Лозница (Ваљево)

Лозница је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 516 становника.

Овде се налази ОШ „Стеван Филиповић” ИО Ваљевска Лозница.

Лозница
Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 7
Ваљевска Лозница, панорама
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 516
Географске карактеристике
Координате44°19′14″ СГШ; 20°03′08″ ИГД / 44.3205° СГШ; 20.052333° ИГДКоординате: 44°19′14″ СГШ; 20°03′08″ ИГД / 44.3205° СГШ; 20.052333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина191 м
Лозница на мапи Србије
Лозница
Лозница
Лозница на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

Лозница је по харачким тефтерима из 1818. године имала 66 домова са 74 породице и 170 харачких личности. По попису од 1866. године било је 74 дома са 699 становника, док je по попису од 1874. године било 74 дома са 498 становника. Попис од 1884. године бележи 85 домова са 549 становника, док jе по попису од 1890. године уписано 86 домова са 628 становника. По попису од 1895. године било је 83 дома са 585 становника, a по попису од 1900. године je било 90 домова са 661 становником. Треба напоменути да се у харачким тефтерима из 1818. године Лозница помиње заједно са својим засеоком Веселиновац, који је данас засебно село.

Годишњи прираштај становништва Лознице у овом периоду се не може израчунати, пошто је све до краја 1874. године као заселак овог села било и село Веселиновац, које се од 1872. године рачуна као самостално село.

Сада у насељу Лозница живи 549 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 44,5 година (42,9 код мушкараца и 46,2 код жена). У насељу има 224 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,95.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.194
1953. 1.203
1961. 1.082
1971. 897
1981. 826
1991. 737 713
2002. 660 665
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
642 97,27 %
непознато
  
12 1,81 %

Галерија

Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 1

Ваљевска Лозница - Панорама

Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 10

Ваљевска Лозница - Панорама

Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 11

Ваљевска Лозница - Панорама

Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 2

Ваљевска Лозница - Панорама

Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 3

Ваљевска Лозница - Панорама

Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 4

Ваљевска Лозница - Панорама

Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 8

Ваљевска Лозница - Панорама

Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - škola

Ваљевска Лозница - Школа

Selo Valjevska Loznica - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 9

Ваљевска Лозница - Панорама

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Битка за Крупањ 1941.

Битка за Крупањ је била устаничка борба партизана и четника за ослобођење Крупња од Немаца током устанка у Србији 1941. године.

Битка за Крупањ, отпочела је 2. септембра 1941. године, трајала је два дана и две ноћи. Немачки бомбардери помагали су одбрану гарнизона у Крупњу, али ни то није помогло фашистичким освајачима.

После тродневних борби Крупањ су 4. септембра 1941. ослободили делови Ваљевског партизанског одреда и четнички одреди попа Влада Зечевића и поручника Ратка Мартиновића, који су касније приступили НОП-у.Заробљених Немаца било је око 40, а заплењен је и већи ратни материјал.

Вера Благојевић

Вера Благојевић (Београд, 16. мај 1920 — Кленак код Руме, 18. март 1942) била је студент медицине, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Одрасла је у Шапцу, где је завршила основну школу и гимназију. Пошто је њен отац још у младости био близак са комуниста, Вера се следећи његов пример још као учесница гимназије определила за револуционарни омладински покрет. Након доласка на студије медицине у Београд, постала је 1938. године члан Савеза комунистичке омладине (СКОЈ). Током студија је активно учествовала у револуционарном студенстком покрету, као и у Омладинској секцији Женског покрета. У чланство Комунистичке партије (КПЈ) примљена је фебруара 1940. године.

Политички је деловала међу омладином и женама Шапца, па је у јесен 1940. године постала члан Окружни комитет КПЈ за Подриње и секретар Окружног комитета СКОЈ-а за Подриње. Након окупације Југославије, 1941. године вратила се у Шабац, где је радила на организовању омладине и припремама оружаног устанка. Након формирања Мачванског партизанског одреда, јула 1941. године, радила је политички са женама Подриња.

Поред политичког рада, учествовала је и у борбама. Након почетка Прве непријатељске офанзиве, септембра 1941. године одред је морао да се повуче, а Вера је била упућена на политички рад у Јадар. У Лозници су је заробили јадарски четници, али је уз помоћ партизана успела да буде спашена из четничког затвора и врати се у одред.

Услед напорних маршева на путу ка Мачви, крајем децембра 1941. године, тешко се разболела због чега је била пребачена у село Текериш. Овде су је почетком марта 1942. године открили и заробили легализовани четници војводе Даке Тешмановића и потом предали Гестапоу у Шабац. Као „опасна комунисткиња” у истрази је била подвргнута мучењима, али како ништа није одала, осуђена је на смрт. Стрељана је 18. марта 1942. године заједно са шездесетак талаца на месту Шицара, у близини села Кленак.

За народног хероја проглашена је 6. јула 1953. године.

