Магреб

Магреб (المغرب العربي [al-Maġrib al-ʿArabī], понекад се такође преводи као Могреб), регија афричког континента која се налази северно од Сахаре, а западно од Нила. Обухвата западне земље Мароко, Западну Сахару (анектирао и окупирао Мароко), Алжир, Тунис, Либију и у мањем делу Мауританију.

Назив Магреб потиче из арапске речи, а значи „западно“. Овај назив раширио се током средњег века, у време кад су на Пиринејско полуострво стигли становници Магреба познати као Мавари.[1]

Maghreb (orthographic projection)
Земље Магрепске уније
Atlas Mountains over roofs of Marrakech
Маракеш, Мароко. У позадини се види планина Атлас у Магребу

Историја

Након завршетка леденог доба, подручје на којем се данас налази Сахара осушило се и настала је пустиња. Због потешкоћа преласка пустиње додир између Магреба и субсахарске Африке је био крајње ограничен. Тако је било све до арапске експанзије и ширења ислама. Чак и тада је трговина била ограничена на скупе (али често профитабилне) караванске експедиције, којима се вршила трговина добара попут соли, злата, робова и слоноваче.

У почетку је Магреб био насељен „белим” кромањоидима на северу и „тамнопутим” народима у Сахари. Касније су, око 8000. п. н. е, тамо стигли са истока „бели“ говорници северних афроазијских језика попут Бербера истовремено са појавом капсијске културе.

Многе луке дуж обале Магреба заузели су Феничани, посебно Картагињани. Поразом Картагине, многе луке су дошле под власт Рима, који је на крају преузео надзор над читавом регијом Магреба северно од планине Атлас, осим над неким највишим планинским регијама попут мароканског Рифа.

Арапи су досегли Магреб у време Омејида, али је њихова контрола над њиме била прилично слаба. Различите исламске „херезе“ попут Абасида и шиита, које су прихватили неки Бербери, убрзо су збацили халифатову контролу у име својих интерпретација ислама. Арапски језик тек се касније, у 12. веку, раширио као последица инвазије Бану Хилала (отпустили су га, иронично, берберски фатимиди ради кажњавања због изневерења зиридских клијената). Кроз то раздобље, Магреб је варирао између повременог јединства (као под влашћу Алмохада, и кратко под Хафсидима) и уобичајеније поделе на три државе које су грубо одговарале модерном Мароку, западном и источном Алжиру и Тунису.

Након средњег века, подручје се скоро цело налазило под контролом Османског царства, осим Марока. Након 19. века, Магреб су колонизовале Француска, Шпанија и касније Италија.

Демографија

Култура Магреба врло је сложена, јер људи који живе на том подручју имају и афричке и блискоисточне корене. Већина Магребљана су муслимани који говоре арапским или берберским језиком, неки су претежно афричког порекла. У великим обалним градовима већином живе становници француског, шпанског, италијанског и турског порекла, које су овде у бројној количини населили корсари. Арапски дијалекти Магреба деле много заједничких карактеристика (попут првог лица једнине у презенту на н-) које су их одвојиле од дијалеката Блиског истока и већином од Египта. Берберски језици готово се искључиво говоре у Магребу, а у почетку су се говорили широм њега. Магреб увелико дели заједничку кулинарску традицију. Заиста, Хабиб Бургиба је шаљиво одредио Магреб као део северне Африке где је кускус основна храна.

Унија Арапског Магреба (франц. L'Union du Maghreb Arabe) је настојање за координацијом политичких и економских послова широм регије. Неслагања међу њеним чланицама и сигурносни проблеми у Алжиру представљали су озбиљне сметње.

Западни исламски свет (северозападна Африка) разликује се од Машрека или источног исламског света (Средњи исток). Дословно означава „време и место заласка сунца - запад”. За своје арапске освајаче, регија је била „острво запада“ (jazirat al maghrib), земља између „мора песка“ (Сахаре) и Средоземног мора. Традиционално укључује Мароко, Алжир, Тунис и Триполитанију (у Либији). Недавно су неки извори одређивали Мауританију као део регије Магреба.

