Македонски језик

Македонски језик (мкд. македонски јазик) је назив за посебан јужнословенски језик којим говоре етнички (словенски) Македонци. Матично подручје овог језика налази се у данашњој Северној Македонији, а заступљен је и у македонској етничкој дијаспори. Македонски је службени језик Северне Македоније, а статус мањинског језика има у деловима Албаније, Румуније и Србије. Пише се македонском ћирилицом.

Македонски језик нема никакве лингвистичке везе са језиком античких Македонаца. У бугарској лингвистици преовладава мишљење да македонски језик представља западну варијанту бугарског језика [5], док је у свету признат као самостални језик.

Влада Северне Македоније је 16. априла 2019. године донела одлуку да 5. мај буде Дан македонског језика у тој земљи.[6]

македонски језик
македонски јазик
Изговор[maˈkɛdɔnski]
Говори се у Северна Македонија
 Грчка
 Србија
 Албанија
РегионБалкан
Број говорника
1.4-2 милиона (процена) [1] (недостаје датум)
ћирилица (македонска ћирилица)
Званични статус
Службени језик у
 Северна Македонија— око 66,5 % становништва
Признати мањински језик у
 Албанија (Пустец, Горица)[2]

 Румунија (регионално)[3]

 Србија (Пландиште, Глогоњ, Дужине, Качарево и Јабука)[4]
РегулишеИнститут за македонски језик „Крсте Мисирков“ при Универзитету „Св. Ћирил и Методије“ Скопље
Језички кодови
ISO 639-1mk
ISO 639-2mac (B)
mkd (T)
ISO 639-3mkd
{{{mapalt}}}
Мапа македонског језика у свету
  Службени језик (Македонија и Албанија)
  Више од 80.000 говорника (Аустралија)
  Више од 60.000 говорника (Немачка)
  Више од 40.000 говорника (Грчка, САД, Италија)
  Више од 20.000 говорника (Србија, Канада)
  Мање од 20.000 говорника (остале државе)
{{{mapalt2}}}
Распрострањеност македонског језика у југоисточној Европи
  Већински језик
  Мањински језик

Сличност са осталим словенским језицима

Највећу сличност са македонским језиком има бугарски, као и српски језик (нарочито призренско-тимочки дијалект).

Током постојања Краљевине Србије и Краљевине Југославије, говори на територији данашње Северне Македоније су се сматрали јужним дијалектима српског језика.

Године 1943. Македонци су признати као посебан народ и након формирања Народне Републике Македоније у оквиру ФНРЈ, македонски језик је постао званичан језик те републике.

Правопис

Македонска ћирилица је службено писмо Северне Македоније. Састоји се из 31 слова.

Модерна македонска азбука темељи се на писмима која су састављали Крсте Петков Мисирков и Вук Караџић.

Велика слова
А Б В Г Д Ѓ Е Ж З Ѕ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ќ У Ф Х Ц Ч Џ Ш
Мала слова
а б в г д ѓ е ж з ѕ и ј к л љ м н њ о п р с т ќ у ф х ц ч џ ш
Српска ћирилица
А Б В Г Д Ђ Е Ж З ДЗ И Ј К Л Љ М Н Њ О П Р С Т Ћ У Ф Х Ц Ч Џ Ш

Дијалекти

Macedonian Slavic dialects
Дијалектичка подела македонског језика[7]
Северно наречје
  Долнополошки
  Скопскоцрногорски
  Кумановско-кратовски
Западно / Северозападно наречје
  Централни
  Горнополошки
  Рекански
  Малорекански (Галички)
  Дебарски
  Дримколски / Голобрдски
  Вевчанско-радошки
  Горнопреспански / Охридски
  Долнопреспански
Источно наречје
  Тиквешки
  Штипско-Кочански
  Струмички
  Малешевско-пирински
Југоисточно наречје
  Корчански (Горички)
  Костурски
  Нестрамски
  Солунско-воденски
  Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски

