Либерија

Либерија (енгл. Liberia), званично Република Либерија (енгл. Republic of Liberia), је држава у западној Африци на обали Атлантског океана.[4] Граничи на северозападу са Сијера Леонеом, на североистоку са Гвинејом и на истоку са Обалом Слоноваче. Две трећине границе са Обалом Слоноваче чини река Кавала. Заузима подручје од 111.369 km² и има око 4,9 милиона становника.[5] Енглески је званичан језик, а у овој земљи се говори преко 30 језика. Клима је тропска. Значајна количина кише падне током кишне сезоне која траје од маја до октобра.

Либерију је почетком 19. века основало Америчко друштво за колонизацију с циљем пресељења ослобођених црних робова из САД назад на афрички континент.[6] Године 1847, постала је независна, а током деветнаестог века у њу је пресељено око 13.000 бивших робова.[7] Досељеници су остали одвојени од већинског домаћег становништва, задржавши власт и привилегиран положај у земљи.[8] Њихова владавина окончана је 1980. државним ударом којим је започело раздобље нестабилности у политичком животу због сукоба већих етничких група за доминацију. Удар је предводио Самуел Дое. После краја хладног рата 1989. Либерија је потонула у грађански рат неколико побуњеничких група који је с прекидом од 1997. до 1999. трајао све до 2003.

Привреда се још увеко опоравља од штета нанете у грађанском рату, а посебно услед разарања основне инфраструктуре.[9] Главни извозни производи били су гума, дрво и жељезна руда. БДП за 2004. процењен је на 900 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Република Либерија
Republic of Liberia  (енглески)
Крилатица: Љубав према слободи довела нас је овде
(енгл. The love of liberty brought us here)
Химна: Сви хеј, Либерија, хеј!
(енгл. All Hail, Liberia, Hail!)
Положај Либерије
Главни градМонровија
Службени језикенглески[1]
Владавина
 — ПредседникЏорџ Веа
 — ПотпредседникЏејвел Тејлор
 — Председник Представничког домаБофал Чејмберс
 — Председник Уставног судаФренсис Коркпор Сениор
Историја
НезависностОд САД
26. јула 1847.
Географија
Површина
 — укупно111.369 km2(101)
 — вода (%)13,514
Становништво
 — 2013.[2][3]4.503.000(127)
 — густина40,43 ст./km2
Економија
ВалутаЛиберијски долар
 — стоти део валуте‍100 центи‍
Остале информације
Временска зонаUTC 0
Интернет домен.lr
Позивни број+231

Историја

Житна обала је била насељена аутохтоним народима Африке у 12. веку. Менде народ се проширио на запад из Судана, присиљавајући многе мање етничке групе да се преселе према југу ка Атланском океану. Деј, Баса, Кру, Гола, и Кси су били међу најранихим документованим народима у овој области.[10]

Прилив овох група је био потпомогнут слабљењем царства Мали у 1375. години и царства Сонгај у 1591. Кад су унутрашњи региони били погођени дезертификацијом, становништво се преселило у влажније обалске регионе. Ови нови становници су донели са собом вештине попут предења памука, ткања текстила, топљења гвожђа, култивације пиринча и сирка, и друштвене и политичке институције из царстава Мали и Сонгај.[10] Убрзо након тога народ Мане је покорио овај регион, Вај народ из бившег Мали царства је имигрирао у регион Гранд Кејп Маунт. Народ Кру се супродставио приливу Вај народа, формирајући савез са Манима да би зауставили даљи прилив Вај популације.[11]

Између 1461. године и касног 17. века, португалски, холандски и британски трговци су имали контакте и трговачке постаје у овом региону. Португалци су именовали ову област Коста де Пимета, али је она касније постала позната као Житна обала, услед изобиља малегатног жита. Европски трговци су трговали са локалним становништвом.

