Малави

Малави (чев. Malaŵi, енгл. Malawi), или званично Република Малави (чев. Dziko la Malaŵi, енгл. Republic of Malawi) је држава у источној Африци.[3] Граничи се са Танзанијом на северу, Мозамбиком на истоку, југу и југозападу, и Замбијом на северозападу. Нема излаз на море, али Језеро Малави заузима око једне петине територије и протеже се дуж већег дела источне границе.

Република Малави
Dziko la Malaŵi  (чева)
Republic of Malawi  (енглески)
Крилатица: Јединство и слобода
(енгл. Unity and Freedom)
Химна: О Боже благослови нашу земљу Малави
(чев. Mlungu dalitsani Malaŵi)
(енгл. O God bless our land of Malawi)[1]
Положај Малавија
Главни градЛилонгве
Службени језикенглески, чева
Владавина
 — ПредседникПитер Мутарика
 — ПотпредседникЕвертон Чимулиренџи
Историја
НезависностОд УК
6. јул 1964.
Географија
Површина
 — укупно118.484 km2(99)
 — вода (%)20,6 %
Становништво
 — 2013.[2]16.363.000(65)
 — густина138,1 ст./km2
Економија
ВалутаМалавијска квача
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен.mw
Позивни број+265

Историја

На подручју Малавија су Банту народи почели да се досаљавају око 10. века да би у 15. веку основали велику племенску државу која је обухватала и делове данашње Замбије, Танзаније и Зимбабвеа. Ова држава се распала већ у 16. веку када су Португалци открили језеро Малави. Поред Португалаца у овом пределу су били присутни и Арапи, а 1835. године јужне делове данашњег Малавија су освијили припадници Зулу народа. Енглески истраживач Дејвид Ливингстон је прокрчио пут британској колонијалној експанзији након чега је шкотска презбитеријанска црква послала више мисија око језера. Група трговаца из Глазгова је 1878. основала „Компанију афричких језера“ да би осигурала снабдевање мисионара. Британци су 1891. године основали Протекторат Британска Централна Африка који је 1907. преименован у протекторат Њасаланд. Иако су Британци задржали контролу током прве половине XX века, период су обележили бројни и неуспешни покушаји да Малави стекне независност. Афричка елита која се школовала у европским и америчким школама је основала 1944. Њасаланд Афрички Конгрес. Британци су 1953. године спојили Њасаланд са Северном и Јужном Родезијом и створили Централноафричку Федерацију. Хастингс Камузу Банда је постао 1958. лидер Њасаланд Афричког Конгреса који постаје Конгресна Партија Малавија. Банда је 1959. послат у затвор Гвело због својих политичких активности, али је пуштен 1960. да би учествовао на Уставној конференцији у Лондону. Конгресна партија је 15. априла 1961. освојила изборе у законодавном савету, добивши тако контролу извршног савета Њасаланда.

На другој Уставној конференцији у Лондону 1962. британска влада је дала Њасаланду право на самоопредељење. Банда је постао премијер 1. фебруара 1963. док су Британци још увек контролисали финансије, безбедност и правни систем земље. Федерација Родезије и Њасаланда је престала да постоји 31. децембра 1963. и 6. јула 1964. проглашена је независност Малавија који је приступио Комонвелту. Две године касније, Малави је усвојио нови устав са једнопартијским системом. Хејстингс Банда је постао први председник. 1970. године Банда је проглашен доживотним председником Конгресне Партије, а 1971. доживотним председником Малавија.

Притисак цркава Малавија и међународне заједнице је довео до референдума 14. јуна 1993. на коме су грађани изабрали нови вишепартијски систем. На првим слободним изборима 17. маја 1994. победио је Бекили Мулузи лидер партије Уједињени Демократски Фронт (УДФ), који је формирао владајућу коалицију са партијом Алијанса за Демократију. Коалиција је распуштена јуна 1996. али неки њени чланови су остали у влади.

На новим изборима маја 2004. победио је кандидат партије УДФ, Бингу ва Мутарика, али како није имао већину у парламенту формирао је владу националног јединства са више других партија. Бингу ва Матарика је 2005. напустио партију УДФ, због недостатка подршке од стране партије у његовој борби против корупције.

