Лето

Лето (ијек. љето) најтоплије је годишње доба. Долази након пролећа, а пре јесени. На летњи солстициј (летња дугодневица), обданица је најдужа, а ноћ је најкраћа. Дужина обданице смањује се како време одмиче након солстиција. Датум почетка лета варира у зависности од климе, традиције и културе. Када је лето на северној хемисфери, онда је зима на јужној, и обрнуто. На северној полулопти, лето траје делом јуна, цео јул, август и делом септембра, а на јужној делом децембра, цео јануар, фебруар и делом марта.

Field Hamois Belgium Luc Viatour
Поље током лета у Белгији
Варљиво лето ’68

Варљиво лето ’68 је југословенски филм снимљен 1984. године у режији Горана Паскаљевића и сценарију Гордана Михића. Главне улоге тумаче Славко Штимац, Данило Бата Стојковић, Мија Алексић, Сања Вејновић, Ивана Михић, Мира Бањац и Неда Арнерић.

Пoред филма, постоји и истоимена телевизијска серија.

Вечити дерби

Вечити дерби, познат и као Београдски дерби, утакмица је између великих градских ривала, Црвене звезде и Партизана, два највећа и најпопуларнија спортска друштва у Србији. Ривалство је присутно у више различитих спортова, али најинтензивније утакмице су између фудбалске и кошаркашке секције спортских друштава.

Ове две екипе су далеко најпопуларније у земљи, са 48,2 % становништа који навијају за Црвену звезду и 30,5 % навијача Партизана према једном истраживању спроведеном 2008. Ова два клуба су такође најпопуларнија у Црној Гори и Републици Српској. Имају присталице у свим земљама бивше Југославије, као и у западним земљама, а ови навијачи су већином Срби који живе у тим земљама.

Звездине боје су црвена и бела, док су Партизанове црна и бела. Ове утакмице су увек биле жељно ишчекиване и врло спектакуларне, али због слабијег квалитета фудбала у последњим годинама, као и велике количине насиља и хулиганизма, драстично је смањена посећеност на овим утакмицама. Дерби игран 11. маја 2005. у полуфиналу купа Србије и Црне Горе је посетило 8.000 гледалаца, што је најмање у историји, а највећа посећеност је била око 100.000 гледалаца (90.142 продатих карата) на 59. вечитом дербију играном 7. новембра 1976. на стадиону Црвене звезде.

Временска зона

Временска зона је део површине Земље омеђен са два гранична меридијана. Постоје 24 часовне зоне зато што се Земља за 24 часа једанпут обрне око своје (замишљене) осе која спаја њен Северни и Јужни пол. Часовна зона је, у ствари, појас елиптичног облика, који се пружа од Северног до Јужног пола Земље. Свакој часовној зони припада по 15 степени географске дужине. Почетна (нулта) часовна зона налази се око почетног (нултог) меридијана. Назива се западноевропска часовна зона. Источно од ње је средњоевропска часовна зона, која се налази између 7°30` и 22°30` источне географска дужине (ИГД). Средишњи јој је меридијан 15°ИГД. Источно од ње је источноевропска часовна зона чији је средишњи меридијан 30°ИГД. Битно је ово: када се из дате часовне зоне пређе у суседну часовну зону, која се налази источно од ње, нужно је казаљку на сату померити један час напред (на пример, са 12ч на 13ч). И обрнуто, када се пређе у суседну часовну зону, која се налази западно од зоне у којој се налазимо, потребно је казаљку на сату померити један час уназад (на пример, са 12ч на 11ч).

Србија се скоро у целини налази у средњоевропској часовној зони. Врло мали део њене територије налази се у источноевропској часовној зони. Најисточнија гранична тачка Србије налази се код Сребрне Главе на Старој планини. ИГД те тачке је 23°00`43``. Међутим у целој Србији примењује се средњоевропско време. На крају треба додати да је Међународна конференција у Вашингтону 1884. године усвојила (прихватила) зонално време, односно поделу земље на 24 часовне зоне. Прихватила је и Гринички меридијан као почетни (нулти) меридијан. Аутор зоналног времена је Канађанин Сандфорд Флеминг, који је ту поделу осмислио и предложио 1878. годинме.