Модерне територије Магреба

Средњовековне регије Магреба

Референце

  1. ^ "The Moors were simply Maghrebis, inhabitants of the maghreb, the western part of the Islamic world, that extends from Spain to Tunisia, and represents a homogeneous cultural entity", Titus Burckhardt, "Moorish culture in Spain". Suhail Academy. 1997. pp. 7

Види још

Афрички француски језик

Француски језик у Африци као матерњи или страни језик говори око 115 милиона људи у 27 земаља, као и у француским територијама Реинион и Мајот. По томе је Африка континент на коме има више говорника француског језика него у Европи или Америци. Овај број ће се вероватно повећавати због раста становништва у Африци и због свеобухватнијег школовања.

Блиски исток

Блиски исток је регион који обухвата простор јужног и источног дела Медитерана, и простире се на територији која се пружа од источног дела Средоземног мора па све до Персијског залива. На овом подручју обитава неколико културних и етничких група, од којих истакнуто место имају персијска, арапска и турска култура. Најраспрострањенији језици су персијски и арапски.Већина дефиниција Блиског истока у овај регион убраја државе од Ирана у југозападној Азији до Египта у северној Африци. Остале државе севера Африке (као што су Либија, Тунис и Мароко) се сматрају северноафричким државама.

Гасовод

Гасовод је врста цевовода који служи за транспорт и преношење гасова за гориво са једног на друго место, тј. од места производње до потрошача. Данас је мрежа гасовода веома добро развијена, нарочито на местима одакле се црпи земни гас (Русија, Магреб, Блиски исток, Канада, САД и др).

Најдужи гасовод у Европи и свету је Јамал, који се пружа од западног Сибира ди Немачке на дужини од 4.196 km.

Географија Либије

Либија (арап. دولة ليبيا‎-) је држава Магреб региона на северу Африке на обали Средоземног мора. Налази се између Египта на истоку, Судана на југоистоку, Чада и Нигера на југу и Алжира и Туниса на западу.

Са површином од скоро 1.800.000 км², Либија је четврта по величини држава афричког континента и 17. у свету. Главни град Триполи је дом за 1,7 милиона, од око 6,4 милиона људи који живе у Либији. Три традиционалне регије ове државе су Триполитанија, Фезан и Киренаика. Либија има један од највећих БДП-а по становнику у Африци, углавном због њених великих нафтних резерви и мале популације.

Друга лига Шпаније у фудбалу

Друга лига Шпаније, познатија као Друга дивизија (шп. Segunda División) или Ла Лига 2 је други ниво фудбалских лигашких такмичења у Шпанији. Од сезоне 2016./17., због спонзорског уговора, лига је променила име у 2|3.

Западна Африка

Западна Африка је најзападнија регија афричког континента. Геополитички се УН-ова дефиниција западне Африке подудара са најуобичајнијим препознавањем регије, а укључује следећих 17 земаља :

На УН-овом списку земаља регије такође се налази и Света Јелена, британску прекоморску територију у Јужном атлантском океану.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Магреб. Магреб у (арапском језику значи „западно“), и односи се на регију у северозападној Африци у којој се налазе Мароко (заједно са Западном Сахаром), Алжир, Тунис и (понекад) Либија (види Северна Африка).

Западна Африка је подручје са великим распоном географије, биорегија и култура. Орентисана је западно од имагинарне осе север-југ углавном на подручју које се данас назива Афричком удубином. Атлантски океан формира западне и јужне границе регије. Северну границу чини пустиња Сахара, а најсевернији део регије уопштено се сматра Нигерски прегиб. Источна граница је мање прецизна, па је неки смештају на Бене Тру, а други на линију која иде од планине Камерун до језера Чад.

Модерне границе савремених западноафричких држава одражавају некадашње колонијалне границе које прелазе етничке и културне линије, па често деле појединачне етничке групе између двеју или више држава.

Назива се још и Гвинејском Африком, тај назив је добила због тога што излази на Гвинејски залив.

Ифрикија

У средњем веку, Ифрикија (арап. إفريقية‎) је била област која се састојала од обалских региона данашње западне Либије, Туниса, и источног Алжира. У овој области је била римска провинција Африка.