Административна подела

Малави је подељен у три региона који су подељени у двадесет седам дистрикта:

Mi-map
Мапа државе

Географија

Положај

Државе са којима се Малави граничи су: Замбија, Танзанија и Мозамбик. Површина државе износи 118.484 km².

Воде

Mwaya Beach, Malawi
Језеро Њаса у Малавију северно од Нкотакоте.

Око 20% површине Малавија чини језеро Малави, треће језеро по величини у Африци, у језеру се налазе острва Ликома и Чизумулу која припадају Малавију иако се налазе у територијалним водама Мозамбика. Река Шире почиње на јужном крају језера и улива се 400 km јужније у реку Замбези. Друга већа језера су Чилва 2500 km², Маломбе 390 km² и Чиута 200 km².

Клима

Клима Малавија је суптропска. Кишна сезона траје од новембра до априла. Од маја до октобра кише постају ретке. Од октобра до априла клима је топла и влажна дуж обала језера, као и у долини реке Шире и у зони Лилонгвеа, влажност у остатку земље је слабија. Од јуна до августа, у области око језера и на југу земље, температура је пријатно топла, у остатку земље ноћи могу бити хладне са темпратурама од 5 °C до -14 °C.

Флора и фауна

Малави има пет националних паркова: Кап Маклир, Касунгу, Ленгве, Ливонде и Ника.

Привреда

Највећи број становника Малавија се бави пољопривредом. За исхрану становништва се највише гаје кукуруз, пиринач, кромпир, маниока, банане, док се за комерцијалне сврхе највише гаје чај, дуван, шећерна трска, памук, кикирики и кафа. Сточарство је оријентисано на узгој говеда, коза, свиња, оваца и кокоши. Риболов на јазеру Малави има велики значај. Шуме покривају половину државне територије и то дрво се експлоатише, од плементих врста то су махагонија, тиково дрво, кедар.

Индустрија, рударство и туризам су слабо развијени.

Производи које Малави највише извози су дуван, чај, шећер, памук, кафа, кикирики, банане и дрво. Најзаступљенији увозни производи су нафта, грађевински материјал, пољопривредна механизација, ђубрива итд. Најзначајнији спољнотрговински партнери су: Европска унија (највише Немачка), САД, Јапан, Јужноафричка република, Мозамбик.

У Малавију су заступљени сви видови саобраћаја. Друмска мрежа је густа и релативно квалитетна. Железничком пругом Малави је повезан са Мозамбиком, што је значајна веза са лукама Беира и Накала. Пловидба по језеру Малави има велики национални значај. Међународни аеродроми су Лилонгве и Блантајер.

Становништво

Малави је једна од подсахарских држава са највећом густином насељености. Лилонгве, главни град Малавија од 1971. броји преко 400000 становника. Сва министарства, парламент и председник државе се налазе у Лилонгвеу. Блантајер је остао главни трговачки центар и највећи град, он је 1966. имао 109000 становника, а 1998. скоро 500000. У њему се налази Врховни суд.

Малави је са 130 становника/км² веома густо насељена афричка земља. Најгушће су насељени јужни делови земље, поготово обале језера Малави и долина реке Шире. Наталитет и морталитет су високи, а просечан животни век становништва је низак (50,03 година). Око 58% становништва припада народу Малави (или Марави), чија су највећа племена Нијанџа (на југу) и Тумбука (на северу). Остатак популације чине припадници народа Ломве (18%), Јао (13%), Нгони (7%) и остали. Службени језици су нијанџа и енглески. Око 75% становника су хришћани, а око 20% муслимани.

Галерија

Blantyre

Блантајер, највећи град Малавија.

Lilongwe Area 2

Лилонгве, главни град Малавија.

Референце

  1. ^ „Malawi National Anthem Lyrics”. National Anthem Lyrics. Lyrics on Demand. Приступљено 24. 08. 2008.
  2. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1]
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications

Спољашње везе

.mw

.mw је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Малави.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Грб Малавија

Грб Малавија је званични хералдички симбол афричке државе Републике Малави. Грб је усвојен 30. јуна 1964. године. Изгледом је базиран на грбу бивше британске колоније Њасаланд.

Застава Малавија

Застава Малавија је усвојена 6. јула 1964.

