Ливада

Ливада (грч. λιβάδι) тип је екосистема на коме доминира травна вегетација. Најчешће биљке ливада су траве (породица Poaceae), махунарке (Fabaceae), оштрице (Cyperaceae) и главочике (Asteraceae). Ливадска вегетација је мезофилна, чини природан прелаз између ксерофитних (сушних, степских) травних заједница и хигрофитних (влажних ливада и мочвара). По правилу, ливаде су азонални тип вегетације, јер се могу развити у различитим вегетацијским зонама. Изузетак су субалпијске и алпијске ливаде, које се као зонална вегетација развијају изнад горње шумске границе.

Bellis perennis(01)
ливада у цвету

Врсте ливада према пореклу

Polana Stoły a1
алпијске ливаде на Татрама

Према пореклу, ливаде могу бити примарне (природне) и секударне (вештачке). Примарне ливаде се развијају у областима где се дрвенаста вегетација не може одржати услед неповољних климатских или других еколоких фактора. Изнад горње шумске границе клима је преоштра за развиће жбунасте и шумске вегетације, па се развија зона субалпијских и алпијских (планинских) ливада. У зонама тундре, степе или пустиња ливаде се развијају близу река, у речним долинама, где је влажност земљишта одговарајућа. Плавне ливаде се такође развијају у речним долинама (најчешће долинама низијских река, близу ушћа и делти) и један део сезоне су подложне плављењу. Примарне ливаде постоје и на заслањеним земљиштима, попут полупустиња и морских обала.

Секундарне ливаде су настале дејством човека, најчешће у зони шумске вегетације, где су се развиле након крчења шума. Човек одржава ливадске екосистеме редовном косидбом, чиме се спречава раст дрвенастих биљака и обнова шумског екосистема. Један део биљака на овим ливадама чини аутохтона зељаста вегетација, а већи део човек сеје (попут луцерке и детелине). Секундарне ливаде су привременог карактера – када престане њихова експлоатација, зонална вегетација се обнавља.

Врсте ливада према положају и саставу вегетације

Luesse Wiese2
долинска ливада

Како се ливадски екосистеми могу јавити у великом распону климатских и педолошких фактора, њихова вегетација је веома разноврсна, са великим бројем заступљених вегетацијских асоцијација. Као три најосновнија типа (секундарних) ливада могу се издвојити долинске, брдске и мочварне ливаде.

Долинске ливаде су већином секундарног порекла, налазе се у близини река, на влажном и плодном алувијалном земљишту. Вегетација долинских ливада је бујна, изграђена од високих мезофитних зељастих биљака. Примарна продукција у екосистемима долинских ливада је веома висока и стога се косидба врши и неколико пута током године. Најчешће биљке долинских ливада у Европи су ливадарке (Poa pratensis, Poa trivialis), јежевица (Dactylis glomerata), пиревина (Agropyrum repens), детелине (Trifolium repens, Trifolium pratense), звездан (Lotus corniculatus), ливадска жалфија (Salvia pratensis).

Брдске ливаде настају на рачун искрчених шума на падинама брда и планина, где нема плављења река. Вегетација ових ливада веома је блиска степској. Честе врсте биљака на брдким ливадама су класача (Bromus erectus), средња боквица (Plantago media), брдске детелине (Trifolium montanum, Trifolium alpestre), чистац (Stachys recta) и дубачац (Teucrium montanum).

Мочварне ливаде настају после крчења шума на земљиштима са високим нивоом подземних вода или земљиштима која су изложена дуготрајним поплавама. Вегетацију мочварних ливада углавном изграђују траве, махунарке, оштрице и сите. Често заступљене врсте биљака су барска ливадарка (Poa palustris), бела росуља (Agrostis alba), високи бус (Deschampsia caespitosa), оштрице (Carex vulpina, Carex gracilis) и љутићи (Ranunculus flammula, Ranunculus repens).

