Лес

Лес је седиментна, лако порозна, лапоровита или глиновита стена. Јавља се у слојевима значајне дебљине, од неколико до 100-200 метара. Карактеристична је за степске пределе Европе. Лес је настао навејавањем за време плеистоцена. Простире се највише у Србији, Мађарској, Украјини и Русији, као и у Кини. Осим за време плеистоцена, настајао је и касније, од вулканске активности (Еквадор) у пустињама, од гипса (Шпанија) и др.

Ова стена је врло порозна, жућкасте је боје и састоји се углавном од кварца и фелдспата. Развила се у пределима умереноконтиненталне климе, са влажним пролећима, сувим летима и оштријим зимама. Лес је погодан за развој веома плодног земљишта попут чернозема.

Име „лес“ потиче од немачке речи „löss“, што би у преводу значило — „лабав“.

LoessVicksburg
Наслаге леса

Види још

Литература

  • Мастило, Н. (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд

Спољашње везе

13. август

13. август (13.08.) је 225. дан у години по грегоријанском календару (226. у преступној години). До краја године има још 140 дана.

Андора

Андора (кат. Andorra), или службено Кнежевина Андора (кат. Principat d'Andorra) је мала кнежевина без излаза на море у југозападној Европи , смештена у источним Пиринејима и граничи се са Француском и Шпанијом. Некада је била изолована, а данас је просперитетна државица, углавном захваљујући туризму и ниским порезима.

Главни град Андоре је Андора ла Веља са 20.437 становника, а највиши је главни град у Европи, лежи на висини од 1.023 m изнад нивоа мора. Од осталих градова са преко 8.000 становника издвајају се Лес Ескалдес, Енкамп и Сент Ђулија де Лорија.

Андора је шеста најмања нација у Европи, која има површину од 468 km² и са популацијом од око 85.000. Службени језик је каталонски, врло често се користе шпански, француски и португалски језик. Није чланица Европске уније, али је евро званична валута. Од 1993. је чланица Уједињених нација.

Брамбиси

Брамбиси су један од пет професионалних рагби јунион тимова из Аустралије који се тамичи у Супер Рагби. Брамбиси су најуспешнији аустралијски рагби јунион тим, играли су у шест финала Супер Рагби, а у два наврата су га и освојили ( 2001. 2004. ). Дрес Брамбиса је плаве и жуте боје, а седиште је у престоници Аустралије, граду Канбера. Међу најпознатијим рагбистима који су играли за Брамбисе убрајају се Џорџ Греган, Џорџ Смит, Мат Гито, Стирлинг Мортлок, Адам Ешли-Купер, Стефен Ларкам... Највише есеја за клуб постигао је Џо Роф - 57, највише поена дао је Стирлинг Мортлок - 994 поена, а највише утакмица одиграо је играч који игра на позицији крилног у трећој линији Џорџ Смит - 142 утакмице.Успеси

Супер РагбиОсвајач (2) : 2001, 2004. Састав у сезони 2016

Алан Алалатоа

Бен Александер

Лес Макин

Скот Сио

Руан Смит

Алберт Анае

Џошуа Ман-Реа

Стефен Мор

Рори Арнолд

Сем Картер

Блејк Еневер

Скот Фарди

Том Станифорд

Џарад Батлер

Дејвид Покок

Ита Ваеа

Џордан Смилер

Мајкл Довсет

Мет Томуа

Нигел Ах Вонг

Тевита Куридрани

Кристијан Леалифано

Џејмс Даргавил

Хенри Спејт

Лауси Талиаули

Џо Томане

Аидан Тоуа

Роби Колеман

Бургоња

Бургоња (франц. Bourgogne) је бивши регион Француске.

Ветар

Ветар (ијек. вјетар) струјање је гасова у великом обиму. На површини планете Земље, ветар се састоји из великих покрета ваздушних маса. Појам ветра у свемиру, означава првенствено сунчев ветар, који се састоји из кретања гасова или наелектрисаних честица са Сунца кроз свемир, док се под појмом планетарни ветар подразумева испуштање лакших хемијских елемената из атмосфере планете у свемир.

Ветрови на Земљи су обично подељењи по њиховој просторној скали, брзини, врсте сила које их изазивају, подручја у којима дувају и ефектима које изазивају. Најснажнији ветрови на планетама у Сунчевом систему измерени су на Нептуну и Сатурну. Ветрови имају различите аспекте, један од најважнијих је њихова брзина, осим тога важна је и густина гасова који су укључени, те садржај енергије односно енергија ветра.

