Лесото

Лесото (енгл. Lesotho, сот. Lesotho; понегде и Басуто), или званично Краљевина Лесото (енгл. Kingdom of Lesotho, сот. Muso oa Lesotho), је држава на југу афричког континента.[2] Лесото нема излаз на море и потпуно је окружена територијом Јужноафричке Републике. Лесото је такође и држава чланица Комонвелта.

Краљевина Лесото
Kingdom of Lesotho  (енглески)
Muso oa Lesotho  (сото)
Крилатица: Мир, киша, просперитет
(енгл. Peace, Rain, Prosperity)
(сот. Khotso, Pula, Nala)
Химна: Лесото, земљо наших очева
(енгл. Lesotho, land of our Fathers)
(сот. Lesotho, Fatse La Bontata Rona)
Положај Лесота
Главни градМасеру
29°18′S 27°28′E / 29.300° ЈГШ; 27.467° ИГДКоординате: 29°18′S 27°28′E / 29.300° ЈГШ; 27.467° ИГД
Службени језикенглески, сото
Владавина
Облик државеУставна монархија
 — КраљЛетси III
 — ПремијерТом Табане
 — Потпредседник ВладеМоњане Молелеки
 — Председник СкупштинеСефири Мотањане
Историја
Независност
 — Од УК4. октобар 1966.
Географија
Површина
 — укупно30.355 km2(141)
 — вода (%)занемарљиво
Становништво
 — 2013.[1]2.074.000(144)
 — 2005.2.079.000
 — густина68,32 ст./km2(135)
Економија
БДП / ПКМ≈ 2013
 — укупно$4,277 милијарде(153)
 — по становнику$2.244
ИХР (2013)0.486(162) — низак
ВалутаЛоти
 — стоти део валуте‍LSL‍
Остале информације
Временска зонаUTC +2
Интернет домен.ls
Позивни број+266

Историја

Од 1868. до 1966. подручје Лесота, тада званог Басутоланд, било је британски протекторат издвојен од околне територије Јужноафричке Републике. После стицања независности поновно је успостављена традиционална монархија. Након дуге једнопартијске, а затим и војне владавине први слободни избори одржани су 1993. У деведестима се економска ситуација у земљи погоршала, па су протести након избора 1998. прерасли у широке немире праћене пљачком и уништавањем пословне четврти главног града, који су заустављени тек интервенцијом снага ЈАР и Боцване. Од тада се стање у земљи смирило, а економски опоравак убрзан је након стицања трговинских погодности САД намењених сиромашним афричким земљама.

Географија

Положај

Map Lesotho SRTM
Топографска карта Лесота

Краљевина Лесото спада у најмање државе у Африци (42. по величини) и са површином од 30.355 km2 је отприлике велика као Белгија. Нема излаз на море. Са својим јединим суседом, Јужном Африком, граничи се у дужини од 909 km.[3] На западу и северу граничи се са јужноафричком провинцијом Фри Стејт, на истоку Квазулу-Натал, а на југу са провинцијом Источни Кејп. Лесото је једна од три државе свијета која је окружена са само једном државом (остале двије су Ватикан и Сан Марино).

Геологија и рељеф

Западни део Лесота се налази на једној висоравни, такозваној Хајвелду (која се због специфичне топографије земље назива још и Лоулендс (низија)), где се налази највећи део становништва земље. Надморска висина висоравни Лоулендс износи између 1400 и 1700 m. У њој се налазе бројна корита река и долине.

Источни дио земље (Хајлендс) се налази делимично на надморској висини преко 2000 m, а преовладавају базалтне стене, због вулканских ерупција у давној прошлости од преко 150 милиона година. Планине су испресецане дубоким речним долинама. Највиши врх земље, а уједно и највиши у регији јужне Африке је Табана Нтленyана, са висином од 3482 m.[4] Најнижа тачка Лесота се налази на ушћу реке Махаленг у Орање (у Лесоту звана Сенку), на надморској висини од 1400 m. Лесото је једина независна држава на свету чија се целокупна територија налази изнад 1000 m надморске висине.[5][6] Поред тога, око 80% територије лежи преко 1800 m.

Erosion Lesotho
Ефекти ерозије у близини Ха Лебеса

Воде

У Лесоту извиру двије најзначајније јужноафричке реке: Орање и Каледон, које су дуж свог тока направиле дубоке кањоне и долине. Због тврдоће базалтних стена, бројни су и водопади у подручјима планинског масива Малоти, међу којима је Малетсунјане у близини Семонконга, са 192 метра највиши непрекидни водопад у јужној Африци.[7] Земљиште висоравни на прелазу у Лоулендс на западу састоји се из меких песковитих стена. Због тога, али и због пренасељености овог подручја, те прекомерног искориштавања (само је 11% површине земље пољопривредно искористиво), ово подручје је снажно погођено ерозијом.

