Лука Липошиновић

Лука Липошиновић (12. мај 193326. септембар 1992) био је југословенски фудбалер који је играо као нападач.

Лука Липошиновић
Лични подаци
Пуно име Лука Липошиновић
Датум рођења 12. мај 1933.
Место рођења Суботица, Краљевина Југославија
Датум смрти 26. септембар 1992. (59 год.)
Позиција нападач
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1950—1965 Динамо Загреб 178 (47)
1965—1966 ЛАСК Линц
Репрезентативна каријера
1954—1960 Југославија 13 (3)
Тренерска каријера
1971—1972 ЛАСК Линц

Каријера

Скоро читаву играчку каријеру провео је у Динаму из Загреба са којим је освојио два пута Првенство Југославије (1953/54. и 1957/58) и једном Куп Југославије (1959/60). Након Динама, отишао је у ЛАСК Линц у којем је провео једну сезону. У аустријском клубу је завршио играчку, а касније започео и тренерску каријеру.[1]

Са репрезентацијом Југославије освојио је сребрну медаљу на Летњим олимпијским играма 1956, а наступао је и на Светском првенству 1958.

Статистика каријере

Репрезентативна

[2]

Југославија
Година Утакмице Голови
1954 1 0
1956 2 1
1957 2 1
1958 3 0
1959 4 1
1960 1 0
Укупно 13 3

Референце

  1. ^ „Datensatz "Trainer", oberste österreichische Spielklasse, Saisonen 1945/46 bis 2005/06” (PDF). стр. 4. Приступљено 30. 8. 2019.
  2. ^ „Лука Липошиновић”. National Football Teams. Приступљено 30. 8. 2019.

Спољашње везе

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Куп Југославије у фудбалу 1959/60.

Куп Југославије у фудбалу 1959/60. је такмичење у је учествовало укупно 1896 екипа из СФРЈ. У завршницу се пласирало 32 клуба (и то 12 из НР Србије, 9 из НР Хрватске, 6 из НР Босне и Херцеговине, по два из НР Црне Горе и НР Македоније и само један клуб из НР Словеније).

Такмичење је почело 1. децембра 1959, а финална утакмица је одиграна 26. маја 1960. године.

У сезони 1960/61. почиње ново европско такмичење у фудбалу Куп победника купова у којем ће учествовати освајачи националних купова. Први представник Југославије у овом такмичењу био је победник Купа Југославије 1959/60., Динамо Загреб.

Куп Југославије у фудбалу 1963/64.

Куп Југославије у фудбалу 1963/64. је такмичење у коме је учествовало укупно 2445 екипа. У завршницу се пласирало 16 клубова (и то 7 из Србије, 4 из Хрватске, 2 из Босне и Херцеговине и по један клуб из Црне Горе, Македоније и Словеније).

Завршно такмичење је почело 22. априла 1964. и трајало је до 24. маја 1964. када је одиграно финале.

Првенство Југославије у фудбалу 1953/54.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1953/54. године. И двадесетшеста сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постао Динамо из Загреба, освојивши своју другу шампионску титулу. Из лиге су испали љибљански Одред и скопски Работнички.

Првенство Југославије у фудбалу 1957/58.

Прва савезна лига Југославије била је највиши ранг фудбалског такмичења у Југославији 1957/58. године. И тридесета сезона по реду у којој се организовало првенство Југославије у фудбалу. Шампион је постао Динамо из Загреба, освојивши своју трећу шампионску титулу. Како је у следећој сезони број тимова смањен са 14 на 12, ове сезоне су из лиге испала 4 тима: Сплит, суботички Спартак, ОФК Београд и Загреб.

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

Списак југословенских фудбалских репрезентативаца

Ово је списак фудбалера који су наступали за репрезентацију Југославије. Репрезентативци су дати по абецедном реду. У загради су дате године у којима су они наступали за репрезентацију а иза заграде је дат број утакмица и број голова за репрезентацију.

Суботица

Суботица је најсевернији град у Србији, други по броју становника у Војводини. Према попису из 2011. године има 105.681 становника. Налази се на 10 km удаљености од границе Србије са Мађарском, на северној ширини од 46°5'55" и источној дужини од 19°39'47". Административни је центар Севернобачког округа.

Суботица се први пут помиње 1391. под латинским именом Zabatka. Године 1526,—1527. Суботица је била престоница краткотрајне српске државе самопроглашеног цара Јована Ненада. Османско царство је владало градом од 1542. до 1686, када је Суботица постала посед Хабзбуршке монархије. Током османске управе име града је било Sobotka. Половином 18. века име јој је званично промењено у Sancta Maria, по аустријској царици Марији Терезији. Име града је поново промењено 1779. у Maria Tereziopolis, а мађарско име Szabadka је привремено ушло у службену употребу 1845. а потом поново 1867. године. Суботица је 1918. ушла у састав Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. Локални Срби и Буњевци су од 17. века користили назив Суботица, који је након 1918. године и озваничен. Од 2007. године Суботица има статус града.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.