Голуб

Голуб (лат. Columba) је род птица из истоимене породице. Обухвата 33-35 врсте распрострањене у Азији, Африци и Европи.

Градска општина Сурчин

Општина Сурчин је седамнаеста градска општина Града Београда. Формирана је 2004. издвајањем из Општине Земун на површини од 28.485 хектара живи 43.819 становника.

Просторије градске општине Сурчин су измештене у просторије Дома културе након избора 2012. године.

Председник општине Сурчин је Стеван Шуша.

На територији општине се налази аеродром „Никола Тесла“ Београд.

Општина Сурчин се налази југозападно од Београда и обухвата површину од 288 km² . Састоји се од седам насеља (катастарсаких општина) у којима према попису из 2011. живи 42.012 становника. Општина Сурчин је најмлађа од укупно 17 општина Града Београда. Границе општине Сурчин према суседним општинама Града Београда (Нови Београд, Земун и Чукарица), као и према општинама Пећинци и Обреновац, чине спољашње границе катастарских општина Сурчин, Добановци, Петровчић, Прогар, Бољевци и Јаково. Пољопривредно земљиште обухвата територију од две трећине укупне површине општине (198,16 km2). На територији општине Сурчин, већинско становништво је српске националности док су значајније присутни Словаци, Роми и Хрвати.

Сурчинска општина има изузетно повољан саобраћајни положај, што свакако представља један од највећих развојних потенцијала општине у будућности. Налази се на јужном ободу Панонске низије уз реку Саву, као пловним путем који омогућава везу са реком Дунав као европским коридором 7. Друмски саобраћај је одређен друмским коридорима (ауто-путевима) граница Хрватске – Београд (Добановци), и ауто-пута Е-75 деоница Београд – Ниш. Најважнији објекат саобраћајне и социо-економске инфраструктуре на територији општине је свакако међународни аеродром „Никола Тесла“.

Општина располаже природним лепотама, а главни потенцијал општине чине река Сава, са својим природним лепотама којом је могућа пловидба на целом потезу (46 km), затим јавно заштићено природно добро Бојчинска шума као излетиште са бројним садржајима ( рекреативне стазе, јахање, летња позорница - на којој се одржава Бојчинско културно лето, као и манастир Фенек из XV века који припада групи фрушкогорских манастира. Ту су шуме ( Церова греда, Гибавац, Црни луг, Зидине, Добановачки забран), ловишта (Забран и Црни луг) као и рибњаци Бечменска бара и Живача. Поред наутичког села у Бољевцима налази се и Стајкова етно кућа, која хронолошки приказује два и по века суживота Срба и Словака на овим просторима. Градским саобраћајним превозом, линијама 601, 604, 605 и 610 може се доћи на излет у шуму Бојчин, спортски центар у Сурчину, пецати на Бечменској бари, купати се на Тарзан плажи у Прогару, а преспавати у Наутичком селу у Бољевцима.

Слава општине је 24. новембар дан Светог Стефана Дечанског чудотворца.

Драгољуб Николић

Капетан Драгољуб Николић био је српски четник у Старој Србији за време четничке акције почетком 20. века. Родио се у Београду, где је завршио основну школу, шест разреда гимназије и нижу школу војне академије. Са војводом Радетом Радивојевићем-Душаном повео је чету преко Косова у лето 1907. Чета је откривена од турске војске и локалних Албанаца код села Пасјана и осим тројице четника потпуно уништена.