У метеорологији, ветрови се често разликују према њиховој снази и правцу из којег дувају. Снажни, али краткотрајни, замаси ветра велике брзине називају се удари ветра. Снажни ветрови нешто дужег трајања називају се олује. Дуготрајни ветрови имају различита имена повезана са њиховом просечном снагом, попут поветарца, олује, урагана или тајфуна. Према дужини трајања ветрови могу дувати неколико минута током олује, док локални поветарци настали загревањем површина могу трајати и до неколико сати. Осим тога, постоје и глобални ветрови, настали због разлике у апсорпцији сунчеве енергије између климатских зона на Земљи. Два основна узрока атмосферских циркулација у великом обиму су различит интензитет загревања између полова и екватора те ротација планете (Кориолисов ефект). У тропским подручјима, ниска термална циркулација изнад површине и високих планина може довести до монсунске циркулације. У приобалним подручјима, јавља се циклус копнено-морских ветрова који дефинише локалне ветрове, док у подручјима са варијабилним надморским висинама, јављају се ветрови између планина и долина.

У људској цивилизацији, ветар је инспирирао митологију, имао утицаја на историјске догађаје, повећао и проширио обим транспорта и начина ратовања, дао извор снаге за механички рад, електричну енергију и рекреацију. Искориштавањем снаге ветра људи су успели да плове бродовима преко Земљиних океана. Балони испуњеним врућим ваздухом искориштавају ветар како би летели краће летове, док га летилице са мотором искориштавају како би повећали узгон и смањиле потрошњу горива. Подручја удара ветра која узрокују различити временски феномени могу довести до опасних ситуација за авионе. Када снага ветра постане довољно велика, могућа су оштећења објеката направљених људском руком и рушења дрвећа.

Ветар може и обликовати рељефне облике путем разних еолских процеса попут настанка плодног земљишта као што је лес (прапор) или путем ерозије. Прашина из великих пустиња се може премештати на велике удаљености од свог изворног подручја помоћу ветрова. Ветрови које убрзава нераван терен и који су повезани са појавом велике количине прашине добили су регионална имена у разним деловима света због свог значајног утицаја на та подручја. Ветрови знатно утичу на ширење шумских пожара. Они такође распрашују семена многих биљака, омогућавајући опстанак и ширење тих биљних врста, као и популације летећих инсеката. Када су у комбинацији са ниским температурама, ветрови негативно утичу на животиње, нарочито на стоку и људе. Ветар може утицати и на количину хране за неке животиње, као и на њихове стратегије при лову и одбрани.

Гибсон Лес Пол

Гибсон Лес Пол је модел електричних гитара први пут представљена раних 50-их година. Модел Лес Пол гитара дизајнирао је Тед Макарти у сарадњи са познатим гитаристом Лес Полом, коме је дата обавеза да одобри нови модел гитаре.

Екс ле Бен

Екс ле Бен (франц. Aix-les-Bains) је насељено место у Француској у региону Рона-Алпи, у департману Савоја.

По подацима из 2011. године у општини је живело 28.585 становника, а густина насељености је износила 2265,06 становника/km².

Електрична гитара

Електрична гитара је жичани музички инструмент, врста гитаре која ради на струју. Звук се добија трзањем челичне жице која се налази у електромагнетском пољу и потом се вибрације претварају у промену електричног напона помоћу конвертора. Електрична гитара се често користи у џез, рок и хеви метал музици. Прва електрична гитара је настала 1935. године.

Код електричне гитаре један или више електромагнетских конвертора (снимача звука или енгл. pickup-ова) претварају вибрације челичних жица у електричне сигнале, које је могуће појачати и процесовати.

Најпознатије и најбројније електричне гитаре су Фендер стратокастер (Fender Stratocaster, 1954) фирме Фендер и Гибсон Лес Пол (Gibson Les Paul, 1952) фирме Гибсон. Следе Фендер телекастер (Fender Telecaster, 1950) и Гибсон СГ (Gibson SG, 1961). Ове гитаре се производе и данас.

Фендер стратокастер има два реза (енгл. cutaway, на српски погрешно преведено као рогови) односно, два улегнућа на врату која омогућавају добијање високих тонова. Гитара има и три снимача звука. Гибсон Лес Пол има један рез и два снимача звука. Поред снимача звука, на разликовање модела по звуку утичу и конструкције гитаре, те материјал од којег је гитара израђена (врста дрвета итд.). Гибсон Лес Пол има „топлији“ звук, док је звук стратокастера мало оштрији.