Значај ливада

Schwaden 6010
покошена ливада

Значај примарних ливада највише лежи у њиховом биодиверзитету, а служе и за исхрану животиња из суседних, мање продуктивних екосистема. Поједине вегетацијске асоцијације ливада су у режиму заштите (нпр. ЕУ програмом Natura 2000).

Секундарне ливаде су у првом реду економски значајне за човека, пошто сено са ливада представља примарни извор хране у сточарству.

Људска интервенција

Вештачки или културно формиране ливаде настају и непрестано захтевају људску интервенцију ради опстанка и раста. На многим местима, природне, нетакнуте популације слободно-лутајућих великих животиња које пасу су изумрле или имају веома ограничене величине популације због људских активности. Тиме се умањује или уклања њихов природни утицај на екологију околине и то доводи до тога да се ливаде стварају или одржавају само људском интервенцијом.[1] Постојеће ливаде потенцијално могу постепено да орону, ако се не одржавају у складу са пољопривредном праксом. Исто тако поновно увођење животиња које користе ливаде за испашу може да утиче на поновни развој ливада као природних станишта.[2][3] Човечанство је миленијумима утицало на екологију и пејзаж у многим деловима света, тако да понекад може да буде тешко да се разазна шта је природно, а шта пољопривредна култура.[4] Ливаде су један од примера.

Са умањеном заступљеношћу екстензивног типа пољопривреде попут испаше у појединим деловима света, ливаде су постале угрожени хабитат. Неки научни пројекти стога експериментишу са поновним увођењем животиња које природно користе ливаде за испашу.[1] Овим су обухваћени јелени, вапити, козе, дивљи коњи, итд. у зависности од локације. Један егзотичнији пример са ширим опсегом, је европски Таурос програм.

Неке еколошке организације препоручују да се конвертују травњаци у ливаде обустављањем или смањивањем кошења. Они тврде да ливаде могу боље очувати биодиверзитет, воду, и смањити употребу ђубрива.[5] На пример, године 2018. еколошке организације уз подршку Одељења за животну средину и исхрану Енглеске, услед забринутости због опадања броја пчела широм света, издале су 2018. сет препорука за очување пчела. Њихове препоруке обухватају: 1) узгајање цвећа, жбуња и дрвећа, 2) пуштање врта да подивља, 3) ређе кошење траве, 4) недирање гнезда и места хибернације инсеката, и 5) пажљиво разматрање пестицида.[6]

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 Natural grazing Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 20, 2017) (на језику: енглески) Foundation for Restoring European Ecosystems
  2. ^ Middleton, Beth A.; Holsten, Bettina; Van Diggelen, Rudy (2006). „Biodiversity management of fens and fen meadows by grazing, cutting and burning”. Applied Vegetation Science. 9 (2): 307—316. doi:10.1111/j.1654-109X.2006.tb00680.x.
  3. ^ „Natural Grazing – Practices in the Rewilding of Cattle and Horses”. Rewilding Europe. 2015. Приступљено 16. 12. 2015.
  4. ^ TRInet Report on the state of the natural and semi-natural grasslands in the Central and Eastern European (CEE) countries.
  5. ^ MCLENDON, RUSSELL. „Why flowering meadows are better than lawns”. Mother Nature Network. 2018 NARRATIVE CONTENT GROUP. Приступљено 9. 7. 2018.
  6. ^ „Bees' Needs Week 2018”. Bumblebee Conservation Trust. Bumblebee Conservation Trust. Приступљено 9. 7. 2018.

Литература

  • Јанковић М. 1973. Ливадска вегетација. У: Енциклопедијски лексикон Мозаик знања – Биологија. Интерпрес: Београд. стр. 360–361
  • Јанковић М. 1973. Брдске ливаде. У: Енциклопедијски лексикон Мозаик знања – Биологија. Интерпрес: Београд. стр. 82
  • Јанковић М. 1973. Долинске ливаде. У: Енциклопедијски лексикон Мозаик знања – Биологија. Интерпрес: Београд. стр. 132
  • Јанковић М. 1973. Мочварне ливаде. У: Енциклопедијски лексикон Мозаик знања – Биологија. Интерпрес: Београд. стр. 401
  • Мастило Н. 2005. Речник савремене српске географске терминологије. Географски факултет: Београд.

