Луксембург

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, нем. Luxemburg, франц. Luxembourg),[2] или званично Велико Војводство Луксембург (лукс. Groussherzogtum Lëtzebuerg, нем. Großherzogtum Luxemburg, франц. Grand-Duché de Luxembourg) је држава на западу Европе са истоименим главним градом.[3] Име Луксембург потиче од трђаве Луцилинбурхук, око које се развио главни град. Луксембург је једино Велико војводство на свету.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са великим војводом Анријем. Граничи са Француском (дужина границе 73 km), Белгијом (148 km) и Немачком (138 km). Луксембург је с површином од 2586 km2 друга најмања земља Европске уније.

Луксембург је једна од земаља оснивача Европске економске заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније,[4][5] а заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица „Organisation internationale de la Francophonie” (Међународне организације франкофонских земаља). Један је од оснивача НАТО савеза.

Велико Војводство Луксембург
Groussherzogtum Lëtzebuerg  (луксембуршки)
Großherzogtum Luxemburg  (немачки)
Grand-Duché de Luxembourg  (француски)
Крилатица: Желимо да останемо оно што јесмо
(лукс. Mir wëlle bleiwe wat mir sinn)
(нем. Wir wollen bleiben, was wir sind)
(франц. Nous voulons rester ce que nous sommes)
Химна: Наша отаџбина
(лукс. Ons Hémécht)
(нем. Unsere Heimat)
(франц. Notre patrie)
Положај Луксембурга
Главни градЛуксембург
Службени језиклуксембуршки, немачки, француски
Владавина
 — Велики војводаАнри
 — ПремијерГзавије Бетел
 — Потпредседници ВладеЕтјен Шнајдер; Феликс Брац
Историја
Независност1839. и 1867.
Географија
Површина
 — укупно2.586,4 km2(168)
 — вода (%)0,60%
Становништво
 — 2017.[1]590.678(170)
 — густина228,38 ст./km2
Економија
ВалутаЕвро1
 — стоти део валутецент
Остале информације
Временска зонаUTC +1, +2 (CET, CEST)
Интернет домен.lu
Позивни број+352

1 пре 2002. Луксембуршки франак

Порекло имена

Назив Луксембург потиче од дворца Луцилинбурхук, касније познатог и као Lützelburg. То је мали дворац, око којег је изграђен данашњи град Луксембург. Луксембург је настао у некадашњем Светом римском царству као грофовија, а данас је последње велико војводство на свету.

Географија

Мапа Луксембурга

Луксембург је једна од најмањих држава у Европи. Рангиран је као 167. држава у свету по величини. Покрива око 2.586 km². На западу се граничи са белгијском провинцијом Луксембург, који је (са 4.443 km²) скоро двоструко већи од државе Луксембург.

По државном уређењу је парламентарна монархија на челу са Великим Војводом Хенријем. Граничи са Француском (дужина границе 73 km), Белгијом (148 km) и Немачком (138 km). Луксембург је с површином од 2586 km² друга најмања земља Европске уније. Луксембург је једна од земаља оснивача Европске Економске Заједнице, организације која је претходник данашње Европске уније, и заједно са Белгијом и Холандијом чини земље Бенелукса. Од марта 1970. године, Луксембург је чланица Међународне организације франкофоних земаља). Један је од оснивача НАТО-савеза.

Источну границу Луксембурга чине три реке, Мозел, Сауер и Оур.

Положај

Државе са којима се Луксембург граничи су: Немачка, Француска и Белгија. Површина државе износи 2.586,4 km².

Воде

Кроз Луксембург пролази једна река, Мас. А само један мали, јужни део Луксембург, дели реку Мозел са Немачком.

Клима

Историја

Историја Луксембурга почиње са изградњом Луксембуршког замка године 963. Град се развио око ове тврђаве, која је постала средиште мале, али стратешки важне државе. Владајућа династија Луксембурга је ушла у кризу 1437, јер није имала мушког наследника. Током векова, Луксембуршка тврђава је дограђивана и проширивана. Њени господари били су Бурбони, Хабзбурзи, Хоенцолерни, и републикански Французи. После пораза Наполеона, Уговором у Паризу 1815, Луксембург је остао као спорна територија између Пруске и Холандије. На Бечком конгресу, Луксембургу је дат статус Великог војводства у персоналној унији са Холандијом. Луксембург је такође постао члан Немачке конфедерације, а пруске трупе су биле стациониране у тврђави.