У Сједињеним Државама је постојао покрет за насељавање слободних црнаца и одбеглих робова који су се суочавали са расном дискриминацијом у виду политичке обесправљености и порицање грађанских, верских и друштвених привилегија.[12] Већина белаца, а касније и мали група црних националиста, сматрали су да ће црнци имати веће шансе за слободу у Африци, него у САД.[6] Либерију је почетком 19. века основало Америчко друштво за колонизацију са циљем пресељења ослобођених црних робова из САД назад на афрички континент.[13]

Године 1847, постала је независна, а током деветнаестог века у њу је пресељено око 13.000 бивших робова. Досељеници су остали одвојени од већинског домаћег становништва, задржавши власт и привилегован положај у земљи. Њихова владавина окончана је 1980. државним ударом којим је започело раздобље нестабилности у политичком животу због сукоба већих етничких група за доминацију. Након краја Хладног рата 1989. Либерија је потонула у грађански рат неколико побуњеничких група који је са прекидом од 1997. до 1999. трајао све до 2003.

Црнци повратници из САД, који су државу створили, по угледу на Устав САД од 1787. донели су свој Устав 1847. који је још увек на снази. Интересантно је напоменути да према овом уставу белци не могу бити држављани републике нити имати право гласа.

На изборима у октобру 2017, бивши фудбалер и добитник златне лопте 1995 — Џорџ Веа, изабран је за председника.[14]

Географија

Положај

Државе са којима се Либерија граничи су: Гвинеја, Сијера Леоне и Обала Слоноваче. Површина државе износи 111.369 km².

Геологија и рељеф

Topographic map of Liberia-en
Физичка мапа Либерије

Клима

Становништво

Религија

Процењује се да је 40% становништва Либерије хришћанске вероисповести или хришћанства у комбинацији са елементима традиционалних верских уверења. Око 40% становништва је искључиво традиционалног аутохтоног верског уверења. Исламске вероисповести је око 20% становништва.[15]

Привреда

Привреда се тек треба опоравити од штета које су јој нанесене у грађанском рату, посебно разарањем основне инфраструктуре. Главни извозни производи били су гума, дрво и железна руда. БДП за 2004. процењен је на 900 долара по становнику, мерено по ППП-у.

Референце

  1. ^ Lewis, M. Paul; Simons, Gary F.; Fennig, Charles D., ур. (2015). „Liberia”. Ethnologue (18th изд.). Dallas, Texas: SIL International.
  2. ^ „Liberia”. The World Bank country page for Liberia. The World Bank. 2015. Приступљено 4. 9. 2014.
  3. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. pp. 51–55. Приступљено 11 August 2013. [1]
  4. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  5. ^ „Liberia Population (2019) - Worldometers”. www.worldometers.info (на језику: енглески). Приступљено 29. 4. 2019.
  6. 6,0 6,1 "Background on conflict in Liberia" Archived 2007-02-14 at the Wayback Machine, Friends Committee on National Legislation, July 30, 2003
  7. ^ "July 26, 1847 Liberian independence proclaimed", This Day In History, History website.
  8. ^ U.S. State Department. „Liberia”.
  9. ^ „Praise for the woman who put Liberia back on its feet”. The Economist. 5. 10. 2017.
  10. 10,0 10,1 Dunn-Marcos, Robin; Kollehlon, Konia T.; Ngovo, Bernard; Russ, Emily (април 2005). Ranar, Donald A., ур. „Liberians: An Introduction to their History and Culture” (PDF). Culture Profile. Center for Applied Linguistics (19): 5—6. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 25. 6. 2008. Приступљено 23. 7. 2011.
  11. ^ Mongrue, Jesse N. M. Ed (2011). Liberia-America's Footprint in Africa: Making the Cultural, Social, and Political Connections. iUniverse. стр. 24. ISBN 978-1-4620-2164-2.
  12. ^ Brotz, Howard, ур. (1996). African American Social & Political Thought 1850–1920. New Brunswick: Transaction Publishers. стр. 38—39.
  13. ^ Maggie Montesinos Sale. The Slumbering Volcano: American Slave Ship Revolts and the Production of Rebellious Masculinity. Duke University Press.1997. ISBN 978-0-8223-1992-4. стр. 264.
  14. ^ „И ТО СЕ ДЕШАВА: Некадашњи фудбалер Милана председник државе”. novosti.rs. 12. 10. 2017. Приступљено 12. 10. 2017.
  15. ^ Liberia Архивирано на сајту Wayback Machine (јун 10, 2009) (на језику: енглески), U.S. State Department

