Малахија

Пророк Малахија (מַלְאָכִי на хебрејском) је последњи од пророка по времену.

Родио се после повратка Јевреја из ропства вавилонског. Био је лицем необично леп. По предању, народ га је називао ангелом, можда због његове спољашње лепоте или због душевне чистоте, или пак због дружбе с ангелом Божјим. Често је говорио с ангелом лицем у лице. Када се то дешавало, и други су неки чули глас ангелски, али се нису удостојили да виде лице ангелско. Оно што му је ангел јављао, млади пророк је и прорицао. Викао је на неблагодарни Израиљ и на безаконе свештенике. На петсто година пре Христа прорекао је јасно појаву и службу Јована Крститеља. Но, у главном, он је пророк дана Страшнога Суда. Представио се Богу у младости и после њега није више било пророка у Израиљу до Јована Крститеља.

Српска православна црква слави га 3. јануара по црквеном, а 16. јануара по грегоријанском календару.

Malachia
Свети пророк Малахија

Спољашње везе

Напомена: Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из Охридског пролога Николаја Велимировића.

Јаков

Јакоб (хебр. יַעֲקֹב Yaʿăqōḇ), Јаков (грч. Ἰακώβ) или Јакуб (арап. يَعْقُوب Yaʿqūb), познат и као Израел или Израиљ (хебр. יִשְׂרָאֵל Yiśrāʾēl - „истрајан у Богу“) је био трећи патријарх јеврејског народа, са којим је Бог начинио завет, и легендарни предак дванаест племена Израела, која су названа по њему.

Као пророк се поштује у јудаизму, хришћанству, исламу и другим абрахамским религијама.

Јеремија (пророк)

Свети пророк Јеремија (хебрејски: יִרְמְיָהוּ, односно Yirməyāhū најчешће погрешно спеловано као Yirmiyahu) је хришћански светитељ и старозаветни пророк.

Јоил (пророк)

Пророк Јоил (хебр. יואל) је био пророк древног Израела, други од дванаест мањих пророка и аутор Књиге пророка Јоила.

Он се помиње по имену само једном у књигама Старог завета (Јоил 1:1). Име Јоил на јеврејском значи „онај коме је Господ Бог“.

Време његовог живота је непознато, може бити да је живео између 9. в. п. н. е. и 5. в. п. н. е., у зависности од датирања старозаветне књиге. Живео је у Јудеји и, судећи по значај у његовом пророчанству, био је сасвим везан за старозаветни храм.

У православном календару, Пророк Јоил празнује се 19. октобра.

Авакум (пророк)

Авакум (хебр. חֲבַקּוּק) је један од дванаесторе јеврејских малих пророка.

Арон

У јеврејској традицији Мојсијев брат. Први пут је споменут у приповести о Мојсијевом виђењу на брду Хорив (Из 4, 14) када га је Јахве назначио за Мојсијевог помоћника. Јахве је након тога назначио њега и његове наследнике свештеницима (Из 28 и 29; Бр 8 и 18) упркос његовом учешћу у прављењу златног телета (Изл. 32, 1-6). Сила његовог свештеничког посредовања је наглашена у причи о заустављању заразе (Бр 17, 1 - 8). Ароново свештенство, чији је главни задатак био приношење жртава прихватљивих Богу, дао му је јединствени положај. Он је био глава својих синова и Левита. Он сам је приносио тамјан у Светињи над Светињама и посредовао између Бога и људи. И, он је попут краља био помазан и крунисан диадемом и тиаром (Изл. 28).

У хришћанској теологији он је прототип Христа. Овако схваћен, Арон је, у посланици Јеврејима у којој је наглашена надмоћност голготске жртве над жртвовањем животиња које је вршило ароновско свештенство био замењен Христом.

Захарија

Захарија (хебр. זְכַרְיָה) је хебрејски пророк из Старог завета.

