Ловро Радоњић

Ловро Радоњић (Корчула, 26. новембар 1925.) је био ватерполиста и пливач делфин стилом. Био је троструки учесник олимпијских игара као југословенски репрезентативац.

Радоњић је био део Ватерполо репрезентације Југославије која је освојила сребрну медаљу на олипијслом турниру 1952. у Хелсинкију. Одиграо је свих девет мечева турнира.

Четири године касније на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну поново је освојио сребрну медаљу, где је играо на шест мечева.

На Олимпијским играма 1960. у Риму такмичио се у пливању. Учествовао је у трци на 200 метара делфин, али је елиминисан у првој трци.

Био је члан ВК Морнар из Сплита.

Ловро Радоњић
Личне информације
Датум рођења 26. новембар 1925.(93 год.)
Место рођења Корчула
Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца
Држављанство  Хрватска
Југославија Југославија

Спољашње везе

Југославија на Летњим олимпијским играма 1952.

Спортистима Југославије је ово били седмо учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1952. у Хелсинкију била заступљена са 96 учесника који су учествовали у 11 спортских дисциплина.

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још три медаље, једну златну и две сребрне. Освојена је прва медаља у веслању и ватерполу и потврђена је сребрна медаља са претходних игара у фудбалу.

Југославија на Летњим олимпијским играма 1956.

Спортистима Југославије је ово били осмо учешће на Летњим олимпијским играма. Југославија је на Олимпијским играма 1956. у Мелбурну била заступљена са 35 учесника који су учествовали у 8 спортова.

Спортисти из Југославије су на овим играма освојили још три медаље, све три сребрне. Освојена је медаља у атлетици и по други пут у ватерполу и потврђена је сребрна медаља са двају претходих олимпијских игара у фудбалу.

Југославија на Медитеранским играма 1959.

Југославија је учествовала на 3. Медитеранским играма 1959. одржаним од 11. до 23. октобра у Бејруту у Либану. Југославији је ово било друго учешће јер на 2. Медитеранским играма у Барселони 1955. није учествовала.

Учесници Игара и даље су искључиво били мушкарци. Учествовало је 12. репрезентација у 15 спортских грана.

Југославију је представљало 42 спортиста, који су се такмичили само у 6 спортова:атлетици, ватерполо, кошарка, пливање, стрељаштво и рвање.

Мадаље су освајали представници 10 земаља. Репрезентативци Југославије заузели су 5. место са 28 освојених медаља од који је било 11 златних, 9 сребрних и 8 бронзаних.

Југославија на олимпијским играма

Југославија је први пут на Летњим олимпијским играма учествовала 1920. године под заставом и именом Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца. На својим првим Олимпијским играма Југославија је имала укупно седамнаест представника . који су се такмичили у једином спорту у којем је узела учешће, фудбалу. На свом првом учешћу Југославија није освојила ниједну медаљу. Фудбалери су на олимпијском фудбалском турниру заузели четрнаесто место са два пораза из две утакмице.

Пре овог првог учешћа, спортисти из Хрватске, Словеније и са територије Војводине су учествовали на олимпијадама такмичећи се за Аустрију или Мађарску јер су пре Првог светског рата

ове територије припадале Аустроугарској, а међу овим спортистима били су и освајачи олимпијских медаља Момчило Тапавица, Милан Нералић и Рудолф Цветко. Краљевина Србија је као самостална држава имала своја два представника још на Олимпијади 1912. године.

Југославија је била представљана од стране спортиста под четири различита имена држава:

Краљевина Југославија (званично Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца до 1929) од 1920–1936

Федеративна Народна Република Југославија од 1948. до 1963.

Социјалистичка Федеративна Република Југославија од 1963. до 1992. ЗОИ

Савезна Република Југославија, формирана од заједнице две државе Србије и Црне Горе у периоду од 1996–2002Две од Југославије отцепљене државе, Хрватска и Словенија, су своја такмичења на олимпијадама као независни тимови почели од ЗОИ 1992.. На Летњим олимпијским играма 1992. у Барселони су као независни такмичари учествовали спортисти из СР Југославије и Македоније зато што су Уједињене нације увеле међународне санкције Југославији, а Олимпијски комитет Македоније још није био оформљен. Од ЛОИ 2008. свих шест бивших република Југославије се независно такмиче на Олимпијским играма.

Југославија је била домаћин Зимских олимпијских игара 1984. у Сарајеву, а Београд је био кандидат за домаћина Летњих олимпијских игара 1992.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1952.

Једанаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1952. у Хелсинкију, Финска. За олимпијски турнир се пријавила укупно 21 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по трећи пут је постала репрезентација Мађарске, друга је била репрезентација Југославије а на треће место се пласирала репрезентација Италије. Треће учешће репрезентације Југославије на олимпијским турниру је донело и медаљу, и то сребрну.

Ватерполо за мушкарце на Летњим олимпијским играма 1956.

Дванаести ватерполо турнир на олимпијским играма је одржан 1956. у Мелбурну, Аустралија. За олимпијски турнир се пријавила укупно 10 репрезентација. Победник турнира и олимпијски шампион по четврти пут је постала репрезентација Мађарске, друга је била по други пут репрезентација Југославије а на треће место се пласирала репрезентација Совјетског Савеза, коме је то била прва олимпијска медаља у ватерполу.

Радоњић

Радоњић је врло распрострањено српско презиме. Постоји у Пожеги, Ивањици, Ужицу, Сврљигу, Београду, Црвенки, Руми, Панчеву, Мачкатици, Турици, Грабу, Гучи, Подгорици, Кучима, Цетињу, Његушима, Морачи (Јасенова), Даниловграду, Мијокусовићима, Никшићу, Мокром код Никшића (од њих су Калабићи), Котору, Бањалуци, Суботици, Новом Саду, Сенти, Смедереву, Црвенки, Приједору, Дубровнику, Загорју, Чешкој и Немачкој, Угњима, Молу, Одеси, Буенос Ајресу, Боки, Баицама (од њих су Бориловићи).

Списак олимпијаца Југославије (1920-1992 ЗОИ)

Следећи списак представља списак југословенских олимпијаца по спортовима који су се такмичили на Олимпијским играма у периоду од 1920. до Зимских олимпијских игара 1992. За списак олимпијаца СР Југославије погледај: Списак српских олимпијаца и Списак црногорских олимпијаца.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.