У односу на претходну заставу, промењен је редослед боја како би одговарале панафричким бојама. Излазеће Сунце је замењено пуним као симбол напретка од добијања независности. Опозиција није прихватила промену заставе.

Источна Африка

Источна Африка је најисточнија регија афричког континента која се различито дефинише у географији или геополитици. Према УН-овој шеми географских регија источну Африку чине следећих 20 земаља :

Јужни Судан, Уганда, Бурунди и Руанда – понекад се (у географском смислу) сматрају делом Средње Африке

Кенија, Танзанија – чланице Источноафричке заједнице (EAC)

Џибути, Еритреја, Етиопија и Сомалија – често се означавају као Афрички рог

Мозамбик и Мадагаскар – понекад се сматрају делом Јужне Африке

Малави, Замбија и Зимбабве – понекад се укључују у Јужну Африку и бившу Средњоафричку федерацију

Комори, Маурицијус и Сејшели – мале острвске државе у Индијском океану

Реинион и Мајот – Француске прекоморске територије у Индијском океануЕгипат и Судан се понекад, географски, убрајају у ову регију.

Малави (језеро)

Језеро Малави или језеро Њаса је најјужније од Афричких великих језера на језерској висоравни. Дуго је 560 до 580 km, има максималну ширину од 75 km и површину од око 29.600 km². Треће је по величини језеро Африке и девето у свету. Његова отока је Шире која се улива у Замбези, а његова највећа притока је Рухуху.

Земље које излазе на њега су Малави, Танзанија и Мозамбик. У језеру се налазе два насељена острва, Ликома и Чизумулу, који припадају Малавију али су окружени територијалним водама Мозамбика.

Воде језера Малави су дом за највећи број језерских рибљих врста у свету. Нарочито је познато по циклидама. Национални парк језеро Малави је од 1984. на УНЕСКО листи Светске баштине.

Језеро Њаса открио је Дејвид Ливингстон 1859. године.

Малави на Летњим олимпијским играма 2008.

Малавију је ово било осмо учешће на Летњим олимпијским играма. Малави је на Олимпијским играма 2008. у Пекингу био заступљен са четворо младих спортиста (два мушкарца и две жене) који су се такмичили у два спорта. Најстарији је био пливач Charlton Nyirenda са (23 год. и 75 дана), а најмлађа је била пливачица Zahra Pinto (14 год и 275 дана) .

Спортисти Малавија на овим играма нису освојили ниједну медаљу, па су остали у групи земаља које нису освајале медаље на олимпијским играма.

Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Малави су учествовали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа. Репрезентацију Малавиа представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 5.000 метара.На овом првенству Малави није освојио ниједну медаљу, али је Grevazio Mpani остварио лични рекорд.

Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Малави су учествовали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа тринаести пут. Репрезентацију Малавиа представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 5.000 метара., На овом првенству Малави нису освојили ниједну медаљу, али је Стјуарт Банда оборио лични рекорд.

Малави на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Малави су учествовали на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа четрнаести пут. Репрезентацију Малавиа представљао је један такмичар који се такмичио у маратону., На овом првенству такмичар Малавиа није освојио ниједну медаљу али је оборио лични рекорд.

Малави на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Малави су пети пут учествовали на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. Репрезентацију Малавија представљала је једна атлетичарка, која се такмичила у трци на 400 метара.

Малави нису освојили ниједну медаљу нити је остварен неки резултат.

Малави на олимпијским играма

Малави се први пут појавио на Олимпијским играма 1972. године и од тада је Малави пропустио учешће на само 2 Летње олимпијске игре: 1976. и 1980. године.

На Зимске олимпијске игре Малави није никада послао своје представнике. Представници Малавија закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малавија (Olympic and Commonwealth Games Association of Malawi) је основан 1968. а признат од стране МОКа исте године.

Малавијска квача

Малавијска квача је званична валута у Малавију. Скраћеница тј. симбол за квачу је MK а међународни код MWK. Квачу издаје Резервна банка Малавија. У 2007. години инфлација је износила 7,5%. Једна квача се састоји од 100 тамбала.

Уведена је 1971. године као замена за малавијску фунту у односу 2 кваче за једну фунту.