Заједно с пророком Агејем побуђивао кнеза Зоровавеља да обнови храм јерусалимски. Прорекао свечани улазак Христов у Јерусалим на магарету, младету магаричину; (Зах 9, 9) и Јудино издајство за тридесет сребрника: и измјерише ми плату, тридесет сребрника; (Зах 11, 12) и бежање апостола од Христа у време Његовог страдања: удариће пастира, и овце ће се разбјећи. (Зах 13, 7) Пророк Захарија назива се Срповицем, зато што је у визији видео срп што силази с неба да покоси неправеднике, нарочито лопове и хулитеље имена Божјег. Умро је последње године царовања Дарија Хистаспа, око 520. године пре Христа.

Српска православна црква слави га 8. фебруара по црквеном, а 21. фебруара по грегоријанском календару.

Велики део овог текста је преузет из охридског пролога светог владике Николаја Велимировића. Он не подлеже ауторским правима

Илија (пророк)

Илија или Елаја (хебр. אליהו [Eliyahu]) је био израелски пророк из 9. века п. н. е. Помиње се у Талмуду, Библији и Курану.

Исак

Исак (хебр. יִצְחָק – „смејаће се“) је био један од тројице јеврејских патријарха у Старом завету. Према Библији Исаков отац је био Аврам а мајка Сара. Исак се 70 пута помиње у Првој књизи Мојсијевој и још 33 пута у другим библијским књигама. Такође се помиње у Курану као исламски пророк.

Бог је заповедио Авраму да жртвује свог сина како би испитао његову послушност. Кад је видео да ће послушати заповест, спречио је жртвовање и потом благословио Аврама. Исак је био ожењен Ребеком, са којом је имао два сина, Исава и Јакова. Вероватно су живели у околини Биршебе. Касније у животу је Исак скоро потпуно ослепео, а умро је са 180 година.

Књига о судијама

Књига о Судијама (хебр. ספר שופטים, грч. Κριται) је седма књига Старог завета.

Књига пророка Јоила

Књига пророка Јоила је једна од књига Танаха или Старог завета. Име пророка Јоила се спомиње само у овој књизи и нигде другде у Старом завету. Живео је у Јудеји, након вавилонског ропства. Јоилова књига представља прелаз између пророштва и апокалипсе.

Књига пророка Исаије

Књига пророка Исаије је 23. књига Светог писма Старог завета и 12. књига Танаха.

Књига говори о животу пророка Исаије који је живео између 733.-701. п. н. е. Е Састоји се од појединих казивања пророка Исаије које нису груписане строго хронолошки, и на систематичан начин. Први део књиге (поглавља 1-39) има карактер откривања, док друга (поглавље 40-66) теши народ Израиља због долазећег вавилонског ропства које га очекује.

Књига пророка Софонија

Књига пророка Софонија је једна од књига Светог писма Старог завета. О овом пророку не знамо много. Деловао је у време цара Јосије, у VII веку п. н. е. Непосредно након њега на сцену је ступио пророк Јеремија. Преко њега Бог осуђује поштовање страних богова, насиље и друштвену неправду као и појаву лажних пророка.

Књиге Светог писма

Књиге Светог писма су наведене различитим редоследом у канонима Православне цркве, Римокатоличке, протестантске, итд. Упоредна табела књига дата је и за Стари и за Нови завет.

Ноје

За истоимени филм види Ноје (филм)

Ноје (хебрејски: נוֹחַ или נֹחַ, модерни: Nóaḥ, тиберијски: Nōªḥ; арапски: نوح, Nūḥ; „почивати“) био је десети и последњи од антедилувијалних патријарха, најпознатији по потопу који се догодио у његово време. Прича о њему је садржана у хебрејској Библији, у књизи Постања, поглавља 5-9. Библија каже да је Ноје син Ламеха и да је једанаеста генерација после Адама. Умро је 350 година после потопа када му је било 950 година (Постање 9,28-29).

Док су Потоп и Нојева барка најпознатији елементи приче о Ноју, такође се спомиње и као „први пољопривредник“ и проналазач вина, исто као у вези с епизодом пијанства и каснијим проклетством Хама (Постање 9,20-27). Неке анализе текста приповести сугеришу да њен данашњи облик у ствари сажима два првобитно различита извора, вероватно темељена на две различите приче, те да садржи елементе раније месопотамске митологије, иако су обе тврдње постале предметом оспоравања и контроверзи.

