Лубница

Лубница је градско насеље у граду Зајечару у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 1052 становника (према попису из 1991. било је 1452 становника).

Лубница
Административни подаци
Држава Србија
Управни округЗајечарски
ГрадЗајечар
Становништво
 — 2011.1052
Географске карактеристике
Координате43°51′31″ СГШ; 22°11′34″ ИГД / 43.8585° СГШ; 22.192666° ИГДКоординате: 43°51′31″ СГШ; 22°11′34″ ИГД / 43.8585° СГШ; 22.192666° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина225 м
Лубница на мапи Србије
Лубница
Лубница
Лубница на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број19208
Позивни број019
Регистарска ознакаZA

Демографија

У насељу Лубница живи 867 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,1 година (44,0 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 370 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,84.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 2.020
1953. 1.944
1961. 2.176
1971. 2.004
1981. 1.664
1991. 1.452 1.365
2002. 1.052 1.145
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
586 55,70 %
Власи
  
374 35,55 %
Југословени
  
11 1,04 %
Бугари
  
9 0,85 %
Хрвати
  
8 0,76 %
Муслимани
  
6 0,57 %
Роми
  
5 0,47 %
Црногорци
  
4 0,38 %
Македонци
  
3 0,28 %
Румуни
  
1 0,09 %
Мађари
  
1 0,09 %
непознато
  
5 0,47 %

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Јужни Кучај

Јужни Кучај је планински масив у источној Србији. На северу се граничи са реком Ресавом и планином Бељаницом, са истока Злотском реком и Црним врхом, са југа реком Честобродицом и са запада долином реке Велике Мораве.

Грљан

Грљан је насељено место града Зајечара у Зајечарском округу. Према попису из 2002. било је 2839 становника (према попису из 1991. било је 3412 становника).

Насеље има цркву посвећену св. Тројици, која је подигнута 1899. године.

Сваке године, већ 19 година, у насељу се одржава традиционална културна манифестација „Сабор инструменталних солиста на народним изворним инструментима“ републичког карактера.

Енергетика у Србији

Енергетика у Србији почела је да се развија током и пред сам крај XIX века. Прва електрична централа у земљи подигнута је 1891. године у Београду, осам и пет година после истих у Паризу и Берлину. Убрзо затим, централе су добили и Ваљево, Стара Пазова, Кикинда, Вршац и Суботица. У Војводини, због специфичних историјских прилика елекртификација је спроведена у потпуности на самом крају XIX и почетком ХХ века. Са друге стране, електрична енергија на Космету уводи се тек 1925. године у Призрену. Затим следе Приштина, Пећ, Косовска Митровица и др.

Зајечарска окружна лига у фудбалу

Зајечарска окружна лига је једна од 31 Окружних лига у фудбалу. Окружне лиге су пети ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Виши степен такмичења је Зона Исток, a нижи Општинска лига Сокобања и Међупштинска лига Зајечар-Бољевац. Лига је основана 2010. године, а у у првој сезони је бројала 12 клубова. Кроз године се тај број увећавао и смањивао. Лига тренутно броји 18 клубова.

Лубница (Конче)

Лубница (мкд. Лубница) је насеље у Северној Македонији, у југоисточном делу државе. Лубница је у саставу општине Конче.

Општина Конче

Општина Конче је једна од 10 општина Југоисточног региона у Северној Македонији. Седиште општине је истоимено село Конче.

Самозапаљивост угља

Cамозапаљивост угља представља значајан проблем са аспекта сигурности, екологије и одлагања и узимања у процесу депоновања угља. При појави ендогених пожара на депонијама угља се јављају значајни економски губици услед горења угља .

Списак насељених места у Србији

Ово је списак свих насељених места на територији Републике Србије са стањем 1. јануара 2009. године. У чланку се налазе и насеља која су формирана новим Законом о територијалној организацији Републике Србије донетим 27. децембра 2007. године, стара имена насеља, као и места која су изгубила статус самосталних насељених места. Како по важећој статистици у Србији постоје градска и остала насеља, градска насеља су од осталих насеља издвојена тако што су подебљана (болдирана). Све промене у насељеним местима се односе на период после 1945. године. Стари називи насеља на подручју Војводине нису вођена изворно јер нису била у духу званичног језика државе, па је француски назив за Charleville фонетски довео до званичног назива Шарневил (део Банатског Великог Села), иста ситуација је и са насељима чији су изворни облици на мађарском, румунском, словачком језику. Списак насеља је дат по ISO 3166-2:RS стандарду који се дефинише по административним јединицама (RS00-Град Београд, RS01-Севернобачки управни округ...).

