Мадеира

Мадеира, службено Аутономна регија Мадеира (порт. Região Autónoma da Madeira), португалско је острвље у северном Атлантском океану, око 670 km западно од обале Марока. Мадеира је истовремено и аутономна покрајина Португалије, а њен највећи град и средиште, Фуншал, је и управно седиште покрајине. Како Мадеира има статус аутономне покрајине тако је она и саставни део Европске уније као њен крајњи обод.

У оквиру Мадеире издвајају се четири значајна острва, од којих су једина два насељена острва Мадеира и Порто Санто, а по површини су значајна и Пусто острво и Дивље острво.

Аутономна регија Мадеира
Região Autónoma da Madeira
Застава Мадеире
Застава
Грб Мадеире
Грб
Положај Мадеире
Madeira 71
Држава Португалија
Главни градФуншал
Површина801 km2
Становништво2011.
 — број ст.267.785
 — густина ст.334,31 ст./km2

Положај

Острвље Мадеира налази се на 640 километара од најближег копна, обале Марока. Од крајње југозападне тачке Португалијеевропског копна) најближа тачка Мадеире је удаљена око 800 километара. Удаљеност Фуншала од Лисабона је око 1000 километара или један и по час вожње авионом.

Природне одлике

Funchal Pico da Cruz
Поглед на Фуншал, главни град Мадеире
Laurazeen wood madeira hg
Реликтне шуме ловора, симбола острвља
Curral das Freiras - Madeira
Сеоце у унутрашњости Мадеире
Večerní Funchal z přístavního mola
Прекоокеански брод за крстарења у фуншалској луци

Површина свих острвља Мадеире је 794 км², од чега око 93% отпада на главно острво Мадеиру.

Рељеф: Главно острво Мадеира је планина вулканског порекла, на којој постоји велики број усечених долина које се спуштају ка океану. Дужина острва је 55 km, ширина 24, док је дужина обала 160 km. На острву преовлађују висине, па је чак 90% тла изнад 500 м надморске висине. Разлог овоме су махом стрме и одсечене обале и падине долина (више кланаца), док су вршни делови брда и планина заравњени, па су боље насељени него низине. Највиши врх, Пико Руиво висок је 1.862 m.

Клима: На острвљу влада суптропска клима. Због изразите маритимности Мадеире колебања температуре током године су мала, тј. клима је блага, па је просечно 16 °C зими, а 23 °C лети. Океан игра важну улогу у ублажавању годишњих температурних разлика. Постоји оштра разлика у количини падавина на влажном северозападу и сушном југоистоку острва. Због тога, у 16. веку је становништво почело да гради канале и аквадукте „левадас“ који воду спроводе ка пољопривредним површинама. Најновији канал је направљен 1940-их. Данас ови канали и грађевине не служе само за наводњавање, већ и за производњу обновљиве електричне енергије.

Воде: Водотоци су кратки, са усеченим кланцима до утока у море.

Биљни и животињски свет: Шуме ловора су покривале острво у прошлости и дале острву његово име (мадеира значи дрво на португалском). Шуме су спалили први досељеници, и од њих постоје само мали остаци на северу острва. Ове шуме су 1999. године проглашене заштићеном Светском баштином УНЕСКО-а. Биљни свет на острву је мешавина аутохтоних врста и врста донетих из Европе и тропске Африке. Вулканско земљиште, обиље влаге и блага клима током целе године су савршени услови за раст богатог растиња.

Историја

Острво Мадеира, које су Римљани називали „Гримизна острва”, су поновно, вероватно случајно, открили Португалци и населили га 1418. године.

Већ током следеће деценије на острвљу се насељавају први досељеници из копнене Португалије, али и других делова западне Европе. Због повољних природних услова пољопривреда се брзо развијала (посебно гајење шећерне трске), становништво се брзо увећало, па је већ крајем 16. века почело исељавање за Америку. Такође, пребацивање гајења шећерне трске у Бразил довело до промене главне културе, па се острвље више усмерило на виноградарство и производњу вина.

Историјски развој Мадеире био је миран осим у неколико прилика. 1617. г. Порто Санто су напали гусари. Потом, од 1807-1814. острвље запосели Британци као превентиву од освајања Наполеонове Француске. После тога Мадеира је враћена Португалији.