Ноје је по библијском сведочењу имао три сина Сема, Хама и Јафета од којих воде порекло три велике групе народа, односно три људске расе: Семити – жута (народи Азије), Хамити – црна (народи Африке) и Јафетити – бела (народи Европе).

Прича о Ноји је још темељније обрађена у каснијим абрахамским традицијама, те је имала огроман утицај на целу западну културу.

Пророк Авдеј

Авдеј, Авдија или Обадија (хебр. עֹבַדְיָה Obhadyah или модерни хибру Ovadyah - „слуга Бога“) је четврти у низу од 12 малих старозаветних пророка.

Књига пророка Авдије садржи једно поглавље, највећи део се састоји од понављања Књиге пророка Јеремије (7-16). Када и где је живео Авдија не може се прецизно рећи, али се поуздано зна да је живео у време првог пораза Јевреја од Вавилонаца, када и Пророк Јеремија. То је евидентно из његовог обраћања Едомцима са оптужницом за издају против своје браће Израелаца, који су у тренутку њиховог пораза блокирали пут којим би се могли спасти.

Псалми

Псалми (хеб. תְהִלִּים Техилим - „хвале“) представљају једну од књига хебрејског Танаха, односно хришћанског Старог завета. У исламској традицији се ова књига поштује под називом зебур.

Псалми су молитве у стиховима. Већину од њих је Давид испевао кад је био радостан или тужан. Има 150 псалама. У некима од псалама Давид се каје за своје грехе, у другима слави Бога, у трећима прориче долазак Спаситеља света. Тако у једноме од њих описујући, као да гледа, Његову лепоту каже: „Ти си најлепши међу синовима људским, благодат тече из уста Твојих“. Псалми су били кроз векове, па и данас, најомиљеније молитве хришћана и Књига која потреса и буди из духовне учмалости најокамењеније срце људско.

Сара

Сара (хебр. ‏שָׂרָה‏‎‎, Сара; арап. سارا или سارة, Сара) је била Аврамова жена и полусестра и Исакова мајка, описана у Библији и Курану. Њено првобитно име је било Сарај. По Књизи постања, Бог је промјенио њено име у Сара као дио споразума када је Хагара родила Аврамовог првог сина, Измаела.

Хебрејско име Сара означава жену високог положаја и може се превести као принцеза или племкиња.

Стари завет

Стари завет је хришћански назив за збирку светих списа које Јевреји називају Танах. Састоји се од књига закона, историје, пророштва и песама. За хришћане, Стари завет чини први део Светог писма (други део чини Нови завет). Временом је хришћански Стари завет стекао извесне разлике у односу на јеврејски танах.

За јудаизам, збирка светих књига Танаха на хебрејском језику је уобличена још у 5. веку п. н. е. Рана хришћанска црква користила је грчки превод из 2. века п. н. е, који је укључивао и списе којих нема у јеврејском канону. Јероним је сумњао у аутентичност тих књига, али су оне тек протестантском реформацијом одвојене од Старог завета. Православни и римокатолици их зову девтероканонским, а протестанти апокрифним књигама.

Финеас

Финеас (хебр. פינחס) је био јеврејски пророк и првосвештеник, унук пророка Арона и син пророка Елеазара (Друга Мојсијева 6:25), остао је упамћен по својој ревности у борби против јереси, идолопоклонства и неморала (Књига бројева 25:1-9).

Помиње се у књизи Исуса Навина, када племена Рубен и Гад, заједно са пола племена Манасова, освајају земље преко реке Јордан, и тамо граде велики храм, а остатак Јевреја то прихвата као сепаратизам и стварање новог религиозног центра, Финеас је послан да то истражи. (Јосија 22:9-34).

Православна црква прославља пророка Фенеаса 2. септембра по јулијанском календару.

Библијски пророци
Пророци у петокњижју
Пророци у времену судија
и уједињеног краљевства
Пророци писари
Други пророци

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.