Ифрикију на југу граниче полу-сасушене области и слане мочваре зване ел-Дјерид. У разним периодима, владари ове области су освајали Сицилију и делове континенталне Италије, док се западна граница стално мењала, али је обично била негде око Бејаие. Главни град је био Кероуан у централном Тунису.

Либија

Либија (арап. ليبيا‎), или званично Држава Либија (арап. دولة ليبيا‎), држава је региона Магреб на северу Африке на обали Средоземног мора. Налази се између Египта на истоку, Судана на југоистоку, Чада и Нигера на југу и Алжира и Туниса на западу.

Са површином од 1.759.540 км² Либија је четврта по величини држава афричког континента и 16. у свету.

Након стицања потпуне независности крајем 1951. Либија је постала краљевина које се као таква одржала све до Првосептембарске револуције из 1969. године. Од тада је државом управљао пуковник Муамер ел Гадафи чија је владавина окончана избијањем Рата у Либији (2011).

Маварска уметност

Маварска, или маварско-шпанска уметност, је назив за верзију исламске уметности која се развила у XI веку у подручјима под влашћу Мавара на Пиринејском полуострву, у земљама северне Африке (Магреб) и делимично на Сицилији. Развила се на темељима старије исламске уметности уз слабије утиецаје уметности хришћанског Запада.

Маварску уметност, најпре архитектуру, одликује жива полихромија и раскошна пластичка декорација која прекрива све површине зидова на штету конструктивне јасноће грађевине.

Подудара се с раздобљем арапске доминације, али се њен утицај наставља и након пропасти арапске власти у Шпанији у стилу mudéjar. У Италији је на каснији развој керамике снажно утицала маварска керамика са средиштима производње у Малаги и Валенсији.

Магреб француски

Магреб француски означава употребу француског језика у земљама Магреба (Мароко, Мауританија, Алжир и Тунис). Не постоје битније разлике између стандардног француског језика и француског језика у овом региону.

У земље Магреба француски језик је стигао у епохи колонијализма. Данас је то главни страни језик и широко се користи у вишем школству, администрацији, медијима и трговини. Званични језик земаља овог региона је класични арапски језик, који се доста разликује од локалних варијанти арапског.

Магребска кухиња

Магребска кухиња је гастрономија региона Магреб, који се налази у северозападном делу Африке дуж Медитерана. Регион обухвата државе Алжир, Либију, Мароко, Мауританију и Тунис. Регион има висок степен географске, политичке, друштвене, економске и културне разноликости, која утиче на њену кухињу и стилове кувања.

Најпознатија јела овог региона су кускус, пастиља и вариво таџин.

Марокански дирхам

Марокански дирхам је званична валута у Мароку. Скраћеница тј. симбол за дирхам је د.م. а међународни код MAD. Дирхам издаје Банка Ал-Магреб. У 2007. години инфлација је износила 2%. Један дирхам се састоји од 100 сантима.

Постоје новчанице у износима 20, 50, 100 и 200 дирхама и кованице у износима 5, 10 и 20 сантима као и ½, 1, 2, 5 и 10 дирхама.

Мароко

Мароко (арап. المغرب‎ [al-Maġrib — ал-Магриб], берберски: Murakuc, ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), или званично Краљевина Мароко (арап. المملكة المغربية‎‎ [al-Mamlakah al-Maghribiyah], берберски: Tageldit en Murakuc, ⵝⴰⴳⴻⵍⴷⵉⵝ ⴻⵏ ⵎⵓⵔⴰⴾⵓⵛ), је земља на северозападу Африке. На западу излази на Атлантски океан, а на северу на Средоземно море. Граничи се са Алжиром на истоку и Мауританијом на југу.

Мароко је под своју контролу ставио Западну Сахару, чији највећи део територије држи још од 1975. године.

Машрек

Машрек, Машрик или (арап. مشرق‎ = исток) означава групу земаља арапског културно-историјскиг круга, са изузетком Израела. Појам се изводи од арапске речи машрик (شرق), што значи Исток или Земља излазећег сунца. Овај појам стоји стога у супротности појму Магреб (مغرب), што значи Запад, и означава арапске земље северне Африке.

