Липа

Липа (Tilia L.) је род који обухвата око 30 врста листопадног дрвећа у северној умереној зони[1]. Назив рода од античког назива за (T. tomentosa) од грчког τιλος = влакно, јер су у употреби ликина влакна; по другом тумачењу назив потиче од грчког измењеног назива за брест πτελεα. Од српских назива наводи се за род само назив липа, док за аутохтоне врсте липа постоји више назива[2]. У нашим крајевима расту бела или сребрна липа (Tilia tomentosa), крупнолисна липа (Tilia platyphyllos) и ситнолисна липа (Tilia cordata).

Липа
Tilia argentea, Gradac
Сребрнолисна липа у манастиру Градац.
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Malvales
Породица:
Род:
Tilia

врсте

Tilia americana
Tilia amurensis
Tilia begoniifolia
Tilia caroliniana
Tilia chinensis
Tilia chingiana
Tilia cordata
Tilia mongolica
Tilia dasystyla
Tilia henryana
Tilia heterophylla
Tilia insularis
Tilia intonsa
Tilia japonica
Tilia kiusiana
Tilia mandshurica
Tilia maximowicziana
Tilia mexicana
Tilia miqueliana
Tilia mongolica
Tilia nobilis
Tilia occidentalis
Tilia oliveri
Tilia paucicostata
Tilia platyphyllos
Tilia rubra
Tilia sibirica
Tilia tomentosa
Tilia tuan

  • хибриди и култивари

Tilia × euchlora (T. dasystyla × T. platyphyllos)
Tilia × europaea (T. cordata × T. platyphyllos)
Tilia × petiolaris (T. tomentosa × T. ?)
Tilia 'Flavescens' (T. americana × T. cordata)
Tilia 'Moltkei'
Tilia 'Orbicularis'
Tilia 'Spectabilis'

Опис биљке

Липе досежу висину од 25 до 30 m, а старост од неколико стотина година. Листови двореди са дугом петељком, већином срцасто и по ободу тестерасто. Цветови липе су мали, хермафродитни, актиноморфни, петочлани зеленкастожуте боје, пријатног мириса у штитовима са заједничким приперком цвасти до пола сраслим са дршком. Ентомофилне, медоносне и анемохорне врсте. Цветање у јуну траје 2 до 3 недеље, а некад се деси да прође и за 5 до 6 дана. Плод је орашица настала срастањем пет карпела (на плоду пет уздужних шавова - места срастања). Перикарп чврст длакав, го или брадавичаст зависно од врсте[1]

Историјско значење

Стари Словени су живели у липовим шумама. У литератури се спомиње липа као свето словенско дрво па се може закључити да су Словени пре прелаза на хришћанство поштовали божанство шуме, дакле и душама били повезани с липом. Према предању вршили су обреде и подносили жртве липи као божанству. Обичај обожавања липе задржао се и код Словена који су напустили стару домовину па утичу огранке липе у кров своје куће или стана, да је тиме очувају од громова и пожара. Уобичајено је било и веровање да липа чува човека од зла и урока. У липовим шумама Словени су сакупљали мед и восак.

Употреба

Липов цвет се користи за справљање чаја, а дрво се може користити за прављење играчака, јер је лагано. Није подесно за употребу у грађевинарству и индустрији намештаја јер му је чврстоћа мала.

Галерија

Tilia argentea, bark, Studenica
Кора сребрнолисне липе.
Lisc lipy
Лист.
T. platy3
Цвасти сребрнолисне липе.
Tilia flowerdiagram
Цветни дијаграм.
Plody Lipa
Недозрели плод крупнолисне липе.
Tilia sidling1
Клијавац липе са карактеристичним режњевитим котиледонима.

Спољашње везе

Референце

  1. 1,0 1,1 Јовановић, Б. (1985): Дендрологија. IV измењено издање. Универзитет у Београду. Београд
  2. ^ Симоновић, Д. (1959): Ботанички речник, имена биљака. Српска академија наука - посебна издања, књига CCCXVIII
Дуба (Чешка Липа)

Дуба (чеш. Dubá) град је у Чешкој Републици. Град се налази у управној јединици Либеречки крај, у оквиру којег припада округу Чешка Липа.

Захратки (Чешка Липа)

Захрадки (чеш. Zahrádky) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Чешка Липа, у Либеречком крају, Чешка Република.

Ла Липа (Зарагоза)

Ла Липа (шп. La Lipa) насеље је у Мексику у савезној држави Коавила у општини Зарагоза. Насеље се налази на надморској висини од 460 м.

Либеречки крај

Либеречки крај (чеш. Liberecký kraj) је један од 13 чешких крајева, највиших подручних самоуправних јединица у Чешкој Републици. Управно седиште краја је град Либерец, а други већи градови на подручју овог краја су Јаблонец на Ниси и Чешка Липа.

Површина краја је 3.163 км², а по процени са почетка 2009. године. Либеречки крај има 427.563 становника.

Липа (Бихаћ)

Липа је насељено мјесто у општини Бихаћ, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Липа (Злин)

Липа (чеш. Lípa) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Злин, у Злинском крају, Чешка Република.

Липа (Пећ)

Липа (алб. Lipë) је насељено место у општини Пећ, на Косову и Метохији. Према попису становништва из 2011. насеље више нема становника.

Липа (Томиславград)

Липа је насељено мјесто у општини Томиславград, Федерација Босне и Херцеговине, БиХ.

