Лудошко језеро

Лудашко језеро друго је највеће језеро Северне Бачке у Србији.

Специјални резерват природе Лудошко језеро
IUCN категорија IV (станиште)
Specijalni rezervat prirode Ludaško jezero
Специјални резерват природе Лудашко језеро
Мјесто Србија
Најближи градСуботица
Координате46°05′58″N 19°49′27″E / 46.09944° СГШ; 19.82417° ИГДКоординате: 46°05′58″N 19°49′27″E / 46.09944° СГШ; 19.82417° ИГД
Површина633 ha
Основано1955. године
Управљачко тијелоЈавно предузеће „Палић-Лудаш“ Суботица

Географски положај

Лудошко језеро се налази на крајњем северу Војводине у Бачкој. Између 46°04′00″ и 46°06′50″ северне географске ширине и 19°48′50″ и 19°50′40″ источне географске дужине, на надморској висини од 98m. Има површину од 387ha и дужину од 4km. Налази се у општини Суботица, 12 km источно од града у атарима села Хајдуково и Шупљак. Дуж северозападне стране пролази међународни Аутопут Е-75 а на северној страни пут Суботица - Сегедин. Ови путеви су део источноеврпског туристичког правца и представљају контакт између Србије и Црна Горе са Мађарском, што значи да Лудошко језеро има повљан географски положај. Положај Лудошког језера у односу на транзитне туристичке правце је веома повољан као и у дносу на матична места туриста. У радијусу од 100 km налазе се погодна места за излетички туризам: Суботица, Нови Сад, Кикинда, Сомбор, Зрењанин и други. На повољан туристичко–географски положај утиче и близина реке Тисе, језера Палић и Суботичке шуме.

Постанак језера

Лудошко језеро настало је у еолском удубљењу источно од Палића и јужно од насеља Хајдуково. Језерско окно формирало се веома давно тако што га је издубио ветар а даље отицање воде зауставиле су пешчане дине. [1]

Рељеф

Лудошко језеро се пружа правцем север - југ у међудинарсој удолини и припада еолском типу језера. Геолошки састав околине Лудошког језера је сложен. Дубински састав стена је тек откривен захваљујући бушотинама за проналажење нафте. Код Хоргоша откривене су шкриљиве метаморфне стене и то на дубини од 2.150 м - 2.350 м а црвени пермски пешћари код Палића на дубини од 1.100 м. Геоморфолошки гледано, Лудошко језеро се налази у пространој депресији на контакту лесних и пешчаних формација. Северно од језера лежи пешчарска област која је део Суботичко-хоргошке пешчаре, а јужно и источно простре се Бачка лесна зараван која је 5-6 m виша од Лудошког језера и благо заталасана. Трећа целина је на западу представљена прелазом лесно - пешчарске зоне. Према истоку депресија је отворена широком и плитком удолином преко које отиче речица Киреш. Западно од Лудошке депресије постоје издужене депресије које су спојене са Палићком депресијом. У овим депресијама налазила су се два језера: Слано и Крваво.

Крваво језеро је претворено у рекреативно Омладинско језеро и изгубило је аутентичност, а Сланом језеру прети потпуно нестајање услед исушивања и претварања у депоније отпадних вода, односно депонију шута. Источну обалу одликују лесне косе и одсеци и карактеристична је сачуванија вегетација. Лудошко језеро је у северном делу лепезасто раширено и у природном стању је мочварног карактера. Раније се северноисточни, плитки део повремено исушивао и имао више ритско обележје. Дно језера чини бела, непропусна глина преко које се у већем делу наталожио муљ.

Клима

Клима овог подручја је умерено - континентална, семихумидног до семиаридног карактера. Средња годишња температура износи 10,7 °C. Разлика између средње јануарске и средње јулске температуре ваздуха је 22,9 °C и ова разлика указује на већи степен континенталности климе. Екстремно високе температуре достижу и до 40 °C, а апсолутно најниже темературе спуштају се и до -26 °C. Мразни период траје 160 дана, са првим мразевима у сезони крајем октобра и последњим почетком априла. Температурне разлике утичу и на температуру воде у језеру. У току зимских месеци вода језера може да се замрзне у периоду од три месеца, а вода у току лета се загреје и до 30 °C. Високе летње температуре воде у језеро утичу и на хидролошке особености језера. Најчешћи ветар је северозападни затим следе североисточни, југоисточни (кошава), југозападни и северни. Највећу средну брзину достиже западни ветар и она износи 2,7 m/s. Просечна годишња висина падавина износи 525mm. Из године у годину ова вредност се мења, тако да понекад достиже износ од 700mm а у другим и испод 400mm. Најповољнији период за боравак људи на овом језеру је од половине маја до половине октобра.