Белгијска револуција из 18301839. знатно је смањила територију Луксембурга, јер је франкофонски западни део војводства постао Провинција Луксембург у Белгији. Луксембуршка независност је потврђена низом међународних уговора у 19. веку.

Холандски краљ је остао суверен Великог Војводства Луксембург, тј. Луксембург и Холандија су били у персоналној унији, све до 1890. Тада је умро краљ Виљем III, и холандски престо је наследила његова кћи Вилхелмина, док је Велики Војвода Луксембурга постао Адолф од Насау-Вајлбурга (право наслеђа у Луксембургу је имао само мушки потомак, по Салијском закону).

Луксембург је окупирала Немачка у току Првог светског рата, али је држава задржала своје политичке механизме. У Другом светском рату, Луксембург је формално постао део Трећег рајха 1942.

Влада Луксембурга у избеглиштву је прекинула традицију неутралности, и придружила се савезницима у борби против нацистичке Немачке. Мала група луксембуршких добровољаца се борила у бици за Нормандију. Луксембург је био један од оснивача Уједињених нација, 1946, НАТО-а, 1949, и Европске економске заједнице (данашња Европска унија), 1957. Године 1999, Луксембург је прихватио евро као своју валуту.

Административна подела

Cities of Luxembourg
Градови у Луксембургу

Луксембург данас има дванаест званично признатих градских насеља. Упркос статус градова они нису урбанизована подручја. Они су слични општинама, али имају другачији правни статус.

Грб Име Кантон Окрузи Површина
(km²)
Становништво
(2005)
Coat of arms diekirch luxbrg.png
Дикирх
Diekirch
Dikrech
Дикирх Дикирх 12,42 6.165
Coat of arms differdange luxbrg.png
Диферданж
Differdange
Déifferdeng
Еш-сур-Алзет Луксембург 22,18 19.005
Coat of arms dudelange luxbrg.png
Диделанж
Dudelange
Diddeleng
Еш-сур-Алзет Луксембург 21,38 17.618
Coat of arms echternach luxbrg.png
Ехтернах
Echternach
Iechternach
Ехтернах Гревенмахер 20,49 4.507
Coat of arms esch alzette luxbrg.png
Еш сир Алзет
Esch-sur-Alzette
Esch-Uelzecht
Еш-сур-Алзет Луксембург 14,35 28.000
Coat of arms ettelbruck luxbrg.png
Етелбрек
Ettelbruck
Ettelbréck
Дикирх Дикирх 15,18 7.364
Coat of arms grevenmacher luxbrg.png
Гревенмахер
Grevenmacher
Gréiwemaacher
Гревенмахер Гревенмахер 16,48 3.966
Coat of arms Luxembourg City.png
Луксембург (град)
Luxembourg
Lëtzebuerg
Луксембург Луксембург 51,46 76.420
Coat of arms remich luxbrg.png
Рејмех
Remich
Réimech
Рејмех Гревенмахер 5,29 2.986
Coat of arms rumelange luxbrg.png
Румеланж
Rumelange
Rëmeleng
Еш-сур-Алзет Луксембург 6,83 4.495
Coat of arms vianden luxbrg.png
Вијанден
Vianden
Veianen
Вианден Дикирх 9,67 1.561
Coat of arms wiltz luxbrg.png
Вилц
Wiltz
Wolz
Вилц Дикирх 19,37 4.587

Види још

Референце

  1. ^ Национална агенција за статистику
  2. ^ Шаблон:Cite American Heritage Dictionary
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ „Decision of the Representatives of the Governments of the Member States on the location of the seats of the institutions (12 December 1992)”. Centre virtuel de la connaissance sur l'Europe .
  5. ^ History: The Definitive Visual Guide. New York, New York: Dorling Kindersley Limited. 2010. стр. 452—453. ISBN 978-0-7566-7456-4.