Спољашње везе

Poaceae

Poaceae, или породица правих трава, јесте велика група монокотиледоних биљака из реда Poales. Са око 8700 врста обједињених у близу 650 родова, породица трава (Poaceae) је једна од најобимнијих и најзначајнијих фамилија биљака.

Распрострањене су широм света (космополитске), од пустиња до мочварних предела, и све до највећих надморских висина где успева зељаста вегетација. Највећи број представника се среће у тропима. У умереној зони изграђују зељасту вегетацију ливада, степа и прерија.

Породица се дели на 5 потпородица: Bambusoideae, Orizoideae, Panicoideae, Pooideae и Chloridoideae и 60 трибуса.

Животне форме правих трава су разноврсне – могу бити од ситних једногодишњих до вишегодишњих биљака, од стаблимичних до бусенастих и жбунастих форми, те од зељастих до одрвенелих биљака. Породица Poaceae се често назива најважнијом биљном породицом за човека: велики број врста узгаја се ради исхране (житарице) и прихране домаћих биљоједа (крмно биље), а поједине су и важан грађевински материјал (трска, бамбуси).

Адриан (Сату Маре)

Адриан (рум. Adrian) је насеље је у Румунији у округу Сату Маре у општини Ливада. Oпштина се налази на надморској висини од 131 m.

Думбрава (Сату Маре)

Думбрава (рум. Dumbrava) је насеље је у Румунији у округу Сату Маре у општини Ливада. Oпштина се налази на надморској висини од 131 m.

Ливада (Арад)

Ливада (рум. Livada) је насеље је у Румунији у округу Арад у општини Ливада. Oпштина се налази на надморској висини од 111 m.

Ливада (Бузау)

Ливада (рум. Livada) је насеље је у Румунији у округу Бузау у општини Греабану. Oпштина се налази на надморској висини од 357 m.

Ливада (Вранча)

Ливада (рум. Livada) је насеље је у Румунији у округу Вранча у општини Мера. Oпштина се налази на надморској висини од 307 m.

Ливада (Иклод)

Ливада (рум. Livada) је насеље је у Румунији у округу Клуж у општини Иклод. Oпштина се налази на надморској висини од 264 m.

Ливада (Петрештиј Де Жос)

Ливада (рум. Livada) је насеље је у Румунији у округу Клуж у општини Петрештиј Де Жос. Oпштина се налази на надморској висини од 545 m.

Ливада (Сату Маре)

Ливада (рум. Livada) је насеље је у Румунији у округу Сату Маре у општини Ливада. Oпштина се налази на надморској висини од 132 m.

Ливада Бејушулуј (Бихор)

Ливада Бејушулуј (рум. Livada Beiușului) је насеље је у Румунији у округу Бихор у општини Драганешти. Oпштина се налази на надморској висини од 216 m.

Ливада Мика (Бузау)

Ливада Мика (рум. Livada Mică) је насеље је у Румунији у округу Бузау у општини Греабану. Oпштина се налази на надморској висини од 501 m.

Ливада Мика (Сату Маре)

Ливада Мика (рум. Livada Mică) је насеље је у Румунији у округу Сату Маре у општини Ливада. Oпштина се налази на надморској висини од 134 m.

Ливада де Бихор (Бихор)

Ливада де Бихор (рум. Livada de Bihor) је насеље је у Румунији у округу Бихор у општини Ножорид. Oпштина се налази на надморској висини од 125 m.

Ливада продукција

Ливада продукција је хрватска продукцијска кућа основана 2005. године, која се бави аудио и видео продукцијом. У власништву је Континентал филма.

