Лужница (река)

Лужница је река на југоистоку Србије у Општини Бабушница. Својим током пролази кроз Лужничку котлину.

Река Лужница извире на северу општине Бабушница близу села Радошевац. У селу Љуберађа у Лужницу се улива њена највећа лева притока река Мурговица. Река Лужница се у насељу Свође улива у реку Власину.

Дужине реке Лужнице износи 39 km, одликује се неуједначеним протицајем и знатном ерозијом у сливу (површина слива износи 310,5 km²).

На реци је раније било доста воденица док их сад има само неколико.

У селу Модра Стена је средином 20. века постојала и мини хидроцентрала која је снабдевала електричном енергијом села Велико Боњинце и Модру Стену. Централа је радила око тридесет година али је шездесетих година престала са радом.

Осамдесетих година прошлог века неколико извора (притоке Лужнице) у окилини села Љуберађа је „каптирано“ да би се један део Ниша и скоро цела Општина Бабушница снабдевали квалитетном водом за пиће.

Лужница
Reka Luznica
Река Лужница недалеко од села Грнчар
Опште информације
Дужина39 km
Басен310,5 km2
СливЦрноморски
Водоток
УшћеВласина
Географске карактеристике
Држава/е Србија
ПритокеМурговица, Линовштица, Рџавица

Галерија

Stene pored reke Luznice i Grncara

Стене недалеко од села Грнчар

Luznica 2

Лужница један део корита

Kanjon luznice

Клисура кроз коју протиче река Лужница

Luznica 3

Лужница један део уређеног корита

Притоке

Река лужница има само три притоке, док се осталом водом снабдева из више потока и врела дуж њеног тока.

Притоке су:

Насеља кроз која протиче река Лужница

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.

Види још

Љуберађа

Љуберађа је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2011. године било је 202 становника а 2002. било је 287 становника (према попису из 1991. било је 368 становника).

На самом улазу у село се налази Комаричко врело - скуп извора који се већим делом користе за добијање пијаће воде за регионални водовод (Бабушница - Ниш). У селу се налази и основна школа „Светозар Марковић“ и црква Светог Илије.

На дан Светог Илије, 2. августа, се у селу одржавају вашар, турнир у малом фудбалу и фестивал „Комаричке вечери“.

Линовштица

Линовштица је речица у југоисточној Србији у Општини Бабушница. Речица извире на падинама Суве Планине недалеко од села Линова и улива се у реку Лужницу код села Грнчар. Речица је дугачка 6 km и протиче кроз уске камените клисуре. Име је добила зато што јој се извориште налази у атару села Линова.

Лужничка котлина

Лужничка котлина је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор у тектонском рову композитне долине–потолине Лужничке реке (дугачке 39 km), највеће десне притоке Власине, која се као део Власине и Јужнопоморавског краја налази у Југоисточној Србији. Административно обухвата делове општине Бабушница и два села општине Бела Паланка у Пиротском округу. Средишњи део котлине налази се, на 26 km југозападно од Пирота, 23 km југоисточно од Беле Паланке, 48 km североисточно од Лесковца и 30 km од српско-бугарске границе.Као индивидуална целина и одвојен географски предео у долини реке Лужнице, површине 53.213 ha, котлина је ограничена Сувом планином (1.810 m), Руј планином (1.706 m) и Столом (1.239 m), на који се надовезују Мали (960 m) и Велики корбес (976 m). Ова по величини мала котлина карактерише се бројним хидролошким проблемима: јер иако је са најгушћом хидрографском мрежом међу котлинама источне Србије, она је водом најсиромашнија од свих котлина у источној Србији. То је последица њеног геолошког састава и рељефа, али не и падавина. Главне хидролошке карактеристике Лужничке котлине су: епигенетске клисуре, понорнице и крашка врела.

На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузима гравитациони центар Бабушница, лоцирана у средишњем делу котлине, и 52 околна насеља са својом инфраструктуром и највећим ресурсима у плодном земљишту. У оквиру реинтеграције граничних области Србије, Бугарске и Македоније, у плану је формирање еврорегије Ниш–Софија–Скопље, у чијем северном делу би се налазила Лужничка котлина.

Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Лужничка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама белопаланачком, пиротском и лесковачком котлином, са којима је повезана магистралним путем Лесковац–Власотинце–Бабушница–Пирот и регионални путевима од Бабушнице ка Белој Паланци, Гаџином Хану и српско-бугарској граници (преко Звонца).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.