Северно наречје

  • Западна група:
  1. Долнополошки дијалект
  2. Скопскоцрногорски дијалект
  • Источна група:
  1. Кумановски дијалект
  2. Кратовски дијалект
  3. Кривопаланечки дијалект
  4. Овчеполски дијалект

Западно наречје:

  • Централна група:
  1. Прилепско-битолски дијалект[8]
  2. Кичевско-поречки дијалект[9]
  3. Скопско-велешки дијалект
  • Западна и северозападна група:
  1. Горнополошки дијалект
  2. Рекански дијалект
  3. Галички дијалект[10]
  4. Дебарски дијалект
  5. Дримколско-голобрдски дијалект
  6. Вевчанско-радошки дијалект[11]
  7. Струшки дијалект
  8. Охридски дијалект
  9. Горнопреспански дијалект
  10. Долнопреспански дијалект

Источно и јужно наречје

  • Источна група:
  1. Тиквешко-мариовски дијалект
  2. Штипско-Кочански дијалект
  3. Струмички дијалект
  4. Малешевско-пирински дијалект [12]
  • Југозападна група[13]:
  1. Нестрамско-костенарски дијалект
  2. Корчански дијалект
  3. Костурски дијалект
  • Југоисточна група:
  1. Солунско-воденски дијалект[14]
  2. Сер-Драма-Лагадин-Неврокопски дијалект[14]

Види још

Референце

  1. ^ Macedonian | Ethnologue
  2. ^ Hill, P. (1999), ""Macedonians in Greece and Albania: A comparative study of recent developments"", Nationalities Papers 27 (1)
  3. ^ European Charter for Regional or Minority Languages, Приступљено 11. 4. 2013.
  4. ^ Focus News (4. јули 2003) Kosovo Government Acquires Macedonian language and grammar books for Gorani Minority Schools
  5. ^ Институт за български език „Професор Любомир Андрейчин“, Българска Академия на Науките (БАН) (1978). Единството на българския език в миналото и днес. Издателство на Българската Академия на Науките, София.
  6. ^ „Петти мај прогласен за Ден на македонскиот јазик”. sitel.com.mk.
  7. ^ After Z. Topolińska and B. Vidoeski (1984), Polski-macedonski gramatyka konfrontatiwna, z.1, PAN.
  8. ^ pp. 68 Граматика на македонскиот литературен јазик, Блаже Конески, Култура- Скопје 1967
  9. ^ Академик Божидар видоески, Кичевскиот говор. МЈ, 1957, VIII, 1. pp. 31–90.
  10. ^ Belić 1935: A. Belić, Galički dijalekat, Srpski dija­lek­to­lo­ški zbor­nik, VII, Srpska kraljevska akademija, Beograd – Sr. Kar­lov­ci, 1-352+IV
  11. ^ The Radožda-Vevčani Dialect of Macedonian: Structure, Texts, Lexicon by P. Hendriks. The Slavic and East European Journal, Vol. 22, No. 1 (Spring, 1978). pp. 111–112
  12. ^ A comparative historical analysis of nominal accentuation in archaic (Maleševo) and transitional (Nivičino) Eastern Macedonian dialects," in Proceedings of the Third North American-Macedonian Conference on Macedonian Studies. Indiana Slavic Studies 10:135-151. 1999
  13. ^ Македонските дијалекти во Егејска Македонија: (Обид за класификација). Македонските дијалекти во Егејска Македонија: научен собир, Скопје 23-24 декември 1991. Скопје: МАНУ. 1994. pp. 23–60.
  14. 14,0 14,1 pp. 249- 252 Makedonski jazik za srednoto obrazovanie- S.Bojkovska, D.Pandev, L.Minova-Ǵurkova, Ž.Cvetkovski- Prosvetno delo AD- Skopje 2001

Спољашње везе

Јужнословенски језици

Јужнословенски језици су подгрупа словенских језика, односно индоевропских језика у ширем смислу.