Од 2006. године, Ливада ради хрватске синхронизације за све Дизнијеве филмове и ТВ серије, уз пар изузетака што се тиче ТВ серија. Неко време су радили синхронизације за 20th Century Fox, Universal и остале, мање познате студије, међутим, у задње време, поред Дизнија, углавном раде синхронизације само за Sony Pictures. Од 2011. године Ливада је задужена и за српске званичне синхронизације Дизни филмова. Раније су синхронизације снимане у студијима Моби и Вочаут, међутим од 2015. године, Ливада продукција има сопствени студио у Београду под називом Ливада Београд, којим руководи Срђан Чолић.

Општина Ливада (Арад)

Ливада (рум. Livada) општина је у Румунији у округу Арад.Oпштина се налази на надморској висини од 111 m.

Општина Ливада (Сату Маре)

Ливада (рум. Livada) општина је у Румунији у округу Сату Маре.Oпштина се налази на надморској висини од 132 m.

Трг Николе Пашића

Трг Николе Пашића је централни градски трг у Београду, Србија. Налази се на простору између Теразија, Булевара краља Александра и Дечанске улице, у општини Стари град и то је најмлађи трг у граду. Изграђен је 1953. када је на њему изграђен и водоскок.Назван је по једном бившем градоначелнику Београда, Николи Пашићу, који је пре Другог светског рата био и премијер Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Први назив овог трга је био Трг Маркса и Енгелса - по Карлу Марксу и Фридриху Енгелсу, главним комунистичким идеолозима. Овај назив трг је носио до 1997. године, када је одлуком Скупштине града Београда тргу одређен нов назив. Исте године преименоване су и улице које окружују трг - Булевар Револуције (данас Булевар краља Александра) и улица Моше Пијаде (данас Дечанска улица).

У првој половини 19. века, на простору овог трга је била пуста ливада, коју је пресецао Цариградски друм. После Првог светског рата, на овом простору су се углавном налазиле приземне и једноспратне куће - зграда Окружног суда, кафана "Топола", као и Палата пензионог фонда. Формирање трга је почело после Другог светског рата, када су порушене старе зграде, премештена трамвајска окретница, постављен водоскок и уклоњена ограда испред дома Народне скупштине. По пројекту је планирано да се овај део града отвори као пешачка зона и да буде пријатнији за грађане.

Центром трга доминира једна од највећих фонтана у Србији, која се налази испред Историјског музеја Србије. Неки делови трга представљају пешачку зону, док су неки делови отворени за саобраћај. У одређеним терминима, делови пешачке зоне се претварају у мини сајмове или се на њима одржавају спортске манифестације.

На Тргу је 1998. године откривен споменик Николи Пашићу, рад вајара Зорана Ивановића. Споменик је од бронзе, висине 420 cm.Најважније птице гнездарице трга и околине су домаћи голуб, врабац покућар, сива врана, ветрушка и црна чиопа. У оближњем Пионирском парку се гнезде и голуб гривнаш и велика сеница, чија песма може да се чује са трга.

Фауна

Фауна (по имену римске богиње Фауне) је назив за целокупан животињски свет једног подручја или читаве Земље. Овако широко посматране, фауне се могу сврстати по различитим критеријумима:

систематски (нпр. фауна птица, фауна кишних глиста);

територијално

физичко географски: нпр. фауна Крита;

политичко-административно: фауна Србије;

временски (нпр. фауна Мезозоика);

станишно (нпр. фауна плавних ливада);

утилитарно (нпр. фауна штеточина, фауна ловне дивљачи).Фауна у ужем смислу означава историјски и коеволуционо узрокован састав животињских заједница одређене територије или акваторије. Фауна је такође и назив за издање у коме је публикован списак животињских врста одређеног подручја. Томо Скалица средином 19. века користи термине биљинство (флора) и живинство (фауна).

Ходиша (Сату Маре)

Ходиша (рум. Hodișa) је насеље је у Румунији у округу Сату Маре у општини Соконд. Oпштина се налази на надморској висини од 179 m.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.