Влашић (брдо)

Влашић је брдо у западној Србији, између река Велике Цернице, Јадра и Тамнаве, са врховима од 424 до 462 метра. Подножјем и преко њега воде друмови Лозница—Ваљево, Шабац—Љубовија и Шабац—Осечина. Већим делом је обрасло листопадном шумом.

Доња Бадања

Доња Бадања је насељено место града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 384 становника.

Државни пут 27

Пут 27 је државни пут првог реда у средишњем делу Србије, који повезује простор Средишње Србије правцем запад-исток. Пут у целости на подручју Средишње Србије, у оквиру области Подриња, Колубаре и Шумадије.

Постојећи пут је магистрални пут са две саобраћајне траке. По важећем просторном плану републике Србије није предвиђено унапређење датог пута у ауто-пут.

По старој систематизацији овај пут се звао „Државни пут I реда М4“.

Живан Марковић Жића

Живан Марковић Жића (Крупањ, 1919 — Љубовија, март 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Колубарска битка

Колубарска битка или Сувоборска битка је најзначајнија битка између војске Краљевине Србије и Аустроугарске у Првом светском рату. Вођена је у новембру и децембру 1914. године на фронту од преко 200 km. Окончана је успешном противофанзивом коју су извеле снаге Прве армије под командом генерала Живојина Мишића, против бројније и боље опремљене аустроугарске војске, у тренутку када је цео свет очекивао вести о капитулацији Краљевине Србије. Битка је у својим фазама била рововског типа. После победе српске војске у Колубарској бици на српском фронту до почетка јесени 1915. завладало је затишје. По окончању битке долази до спорадичне епидемије тифуса која ће добити велике размере почетком 1915.

Корнелије Станковић

Корнелије Станковић (Будим, 23. август 1831 — Будим, 16. април 1865) је био први српски школовани композитор, мелограф, диригент, пијаниста и музички писац.

Лозница (вишезначна одредница)

Лозница може да се односи на:

Лозница, град и седиште града Лозница (бивше општине)

Лозница (Ваљево), насељено место града Ваљева, Колубарски округ, Република Србија

Лозница (Чачак), насеље града Чачка, Колубарски округ, Република Србија

Лозница (Братунац), насеље у општини Братунац, Република Српска, БиХ

Лозница (Вишеград), насеље у општини Вишеград, Република Српска, БиХ

Лозница (Бијело Поље), насеље у општини Бијело Поље, Република Црна Гора

Лозница (Бугарска), град и седиште истоимене општине, Република Бугарска

Општина Лозница (Бугарска), Република Бугарска

Лозничко Поље, насеље града Лознице, Република Србија

Општина Љубовија

Општина Љубовија је општина у западној Србији, која обухвата крај Азбуковицу и има површину од 356 km2. Према попису из 2011. општина Љубовија има 14.469 становника, а 1961. године имала је 25.000 житеља. Знатан део одселио се у Мачву, али и у Срем, подручје Ваљева, Новог Сада, Београда и других градова. Највеће место је Љубовија које је њено средиште, са око 5.000 становника, а постоји још 26 углавном мањих села од којих су највећа Црнча и Врхпоље.

Прва непријатељска офанзива

Прва непријатељска офанзива (немачки назив Операција „Ужице“) је назив за операције које су немачке окупационе снаге у сарадњи са квислиншким усташко-домобранским и четничким одредима покренуле против партизанских одреда и Врховног штаба НОПОЈ, организованих на слободној територији тзв. Ужичке републике. Офанзива је покренута средином септембра и трајала је до почетка децембра 1941. године.

Радивоје Керовић

Радивоје Керовић (Тобут, 1913 — Мајевица, 20. јануар 1946) је био четнички војвода током Другог свјетског рата.

Сајам шљива у Осечини

Сајам шљива у Осечини је привредна, туристичка и такмичарска манифестација на којој се окупљају излагачи из земље и иностранства и презентују новине у пољопривреди. Осечина се налази у Колубарском округу, на путу Лозница-Ваљево. Због повољног географског положаја представља идеално место за одржавање сајма овог типа. Шљиварством се у овој општини бави преко 2.700 домаћинстава, претежно регистрована пољопривредна газдинстава. Многи се све више посвећују сушењу и другим облицима прераде, стално се увећавају прерадни капацитети и сушаре, којих данас има преко 160. Подстакнути тим успесима, сајам се одржава већ 10 година уназад.

Списак знаменитих места у Србији

Следи списак знаменитих места у Србији.

Списак просторно културно-историјских целина у Србији

Следи списак просторно културно-историјских целина у Србији.

Списак споменика културе у Мачванском округу

Следи списак знаменитих места у Мачванском округу.

Текериш

Текериш је насељено место града Лознице у Мачванском округу. Према попису из 2011. било је 286 становника.

Овде се налази Спомен-костурница на Церу и Црква Светог пророка Илије у Текеришу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.