Источни фронт (Други светски рат)

Источни фронт током Другог светског рата је назив за сукобе вођене у источној Европи, озлоглашене по непамћеној жестини, разарању и неизмерним губицима живота. Многи извори укључују Немачку инвазију на Пољску из 1939. у борбе вођене на Источном фронту, али је фокус овог чланка на много већим сукобима вођеним од јуна 1941. до маја 1945, у којима су две главне зараћене стране биле нацистичка Немачка и Совјетски Савез. Совјетски Савез је тријумфовао, и из сукоба изашао као војна и индустријска суперсила. Совјетски Савез је након рата остварио контролу над већим делом источне Европе, а Немачка је окупирана и подељена.На руском, овај сукоб се назива Великим отаџбинским ратом (Великая Отечественная война), име које алудира на Руско – наполеонски отаџбински рат на руском тлу 1812. године. Руско-фински рат се може сматрати северним крилом Источног фронта. Неки историчари овај сукоб називају Руско-немачким ратом, а други користе термин Совјетско-немачки рат или Немачко-совјетски рат.

Лесковачко лето

Лесковачко лето је престижна културна приредба настала са идејом да се осмисли програм за летње дане без значајних активности у Лесковцу. У једном периоду је била најдужа манифестација у Србији, у трајању од 21 дан са преко 5 часова програма дневно.

Лето (митологија)

Лето (грч. Λητώ) је у грчкој митологији Титанка, Кејова и Фебина кћер, Астеријина сестра и мајка олимпијских богова Аполона и Артемиде. Рођена је на острву Косу или у земљи Хиперборејаца.

Неда Арнерић

Неда Арнерић (Књажевац, 15. јул 1953) српска је филмска, телевизијска и позоришна глумица, дипломирана историчарка уметности и бивша политичарка.

Њен први филм, Сан из 1966, направио је од Неде прву дечју филмску звезду Југославије, док јој је годинама касније улога младе у култном Ко то тамо пева обезбедила статус секс—симбола. У каријери дугој пола века, Арнерићева је остварила упамћене улоге у филмовима Вишња на Ташмајдану, Ужичка република, Сутјеска, Валтер брани Сарајево, Варљиво лето ’68 и другима. Играла је и у многобројним италијанским филмовима. Након велике популарности шездесетих и седамдесетих година прошлога века, глумица је и деведесетих доживела велику славу — захваљујући блокбастеру Три карте за Холивуд и телевизијској серији Полицајац са Петловог брда.

Неда Аренерић је често на листи прослављених филмских звезда Југославије које никада нису награђене најпрестижнијим филмским наградама — Добричиним прстеном и Великом Жанком. Глумица је ипак добитница две Арене на Филмском фестивалу у Пули — златне за филм Халоа — празник курви и сребрне за улогу у драми Исправи се, Делфина.

Операција Дунавски вилењак

Операција Дунавски Вилењак је представљала неуспешан покушај пробоја око 200 патролних чамаца, санитетских бродова и баржи немачке црноморске флоте Дунавом од Црног мора до Београда у септембру 1944. године.

Када је у лето 1944. Црвена армија у Јаши-кишињевској офанзиви сломила немачки отпор у Бесарабији и Румунија прешла на страну анти-хитлеровске коалиције, ситуација за немачку црноморску флоту је постала очајна. Зато су покушали да изврше пробој, уз пратњу борбене групе Ре на јужној обали Дунава и 92. моторизоване гренадирске бригаде са румунске стране. У покушају повлачања, део немачке флоте под командом контраадмирала Паула Зиба, је ие имао велике губитке и стотине погинулих против Румуна код Чернаводе и Калафата. Када су стигли до Ђердапске клисуре, увидели су да је даљи пробој немогућ. Одлука да се флота потопи је донесена јер су Совјети стигли до Дунава. Потапање је вршено 7. септембра код Прахова и 14. и 16/17. септембра код Брзе Паланке.

Неколико бродова је извађено после рата и служили су у речној флотили ЈНА. Међутим, већина бродова са неексплодираним експлозивним средствима још увек лежи на дну Дунава и отежава пловидбу Дунавом у периоду ниског водостаја.

Преступна година

Преступна година је година која има 366 дана, за разлику од осталих година које имају 365 дана. Разлог томе је усклађивање календарске године са астрономском годином, да не би с временом Нова година пала у лето, а грожђе дозревало у децембру или јануару. Тако месец фебруар, који иначе има 28 дана, у преступној години има 29 дана.