Током Првог светског рата на Мадеири су немачке подморнице потопиле више антантиних бродова. Након Првога светскога рата велике силе су одредиле Мадеиру као место изгнанства последњега аустроугарскога цара Карла I од Аустрије. Карл I од Аустријеје умро од упале плућа 1922. на Мадеири. Енглеска и Француска су Током Другог светског рата острвље је било мирно.

1. јула 1976. године Мадеира је заједно са Азорским острвима стекла аутономију од средишње власти Португалије, а дати дан у години слави се као Дан Мадеире.

Становништво

ПО проценама из 2011. године на острвљу живи око 267 хиљада становника, од чега свега 5 хиљада живи на Порто Санту, а остали на острву Мадеири. Етнички Португалци чине апсолутну већину становништва, али се последњих деценија овде населио приметан број некадашњих туриста.

Густина насељености је веома висока, око 340 ст./км², што ише него 3 пута више од државног просека (око 105 ст./км²). Део око града Фуншала је веома густо насељен, док је умерено густо до ретко насељен.

Управна подела и насеља

ПОкрајина Мадеира је подељена на 11 општина (concelhos), које се даље деле на 54 насеља (Freguesias). Од њих само је општина (и острво) Порто Санто у потпуности изван главног острва.

Општине у округу су:

  • Калета
  • Камара де Лобос
  • Машико
  • Понта до Сол
  • Рибеира Брава
  • Порто Мониз
  • Порто Санто
  • Санта Круз

Једино веће насеље је средиште острва, град Фуншал, који има око 100 хиљада ст., а са околином преко 150 хиљада ст. или око 60% становништва на острвљу.

Привреда

Мадеира је данас веома развијен део Португалије, по животном стандарду одмах после главног града Лисабона.

Месна привреда се традиционално заснива на производњи вина(чувено Мадера вино) и јужног воћа и поморству (стајалиште за прекоокеанске бродове). Последњих деценија најважнија грана је туризам, чијем је процвату допринело и то што је цела Мадеира бесцаринска зона.

Туризам

Туризам је врло важна привредна грана острвља, која чини 20% укупног БДП-а. Током целе године туризам одржава активним трговачки и путни сектор и друге делатности, те ствара знатно тржиште за острвске производе. На острву Порто Санто, који има 9 km плаже и повољну климу, туризам је једина активност. Током последњих неколико година, знатно су повећани капацитети хотелског смештаја. Велики потенцијал у туризму остварен је у улагању у одрживи развој, чиме је напредак постигнут без ремећења равнотеже између околине и друштвено-привредних активности. Велики труд је уложен у очување околине, што је главни разлог туристичких долазака на Мадеиру.

Види још

Спољашње везе

Авеиро (округ)

Округ Авеиро (порт. Distrito de Aveiro) је један од 18 округа Португалије, смештен у њеном северном делу. Седиште округа је истоимени град Авеиро, а значајан је и град Сао Жоао да Мадеира.

Административна подела Португалије

Република Португалија уставом је одређена као децентрализована држава. Међутим, суштински држано устројство и даље ограничава многе елементе преноса власти са државног нивоа на ниже.

У Португалији су законом предвиђена три нивоа месне самоуправе:

Први, највиши ниво је регионални - покрајине, који није у потпуности спроведен, па су данас као аутономне покрајине образоване само острвске покрајине Мадеира и Азорска острва;

Други ниво је окружни, којим је копнени део државе подељен на 18 округа;

Трећи ниво је општински - постоји 308 општина, које се даље деле на насеља.

Атлантски океан

Атлантски океан је други по величини океан, заузимајући отприлике једну петину Земљине површине. Назив океана, потиче из грчке митологије, и значи „Атласово море”.Атлантски океан је од севера према југу издужени базен у облику слова С, кога се у подручју екваторских противструја на приближно 8° северне ширине може поделити на северни и јужни део. На западу га окружују Северна и Јужна Америка, на истоку Европа и Африка, а преко Арктичког океана на северу и Дрејковог пролаза на југу повезан је са Тихим океаном. Од 1914. године постоји и веза са Пацификом кроз Панамски канал. На истоку граница Атлантског и Индијског океана тече по 20° источне дужине. Граница са Арктичким океаном иде по изломљеној линији од Гренланда до најјужнијих делова Свалбарда и назад на југ до Норвешке.