Литература

  • Brotz, Howard, ур. (1996). African American Social & Political Thought 1850–1920. New Brunswick: Transaction Publishers. стр. 38—39.
  • Mongrue, Jesse N. M. Ed (2011). Liberia-America's Footprint in Africa: Making the Cultural, Social, and Political Connections. iUniverse. стр. 24. ISBN 978-1-4620-2164-2.
  • Cooper, Helene, House at Sugar Beach: In Search of a Lost African Childhood (Simon & Schuster. 2008. ISBN 978-0-7432-6624-6.)
  • Gilbert, Erik; Reynolds, Jonathan T (октобар 2003). Africa in World History, From Prehistory to the Present (Paperback изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-092907-5.
  • Greene, Barbara (5. 3. 1991). Too Late to Turn Back. Penguin. ISBN 978-0-14-009594-4.
  • Greene, Graham (1936). Journey Without Maps. Vintage. ISBN 978-0-09-928223-5.
  • Hetherington, Tim (2009). Long Story Bit By Bit: Liberia Retold. New York: Umbrage. ISBN 978-1-884167-73-7.
  • Huffman, Alan (2004). Mississippi in Africa: The Saga of the Slaves of Prospect Hill Plantation and Their Legacy in Liberia Today. Gotham Books. ISBN 978-1-59240-044-7.
  • Kraaij, Fred; van der (2015). Liberia : From the Love of Liberty to Paradise Lost. African Studies Centre, Leiden. ISBN 978-90-54481447.
  • Lang, Victoria, To Liberia: Destiny's Timing (Publish America. Baltimore: 2004. ISBN 978-1-4137-1829-4.). A fast-paced gripping novel of the journey of a young Black couple fleeing America to settle in the African motherland of Liberia.
  • Maksik, Alexander, A Marker to Measure Drift (John Murray Paperback 2014. 2013. ISBN 978-1-84854-807-7.). A beautifully written, powerful & moving novel about a young woman's experience of and escape from the Liberian civil war.
  • Merriam Webster's Geographical Dictionary: 3rd Edition (Paperback изд.). Merriam Webster Inc., Springfield. 1997. ISBN 978-0-87779-546-9.
  • Mwakikagile, Godfrey, Military Coups in West Africa Since The Sixties, Chapter Eight: Liberia: 'The Love of Liberty Brought Us Here,' pp. 85–110, Nova Science Publishers, Inc., Huntington, New York, 2001; Godfrey Mwakikagile, The Modern African State: Quest for Transformation, Chapter One: The Collapse of A Modern African State: Death and Rebirth of Liberia, pp. 1–18, Nova Science Publishers, Inc., 2001.
  • Pham, John-Peter (4. 4. 2001). Liberia: Portrait of a Failed State. Reed Press. ISBN 978-1-59429-012-1.
  • Sankawulo, Wilton, Great Tales of Liberia. Dr. Sankawulo is the compiler of these tales from Liberia and about Liberian culture. Editura Universitatii "Lucian Blaga", Sibiu, Romania. 2004. ISBN 9789736518386..
  • Sankawulo, Wilton, Sundown at Dawn: A Liberian Odyssey. Recommended by the Cultural Resource Center, Center for Applied Linguistics for its content concerning Liberian culture. ISBN 978-0-9763565-0-9.
  • Shaw, Elma, Redemption Road: The Quest for Peace and Justice in Liberia (a novel), with a Foreword by President Ellen Johnson Sirleaf . Cotton Tree Press.2008. ISBN 978-0-9800774-0-7.
  • Williams, Gabriel I. H. (6. 7. 2006). Liberia: The Heart of Darkness. Trafford Publishing. ISBN 978-1-55369-294-2.

Спољашње везе

.lr

.lr је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Либерију.

26. јул

26. јул (26.07.) је 207. дан године по грегоријанском календару (208. у преступној години). До краја године има још 158 дана.

Грб Либерије

Грб Либерије је званични хералдички симбол афричке државе Републике Либерије. Грб је усвојен 16. јула 1847. године, након оснивања државе.

Декларација Организације уједињених нација

Декларација Уједињених нација је документ из Другог светског рата потписан 1. јануара 1942. године. Потписале су га владе 26 земаља, од којих су неке биле владе у изгнанству.

Оригиналне потписнице су: Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Савез Совјетских Социјалистичких Република, Република Кина, Аустралија, Белгија, Канада, Костарика, Куба, Чехословачка, Доминиканска Република, Салвадор, Грчка, Гватемала, Хаити, Хондурас, Индија, Луксембург, Холандија, Нови Зеланд, Никарагва, Норвешка, Панама, Пољска, Јужна Африка, и Југославија.