Хидрографија

Северна Бачка има мало површинских вода због неповољних геолошких и климатских услова за њихово формирање. Поред Лудошког језера, овде се налазе још: Палићко језеро, Крваво језеро, Слано језеро и једини преостали водоток Киреш. Новијим истраживањима утврђено је да се у језеру, услед упуштања отпадних вода града Суботицепреко одушног канала Палић - Лудаш, наталожио дебео слој муља. Дебљина муља је највећа у севером делу језера (и до 1m), док се према југу постепено смањује. Због специфичних хидролошких услова северни и јужни део језера имају различиту вегетацију. Северни део је у процесу забаривања обрастао бујном вегетацијом, док су на крајњем јужном делу преовладале отворене водене површине. Ове разлике су постепено нестале услед загађивања воде. У мочварном делу језера се налази мање острво изграђено од леса, обрасло травом и погодно за станиште разних птица. Због тих особина део Лудошког језера је проглашен строгим резерватом природе.

Земљиште

У широј околини Лудошког језера јавља се неколико врста земљишта, што је последица, пре свега, постојања више врста геолошких подлога: песка (северно од језера) и леса (источно, јужно и западно). Најраспрострањенији је чернозем. Јавља се још и смоница (смеђе земљиште).

Биљни и животињски свет

Негдашњу лепоту обалског растиња чува ушће Киреша, где шашеви обрубљују језеро, у пролеће блиставо жута перуника, а лети шарене врбичице и конопљуше. Овде цвета заштићени велики каћунак, док је највећа вредност приобалних слатина ненаметљиви зелени морски трозубац, уписан у Црвену књигу флоре Србије.

Влажне поплављене ливаде и само језеро на пролеће су место размножавања бројних водоземаца, као што су: мали и велики мрмољак, барска жаба, обична чешљарка, зелене жабе и заштићена барска корњача. Најпознатија риба Лудашког језера била је златни караш, кога је данас скоро потпуно потиснуо са истока донесен блиски рођак сребрни караш, најпопуларнији плен међу спортским риболовцима. Овде живи око 20 врста риба од којих и заштићени чиков.

Најпознатији представници птичјег света Лудошог језера су птице мочварце, због чијег присуства је ово подручје уписано на листу мочварних подручја од међународног значаја. Међу њима издвајају се: риђа и жута чапља, букавац, барски петлован, мали барски петлић, водомар, модровољка, бела и брката сеница и шеварски цврчић који се гнезди у тршћацима језера. Најпознатији сисари су зец, срна, дивља свиња и видра.

Културно - историјске вредности

Археолошка истраживања показују да је на обали Лудашког језера било најстарије насеље у овом крају која потичу из периода палеолита, неолита, бакарног доба, средњег века и ренесансног раздобља. Архаичне сеоске куће Лудаша, најстаријег салашарског насеља околине језера, припадају најјужнијој варијанти мађарског равничарског типа куће.

Специјални резерват природе

Лудашко језеро је први пут заштићено законом 1955. године (део језера), а од 1994. године Уредбом Владе Републике Србије проглашено Специјалним резерватом природе (Службени гласник РС 56/94).[2] Новом Уредбом о заштити Специјалног резервата природе Лудашко језеро („Службени гласник РС“, бр 30/06) је проширена површина која сада износи 846,33 ha.Специјални резерват природе „Лудашко језеро“ обухвата језеро и обалу уз насеља Лудаш (Шупљак), Хајдуково и Носа. Резерват обухвата поред језера и 2.002 ha заштитне зоне. Старалац заштићеног добра је јавно предузеће „Палић-Лудаш“.Барска орхидеја је наведена у Црвеној књизи флоре Србије. Околина језера је насељена још од каменог доба, археолошка налазишта постоје у близини Носе. Католичка црква и Парохија на Лудашком шору су такође вредни културни споменици.Језеро је уведено на списак Рамсарских подручја 1977. године и има међународни значај, стога припада I категорији заштите. Специјални резерват је уз саму границу и наслања се на Национални парк Кишкуншаг из Кечкемета у Мађарској. Планирано је да резерват буде део заједничког прекограничног заштићеног природног добра у сливу речице Киреш.

Special Nature Reserve Ludas lake (panoramic view)
Панорама Лудаша

Види још

Референце

  1. ^ „Ludoško jezero, Srbija”. palic.org/. Приступљено 18. 5. 2016.
  2. ^ „Javno preduzeće "Palić-Ludaš" Palić: SRP Ludaško jezero”. SRP Palic. Приступљено 25. 7. 2015.

