Лужница (област)

Лужница је област у сливу реке Лужнице по којој је и добила име. Налази се на југоистоку Србије и обухвата делове општине Бабушница и два села општине Бела Паланка у Пиротском округу.

Рељеф је планински и дисециран долинама већег броја мањих токова. На више места развијен је процес ерозије. Лужничка котлина има надморску висину 470 - 520 m. Ову област окружује Сува планина на западу, планина Руј на југу и Влашка планина на североистоку. Основна делатност у Лужничком крају је земљорадња али овај микрорегион спада у неразвијена подручја. Привредна средишта су: Бабушница и Љуберађа.

Због тешких услова живота и привређивања задњих година је изразито исељавање становништва у друге крајеве Србије.

Један од Лужничких специјалитета је Вурда који се у скорије време продаје индустријски пакован као Лужнички „крем сир са паприком“.

У Лужничком крају је пописом становништва из 2011. године забележен највећи пад броја становника у Србији[1].

Reka Luznica
Река Лужница недалеко од села Грнчар

Подела

Иако Лужница није тачно административно обележена издвајају се два дела "Горња лужница" и "Доња Лужница" а "припадност" Лужници углавном постоји по предању народа па се свако ко води порекло из Лужнице у жаргону изјашњава: "Ја сам из Лужницу".

Насеља која припадају Лужничкој котлини:

Општина Бабушница:

Општина Бела Паланка:

Галерија

Donje Krnjino

Доње Крњино поглед са брда

Suva Planina pogled iz Luznice

Поглед са брда Шанац на део Лужнице и Суву планину

Stene pored reke Luznice i Grncara

Стене недалеко од села Грнчар

D Krnjino etno

Етно мотив из села Доње Крњино

Stol i Luznica

Поглед на Столски камен из Лужничке котлине

Референце

  1. ^ РТС: Нестајање лужничких села (22.11.2011), Приступљено 11. 4. 2013.

Литература

  • Тодоровић Негован. Горња Лужница. година. 2012. ISBN 978-86-83663-14-9.. Издавач Народна библиотека Бабушница

Види још

Спољашње везе

  • [1] – Лужница на „Youtube„
Јеремијино брдо

Шанац (брдо) или Јеремијино брдо (Јеремија) је брдо – узвишење у Бабушничкој општини које надвисује већи део Лужничке котлине.

Шанац је брдо на коме се налази утврђење из 1892—1893. године и надвисује Бабушницу , Доње Крњино, Доњи Стрижевац и Извор (Бабушница) .

Надморска висина износи 663 м

Са врха брда се виде: Сува Планина, Столски камен, Шљивовички врх (Шљивовички вис) и Стара планина.

Љуберађа

Љуберађа је насеље у Србији у општини Бабушница у Пиротском округу. Према попису из 2011. године било је 202 становника а 2002. било је 287 становника (према попису из 1991. било је 368 становника).

На самом улазу у село се налази Комаричко врело - скуп извора који се већим делом користе за добијање пијаће воде за регионални водовод (Бабушница - Ниш). У селу се налази и основна школа „Светозар Марковић“ и црква Светог Илије.

На дан Светог Илије, 2. августа, се у селу одржавају вашар, турнир у малом фудбалу и фестивал „Комаричке вечери“.

Лужница

Лужница може бити:

Лужница (притока Власине), река у Србији, притока Власине

Лужница (притока Скрапежа), река у Србији, притока Скрапежа

Лужница (област), област у Србији, у сливу истоимене реке

Лужница (Сува Река), насеље у општини Сува Река, Косово и Метохија, Србија

Лужница (Високо), насеље у општини Високо, Федерација Босне и Херцеговине, Босна и Херцеговина

Лужница (Подгорица), насеље у општини Подгорица, Црна Гора

Лужница (Запрешић), насеље у општини Запрешић, Хрватска

Лужничка котлина

Лужничка котлина је пространо улегнуће у земљиној кори и специфичан геопростор у тектонском рову композитне долине–потолине Лужничке реке (дугачке 39 km), највеће десне притоке Власине, која се као део Власине и Јужнопоморавског краја налази у Југоисточној Србији. Административно обухвата делове општине Бабушница и два села општине Бела Паланка у Пиротском округу. Средишњи део котлине налази се, на 26 km југозападно од Пирота, 23 km југоисточно од Беле Паланке, 48 km североисточно од Лесковца и 30 km од српско-бугарске границе.Као индивидуална целина и одвојен географски предео у долини реке Лужнице, површине 53.213 ha, котлина је ограничена Сувом планином (1.810 m), Руј планином (1.706 m) и Столом (1.239 m), на који се надовезују Мали (960 m) и Велики корбес (976 m). Ова по величини мала котлина карактерише се бројним хидролошким проблемима: јер иако је са најгушћом хидрографском мрежом међу котлинама источне Србије, она је водом најсиромашнија од свих котлина у источној Србији. То је последица њеног геолошког састава и рељефа, али не и падавина. Главне хидролошке карактеристике Лужничке котлине су: епигенетске клисуре, понорнице и крашка врела.

На основу физичко-географских, друштвено-географских и демографских карактеристика, она је сложени развојни систем, у коме централно место заузима гравитациони центар Бабушница, лоцирана у средишњем делу котлине, и 52 околна насеља са својом инфраструктуром и највећим ресурсима у плодном земљишту. У оквиру реинтеграције граничних области Србије, Бугарске и Македоније, у плану је формирање еврорегије Ниш–Софија–Скопље, у чијем северном делу би се налазила Лужничка котлина.

Иако је претежно уоквирена високим брдско-планиниским ободом, Лужничка котлина је у повољној комуникативној вези са суседним котлинама белопаланачком, пиротском и лесковачком котлином, са којима је повезана магистралним путем Лесковац–Власотинце–Бабушница–Пирот и регионални путевима од Бабушнице ка Белој Паланци, Гаџином Хану и српско-бугарској граници (преко Звонца).

Лужничке планине

Лужничке планине су веначне планине на југозападниом ободу Лужничке котлине. који се у дужини од 12 km простиру од клисуре Лужнице до Големог камена, и тектонски представљају природни наставак сложене и велике антиклинале Суве планине. Како на овом простору нису откривене подинске стене, а од мезозојских седимената недостају читаве кречњачке серије јуре и креде, геолози су Лужничке планине издвојили као самосталну геолошку јединицу.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.