Нафтовод

Нафтовод је врста цевовода који служи за транспорт и преношење нафте са једног на друго место, тј. од места производње до потрошача (рафинерија). Данас је мрежа нафтовода веома добро развијена, нарочито на местима одакле се црпи — Русија, Магреб, Блиски исток, Канада, САД и др.

Најдужи нафтовод у Европи и свету је Дружба, који се пружа од Татарстана у Русији до Немачке на дужини од преко 4.000 km.

Северна Африка

Северна Африка је најсевернија регија афричког континента. У геополитици Уједињених нација подрегија северне Африке (која се подудара са уобичајеним препознавањем регије) укључује седам следећих земаља.

Алжир

Египат

Либија

Мароко

Судан

Тунис

Западна СахараШпанске plazas de soberanía (ексклаве) налазе се на јужној обали Средоземног мора окружене са копна Мароком.

Шпанска Канарска острва и португалски острва Мадеира, који се налазе у Северном атлантском океану, чине северозапад афричког континента и често се укључују у ову регију.

Магреб - такође назван Тамазгха - део је северозападне Африке који обухвата Алжир, Мароко, Тунис, Западну Сахару (чији је политички статус неодређен) и (понекад) Либију. У уобичајеној употреби, посебно у француском, термин се често ограничава на прве три земље, пошто су све три биле бивше територије под француском управом (Алжир као насељеничка колонија, а остале две као протекторати). У арапском језику термин може такође означавати само на Мароко.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Азори, Мауританија, Мали, Нигер, Чад, Јужни Судан, Етиопија, Еритреја и Џибути.

Неке земље се у Северној Африци, посебно Египат и Либија, често убрајају у уобичајене дефиниције Средњег истока, будући да оне у неким погледима имају ближе споне са југозападном Азијом него са Магребом. Штавише, Синајско полуострво у Египту део је Азије, па је стога Египат трансконтинентална земља.

Средњи исток

Средњи исток је регион који грубо обухвата југозападну Азију (не рачунајући Кавказ) заједно с Египтом. Један од синонима је Блиски исток, као супротност Далеком истоку. Највећа етничка заједница су Арапи, затим Турци, Туркмени, Персијанци, Курди, Азери, Копти, Јевреји, Асирци, Маронити, Черкези, Сомалци, Јермени, Друзи и бројне друге мање етничке групе.Историја Средњег истока датира још из древних времена, и током историје, била је један од центара светских дешавања. Када се разматра древна историја Средњег истока чешће се користи израз Блиски исток. Средњи исток је такође место порекла најраспрострањенијих религија попут јудаизма, хришћанства и ислама, као и мање распрострањених бахаизма, мандаизма, религије Друза и других. Средњи исток генерално има суву и топлу климу. Постоји неколико већих река које омогућавају наводњавање и побољшавају пољопривреду, посебно у подручју Плодног полумесеца. Државе Арабијског полуострва, нарочито оне које се налазе у подручју Персијског залива, имају велике количине сирове нафте, која им доноси велико богатство. И данас, Средњи исток је остао стратешки, економски, политички, културолошки и религијски осетљив регион.

Субрегија

Субрегија (од лат. sub — „по̏д“) или подрегија, представља мању географску целину која се одликује неким специфичним карактеристикама и интегрални је део веће целине (углавном континената). За дефинисање субрегија обично се користи њихов положај унутар веће јединице, односно стране света.

Субрегионалну поделу света извршила је статистичка служба ОУН са циљем успешнијег и ефикаснијег прикупљања и обраде статистичких података. Тако је 1999. године извршена макро-географска регионализација света зарад ефикаснијег праћења напретка и остварења такозваних миленијумских развојних циљева ОУН-а. Оваква расподела је створена искључиво за статистичке потребе и анализе. Важно је напоменути да је овакав систем субрегионализације УН направљен искључиво у статистичке сврхе без икаквих политичких и националних импликација.

Хафсиди

Хафсиди (арапски: الحفصيون‎‎ ) је била муслиманска династија берберског порекла која је владала Ифрикијом (западна Либија, Тунис, источни Алжир) од 1229. до 1574. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.