дугорепа ласица

Велика ласица

Амазонска ласица

Ласице

Ласице (лат. Mustela) су род сисара из породице куна (Mustelidae). Род обухвата 17 врста, од којих су познатије мала ласица (или риђа ласица), велика ласица (или хермелин) и дугорепа ласица. Ласице насељавају све континенте сем Антарктика и Аустралије.

Мариј Чодра

Мариј Чодра ( рус. Марий Чодра) је национални парк, који се налази у републици Мариј Ел, у близини границе са Татарстаном, у Русији. Парк има површину од 366 km² а основан је 1985. године. Најближи град је удаљен Волжск 30 км. а главни град Мариј Ел републике, Јошкар Ола, удаљен је 60 км.

Национални парк Бутринт

Национални парк Бутринт (алб. Parku Kombëtar i Butrintit) је национални парк у јужном делу Албаније, стациониран 18 km од града Саранде у рејону Валона. Парк се простире на површини од 94.244 km² и налази се на брдовитом терену са великим бројем језера, мочвара, слатина, травњака, острва и преко 1200 биљних и животињских врста. Под управу и заштиту Националног парка Бутринт спадају сва језера и лагуне у Бутринту, природни канал Вивари, острво Ксамил и археолошко налазиште које пружа вредне остатке древних цивилизација.

Парк Бутринт стациониран је на источној обали крфског мореуза, на крајњем југу Албаније, где је окружен језерима Бутринт и каналом Вивари, који повезује језеро Бутринт са Јонским морем. На простору парка преовлађује средоземна клима на коју утиче непосредна близина мора. Зиме су благе а лета топла, са доста падавина.Археолошко наслеђе Бутринта је једнод од највећих и најважнијих археолошких налазишта у Албанији и оно садржи различите предмете и структуре које потичу из бронзаног доба, све до средњег века. Бројни споменици су и даље присутни, укључујући градске зидове, касне античке крстионице, базилику, римски амфитеатар и два замка. Поред археолошких остатака, место древног града налази се у природном окружењу, са комплексним екосистемом који зависи од оближњег језера и канала који одводи језеро у Јонско море. Управо ова комбинација историјских споменика и природног окружења чине Национални парк Бутринт културно—природним спомеником.

Међународна унија за заштиту природе уврстила је парк у другу категорију заштите. Године 1992. Национални парк Бутринт приступио је у Унеско и увршћен је у листу светксих баштина.

Лагуна је даље препозната као мочварно подручје од међународног значаја означена од стране Рамасарске конвенције. Језеро Бутрин је важна област на којој је распрострањен велики број биљних и птичијих врста од међународног значаја.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.