Има око 30 милиона говорника ових језика словенских народа са Балкана и дела Панонске низије.

Ќ

Ќ ќ је слово у македонском језику које има фонетску вредност /ʨ/ или /c/. Ово слово је паралелно са српским словом ћ, с тим што се изговара мекше.

Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније

Антифашистичко собрање народног ослобођења Македоније (мкд. Антифашистичко Собрание на Народното Ослободување на Македонија; скраћено АСНОМ) је представљало врховно представничко, законодавно и извршно тело Демократске Федералне Македоније у периоду од августа 1944. до априла 1945. године. Конституисана је 2. августа 1944. године, на свом Првом заседању, а 16. априла 1945, на Трећем заседању је прерасло у Народну скупштину Македоније.

Бре

Бре, бе, ре, море (и остале варијанте) чест је узвик у Србији. У народним песмама и приповеткама 17. и 18. века појављује се у облицима бри и бро. Реч је балканизам грчког порекла: вокатив μορέ од μορόϛ, μῶροϛ – „луда“, скраћено у бре. Користи се у бугарском, македонском, румунском, албанском, грчком (грчки: μπρέ, βρέ μορέ) и у румелијским наречјима турског језика. Одатле је дошло и набрекивати: „осијецати се на некога вичући му бре“ (Вук). У Босни и Херцеговини постоји сличан узвик ба, или болан са истим значењем.

Бугарски језик

Бугарски језик (буг. български език) један је од јужнословенских језика који је службени језик у Бугарској. Број људи којима је бугарски језик матерњи се процењује на око 6,8 милиона., чији је највећи део настањен на територији Бугарске, а постоје и мање групе у Грчкој, Румунији, Турској, Украјини и Србији. Бугарски језик је најсличнији македонском језику, док се у Бугарској сматра да је македонски језик друга варијанта бугарског језика.Постоје три књижевне норме у савременом бугарском језику — бугарска, македонска и банатска (тзв. банатски бугарски).

Дијасистем

Дијасистем је дијалектолошки термин који се користи у структралној дијалектологији као ознака за однос између одређене дијалектолошке категорије и њених саставних чинилаца. Дијасистеми постоје на разним нивоима дијалектолошке категоризације. Тако се, на пример, категорија дијалекта означава као дијасистем свих говора, односно субдијалеката који припадају том дијалекту. Исти принцип важи и на вишим степенима категоризавије. У том смислу, дијалектолошка категорија наречја се означава као дијасистем свих дијалеката који припадају том наречју. И најзад, категорија језика се означава као дијасистем који чине сва наречја која припадају том језику.

Такође, у склопу проучавања сродних језика који деле заједничка наречја или заједничке дијалекте, појам дијасистема се користи за указивање на сложену структуру језичких односа у таквим системима. Један од најпознатијих примера међујезичког дијасистема на нивоу заједничког наречја је српско-хрватски дијасистемски склоп, заснован на штокавском наречју. Штокавски дијасистем, који постоји на вивоу заједничког штокавског наречја, данас обухвата четири званична језика, међу које се поред српског и хрватског језика убрајају и бошњачки и црногорски језик.

Остали примери међујезичких дијасистема:

Бугарско-македонски дијасистем (бугарски језик и македонски језик)

Данско-норвешки дијасистем (дански језик и норвешки језик)

Португалско-галицијски дијасистем (португалски језик и галицијски језик)

Персијско-таџички дијасистем (персијски језик и таџички језик)

Хинди-урду дијасистем (хинди језик и урду језик)

Малајско-индонежански дијасистем (малајски језик и индонежански језик)

Етнички Македонци у Републици Српској

Етнички Македонци у Републици Српској (мкд. Македонците во Република Српска) су држављани Републике Српске који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Историјски односи између становништва данашње Сјеверне Македоније и Републике Српске започели су да се развијају уједикњењем овх простора у једну државу, Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца. Македонци, народ у највећем дијелу сличан Србима, са већинским становништвом Републике Српске дијели и сличну културу, обичаје и традицију. Етнички Македонци у Републици Српској су вјерници Српске православне цркве, што их још више зближава са већинским народом у Републици Српској.