Атлантски океан покрива око 20% површине Земље и други је по величини након Тихог океана. Заједно са суседним морима обухвата површину од око 106.450.000 km²; а без њих 82.362.000 km². Површина копна са ког се реке сливају у Атлантски океан је двоструко већа од површине копна које напаја Тихи и Индијски океан заједно. Запремина Атлантског океана са суседним морима је 354.700.000 km³, а без њих 323.600.000 km³.Просечна дубина Атлантика и суседних мора је 3.332 m; а без њих чак 3.926 m. Најдубља тачка, 8.605 m, налази се у Порториканској бразди. Ширина океана креће се од 2.848 km између Бразила и Либерије до око 4.830 km између САД и северне Африке.

Обала Атлантског океана је разведена, са бројним заливима и морима, укључујући Карипско море, Мексички залив, Залив Сен Лорен, Средоземно море, Црно море, Северно море, Балтичко море, Норвешко море и Веделово море. Међу острвима Атлантског океана истичу се Свалбард, Гренланд, Исланд, Велика Британија, Ирска, Велики и Мали Антили, Фернандо де Норонха, Азорска острва, Мадеира, Канарска острва, Зеленортска острва, Бермуди, Кариби, Асенсион, Света Јелена, Тристан да Куња, Фолкландска Острва и Јужна Џорџија.

Галерија грбова Португалије

Галерија грбова Португалије обухвата актуелни Грб Португалије, историјске грбове Португалије, грбове португалских општина, грбове аутономних покрајина и грбове општина аутономних покрајина.

Географија Португалије

Португалија заузима западни део Пиринејског полуострва на југозападу Европе, између Атлантског океана и Шпаније. По свом положају Португал је изразито атлантска земља. Са површином од 92.391 спада међу најмање земље у Европи. У држави живи око 10.500.000 становника, па густина насељености износи 114 ст/km². Крајња западна тачка, која је истовремено крајња западна тачка континенталног дела Европе, је рт Рока, док крајњу источну тачку чини место Миранда до Доуро. Са обала Португалије кретале су бројне истраживачке експедиције око Африке према Индији (Васко де Гама), око света (Магелан), и према Јужној Америци. Као значајна поморска сила у прошлости је стекла велику прекоокеанску империју. У састав Португалије улазе атлантска острва Мадеира и Азори.

Карл I од Аустрије

Карл I Аустријски (нем. Karl I.; Перзенбојг-Готсдорф, 17. август 1887. — Мадеира, 1. април 1922.) је био последњи цар Аустроугарске. Владао је као Карл I од Аустрије или као Карл IV од Угарске од 1916. до 1918, када је Аустрија постала република. Карл није абдицирао. Остатак живота, све до смрти 1922. провео је настојећи да обнови монархију.

Током Првог светског рата, као врховни заповедник аустроугарске војске од 1916. до 1918. године, наставио је са политиком војних репресалија против цивилног становништва у окупираним областима, чиме је омогућио наставак масовних злочина против српског народа. Лично је донео одлуку о наставку употребе бојних отрова као хемијског оружја, чиме је прекршио Хашку конвенцију из 1899. године. Због тога је непосредно по окончању Првог светског рата била покренута иицијатива да му се суди као ратном злочинцу. Упркос томе, Католичка црква је 2004. године донела одлуку којом се Карл Хабзбуршки проглашава за "блаженог" чиме је покренут поступак за његову канонизацију. Ова одлука изазвала је велике расправе међу историчарима, као и јавну осуду у земљама које су током Првог светског рата биле жртве аустроугарске агресије.

Лесте

Лесте је врста ветра који дува у Африци. Веома је сув и загушљив, дува из правца истока из Сахаре. На острву Мадеира његово интезивирање најављује циклон.

Луис Фиго

Луис Филипе Мадеира Каеиро Фиго (порт. Luís Filipe Madeira Caeiro Figo; Лисабон, 4. новембар 1972) је бивши португалски фудбалер, који је играо на позицији везног играча а последње четири сезоне своје играчке каријере наступао је за Интер из Милана.

Луис Фиго је један од Фифиних 100 најбољих живих играча. Осим Интера током своје богате играчке каријере Фиго је наступао још и за Спортинг Лисабон те шпанске великане Барселону и Реал Мадрид.

Ожењен је са шведском манекенком Хелен Сведин и имају 3 кћерке.