Списак поштанских бројева у Србији

Следи Списак поштанских бројева у Србији, у коме су дати поштански бројеви по насељима у којима се налазе поште по стању како их води ЈП ПТТ саобраћаја „Србија”. Ово је комплетан списак активних поштанских бројева за територију Републике Србије. За територију Косова и Метохије дати су само активни поштански бројеви који су организационо у саставу Пошта Србије. Пошта 38000 Приштина и остале са почетним бројевима 38 које нису наведене у табели не функционишу и добиле су нове поштанске бројеве у складу са законима самопроглашене Републике Косово. Због разних техничких ограничења, употреба поштанског броја у Србији, се смењује употребом ПАК-а или поштанског адресног кода (шестоцифрена ознака) који адресу третира до нивоа села, групе села или улице, и СУПЕР ПАК-а који има још 6 цифара и који третира адресу до нивоа броја стана. У табели су за насеља која имају већи број поштанских бројева наведени само основни (Београд 11000, Крагујевац 34000, Нови Сад 21001...). Имена у табели представљају званично име поште, а не имена насеља у којима се налазе поште (пошта Бела Земља 31311 место Качер, Златица 23255 место Лазарево...).

Србија

Србија, званично Република Србија, суверена је држава која се налази на раскрсници путева средње и југоисточне Европе у јужном делу Панонске низије и центру Балканског полуострва. Већим делом захвата Балканско полуострво, а мањим Панонску низију. Србија се на северу граничи са Мађарском, на североистоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Северном Македонијом, на југозападу са Албанијом и Црном Гором, а на западу са Хрватском и Босном и Херцеговином (ентитетом Република Српска). Србија без Косова и Метохије броји око 7 милиона становника, док са Косметом броји око 8,8 милиона становника. Главни град је Београд, који спада међу најстарије и највеће градове у југоисточној Европи. Са 1.659.440 становника у широј околини, по попису из 2011. године, он је административно и економско средиште државе. Званични језик је српски, а званична валута је српски динар.

После словенских миграција на Балкану (6. век), Срби су у раном средњем веку основали неколико држава. Српско краљевство добило је признање од стране Рима и Византијског царства 1217. године, достигавши свој врхунац 1346. године као релативно кратковечно Српско царство.

До средине 16. века, читава модерна Србија била је у склопу Османског царства, све док га није прекинула Хабзбуршка монархија, која је почела да се шири према Централној Србији од краја 17. века, а одржавала је упориште у модерној Војводини. Почетком 19. века, Српска револуција успоставила је националну државу као прву уставну монархију у региону, која је касније проширила своју територију.Србија је, након катастрофалних губитака у Првом светском рату и уједињења са бившом Хабсбуршком круницом Војводине (и другим територијама), постала суоснивач и саставни део заједничке државе са већином Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, (касније преименованој у Краљевину Југославију), затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србији и Црној Гори. Године 2006, после одржаног референдума у Републици Црној Гори, народи су се мирно разишли и Државна заједница је престала да постоји, а Република Србија је, на основу Уставне повеље, наставила државно-правни континуитет са Србијом и Црном Гором.

У саставу Републике Србије су и две аутономне покрајине: Војводина и Косово и Метохија. Од НАТО бомбардовања СРЈ, покрајина Косово и Метохија се налази под протекторатом Уједињених нација. Институције привремене самоуправе на Косову и Метохији, на којем Албанци чине етничку већину, 17. фебруара 2008. године једнострано и противправно (противно уставу Републике Србије од 2006. године и Резолуцији Савета Безбедности ОУН 1244, али и међународном праву) прогласиле су независност, коју Република Србија, многе друге државе и Организација Уједињених нација не признају.

Република Србија је члан Уједињених нација, Савета Европе, Организације за европску безбедност и сарадњу, Партнерства за мир, Организације за црноморску економску сарадњу, Централноевропског уговора о слободној трговини, а приступа Светској трговинској организацији. Од 2014. године земља преговара о приступању у Европској унији са перспективом придруживања Европској унији до 2025. године и једина је земља у садашњем програму проширења која је од Слободне Куће названа „слободном”.Србија се од 2007. године формално придржава политике војне неутралности. Економија је са вишим средњим приходом, са доминантним услужним сектором, праћеним индустријским сектором и пољопривредом. Земља је високо рангирана на индексу хуманог развоја (67), индексу друштвеног напретка (47), као и индексу глобалног мира (54).

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.