Етнички Македонци су једна од седамнаест службених националних мањина у Републици Српској, а њихове интересе заступају представници и делегати у Савјету националних мањина, и Савезу националних мањина.

Етнички Македонци у Србији

Етнички Македонци у Србији (мкд. Македонците во Србија) су држављани Србије који се у етничком смислу изјашњавају као припадници македонског народа. Званично су признати као национална мањина, чија национална права у домену културе, образовања, информисања и службене употребе језика и писма представља Национални савет македонске националне мањине, са седиштем у Панчеву.

Према попису становништва из 2011. године, у Србији живи 22.755 Македонаца, што је за 3.092 мање него на попису становништва из 2002. године.

Највећа концентрација Македонаца је у местима Пландиште, Јабука, Глогоњ и Качарево, где они чине од 12 до 33% укупног становништва. У Републици Србији, према попису из 2002. године, 14.355 грађана изјаснило се да је њихов матерњи језик македонски.

Македонска азбука

Савремена македонска азбука или ћирилица (као и свака друга словенска ћирилична азбука) се заснива на ћирилици Светог Ћирила и Методија и она је адаптација фонетске азбуке Вука Караџића и Крста Мисиркова.

Македонска граматика

Македонски језик је јужнословенски језик и службени језик у Македонији. Македонска граматика обухвата граматичка правила стандардног језика, правописа и правоговора.

Македонски

Македонски се може односити на:

Македонски језик, вишезначни лигвистички појам

Македонију, вишезначни историјско-географски и политички појам

Македонце, вишезначни етнички и демографски појам

Македонски језик (вишезначна одредница)

Македонски језик може бити:

Македонски језик, као назив за посебан јужнословенски језик, којим говоре етнички Македонци

Језик античких Македонаца, варијанта старогрчког језика, којом су говорили антички Македонци

Македонски језици у демолингвистичком смислу, језици који се говоре на просторима Македоније

Македонци (народ)

Македонци су јужнословенски народ који претежно живи у Северној Македонији, где чини око 64,2% становништва, док су у околним државама најбројнији у Србији, гдје их има око 23.000. У Грчкој је њихова национална лојалност подељена између грчке („Славофони Грци“) и македонске.Као посебна национална заједница први пут у историји признати су на АВНОЈ-у 1943. године, званично у социјалистичкој Југославији од 1945. године, као један од пет равноправних народа.

Етнички Македонци су углавном православне вероисповести, али има мањи број муслимана и атеиста. Македонци муслиманске вероисповести су познатији под именом Торбеши.

Број Македонаца процењује се на око 2-2,2 милиона, од тога у Северној Македонији око 1.300.000.

Македонски језик припада јужнословенској групи индоевропске породице језика.

Миленко Вучетић

Миленко Вучетић (рођен 1947. у Београду) објавио је књиге приповедака „Гласови“ (1975), „Како се прекалио челик“ (1980) и „Барабе“ (1985), романе „Отимање среће“ (1987), „Бежање од среће“ (1988) и „Убијање среће“ (1999) и збирке записа „Пожар у барутани“ (1995) и „Светиљке и сенке“ (1999), а написао је и више телевизијских драма ("Жуте фешфице“, „Сланици“, „Отац и неки важни људи“, „Соба са пет зидова“, „Деца расту ноћу“, „Господин Димковић“, „Пупинова звезда“, „Једна половина дана“, „Црвена барака“ и др.), изведених на програмима београдске, сарајевске и новосадске телевизије. Приповетке су му превођене на енглески, француски, немачки, руски, пољски, мађарски, словачки, словеначки и македонски језик. Добитник је књижевних награда "Исидора Секулић“ и "Бранко Ћопић“ и више награда за телевизијске драме. Живи у Београду, као професионални писац.