Стране потписнице су се обавезале на подршку и спровођење Атлантске повеље, на искоришћавање свих својих ресурса у рату против сила Осовине и сложиле да појединачно не склапају мир са нацистичком Немачком, Италијом или Јапаном као што је Антанта склопила споразум са Централним силама у Првом светском рату према одредбама Пакта јединства.

Уједињене нације су постале синоним током рата који је означавао Савезнике и представљао је формално име под којим су се борили.

Друге земље су накнадно потписале декларацију. То су: Мексико, Филипини, и Етиопија током 1942, Ирак, Бразил, Боливија, Иран и Колумбија током 1943, Либерија и Француска током 1944. и Перу, Чиле, Парагвај, Венецуела, Уругвај, Турска, Египат, Саудијска Арабија, Либан, Сирија и Еквадор током 1945. године.

Елен Џонсон Серлиф

Елен Џонсон Серлиф (енгл. Ellen Johnson Sirleaf; Монровија, Либерија, 29. октобар 1938) је 24. по реду и тренутна председница Либерије. Пре тога је била министарка финансија за време председника Виљема Толберта, од 1979. до државног удара 1980. године, након чега је напустила Либерију и била на високим функцијама у разним финансијским институцијама. На председничким изборима 1997. била је на другом месту, али је победила на изборима 2005. Елен Серлиф је прва и тренутно једина жена на месту шефа државе у Африци.

Заједно са Лејмом Гбови и Тавакул Карман добитница је Нобелове награде за мир 2011. због, како је образложено, „ненасилне борбе за сигурност жена и женска права за пуно учешће у изградњи мира“.

Западна Африка

Западна Африка је најзападнија регија афричког континента. Геополитички се УН-ова дефиниција западне Африке подудара са најуобичајнијим препознавањем регије, а укључује следећих 17 земаља :

На УН-овом списку земаља регије такође се налази и Света Јелена, британску прекоморску територију у Јужном атлантском океану.

У ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Магреб. Магреб у (арапском језику значи „западно“), и односи се на регију у северозападној Африци у којој се налазе Мароко (заједно са Западном Сахаром), Алжир, Тунис и (понекад) Либија (види Северна Африка).

Западна Африка је подручје са великим распоном географије, биорегија и култура. Орентисана је западно од имагинарне осе север-југ углавном на подручју које се данас назива Афричком удубином. Атлантски океан формира западне и јужне границе регије. Северну границу чини пустиња Сахара, а најсевернији део регије уопштено се сматра Нигерски прегиб. Источна граница је мање прецизна, па је неки смештају на Бене Тру, а други на линију која иде од планине Камерун до језера Чад.

Модерне границе савремених западноафричких држава одражавају некадашње колонијалне границе које прелазе етничке и културне линије, па често деле појединачне етничке групе између двеју или више држава.

Назива се још и Гвинејском Африком, тај назив је добила због тога што излази на Гвинејски залив.

Застава Либерије

Застава Либерије састоји се од једанаест пруга црвене и беле боје. У горњем левом углу се налази бела звезда на плавој подлози. Узор приликом израде заставе је била застава САД.

Једанаест пруга симболизују једанаест потписника Либеријске повеље о независност. Црвена и бела боја су симбол храбрости и чистоте а бела звезда представља слободу коју су бивши робови стекли на афричком континенту који симболише плави квадрат.

Либерија пружа могућност регистровања бродова других држава да плове под њеном заставом како би избегли разне порезе. Претпоставља се да око 1600 бродова плови под либеријском заставом.

Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Либерија је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа. Репрезентацију Либерије представљао је 1 атлетичар који се такмичио у трци на 110 метара препоне, .

На овом првенству такмичар Либрије није освојио ниједну медаљу нити је остварио неки резултат.

Либерија на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Либерија је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа дванаести пут. Репрезентацију Либерије представљао је 1 атлетичар који се такмичио у трци на 100 метара, .

На овом првенству такмичар Либерије није освојио ниједну медаљу нити је остварио неки резултат.

Либерија на Светском првенству у атлетици у дворани 2016.

Либерија је учествовала на 16. Светском првенству у атлетици у дворани 2016. одржаном у Портланду од 17. до 20. марта девети пут. Репрезентацију Либерије представљала је 1 атлетичарка која се такмичила у трци на 60 метара, .