Мадеира (река)

Мадеира (порт. Rio Madeira) је река у западном Бразилу, највећа десна притока Амазона. Настаје спајањем река Маморе и Бени са територије Боливије. Мадеира је са изворним краком Маморе дуга 3.380 km (без њега 1.450).

Протиче кроз подручје тропских прашума (селвас). Генерални правац тока је према североистоку. Улива се у Амазон 145 km источно од Манауса. Пловна је око 1100 km узводно од ушћа.

Макаронезија

Макаронезија је модерни заједнички назив за више група острва у Северном Атлантском океану, у близини Европе и северне Африке, која припадају трима државама: Португалу, Шпанији и Зеленортским острвима. Назив (за који се често погрешно користи термин 'Макронезија') долази од грчког имена за "Острва блажених", термин који су старогрчки географи користили за острва западно од Гибралтарског мореуза.

Макаронезија се састоји од пет архипелага:

Азорска острва (Португал)

Канарска острва (Шпанија)

Зеленортска острва (Зеленортска острва)

Мадеира, укључујући Десертас острва (Португал)

Селваженс острва (Португал)Острва Макаронезије су по пореклу вулканска и верује се да су производ више геолошких врућих тачака.

Клима макронезијских острва варира од суптропске до тропске. Португалски архипелази, Азори и Мадеира, имају генерално хладнију климу и већу количину падавина од Канарских и Зеленортских острва.

Острва имају јединствену биогеографију и представљају станиште неколицини посебних биљних и животињских заједница. Ниједно од макаронезијских острва није било део неког континента, па су урођене биљке и животиње доспеле до острва ширењем са континента. Ловорове шуме, назване laurisilva, некада су покривале већи део Азора, Медеире и делове Канарских острва између 400 и 1200 m надморске висине (док су источни делови Канарских острва и Зеленортска острва били превише суви). Ове шуме личе на старе шуме које су покривале басен Медитерана и северозападне Африке пре хлађења и осувљавања проузрокованих леденим добима. За дрвеће родова Apollonias (Lauraceae), Clethra (Clethraceae), Dracaena (Ruscaceae), Ocotea (Lauraceae), Persea (Lauraceae) и Picconia (Oleaceae), које се налази у макаронезијским ловоровим шумама, такође се зна, преко фосила, да је живело у медитеранском подручју пре ледених доба.

Сечење шума, уклањање вегетације због пољопривреде и човеково увођење егзотичних биљки и животиња пореметило је велики део урођене вегетације. Ловорове шуме су смањене на мале области. Као резултат, многе ендемичне врсте ових острва су озбиљно угрожене или изумрле.

Окрузи Португалије

Република Португалија је подељена је на 20 подручних јединица, тј. 18 округа у копненом делу државе и 2 аутономне покрајине (Мадеира и Азорска острва). Аутономне покрајине су по обиму и величину приближни окрузима, али, сходно свом положају, са много ширим надлежностима и овлашћењима.

Окрузи носе име по граду-седишту. Они су данас најважнији степен управне поделе државе.

Полуострво

Полуострво је део копна, попут острва одвојен од континенталне масе. Са једне стране је припојен континенту, а са три или више страна је окружено водом (обично морем).

Полуострво великих размера се назива полуконтинент, попут Европе, а њој су припојена већа полуострва, као делови који сачињавају континент, као што су: Апенинско, Балкан, Пиринејско полуострво, Скандинавско, а мања: Бретања, Јиланд, Истра, Канин, Кола, Крим, Пелопонез и Халкидика.

Португалија

Португалија, или Португал (порт. Portugal), званично Португалска Република (порт. República Portuguesa), држава је на западу и југозападу Иберијског полуострва у југозападној Европи, и најзападнија је земља континенталне Европе. Португалија се граничи са Шпанијом на северу и истоку, а на западу и југу излази на Атлантски океан. Осим тога, у састав Португалије улазе два архипелага у Атлантику, Азори (Açores) и Мадеира (Madeira). Главни град је Лисабон, а службени језик је португалски.

За културу Португалије, карактеристична је фадо музика, а најпознатије певачице су Амалија Родригуес и Мариза, која је наступала у Београду и широм света. Португалска храна је базирана на риби, туњевини и пиринчу, рижоту. Ова земља је позната по својим винима, сиревима, као и наранџама. Португалска колонијална архитектура је присутна у разним деловима света, највише у Бразилу, у Индонезији и у Макау. Кула Белем, Тврђава Светог Ђорђа и Трг Педра IV су примери португалске архитектуре.