Постоје и друге врсте електричних гитара, а израђује се и гитаре за поједине врсте музике (нпр. Гибсон флајинг В, (летећа v), те експлорер (такође Гибсонов), затим модели фирми Џексон и Б. С. Рич). Модели стратокастер и Лес Пол су ипак најпопуларнији.

Епигенија

Епигенија или епигенетска долина је речна долина усечена у виши део терена, који је изграђен од отпорнијих стена (нпр. гранит), упркос томе што се у непосредној близини налази терен изграђен од мекших стена (нпр. лес).

Ескалдес

Ескалдес (кат. les Escaldes) је град у Андори.

Жозефина де Боарне

Мари Жозеф Роз де ла Пагери или Жозефина де Боарне (фр. Marie Josèphe Rose Tascher de La Pagerie или Joséphine de Beauharnais; 23. јун 1763, Лес Тројс-Илес, Мартиник - 29. мај 1814, Париз, Француска) била је француска царица, краљица Италије и прва супруга француског цара Наполеона I.

Имала је двоје деце: Хортензију и Ежена.

Њен унук се звао Наполеон III.

Красни Лес (Карлове Вари)

Красни Лес (чеш. Krásný Les) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Карлове Вари, у Карловарском крају, Чешка Република.

Красни Лес (Либерец)

Красни Лес (чеш. Krásný Les) је насељено мјесто са административним статусом сеоске општине (чеш. obec) у округу Либерец, у Либеречком крају, Чешка Република.

Лес Пол

Лестер Вилијам Полсфус (енгл. Lester William Polsfuss *9. јун 1915. - †12. август 2009.), познатији као Лес Пол, био је амерички џез, кантри и блуз гитариста, текстописац, произвођач гитара и проналазач. Поред Лео Фендера и гитариста Лес Пол често се наводи као најутицајнији дизајнер у развоју електричних инструмената 20. века. Он је био један од пионира чврстог тела гитаре, што је створило звук рокенрола. Пол је сам себе научио да свира гитару, а иако је познат по рок музици, каријеру је започео као кантри музичар. Он је заслужан за многе иновације у снимању музике. Иако није био први који је користио технику, његови рани експерименти са овердубингом (такође познат као "звук на звук"), ефекти одлагања, као што су одлагање на траци, постепени прелази и мултитрак снимања биле су ствари које су привукле велику пажњу.

Његове иновативне таленте проширио је у свом стилу свирање, укључујући лизе, трилере, секвенце акорда, технике трење ("fretting") и шталовање, што га издваја од својих савременика и инспирисала је многе гитаристе данас. Снимао је са супругом, Мери Форд током 1950-их, а продали су милионе албума.

Међу његовим бројним почастима, Лес Пол је један од неколицине уметника са сталном, самосталном изложбом у Рокенрол кући славних. Он је на сајту музеја наведен као "архитект" и "кључни члан" заједно са Семом Филипсом и Аленом Фридом. Лес Пол је једина особа која је уврштена и у Рокенрол кућу славних и Кућу славних националних проналазача.

По њему носи име и један од најпопуларнијих модела гитаре фирме Гибсон - Гибсон Лес Пол (енгл. Gibson Les Paul).

Списак градова у Андори

Списак градова и села у Андори по броју становника.

Списак стена

Овде је приказан списак стена који није коначан.

Тителски брег

Тителски брег је лесна зараван и брег у покрајини Војводини, на северу Србије. Налази се у југоисточној Бачкој (у регији Шајкашка), између градића Титела на југу, села Лок, Вилово и Шајкаш на југозападу, села Мошорин на северу и реке Тиса на истоку. Надморска висина му је 128 метара, а пружа се правцем северозапад-југоисток. Тителски брег је геоморфолошки, у ствари лесна зараван настала навејавањем леса током плеистоцена. Дугачка је 18 km, а широка око седам и по. Нагнута је ка југоистоку, а изнад Тисе се диже стрми одсек висине 60 метара. У њему се запажа шест смеђих зона, што указује на то, да је зараван формирана из шест етапа. Брег је инстересантна форма, пошто је једино узвишење у Бачкој, која је углавном равница. Највиша тачка му је на 128 метара.