Постоје новчанице у износима 5, 10, 20, 50, 100, 200 и 500 квача и кованице у износима 1, 2, 5, 10, 20 и 50 тамбала и 1, 5 и 10 квача.

Мали на олимпијским играма

Мали се први пут појавио на Олимпијским играма 1964. године и од тада Мали је пропустио учешће само на Летњим олимпијским играма одржаним 1976. године.

На Зимске олимпијске игре Мали никада није слао своје представнике. Представници Малија закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малија (Comité National Olympique et Sportif du Mali) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1963. године.

Мозамбик на олимпијским играма

Мозамбик се први пут појавио на Олимпијским играма 1980. године и од тада Мозамбик није пропустио ни једне Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Мозамбик никада није слао своје представнике. Представници Мозамбика закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили 2 олимпијске медаље обе у атлетици, једну златну 2000. и једну бронзану на играма одржаним 1996. године.

Национални олимпијски комитет Мозамбика (Comité Olímpico Nacional de Moçambique) је основан 1979. а признат од стране МОКа 1979. године.

Средња Африка

Централна или средња Африка (географски појам који користе Уједињене нације у својој категоризацији геополитичких подрегија). Аналогни појам означава део Африке јужно од пустиње Сахаре, источно од Афричке котлине и западно од Велике раседне долине. Регијом доминира река Конго и њене притоке који заједно чине иза Амазона други по величини слив на свету. Према УН-у Средњу Африку чини девет земаља:

Чад

Централноафричка Република

Камерун

Екваторијална Гвинеја

Сао Томе и Принципе

Габон

Конго (Република Конго)

Демократска Република Конго

АнголаУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Бурунди, Руанда, Замбија, Зимбабве, Малави, као и Острва Свете Јелене

Све државе које се налазе у УН-овој подрегији Средња Африка заједно са онима које се обично сматрају деловима Средње Африке (дакле 11 земаља) творе Економску заједницу средњоафричких држава (Еconomic Community of Central African States).

Средњоафричку Федерацију (1953—1963), која се такође називала Федерација Родезија и Њасаленд, чиниле су данашње државе Малави, Замбија и Зимбабве, које се сада сматрају деловима Јужне и источне Африке.

Рељеф

По геолошкој структури Африка је једноставан континент, грађен збијено од старих стена. Основу грађе земљишта чине кристаласте честице, гранит и мермер. Рељеф Африке је највећим делом скуп пространих висоравни (саванских, степских и пустињских), равних таласастих површина, које заједно чине огромну афричку плочу оивечену уским равничарским приморским појасем. Са висоравни се издиже неколико планинских венаца. Рељеф Африке карактеришу и тектонски басени, испуњени великим језерима. Рељеф Африке је неуједначен. Источна и јужна Африка постепено се издижу и преко 1000 метара надморске висине. Само незнатни делови африке дуж морских и речних обала леже испод 200 метара. Висоравни и таласасто земљиште нису непрекидно везани, нити леже на истој надморској висини, вељ су појединачно окружени степенасто издигнутим земљиштем и планинама. На нижем северном делу Африке протеже се планински појас од Атласа преко Сахаре, све до Судана. Највише планине и висоравни примакнуте су Индијском океану, на северозападу Средоземном мору. Земљиште Африке до 200 метара надморске висине заузима око 10% површине, од 200 до 500 метара 39%, од 500 до 1000 метара 28%, од 1000 до 3000 метара 22%, а преко 3000 метара око 1%. Средња надморска висина је око 750 метара. Травнате површине (саване и степе) заузимају око 42%, шуме 19%, пустиње 39%.

Централна Африка се простире између источне планинске области Африке, висоравни Анголе и Замбије и Атланског океана, а на северу захвата слив реке Конга и делове области Судана и Сахаре. Централно место заузима басен реке Конга, који је највећим делом блага котлина, на око 500 метара надморске висине, изразито екваторијална област са тропским шумама, бројним рекама и влажном климом.Хидрографија

Конго или Заир је највећа река у западном делу Централне Африке. Река је дугачка око 4.700 km , што је чини другом по дужини у Африци (после Нила). Конго са својим притокама велимим делом протиче кроз тропске шуме, услед чега је веома богат водом. Конго је највећа река по количини воде и површини слива у Африци, а друга у свету (после Амазона). Пошто се велики део речног басена лежи око екватора, ниво воде у реци је веома стабилан, јер увек барем над једним делом реке пада киша. Река протиче кроз Демократску републику Конго и кроз Републику Конго и обе државе су добиле име по реци. Између 1971. и 1997. године власти тадашњег Заираназивале су реку Заир.

