Макрин

Марко Опелије Макрин (лат. Marcus Opellius Severus Macrinus Augustus) је био први римски цар који није био ни сенатор нити је водио порекло из неке сенаторске фамилије у часу доласка на власт. Своју четрнаестомесечну владавину провео је углавном на истоку.

Марко Опелије Макрин
Macrino, 217-218 ca, collez. albani
Макринова биста, Капитолски музеј, Рим
Пуно имеМарко Опелије Север Макрин Август
Датум рођењаоко. 164.
Место рођењаЦезареја
Римско царство
Датум смртијун 218. (53 год.)
Место смртиКападокија
Римско царство
ДинастијаСевери
СупружникНонија Целса
ПотомствоДиадуменијан
Римски цар
Период8. април 217јун 218. (1 год.)
ПретходникКаракала
НаследникЕлагабал

Порекло и долазак на власт

Макрин је био рођен у Цезареји у Мауританији око 165. године. Током владавине Септимија Севера, Макрин је напредовао у административној службио. Каракала је Макрину доделио службу преторијанског префекта. Тај положај Макрин је делио са једним искусним војником Адвентусом, и обојица су пратили Каракалу у његовој ратној камапњи на Истоку.

Владавина

Крајем друге ратне сезоне, у зиму 216—217. године, у Риму су се проширили гласови да се Макрин прогласио за цара. Изгледа да су те вести допрле и до Каракале. Како год било, Каракала је био убијен недалеко од Каре, а наводно је то учинио један војник којег је царева телесна гарда промптно убила. У ову верзију догађаја нису били сви убеђени, али је војска прогласила Макрина за цара 11. априла 217. године. Макрин је убрзо прогласио свог сина Дијадуменијана за цезара и наследника. Макрин је Адвента послао у Рим, доделивши му положај градског префекта.

Каракалина мајка, Јулија Домна, разматрала је могућност да подигне устанак против Макрина; али није била сигурна у успех а њена болест је била одмакла; стога се решила да изврши самоубиство изгладњивањем.

Макрин је сместа послао помирљиво писмо партском владару Артабану V, али је у овом чину Артабан препознао слабост и подигао је велику војску да се освети Римљанима за поразе из претходне године, под Каракалом. Иако је Макрин желео да избегне бој, у бици код Нисибиса, Парћани су дошли до победе. Рат је завршен тако што је Макрин исплатио велику суму новца за потписивање мира. Такође, споразуми су постигнути са Јерменима, као и са Дачанима, који су нападали лимес, чим су чули за Каракалину смрт.

Макрин се није вратио у Рим 217. године, што је подвлачило његов рђав положај. У Риму је дошло у августу те године до пожара, а касније и поплаве, за шта је био окривљен цар; Адвент се није добро показао као градски префект.

Макрин је показао тенденцију да сукобе решава путем мира а не војног сукоба што му је успешно пошло за руком у Дакији и Јерменији где су сукоби избегнути дипломатским акцијама. Ипак, ситуација у Месопотамији није могла бити мирно разрешена и Макрин је био проморан на рат са парћанима. У бици код Низибиса 217. обе стране претрпеле су велике губитке и није било победника те је Макрин напослетку морао да склопи мир. Парћанском владару исплаћено је 200 милиона сестерција у замену за примирје што је изазвало презир војника према новом цару.

Устанак и смрт

Пораз код Нисибиса изазвао је незадовољство у војсци. Када је устанак који је инспирисала Јулија Меза почео, њен 14-годишњи унук је проглашен за цара Елагабала у близини Емесе. То је заправо био покрет које су водиле жене из династије Севера: Јулија Меза, Јулија Соемис и Јулија Мамеа. Устанку су се придружиле многе легије, али Макрин није губио присебност и стао је на чело трупа које су му остале лојалне.

Две стране су се сукобиле код Антиохије 8. јуна 218. Макрин је доживео пораз и био напуштен од својих војника. Онда је послао свог сина Дијадуменијана код парћанског краља, а сам се припремао да побегне у Рим. Макрин је покушао да прерушен побегне кроз Малу Азију, али је био заробљен код Халкедона и убрзо убијен негде у Кападокији. На исти начин завршио је и његов син, Диадуменијан.

Спољашње везе

Претходник:
Каракала
Римски цар
Наследник:
Елагабал
Принципат
(27. п. н. е. — 235 н. е.)
Криза 3. века
(235—284)
Доминат
(284—395)
Западно царство
(395—476)
Источно
(Византијско) царство

(395—1453)

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.