Лука Јеванђелиста

Свети апостол и јеванђелиста Лука (грч. Λουκᾶς) био је лекар и пријатељ апостола Павла.

Sv ev Luka
Свети апостол и јеванђелиста Лука (манастир Хиландар, Света гора)

Сматра се да је био Грк, родом из Антиохије. Предање тврди да се бавио живописом и да је први насликао иконе Исуса Христа, Богородице и апостола Петра и Павла. Те иконе су биле узор свим каснијим иконама, због чега се свети Лука сматра оснивачем хришћанског иконописа.

Пратио је апостола Павла на другом и трећем мисионарском путовању, од Филипа до Рима. После смрти апостола Павла, наставио је да проповеда Јеванђеље по Италији, Далмацији, Херцеговини, Црној Гори, Македонији, Албанији и другим земљама.

У старости свети Лука је отпутовао у Египат ради проповеди Јеванђеља. Тамо он благовестећи Христа претрпе многе муке и изврши многе подвиге. У граду Александрији он рукоположи за епископа Авилија на место Аниана, рукоположеног светим јеванђелистом Марком. Вративши се у Грчку, свети Лука устроји Цркве нарочито у Беотији, рукоположи свештенике и ђаконе, исцели болесне телом и душом.

Према предању, апостол Лука је имао 84. године кад су га ухватили идолопоклоници и убили обесивши га о грану маслине у граду Теби Беотијској.

Погребен је у Тиви, главном граду Беотије, где од њега биваху многа чудеса. Ту су се ове свете чудотворне мошти налазиле до друге половине 4. века, када су пренесене у Цариград, у време цара Констанција.

У 4. веку нарочито се прочу место где су почивале часне мошти светога Луке, због исцељивања која су се збивала од њих, посебно исцељивање од болести очију. Сазнавши о томе цар Констанције посла управитеља Египта Артемија да мошти светога Луке пренесе у престоницу, што и би учињено веома свечано.

Стари црквени писци сведоче, да је свети Лука, одазивајући се побожној жељи ондашњих хришћана, први живописао икону Пресвете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом на њеним рукама, и то не једну него три, и донео их на увид Богоматери. Разгледавши их, она је рекла: “Благодат Рођеног од мене, и моја, нека буду са овим иконама“.

Свети Лука је исто тако живописао на даскама и иконе светих првоврховних апостола Петра и Павла. Тако је свети апостол и еванђелист Лука поставио почетак дивном и богоугодном делу - живописању светих икона, у славу Божију, Богоматере и свих Светих.

Хришћанска традиција држи да је Лука написао Свето Јеванђеље по Луки - треће јеванђеље (по редоследу у Новом завету), и Дела апостолска. Верници сматрају да је Свето Јеванђеље по Луки написао око 60. године. Модерни тумачи Библије не верују да је Лука аутор јевађеља, за које већина сматра је написано најраније између 80. и 90. године нове ере[1][2], користећи Јеванђеље по Марку и Q документ као изворе.

Ђурађ Бранковић је 1453. године пренео мошти апостола Луке у Смедерево, одакле су 1459. однете у Босну, а потом 1463. у Дубровник, па у Венецију.[3] Мошти се данас налазе у цркви Светог Николе у Барију, а делић моштију је, 31. јула 2018. добила црква Светог апостола и јеванђелисте Луке у Субјелу, општина Косјерић, у време службовања свештеника Владимира Вулете. Део ових моштију у Субјел је пренет из цркве Покрова Пресвете богородице манастира Лешје, код Параћина.

Манастир Бошњане му је посвећен. Манастир Жупа Никшићка такође.

Лукиндан – празник Светог апостола и јеванђелиста Луке

Српска православна црква слави Светог апостола и јеванђелисту Луку 18. октобра (по Јулијанском календару), односно 31. октобра по Грегоријанском календару.[4]

Референце

  1. ^ Brown 1997, стр. 226.
  2. ^ Meier, John P., A Marginal Jew: Rethinking the Historical Jesus. Doubleday, 1991, v. 1, pp. 43
  3. ^ Свети Лука кад је мука - последњи заштитник деспотовине
  4. ^ „Данас Свети Лука и Свети Петар Цетињски”. Радио-телевизија Републике Српске. 31. 10. 2011. Приступљено 31. 10. 2011.

Литература

  • Brown, Raymond E. (1997). Introduction to the New Testament. New York: Anchor Bible. стр. 226. ISBN 978-0-385-24767-2.

Спољашње везе

Јеванђеље по Луки

Јеванђеље по Луки (грч. Κατὰ Λουκᾶν εὐαγγέλιον Kata Loukan euangelion) једно од четири канонска јеванђеља и трећа књига Новог завета. Библијска скраћеница књиге је Лк.

Хришћанска традиција његов настанак датира око 60. године, док већина данашњих научника сматра да је написано пред крај 1. века, односно око 85. године.Извори овог јеванђеља су јеванђеље по Марку, као и други извори (види Q документ). Око трећине еванђеља по Луки чини јединствен материјал у односу на друга еванђеља, и тај се текст бави позитивним односом који је Исус имао према женама и странцима, његовим саосећањем за прогнане и сиромашне, и новом снагом коју кроткима доноси свети Дух. Јеванђеље по Луки карактеристично је по Христовим причама и параболама. Овде се налазе и чувене приче о блудном сину и о добром Самарићанину. Лукино је јеванђеље у првом реду било намењено хришћанским заједницама састављеним од преобраћеника који нису припадали јудаизму (gentiles).

Према хришћанском предању, написао га је Лука Јеванђелиста, преобраћеник из паганске грчке породице и дугогодишњи сарадник апостола Павла, у Антиохији Сиријској. Према преовлађујућем мишљењу данашње науке, прави аутор је непознат.Исти аутор (био то Лука или неко други) је написао је и Дела апостолска, која многи научници сматрају други томом Лукиног јеванђеља. Оба списа су упућена извесном Теофилу, чији идентитет није савим јасан. Оба списа указују на широк распон и потенцијал хришћанства.

Епископ

Епископ, епарх, или народно владика (грч. επίσκοπος – епископос = „старешина, надзорник, старатељ, чувар“, из епискептомаи = „посматрати, надзирати, посетити, чувати“), је духовни достојанственик у многим хришћанским црквама и има духовну и административну управу на једној одређеној територији која обухвата локалне општине које се у Православној цркви зову парохије. Административна јединица једног епископа зове се епископија (епархија, или владичанство).

Округлица (Вареш)

Округлица је насељено мјесто у Босни и Херцеговини, у општини Вареш, које административно припада Федерацији Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 43 становника.

Личности Новог завета
Исус Христос
(гледишта)
Јеванђеље
Апостоли
Дела
Петар и Павле
Римљани
Иродијади
Посланице
Откровење

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.