Извори реке Конго леже на планинама око Велике Источноафричке пукотине. Тамо настаје спајањем река Луапула и Луалаба и у току до Станлијевих Водопада тече под именом Луалаба, а од водопада под именом Конго.

Река се улива у Атлантски океан и њено ушће износи 40 km.

Економски значај:

Пошто је регион Централне Африке слабо проходан већина саобраћаја и трговине одвија се реком Конго. Тргује се бакром, палминим уљем, шећером, кафом, и памуком. Река је такође веома значајна због великог хидроенергетског потенцијала.

У фебруару 2005. године, Јужноафричка електрична компанија, Еском (Eskom), објавила је понуду да значајно повећа капацитет Инга хидроелектране изградњом нове хидроелектричне бране. Пројекат би донео максималну снагу од 40 GW што је дупло више од Кинеске Бране Три Кањона.Становништво

Већину становништва чине припадници негроидне расе. За разлику од западне Африке, ова регија нема шаролик етнички састав становништва - око 90% чине припадници Банту групе. Посебну пажњу привлаче староседеоци ниског раста - Пигмеји, који живе у басену Конга.

Сваки народ и група говори својим језиком, па је у већини земаља централне Африке француски службени језик (изузев Екваторијалне Гвинеје). Са изузетком Централноафричке Републике, у свим земљама преовлађује хришћанство.

Становништво централне Африке је младо, а просечан животни век је педесетак година. Природни прираштај је висок, али је висока и смртност одојчади - двоструко већа од светског просека. Становништво ове регије, као и становништво западне Африке, страда од тропских болести - жуте грознице и болести спавања.

Највећи град регије је Киншаса са око 7 милиона становника

Тангањика

Тангањика (свах. Tanganyika), од 1962. до 1964. Република Тангањика (свах. Republiek van Tanganyika) је била суверена држава на простору бивше њемачке источне Африке. Налазила се између Индијског океана и афричких Великих језера — Викторијиног, Малави и Тангањика језера, по којем је добила име. Добила је независност од Уједињеног Краљевства као крунска земља Комонвелта 9. децембра 1961. године, када је постала република и чланица Комонвелта нација тачно годину дана касније, 9. децембра 1962. године. Придружила се НР Занзибара и Пемба, 26. априла 1964. године, и формарила Уједињену Републику Тангањика и Занзибар, нову државу која ће касније добити име Уједињена Република Танзанија.

Фудбалска репрезентација Малавија

Фудбалска репрезентација Малавија (енгл. Malawi national football team) национални је фудбалски тим који на међународној фудбалској сцени представља афричку државу Малави. Делује под ингеренцијом Фудбалског савеза Малавијаа који је основан 1968, а у пуноправном чланству ФИФА и КАФ је од 1968, односно од 1973. године. Пре 1966. репрезентација је наступала под именом Њасаланд.

Репрезентација је позната под надимком The Flames (Пламенови), националне боје су зелена и црвена, а своје домаће утакмице тим игра на националном стадиону Бингу у Лилонгвеу капацитета око 41.000 места. ФИФА кôд земље је MWI. Најбољи пласман на ФИФа ранг листи репрезентација Мадагаскара остварила је у децембру 1992. када је заузимала 53. место, док су најлошији пласман имали у децембру 2007. када су заузимали 138. место.

Репрезентација Малавија се у досадашњој историји никада није пласирала на неко од светских првенстава, док је на континенталном Афричком купу нација екипа учествовала два пута (први пут 1984. године).

Химна Малавија

Национална химна Малавија носи назив „О Боже благослови нашу земљу Малави” (чев. Mlungu dalitsani Malaŵi, енгл. O God bless our land of Malawi). Текст је написао Мајкл Фредерик Пол Саука који је такође компоновао и мелодију. Химна је усвојена 1964. године, након што је победила на конкурсу.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.