Сао Жоао да Мадеира

Сао Жоао да Мадеира (Сан Жуан Де Мадејра) (порт. São João da Madeira) је значајан град у Португалији, смештен у њеном западном делу. Град је друго по важности насеље у саставу округа Авеиро, где чини једну од општина.

Град је познат као средиште производње обуће.

Северна Африка

Северна Африка је најсевернија регија афричког континента. У геополитици Уједињених нација подрегија северне Африке (која се подудара са уобичајеним препознавањем регије) укључује седам следећих земаља.

Алжир

Египат

Либија

Мароко

Судан

Тунис

Западна СахараШпанске plazas de soberanía (ексклаве) налазе се на јужној обали Средоземног мора окружене са копна Мароком.

Шпанска Канарска острва и португалски острва Мадеира, који се налазе у Северном атлантском океану, чине северозапад афричког континента и често се укључују у ову регију.

Магреб - такође назван Тамазгха - део је северозападне Африке који обухвата Алжир, Мароко, Тунис, Западну Сахару (чији је политички статус неодређен) и (понекад) Либију. У уобичајеној употреби, посебно у француском, термин се често ограничава на прве три земље, пошто су све три биле бивше територије под француском управом (Алжир као насељеничка колонија, а остале две као протекторати). У арапском језику термин може такође означавати само на Мароко.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Азори, Мауританија, Мали, Нигер, Чад, Јужни Судан, Етиопија, Еритреја и Џибути.

Неке земље се у Северној Африци, посебно Египат и Либија, често убрајају у уобичајене дефиниције Средњег истока, будући да оне у неким погледима имају ближе споне са југозападном Азијом него са Магребом. Штавише, Синајско полуострво у Египту део је Азије, па је стога Египат трансконтинентална земља.

Списак градова у Португалији

У Португалији званично постоји 156 градских насеља (2011). Насеље постаје град званично, актом Републике.

Тања Милановић

Тања Милановић (15. јун 1977, Љубљана) је бивша српска рукометашица. Играла је на позицији левог бека.

Прве рукометне кораке направила је у Олимпији из Љубљане. Са петнаест година сели се у Крушевац где од 1991. наставља каријеру у Рукометном клубу Напредак, а од тада почиње и њена репрезентативна каријера. Са Напретком је освојила државни куп и европски Челенџ куп 1998/99.

Од 1999. до 2003. играла је у Португалији за клуб Мадеира Андебол. Освојила је четири титуле државног првака и 3 национална купа. Од 2003. играла је за већи број клубова у Данској као што су Рандерс, Митиленд, Копенхаген, Фредериксберг. У сезони 2006/07. била је најбољи стрелац данске лиге и проглашена је најбољом играчицом Данске у тој сезони. Каријеру је завршила 2010.

Дебитовала је за репрезентацију са седамнаест година. Играла је на два Светска и три Европска првенства. На Светском првенству 2001. у Италији освојила је бронзану медаљу.

За најбољег спортисту Крушевца пороглашена је 1995. године.

Фуншал

Фуншал (порт. Funchal) је шести по величини град у Португалији и главни град њене покрајине Мадеира. Фуншал је највећи град дате покрајине и острва, где чини једну од општина.

Фуншал је привредно, управно и културно средиште Мадеире. То је и један од најбогатијих градова у Португалији. У Фуншалу се налази Универзитет Мадеира, једини универзитет на острву.

Хенрик Морепловац

Хенрик (Енрике) Морепловац (порт. Henrique; Порто, 4. март 1394 — Сагре, 13. новембар 1460) је био трећи син краља Португалије Жоаоа I од Португалије, оснивача династије Авиз. Покренуо је велика португалска поморска открића. Учествовао је у многим поморским експедицијама и градњи нових и бржих бродова. Под његовим руководством Португалци су све више пловили на југ. Открили су Зеленортска острва, а колонизовали Канарска острва, Азорска острва и острва Мадеира. Енрике је био свестан великих могућност зараде од сахарских трговачких путева. Био је и очаран Африком. Сматра се да је започео португалску школу картографије служећи се методама које су и раније биле познате морнарима.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Португалија Окрузи и аутономне регије Поргугалије
Окрузи
Аутономне регије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.