Литература

Спољашње везе

.lu

.lu је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Луксембург.

Италија на избору за Песму Евровизије

Италија је до сада учествовала 45 пута. Остварили су две победе: 1964. и 1990. године.

Луксембург (град)

Луксембург (лукс. Lëtzebuerg, франц. Luxemburg, нем. Luxemburg) је главни град Великог Војводства Луксембург. Према подацима из 2010. има 91.857 становника.

Луксембург је важан финасијски центар и једно од три управна седишта Европске уније (остала два су Брисел и Стразбур).

УНЕСКО је старе квартове и утврђења Луксембурга уврстио у Светску баштину.

Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Луксембург је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августa. Репрезентацију Луксембурга представљао је један такмичар који се такмичио у трци на 400 са препонама.На овом првенству Луксембург није освојио ниједну медаљу а Жак Фриш није завршио трку.

Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Луксембург је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 12. до 30. августа. Репрезентацију Луксембурга представљало је двоје атлетичара који су се такмичили у две дисциплине., .

На овом првенству Луксембург није одвојио ниједну медаљу, а постигнут је 1 национални рекорд.

Луксембург на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Луксембург је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа дванаести пут. Репрезентацију Луксембурга представљао је један атлетичар који су се такмичио у бацању кугле., .

На овом првенству Луксембург није освојио ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Луксембург на Светском првенству у атлетици у дворани 2014.

Луксембург је шести пут учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2014. одржаном у Сопоту од 7. до 9. марта. Репрезентацију Луксембурга представљала је једна атлетичарка, која се такмичила у трци на 60 метара.На овом првенству Луксембург није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Луксембург на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Луксембург је седми пут учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта. Репрезентацију Луксембурга представљао је 1 атлетичар који се такмичио у бацању кугле., На овом првенству Луксембург није освојио ниједну медаљу. Није било нових националних, личних и рекорда сезоне.

Луксембург на избору за Песму Евровизије

Луксембург је до сада учествовао 37 пута. До сада су остварили пет победа, а последње њихово учешће је било 1993. године.

Луксембург на олимпијским играма

Луксембург се први пут појавио на Олимпијским играма 1900. године. Од тада спортисти из Луксембурга су учествовали на већини Летњих олимпијских игара, пропустили су само игре 1904, 1908 и 1932. године.

На Зимским олимпијским играма Луксембург је први пут учествовао 1928. године. Велики прекид у слању спортиста не Зимске олимпијске игре Луксембург је имао у периоду 1948—1984, али је са времена на време слао такмичаре и то на до сада укупно 7 игара. Поредећи летње и зимске игре спортисти Луксембурга су успешнији на зимским играма, узимајући у обзир број учешћа и број медаља, захваљујући скијању Марку Ђирарделију који је освојио две сребрне медаље.

Луксембург никада није био домаћин олимпијских игара и спортисти из Луксембурга, закључно са 2018. годином, су освојили четири олимпијске медаље две (златна и сребрна) на летњим и две (сребрне) на Зимским олимпијским играма.

Национални олимпијски комитет Луксембурга (Comité Olympique et Sportif Luxembourgeois) је основан 1912, а признат од стране МОКа исте године.

Од скора је Луксембургу признато као прво учешће на олимпијским играма 1900. година, наиме утврђено је да је маратонац Мишел Теато у ствари Луксембуржанин, који се тада такмичио за Француску. Било како златна медаља коју је Теато освојио у маратону и даље се приписује Француској од стране МОК-а.

Малта на избору за Песму Евровизије

Малта је до сада учествовала 32 пута. Најбољи резултат су оствариле Ира Лоско 2002. и Кјара 2005. године, када су завршиле на другом месту.

Односи Србије и Луксембурга

Односи Србије и Луксембурга су инострани односи Републике Србије и Великог Војводства Луксембурга.

Окупација Луксембурга у Првом светском рату

Немачка окупација Луксембурга у Првом светском рату била је прва од две војне окупације Великог војводства Луксембург у 20. веку. Од августа 1914. па све до краја рата у новембру 1918, Луксембург је био под потпуном окупацијом Немачког царства. Немачка влада је оправдавала окупацију потребом да пруже подршку својим јединицама распоређеним у суседној Француској, мада су Луксембуржани, како савременици тако и њихови потомци, другачије тумачили немачке поступке.