Природни ресурси земље су вода, као и дијаманти и неки други минерали. Богате резерве воде, са процењеним дневним количинама од око 7.280 милиона литара, се користе за огромне пројекте наводњавања и производње електричне енергије.

Клима

Клима зависи од надморске висине (суптропска и умерена). Рељеф је планински, велика надморска висина. Највиши врх 3.490 m. За државу велика температурлна колебања. Јулска температура око 5-14 °C и јануарска 16-28 °C.

Флора и фауна

Привреда

Привреда Лесота увелико зависи од суседне Јужноафричке Републике, где је запослен велики део мушкараца. Значај индустрије у привреди расте, а пољопривредна производња пада.

БДП за 2013. процењен је на 2.244 УСД по становнику, мерено по ППП-у.

Становништво

Lesotho-demography
Демографска карта Лесота
Lesotho mountain village (5285775857)
Типична сеоска кућа

Преваленција инфекције вирусом ХИВ је међу највишима у свету; вирусом је заражено око 29% становништва.

Влада

Chinese Lesotho project Lesotho Parliament II
Парламент Краљевине Лесото

Устав Лесота је усвојен 2. априла 1993. године. Он је дефинисао државу као уставну монархију, са дводомним парламентом. На изборима за парламент могу гласати сви грађани старији од 18 година. Такође утврђена је и подела власти, а судство је независно. Уставом су гарантована и основна људска права, право на говор, штампу, слободу окупљања, вјерске слободе, право на приватност и заштита приватне имовине.

Извршна власт

Премијер Лесота, тренутно Том Табане, је председник владе и кабинета и има извршну власт у земљи. Премијер се не бира директно на изборима. По одредбама устава, председник победничке странке на изборима аутоматски добија место премијера. У периоду од 1986. до 1993. дужност премијера је обављао председавајући војног савјета, док је војна влада била на власти.

Краљ Лесота, тренутно Летси III од 7. фебруара 1996, има само одређене представничке овласти, а уставом му је забрањена свака активна улога у политичким дешавањима. Монархија је наследна, али је могуће да савет племенских вођа по традиционалним законима утврди ко ће наследити умрлог монарха, али га може и превремено свргнути.

Законодавна власт

Законодавну власт у Лесоту има парламент, који је подељен у два дома. Као горњи дом делује Сенат, док је доњи дом Народна скупштина. Сенат се састоји од 33 члана, од којих су 22 племенске вође у земљи. Већина чланова Сената су потомци краља Мошешое I и своје место у Сенату наслеђују. Осталих 11 чланова именује краљ, по предлогу владе. Тренутни председник Сената је Семпе Лејаха. Главни задатак Сената је провера и ревизија предлога закона које предлаже Народна скупштина, али и он може предлагати законе.

Националну скупштину, као доњи дом парламента, бира народ на општим, слободним, тајним изборима. Мандат чланова скупштине траје пет година. Тренутно има 120 чланова скупштине, од којих се 80 бира путем већинских гласова, а 40 путем пропорционалних гласова. Председник националне скупштине је Нтлхој Мотсамај.

Судска власт

Судски систем у Лесоту се заснива, као и у ЈАР, на мешовитој форми између англоамеричког система обичајног права (енглеско право) и римско-холандског права, који има корјене у римском праву. Уставом је загарантована независност судства и одвајање од политике. Највиша судска инстанца у земљи је Врховни суд, чијег предсједника предлаже краљ. Врховном суду су потчињени локални судови, углавном у градовима, те традиционални судови, који највећим делом постоје у сеоским срединама.

Референце

  1. ^ The Department of Economic and Social Affairs of the United Nations. стр. 51–55. Retrieved 11 August 2013. [1]
  2. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  3. ^ CIA World Factbook Land boundaries, Приступљено 10. 4. 2013.
  4. ^ Thabana-Ntlenyana Travel Guide Архивирано на сајту Wayback Machine (октобар 14, 2012) (на језику: енглески), Приступљено 10. 4. 2013.
  5. ^ Country profile: Lesotho, Приступљено 10. 4. 2013.
  6. ^ Earth from Space: Winter in southern Africa, Приступљено 10. 4. 2013.
  7. ^ Maletsunyane Falls, Приступљено 10. 4. 2013.

Спољашње везе

.ls

.ls је највиши Интернет домен државних кодова (ccTLD) за Лесото.