Никола Ристановски

Никола Ристановски (Острава, 23. јануар 1969) је српски и македонски позоришни, филмски, телевизијски и гласовни глумац. Бави се и синхронизацијом на српски и македонски језик за студио Кларион.

Преспански споразум

Преспански споразум (мкд. Преспански договор, грч. Συμφωνία των Πρεσπών) је међународни споразум који су потписали министри дипломатије Републике Македоније Никола Димитров и Републике Грчке Никос Коцијас 17. јуна 2018. године у грчком селу Нивици на обали Преспанског језера. Споразум је потписао и посредник Организације уједињених нација за спор око имена Македоније Метју Нимиц. Споразум је замијенио Привремени споразум потписан у Њујорку 13. септембра 1995. године. Преспански споразум би требало да буде рјешење за спор око имена Македоније и основа за успостављање стратешке сарадње између Грчке и будуће Сјеверне Македоније. Према споразуму Република Македонија би постала Република Сјеверна Македонија, односно неформално Сјеверна Македонија, а Грчка би признала држављанство као македонско/држављанин Републике Сјеверне Македоније и сложила би се са тим да службени језик државе буде македонски језик.

Ракија

Ракија је жестоко алкохолно пиће. Добија се једноструком или двоструком дестилацијом масе која се добија алкохолним врењем воћа, ражи, кромпира и сличног. У случају када се ракија производи од воћа које има нешто нижи проценат шећера, као што је јабука, врши се вишеструка дестилација масе, да би се добила жељена концентрација алкохола и чистоћа напитка. Јабукова маса се углавном дестилише три пута и таквим поступком се добија ракија јачине 45% (процената алкохола).

После прве дестилације добија се тзв. „мека“ ракија са мањим процентом алкохола, а поновном дестилацијом „меке“ ракије добија се „препеченица“. Ради убрзања процеса врења некад се додаје шећер што повећава количину добијеног дестилата али доводи и до смањења његовог квалитета.

У Бугарској је откривен део казана за печење ракије из 11. века.

Словенски језици

Словенски језици чине групу језика која, заједно са балтичким језицима, формира балтословенску грану индоевропских језика. Сви словенски језици су потекли од прасловенског језика, данас изумрлог.

Старогрчки језик

Старогрчки језик (ἡ Ἑλληνική γλῶττα [hē hellēnikḗ glōtta], грчки: Ἀρχαία Ἑλληνική [Archaía Ellinikí]; или антички грчки језик) је историјски индоевропски језик из области

источног Медитерана.

Овај језик представља рану фазу развоја грчког језика, у периоду од постанка грчког алфабета (9. век п. н. е.) до почетка хеленистичке ере (4. век п. н. е). Старогрчки језик се у књижевности користио много дуже, до 7. века н. е.. Као норма класичног грчког језика служио је дијалект Атике из 5. и 4. века п. н. е. Грчки језик у периоду 600–1453. се означава као средњовековни грчки. За њим је следио новогрчки, језик модерне Грчке, који се у континуитету развио из старогрчког.

Старогрчки језик је усамљена грана индоевропске језичке породице. Сличности са језицима савременицима показује једино у односу на старомакедонски или антички македонски језик. Многе речи старогрчког језика су ушле у латински језик и све модерне европске језике, нарочито кроз стручну терминологију. У новијем добу, старогрчки језик се изучавао и изучава у оквиру класичне филологије.

На старогрчком језику су написани Хомерови епови, Илијада и Одисеја, као и велика дела грчке књижевности, позоришта, науке и филозофије из златног доба антике. Значајан је и као језик на коме су писани рани хришћански текстови, попут Новог завета.

По ISO 639 стандардизацији, ознака за старогрчки језик је grc.

Историја
Географија
Политика
Привреда
Друштво
Историјски
Западнословенски
Источнословенски
Јужнословенски
Плански
Посебни дијалекти
и микројезици

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.