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
  • Програм управљања специјалног резервата природе „Лудошко језеро“ за период 2009-2013
  • Станковић, М. Стеван (2005). Језера Србије. Београд: Звод за уџбенике
Бачка

Бачка је географски регион, административно подељен између Србије и Мађарске. Српски део Бачке је лоциран у Аутономној Покрајини Војводини, док је мађарски део Бачке укључен у мађарску жупанију Бач-Кишкун. Јужну и западну границу Бачке чини река Дунав, а источна граница је река Тиса.

На територији Војводине, Бачка је административно подељена на округе: Јужнобачки, Севернобачки и Западнобачки, док један мањи део регије припада Севернобанатском округу. Јужнобачки округ се мањим делом простире и у Срему.

Град Суботица

Ово је чланак о општинској административној јединици, опис актуелног града се налази у чланку Суботица.Град Суботица (општинска јединица – по новом закону) се налази у широкој равници на крајњем северу Војводине, у близини границе Србије и Мађарске. Територија административне области града заједно са општинама Бачка Топола и Мали Иђош чини подручје Севернобачког управног округа. Средиште града као и округа је градско насеље Суботица.

У административној области града налазе се и следећа насељена места: Бачки Виногради, Биково, Ђурђин, Стари и Нови Жедник, Келебија, Љутово, Мала Босна, Доњи Таванкут, Горњи Таванкут, Шупљак, Чантавир, Вишњевац, Бачко Душаново, Габрић, Бајмок, Мишићево, Палић, Хајдуково, Носа.

Еолско језеро

Еолско језеро, такође и дефлационо је тип ерозионог језера карактеристичан за пустињске и полупустињске пределе. Настаје издувавањем леса и песка радом ветра и формирањем благих улегнућа — депресија, које допиру до горње површине издани. Изданска вода том приликом испуњава басен и формира се језеро. У Африци, се називају „шотови“, веома су бројни и великим површина широм Сахаре. Најпознатији су Шот Џерид и Шот ел Ходна. У Азији око Каспијског језера називају се „такири“. Нека еолска језера се захваљујући померању дина и улегнућа „селе“ са једног места на друго и у средњој Азији их зову „баир“.

Рамсарска конвенција

Рамсарска конвенција је конвенција о мочварама међународне важности као хабитатима водених птица. Потписана је 2. фебруара 1971. године у иранском граду Рамсару. Представља споразум националних влада који упоставља међународну сарадњу при заштити мочвара, њихових функција и биолошке разноврсности. Дан усвајања конвенције проглашен је Међународним даном заштите мочвара. Рамсарска конвенција данас укључује 163 држава, заштићено је 2062 мочвара и мочварних подручја чија укупна површина прекрива 197.258.541 хектара.

Списак језера у Србији

У Србији је највеће Ђердапско језеро вештачко акумулационо језеро на Дунаву, а за њим следе Власинско и Перућачко језеро. Туристички су посебно занимљива: Лудашко, Палићко, Сребрно и Белоцркванска језера.Следи списак језера и других стајаћих вода у Србији.

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

Туризам у Војводини

Аутономна Покрајина Војводина је аутономна покрајина у Србији, која се налази на северном делу државе, у Панонској низији Централне Европе. Нови Сад је највећи град и административни центар Војводине, и други по величини град у Србији. Војводина има преко 1,93 милиона становника (отприлике 21,56 % становништва Србије). Војводина има мултиетнички и мултикултурални идентитет, са већим бројем механизама за промоцију мањинских права; постоји више од 26 етничких група у овој покрајини, која има шест званичних језика.Већи део Војводине је равница, али има неколико планинских области, као што су Фрушка Гора, Вршачке планине, Тителски брег и Загајичка брда, као и песковитих подручја, као што су Делиблатска пешчара (са надимком „Европска Сахара") и Суботичка пешчара.

Такође има пуно водених површина у Војводини, укључујући реке, језера, баре и вештачке канале који се користе за пољопривредну производњу и водени саобраћај (најпознатији од њих је Канал Дунав-Тиса-Дунав). Главне реке у овом пределу су Дунав, Сава, Тиса, Бегеј, Тамиш, Караш, Босут итд, док су главна језера и баре Палићко језеро, Лудошко језеро, Лединачко језеро, Русанда и Обедска бара.

Специјални
резервати природе
Општи
резервати природе
Специјални
  • природни резервати
Научно-истраживачки
резервати
Резервати за
одржавање
генетског фонда
Строги
природни резервати

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.