Јужна Африка

У геополитици, јужна Африка је појам које користе Уједињене нације, а који означава регион на јужном делу афричког континента. Овај регион обухвата пет земаља Африке :

Боцвана

Лесото

Намибија

Јужноафричка Република

СвазилендУ ширем географском смислу, у ову регију се понекад укључују и Ангола, Замбија, Зимбабве, Малави, Мозамбик, Мадагаскар, Расејана острва, Комори, Мајот, Сејшели, Маурицијус, Реинион, као и Британска територија Индијског океана. Понекад (мада ретко) у регију се укључују и Демократска Република Конго и Танзанија.

Сама Јужноафричка Република, најразвијенија држава региона, у српском се језику најчешће назива једноставно Јужном Африком.

Грб Лесота

Грб Лесотоа је званични хералдички симбол афричке државе Краљевине Лосото. Грб је службено усвојен на дан проглашења независности 4. октобра 1966., који је незнатно измењен 2006. године.

Застава Лесота

Тренутна застава Лесота је усвојена 4. октобра 2006. Ова застава је тробојка, плаве, беле и зелене боје. На средини се налзи mokorotlo. Застава је усвојена у част 40. годишњице независности и носи главну поруку политике мира ове земеље.

Лесото на Летњим олимпијским играма 2008.

Лесоту је ово било девето учешће на Летњим олимпијским играма. Лесотов олимпијски тим, на Олимпијским играма 2008. у Пекингу бројао је 5 учесника (4 мушкараца и 1 жена), који су се такмичили у два индивидуална спорта. Најстарији учесник у екипи био је атлетичар Tsotang Maine са 34 године и 15 дана, а најмлађа такође атлетичарка Маморало Тјока са 23 године и 257 дана.

Заставу Лесота на свечаној церемонији отварања Олимпијских игара 2008. носио је Tsotang Maine.

Лесотов олимпијски тим је остао у групи екипа које нису освојиле ниједну медаљу.

Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011.

Лесото је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2011. одржаном у Тегуу од 27. августа до септембра. Репрезентацију Лесота представљало је двоје такмичара (1 мушкарац и 1 жене) који су се такмичили у две дисциплине.На овом првенству Лесото није освојио ниједну медаљу, а постигнут је рекорд сезоне.

Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013.

Лесото је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2013. одржаном у Москви од 10. до 18. августа четрнаести пут, односно учествовао је на свих првенствима до данас. Репрезентацију Лесота представљала су три атлетичара који су се такмичили у две дисциплине.На овом првенству Лесото није освојио ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015.

Лесото је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2015. одржаном у Пекингу од 22. до 30. августа петнаести пут, односно учествовао је на свих првенствима до данас . Репрезентацију Лесота представљала су два атлетичара који су се такмичили у три дисциплине., На овом првенству Лесото није освојио ниједну медаљу, нити је оборен неки рекорд.

Лесото на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017.

Лесото је учествовао на Светском првенству у атлетици на отвореном 2017. одржаном у Лондону од 4. до 13. августа шеснаести пут, односно учествовао је на свих првенствима до данас . Репрезентацију Лесота представљала су 3 атлетичара који су се такмичили у 2 дисциплине., На овом првенству такмичари Лесота нису освојили ниједну медаљу нити су остварили неки резултат.

Лесото на Светском првенству у атлетици у дворани 2012.

Лесото је трећи пут учествовао на Светском првенству у атлетици у дворани 2012. одржаном у Истанбулу од 9. до 11. марта. Репрезентацију Лесота представљао је један такмичар, који се такмичио у трци на 60 метара.

Лесото није освојио ниједну медаљу али је оборен национални рекорд.

Лесото на олимпијским играма

Лесото се први пут појавио на Олимпијским играма 1972. године и од тада је Лесото слао своје спортисте на већину наредних одржаних Летњих олимпијских игара. Лесото је пропустио да пошаље своје представнике 1976. године, када је заједно са већином афричких земаља бојкотовао олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Лесото никада није слао своје представнике. Представници Лесота закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Лесота (Lesotho National Olympic Committee) је основан 1971. а признат од стране МОК 1972. године.

Занимљиво је да су представници Лесота тек на свом 5. учешћу на Олимпијским играма 1992. први пут у свом саставу имали и једну такмичарку.

Лесотски лоти

Лесотски лоти је званична валута у Лесоту. Скраћеница тј. симбол за лоти је L у једнини или M у множини (малоти) а међународни код LSL. Лоти издаје Централна банка Лесота. У 2006. години инфлација је износила 6,8%. Један лоти се састоји од 100 сента (у множини лисенте). Курсно је везан ја јужноафрички ранд.

Уведен је 1966. као обрачунска валута а од 1980. се производи и папирни и ковани новац.

Постоје новчанице у износима 10, 20, 50, 100 и 200 лотија и кованице у износима 1, 2, 5, 10, 20 и 50 лисента и 1, 2 и 5 лотија.