У периоду од 1870. па до данас, светло дана угледали су бројни радови научника који су са различитих аспеката истраживали Тителски лесни плато. Многи од њих указују да је у питању веома интересантан објекат, посебно са геоморфолошког аспекта. Тителски брег у ствари представља плато са највећим бројем слојева фосилне земље и лесних хоризоната у нашој земљи.

Наиме реконструкција прилика које су владале током акумулирања лесних наслага указује да се палеоеколошко окружење Тителског брега мењало у распону од тундре до оскудне степе.

Акумулација леса је прекидана у условима топле и влажне интерглацијалне климе, када су формирана фосилна земљишта. Захваљујући томе у лесно-палеоземљишним секвенцама Тителског брега сачуван је поуздан запис за проучавање палеоклиматске и палеоеколошке еволуције током последњих 600.000 година.

Постоје различита гледишта и мишљења о самом постанку Тителског брега. Са једне стране говори се о навејавању леса ветровима са источноевропских степа или западним ветровима са Алпа. Други научници говоре о томе да је овај плато био у вези са Земунско-Сланкаменска, а да се Тиса уливала у Дунав код Мошорина. Према њима Тителски брег је откинути источни део Фрушке горе. Без обзира на опречне ставове, уврежено је мишљење да је Тителски брег најинтересантнија лесна зараван у Средњој Европи.

Дебеле наслаге леса, висок садржај калцијум-карбоната и подземне воде на великим дубинама, предуслови су за процес карстификације. Тако се на овом подручју јављају различити ерозивни облици: предолице, долине, лесне пирамиде, висеће долине, провалије, плећа, поличице, Сурдуц, Глодина, као и двојни облици флувиокарстне ерозије. Од акумулативних облика присутне су плавина, Сливкова, одроње.

Најинтересантније су лесне луткице које се формирају таложењем креча у цевастим шупљинама које су настале продирањем корења биљака у лес. Током одроњавања падина Тителског брега и стварања стрмих одсека оне постају видљиве. Треба поменути и сурдуке, који су настали радом људи у спрези са природним факторима. Пролажењењм кола, коња и стоке кроз поједине долине Тителског брега спиран је и уситњаван горњи хумусни хоризонт, те је огољен лес и изложен атмосферским водама што је убзало карстификацију, а и ветрови су допринели њиховом обликовању. Од укупно 68 сурдука, највећи је Тителски сурдук или Бусија, чија дужина прелази 2 км, а ширина износи и до 250 м.

Тијери Анри

Тијери Данијел Анри (франц. Thierry Daniel Henry; рођен: 17. август 1977. у Лез Ули, Париз, Француска) је бивши француски фудбалер. Играо је на позицији нападача.

Анри је дебитовао за Француску 11. октобра 1997. против Јужне Африке.

Свој професионални деби је доживео у Монаку 1994. године. Добра форма га је довела до позива за репрезентацију 1998, након чега је потписао за шампиона Италије - Јувентус. Годину дана касније потписао за Премијер лигашки клуб - Арсенал за 11 милиона фунти. То је био клуб у коме је Анри добио звање као светски играч. Под дугогодишњи ментором и тренером, Арсеном Венгером, Анри је постао убојити нападач и водећи стрелац Арсенала свих времена са 228 голова у свим такмичењима.

У јуну 2007. године, након осам година са Арсеналом, прешао је у Барселону за цену од 24 милиона евра. У 2009. години, он је био саставни део историјске клупске трипле круне када су освојили Ла Лига, Куп Краља и УЕФА Лигу шампиона. Он је постигао невиђену шестоструку круну је такође освојио Суперкуп Шпаније, УЕФА Супер куп и Светско клупско првенство.

У јулу 2010. године, он се придружио Њујорк Ред Булу из МЛС, освојивши титулу Западне Конференције са тимом 2010. године. Он се вратио у Арсенал на позајмици два месеца у 2012.

Анри је имао великог успеха са француским националним тимом, освојио 1998 ФИФА Светско првенство, УЕФА ЕУРО 2000 и 2003 ФИФА Куп Конфедерација. У октобру 2007. године, он је надмашио Мишела Платинија и постао најбољи Француски стрелац свих времена. Анри се повукао из међународног фудбала након Светског првенства 2010. године. Анри је био један од најисплативијих на тржишту комерцијално међу фудбалерима; Он је био на деветом месту у свету у 2006. години.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.