Липа (Хавличкув Брод)

Липа (чеш. Lípa) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Хавличкув Брод, у крају Височина, Чешка Република.

Липа (Цетиње)

Липа је насеље у пријестоници Цетиње у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 23 становника (према попису из 1991. било је 33 становника).

Липа на Орлици

Липа на Орлици (чеш. Lípa nad Orlicí) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Рихнов на Књежној, у Краловехрадечком крају, Чешка Република.

Окроухла (Чешка Липа)

Окроухла (чеш. Okrouhlá) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Чешка Липа, у Либеречком крају, Чешка Република.

Округ Чешка Липа

Округ Чешка Липа (чеш. Okres Česká Lípa) је округ у Либеречком крају, у Чешкој Републици. Административно средиште округа је град Чешка Липа.

Окрузи Чешке

Округ (чеш. okres, множ. чеш. okresy) је административна јединица у Чешкој Републици. Окрузи представљају други степен поделе након крајева, којих има 76 и град Праг као посебна управна јединица.

Неколико округа чини један крај, а један округ се састоји од више градова, варошица и насељених места, која имају административни статус сеоске општине (чеш. obec). Окрузи носе називе по градовима који су административни центри тих округа. Три округа се састоје само од једног града, они су градски окрузи или такозвани законски (статутарни) градови. То су Брно, Острава и Плзењ, који стичу статус округа 1971. године.Данашњи крајеви и окрузи су дефинисани законом из 1960. године. Закон је више пута допуњаван, последњи пут 2007. године. 1996. године основан је округ Јесењик, који је раније био у саставу округа Шумперк. Чешки окрузи су:

Средњочешки крај: округ Бенешов, округ Бероун, округ Кладно, округ Колин, округ Кутна Хора, округ Мјелњик, округ Млада Болеслав, округ Нимбурк, округ Праг-запад, округ Праг-исток, округ Прибрам, округ Раковњик.

Јужночешки крај: округ Јиндрихув Храдец, округ Писек, округ Прахатице, округ Стракоњице, округ Табор, округ Чешке Будјејовице, округ Чешки Крумлов.

Плзењски крај: округ Домажлице, округ Клатови, округ Плзењ-град, округ Плзењ-југ, округ Плзењ-север, округ Рокицани, округ Тахов.

Карловарски крај: округ Карлове Вари, округ Соколов, округ Хеб.

Устечки крај: округ Дјечин, округ Литомјержице, округ Лоуни, округ Мост, округ Теплице, округ Усти на Лаби, округ Хомутов.

Либеречки крај: округ Јаблонец на Ниси, округ Либерец, округ Семили, округ Чешка Липа.

Краловехрадечки крај: округ Јичин, округ Наход, округ Рихнов на Књежној, округ Трутнов, округ Храдец Кралове.

Пардубички крај: округ Пардубице, округ Свитави, округ Усти на Орлици, округ Хрудим.

Крај Височина: округ Ждјар на Сазави, округ Јихлава, округ Пелхримов, округ Требич, округ Хавличкув Брод.

Јужноморавски крај: округ Бланско, округ Брецлав, округ Брно-град, округ Брно-околина, округ Вишков, округ Знојмо, округ Ходоњин.

Оломоуцки крај: округ Јесењик, округ Оломоуц, округ Преров, округ Простјејов, округ Шумперк.

Моравско-Шлески крај: округ Брунтал, округ Карвина, округ Нови Јичин, округ Опава, округ Острава-град, округ Фридек-Мистек.

Злински крај: округ Всетин, округ Злин, округ Кромјержиж, округ Ухерско Храдиште.

Параћин

Параћин је градско насеље у општини Параћин, у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 25.104 становника. У граду је некада пре Другог светског рата радила текстилна фабрика Влада Теокаревић, а данас су најпознатији индустријски комбинати Српска фабрика стакла и индустрија кондиторских производа Параћинка.

Овде се налазе Библиотека Др Вићентије Ракић, Железничка станица Параћин, Запис Миленковића липа (Параћин), Запис Адакалска липа (Параћин).

Списак записа у Србији

Следи допуњиви списак записа на територији Републике Србије.

Табела записа у Србији организована по окрузима.

Хрватска куна

Куна (ИСО 4217: HRK, нумерички код: 191) је национална валута Републике Хрватске од 30. маја 1994. године, када је заменила дотадашњи хрватски динар. 1 куна састоји се од 100 липа.Инфлација у 2010. је износила 1,8%.

Церак Виногради

Церак Виногради је насеље Београда у општини Чукарица у Београду, Србија. Насеље је пројектовано крајем 1970-их година, и врхунски је пример касне модерне. Аутори насеља су архитекте — брачни пар Миленија Марушић и Дарко Марушић и Недељко Боровница, добили су Октобарску награду града Београда за пројекат изградње Церак Винограда, 1985. године. Током градње насеља, откривено је археолошко налазиште из доба неолита, Винчанске културе, које се тренутно не експлоатише.

Насеље Церак Виногради је први савремени стамбени комплекс у Београду који је у процедури (2016.) за проглашење за културно добро. За културно добро као просторно културно-историјска целина проглашено је 18. јануара 2019. године.

Чешка Липа

Чешка Липа (чеш. Česká Lípa, нем. Böhmisch Leipa) град је у Чешкој Републици. Чешка Липа је трећи по величини град управне јединице Либеречки крај, у оквиру којег је седиште засебног округа Чешка Липа.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.