Либија на олимпијским играма

Либија се први пут појавила на Олимпијским играма 1964. године и од тада је Либија пропустила учешће на само 3 Летње олимпијске игре: 1972.; 1976. и 1984. године.

На Зимске олимпијске игре Либија никада није слала своје представнике. Представници Либије закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Либије (Libyan Olympic Committee) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1963. године.

Малави на олимпијским играма

Малави се први пут појавио на Олимпијским играма 1972. године и од тада је Малави пропустио учешће на само 2 Летње олимпијске игре: 1976. и 1980. године.

На Зимске олимпијске игре Малави није никада послао своје представнике. Представници Малавија закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малавија (Olympic and Commonwealth Games Association of Malawi) је основан 1968. а признат од стране МОКа исте године.

Мали на олимпијским играма

Мали се први пут појавио на Олимпијским играма 1964. године и од тада Мали је пропустио учешће само на Летњим олимпијским играма одржаним 1976. године.

На Зимске олимпијске игре Мали никада није слао своје представнике. Представници Малија закључно са Олимпијским играма одржаним 2012. године у Лондону нису освојили ни једну олимпијску медаљу.

Национални олимпијски комитет Малија (Comité National Olympique et Sportif du Mali) је основан 1962. а признат од стране МОКа 1963. године.

Масеру

Масеру је главни град Лесота. Налази се на реци Каледон, на граници са Јужноафричком Републиком. Има око 180.000 становника (2004). До 2004. године је имао развијену текстилну индустрију подржану од стране кинеских произвођача. Увођењем коефицијената увоза кинеског текстила у САД, текстилна индустрија у Масеруу је угашена.

Најближи град Месеруу је Јужноафрички град Лејдибранд.

Масеру је основао поглавица Мошоешу I 1869. године.

Национални Универзитет Лесота се налази близу града у месту по имену Рома. Град има међународни аеродром.

Мозамбик на олимпијским играма

Мозамбик се први пут појавио на Олимпијским играма 1980. године и од тада Мозамбик није пропустио ни једне Летње олимпијске игре.

На Зимске олимпијске игре Мозамбик никада није слао своје представнике. Представници Мозамбика закључно са Олимпијским играма одржаним 2008. године у Пекингу су освојили 2 олимпијске медаље обе у атлетици, једну златну 2000. и једну бронзану на играма одржаним 1996. године.

Национални олимпијски комитет Мозамбика (Comité Olímpico Nacional de Moçambique) је основан 1979. а признат од стране МОКа 1979. године.

Фудбалска репрезентација Лесота

Фудбалска репрезентација Лесота (енгл. Lesotho national football team; сот. Sehlopha sa bolo ea maoto Lesotho) национални је фудбалски тим који на међународној фудбалској сцени представља афричку државу Лесото. Делује под ингеренцијом Фудбалског савеза Лесота који је основан 1932, а у пуноправном чланству КАФ и ФИФА је од 1963, односно од 1964. године.

Репрезентација је позната под надимком Likuena (Крокодили), националне боје су плава, зелена и бела, а своје домаће утакмице тим игра на националном стадиону Сетсото у Масеруу капацитета око 20.000 места. ФИФА кôд земље је LES. Најбољи пласман на ФИФА ранг листи репрезентација Лесота остварила је у августу 2014. када је заузимала 105. место, док је најлошији пласман имала током августа 2011. када је заузимала 185. место.

Репрезентација Лесота се у досадашњој историји никада није пласирала на неко од светских или континенталних првенстава.

Химна Лесота

Lesotho Fatse La Bontata Rona је химна Лесота. Стихове је написао Франсоа Кулард, француски мисионар, а музику Фердинанд Самуел Лаур. Као химна се користи од 1967. године

Текст химне гласи:

LESŌTHŌ FATŠE LA BO NTAT'A RŌNALesōthō fatše la bo ntat'a rōna;

Ha ra mafatše le letle ke lona;

Ke moo re hlahileng,

ke moo re hōlileng,

Rea lerata,Mōlimō ak'u bōlōke Lesōthō;

U felise lintoa le matšoenyeho;

Oho fatše lena;

La bo ntata rōna;

Le be le khotso.Српски превод:

Лесото, земљо наших очева,

Најлепша од свих земаља.

Дао си нам рођење,

С тобом смо одрасли--

Нама си драг.Боже, заштити Лесото.

Поштеди га од сукоба и од невоље--

О, земљо моја,

Земљо наших очева,

Остани у миру.

Државе и територије у Африци
Суверене државе
Зависне територије
Непризнате државе
Суверене државе
(чланице)
Зависне територије
чланица

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.