Године које нису преступне се зову просте године.

Преступне године су све дељиве с 4, ако нису дељиве са 100, мада ипак јесу ако су дељиве са 400.

Дакле године 1800, 1900. и 2100. нису преступне, док 1600, 2000. и 2400. јесу (све ово се односи на грегоријански календар).

Списак југословенских играних филмова

Ово је списак југословенских играних филмова по годинама премијере.

Списак је подељен у три целине:

1. филмови који су настали у периоду од 1918. године, када је формирана Краљевина СХС, па до 1941. године, када је почео Други светски рат;

2. филмови који су настали у периоду од 1945. до 1992. године (у загради иза сваког филма назначено која је република продуцирала филм, а такође су наведени и подаци о копродукцијама);

3. филмови који су настали у периоду од 1992. године, када је формирана СР Југославија, па до 2003. године, када је Југославија престала да постоји.

Субполарна клима

Субполарна клима представља прелазни тип између умерене и поларне климе на северној и јужној полулопти. Одликује се веома оштрим, дугим и хладним зимама и падавинама до 300 милиметара годишње. Температура најтоплијег месеца није виша од 12°С. Лето је хладно, а замрзнуто тло се делимично откривљује што утиче на формирање мочварних предела. Над океанима се јављају јаки ветрови, облачност је висока, а падавине су обилне.

Умереноконтинентална клима

На просторима умереноконтиненталне климе количина падавина опада ка унутрашњости континента и ка северу. Умереноконтиненталну климу одликују оштре зиме и постојан снежни покривач. Зими су многи дани с мразом, пролеће је кратко, а лето топло и влажно. Доминира у унутрашњости континента.

ФК Земун

ФК Земун је српски фудбалски клуб из Земуна, Београд. Тренутно се такмичи у Првој лиги Србије.Клуб је испао из Суперлиге Србије након што је на крају сезоне завршио на 15.месту и тиме завршио 2 узастопне сезоне у највишем рангу српског фудбала.

Фокс телевизија

Фокс телевизија била је једна од пет телевизијских станица у Србији која је добила националну фреквенцију у пролеће 2006. године, а званично почела са радом 31. децембра 2006.

Дана 20. септембра 2010. Фокс телевизија трансформисана је у Прву телевизију, док се сама фирма и даље звала Фокс телевизија д. о. о. све до 2014. пошто се лиценца за емитовање до тада водила на исту.

Већински власник је до 2010. био Њуз корпорејшон са уделом од 49 %. Године 2010, телевизију преузима грчка Антена груп, док српски део од 51 % преузима београдска компанија Нова бродкастинг.

Хера

Хера (Ἥρα), веома поштована Зевсова супруга, била је заштитница брака и удатих жена. Својом верношћу давала је пример и боговима и људима. Хера се појављује у бројним митовима, а поред своје, подиже и много друге деце, кажњава неверство и сурово се свети љубавницама свога мужа.

Рођена из брака Хроноса и Рее живела је, са браћом и сестрама, у Кроносовој утроби (за детаље видети Хронос), све док их није ослободио Зевс. После победе над Хроносом, Зевс узима Херу за супругу, на шта је она невољно пристала. Зевс јој се раније често удварао а она га је одбијала, док се једном није прерушио у покислу кукавицу и дошао до ње. Хера се сажалила на јадно створење и пригрлила је, а Зевс се истог часа вратио у свој облик и силовао је, па је она из стида пристала да се уда за њега.

Хера се често приказује у свечаним одорама носећи на глави круну, односно polos (висока ваљкаста круна коју су носиле најзначајније богиње). У својој руци она понекад носи нар, симбол здраве крви, али и смрти. Нар је такође и састојак опијумских напитака који се праве од мака.

Као и све богиње Хера је била самовољна и хировита.

У римској митологији Херу можемо да повежемо са Јуноном.

Умерена клима
Тропска клима

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.