На овом првенству такмичарка Либерије није освојила ниједну медаљу нити је остварилѕ неки резултат.

Либерија на олимпијским играма

Либерија се први пут појавила на Олимпијским играма 1956. године и од тада је само три пута пропустила учешће на Летњим олимпијским играма: 1968.; 1976. и 1992. године.

На Зимске олимпијске игре Либерија никада није слала своје представнике. Представници Либерије закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Либерије (Liberia National Olympic Committee) је основан 1954. а признат од стране МОКа 1955. године.

Либеријски долар

Либеријски долар је званична валута у Либерији. Скраћеница тј. симбол за долар је L$ а међународни код LRD. Долар издаје Централна банка Либерије. У 2007. години инфлација је износила 11,2%. Један долар се састоји од 100 цента.

Уведен је 1847. године.

Постоје новчанице у износима 5, 10, 20, 50 и 100 долара и кованице у износима 5, 10, 25 и 50 центи и 1 долара.

Мали на олимпијским играма

Мали се први пут појавио на Олимпијским играма 1964. године и од тада Мали је пропустио учешће само на Летњим олимпијским играма одржаним 1976. године.

На Зимске олимпијске игре Мали никада није слао своје представнике. Представници Малија закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малија (Comité National Olympique et Sportif du Mali) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1963. године.

Пасош Либерије

Пасош Либерије је јавна путна исправа која се држављанину Либерије издаје за путовање и боравак у иностранству, као и за повратак у земљу.

За време боравка у иностранству, путна исправа служи њеном имаоцу за доказивање идентитета и као доказ о држављанству Либерије.

Пасош се издаје за неограничен број путовања.

Грађанима Либерије је потребна виза за улазак у Републику Србију и у многе државе света.

Северни Борнео на Летњим олимпијским играма 1956.

Северни Борнео је први и једини пут на олимпијадама самостално учествовао на Летњим олимпијским играма одржаним у Мелбурну, Аустралија 1956. године. Ово су биле једине олимпијске игре на које је овај бивши британски протекторат слао своје спортисте, већ 1963. Северни Борнео је постао део Малезије и у оквиру нове државе спортисти са бившег Северног Борнеа су одлазили на олимпијске игре.

Фифа 100

ФИФА 100 је листа коју је саставио бивши бразилски фудбалер Пеле. На ту листу су уврштени најбољи живи фудбалери. Листа је објављена 4. марта 2004. у Лондону, на церемонији прославе стогодишњице оснивања ФИФЕ. Број сто се у ствари односи на годишњицу а не на број играча којих је у ствари 125. На листи је првобитно и планирано да се нађе укупно 100 фудбалера, и то 50 активних и 50 бивших. Пелеу је било тешко да се одлучи за 50 бивших играча па је та бројка повећана на 75, те се на списку укупно нашло 125 играча. На списку су се нашле и две женске играчице.

Фудбалска репрезентација Либерије

Фудбалска репрезентација Либерије (енгл. Liberia national football team) национални је фудбалски тим који представља Либерију на међународној сцени. Делује под ингеренцијом Фудбалског савеза Либерије који је пуноправни члан КАФ од 1962, односно ФИФА од 1964. године.

Репрезентација је позната под надимнком Lone Stars (Усамљене звезде), националне боје су црвена, плава и бела, а своје домаће утакмице тим игра на Стадиону СКД у Монровији капацитета око 35.000 места. Најбољи пласман на ФИФа ранг листи репрезентација Либерије остварила је у јулу 2001. када је заузимала 66. место, док је најлошији пласман имала у периоду октобар-новембар 2010. када је заузимала 164. место.

Репрезентација Либерије се никада није квалификовала на Светско првенство, док су на континенталном Афричком купу нација учествовали укупно 2 пута и сваки пут такмичење завршили у групној фази.

Највише наступа за репрезентацију до сада је остварио везни играч Џо Нагбе са укупно 97 наступа за први тим, док је најбољи стрелац свих времена Џорџ Веа са 22 постигнута гола. Џорџ Веа је 1995. проглашен за најбољег играча света по избору ФИФА.

Химна Либерије

Живела, Либерија, живела! (енгл. All Hail, Liberia, Hail!) назив је за националну химну Либерије.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.