Током овог периода Луксембургу је дозвољено да задржи своју владу и политички систем, иако се присуство немачке војске осећало као крајње неугодно. Без обзира на узнемиреност коју је окупација донела, Луксембуржани су се трудили да живот воде што уобичајније. Политичке партије су своју пажњу усмериле на привреду, образовање и уставне реформе.

Домаће политичко окружење се доста закомпликовало смрћу Паула Ајшена, који је био премијер Луксембурга током 27 година. Након његове смрти уследио је период краткотрајних влада, стање које је довело до побуне и уставног расула након повлачења немачких војника.

Пасош Луксембурга

Пасош Луксембурга је јавна путна исправа која се држављанину Луксембурга издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу. За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству Луксембурга.

Пасош се издаје за неограничен број путовања. Луксембург је потписница Шенгена, па грађани Лихтенштајна могу да путују на територији Европске уније само са личном картом.

Песма Евровизије 1961.

Песма Евровизије 1961. је била 6. Евровизија. Одржана је 18. марта 1961. године у Палаис Дес Фестивалу, Кан, Француска.

Дебитовале се три државе Југославија, Финска и Шпанија. Југославију је представљала Љиљана Петровић с песмом Неке давне звезде. Комповао је песму Јоже Прившек, а написао Мирослав Антић.

Победио је Луксембург са песмом Nous les amoureux коју је изводио Жан Клод Паскал.

Песма Евровизије 1973.

Песма Евровизије 1973. било је 18. по реду такмичење за најбољу Песму Евровизије и одржано је 7. априла 1973. у Гранд Театру у Луксембургу, у истоименом главном граду. Био је то трећи пут да је Луксембург домаћин такмичења. Водитељ такмичења је била Хелга Гуитон.

17 земаља је учествовало: дебитант на овом такмичењу је био Израел. Малта је била жребована да наступи шеста по реду, али су се повукли пре истека рока за одабир песме, док је Аустрија одустала из непознатих разлога и неће се вратити све до 1976. године. Луксембург је другу годину заредом победио и тако остварио своју четврту победу освојивши 129 поена.

Службени језик

Службени језик је језик изричито одређен као такав у уставу неке земље, државе или територије. (Према овој дефиницији, државе и подручја без устава немају службени језик.)

Половина земаља света има службене језике. Неке земље имају само један, нпр. Албанија, Француска (иако Француска има више домородачких језика), Немачка и Литванија. Неке имају више службених језика, нпр. Белорусија, Белгија, Канада, Финска, Авганистан, Парагвај, Боливија, Индија, Швајцарска и Јужна Африка.

У неким земљама, као што су Ирак, Италија и Шпанија, постоји службени језик за целу државу, али други језици деле службени статус у неким важним регијама. Неке земље, као што су Сједињене Државе, немају службени језик, али поједине савезне државе имају службене језике. Коначно, неке земље уопште немају службени језик, нпр. Аустралија, Еритреја, Луксембург и Тувалу.

Због колонијализма и неоколонијализма, Филипини и неке афричке земље имају службени и школски језик (француски језик или енглески језик) који није ни национални ни најраширенији језик. С друге стране, због национализма, Ирска користи ирски језик као државни и први службени језик, иако га говори мали део становништва.

У неким земљама, питање који језик треба користити у којим контекстима представља велик политички проблем.

Финска на избору за Песму Евровизије

Финска је до сада учествовала 53 пута. Најбољи резултат су остварили 2006. године када су и победили.

На последњем месту су завршили чак 11 пута.

Холандија на избору за Песму Евровизије

Холандија је до сада учествовала 60 пута, први пут учествовавши на првом такмичењу 1956. године. До сада је прескочила само четири такмичења (1985, 1991, 1995. и 2002.).

До сада су победили пет пута и то: 1957, 1959, 1969., 1975. и 2019.

Државе и територије у Европи
Суверене
државе
Зависне
територије
Непризнате
земље

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.