Лепенац

Лепенац је река која извире на јужним обронцима Шар планине. Тече кроз Сиринићку Жупу, протиче кроз Штрпце и југоисточним ободом Косовске котлине уз северну страну Шаре до Качаника. Одатле се река окреће ка југу и кроз Качаничку клисуру између Скопске Црне Горе и Шаре улази у Северну Македонију код Ђенерал Јанковића и недалеко од Ђорче Петрова код Скопља се улива у Вардар. Највећа притока Лепенца је река Неродимка, односно њен јужни крај, пошто она код Урошевца прави бифуркацију односно дели се на два крака. Један (северни) крак отиче у Ситницу, затим у Ибар и на крају у Црно море, док други крак одлази ка југу и код Качаника се улива у Лепенац, затим у Вардар и на крају у Егејско море.

Лепенац
Лепенец
Лепенац у Македонији
Опште информације
Дужина75 km
СливЕгејски
Водоток
УшћеВардар
Географске карактеристике
Држава/е Србија,  Северна Македонија

Види још

Литература

  • Мала енциклопедија Просвета (3 изд.). Београд: Просвета. 1985. ISBN 978-86-07-00001-2. Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Марковић, Јован Ђ. (1990). Енциклопедијски географски лексикон Југославије. Сарајево: Свјетлост. ISBN 978-86-01-02651-3.
Љуботен (врх)

Љуботен је један од врхова на Шар-планини, висок 2.498 метара. Ту се граниче Србија и Северна Македонија.

Иван Јастребов је записао да од села Штрпца, од самог подножја ове планине до врха Љуботена има пет сати хода. Чука (врх) Љуботена је са стране Качаника положита, али са стране села Штрпца је стрма. На врх се пола сата треба пењати готово четвероношке. На врху је равно мјесто од око 4 квадратних хвата са фантастичним погледом на све стране. Види се Качаник, Скопље, испод је Тетовско поље, Гостивар, цијело Подримље, Дечани, Пећ, Ђаковица, Приштина, Гњилане. По Јастребову, нема бољег мјеста одакле се виде цијела Стара Србија и Љуботен као средишња тачка те Србије. Љуботенско језеро је на сат пута од подножја врха. Стијенама је затворено са јужне, западне и сјеверне стране, само је са источне отворено за поглед са Љуботенског врха. Језерео није велико, вода је чиста, прозрачна. Из језера истиче Лепенац. У подножју планине је поред Штрпца и село Готовуша. На врху планине Јалич су сачуване рушевине мале капеле, камо на Св. пророка Илију 20. јула житељи околних села сматрају за свети обичај остао од прадједова да се попну и изврше намаз, како то раде Тедринци на Успење, пењу се на планину Дроњу, и Сирнићани и Качаничани на планину Љуботен. На овој посљедњој није било знакова постојања молитвеног дома, а на Дроњи има гроб из давнина као на планини Паштрик. Исти обичај су сачували и Срби (некада све три вјере) из Бара, који се на празник Свете Тројице пењу на врх Румије.

Беревце

Беревце (алб. Beroc) је насеље у општини Штрпце, Косово и Метохија, Република Србија.У селу се налази црква Свете Петке из 12. века. Кроз село пролази река Лепенац.

Вардар

Вардар (мкд. Вардар, грч. Αξιός [Aksiós — Аксиос] или Βαρδάρης [Vardáris — Вардарис]) је највећа река која протиче кроз Северну Македонију и једна од већих на Балкану. Дужина реке износи 388 km, а њен слив покрива површину од приближно 20.500 km².

Река Вардар извире у Врутоку, неколико km северно од Гостивара у Северној Македонији, пролази кроз Скопље, Грчку и улива се у Егејско море близу Солуна.

Река пролази кроз Тиквешку котлину где се у њу уливају највеће притоке, Црна река са десне и Брегалница са леве стране.

Иван Јастребов је записао да (свакако у горњем току) Вардар дели Полог на Доњи и Горњи. Гори Полог је на његовој десној страни, а Доњи са Тетовом - уз реку Маздача код Врапчишта. Македонији припада око 80% речног тока Вардара (301 km), а остатак Грчкој.

Драјковце

Драјковце (алб. Drekoci) је старо српско насеље у општини Штрпце на Косову и Метохији, у Србији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Драјковце, у подножију Шар планине, на десној обали реке Лепенац, површине 1094 ha. Сеоска слава је св. Четрдесет мученика (Младенци). Током Мартовског погрома 2004. године, у Драјковцу су убијена двојица Срба.

Ибарски Колашин

Ибарски Колашин је назив за област која се простире уз реку Ибар, на северу Косова и Метохије и на југу Рашке области. Највеће место у Ибарском Колашину је Зубин Поток, а већа села су Угљаре, Зупче, Газиводе, Чечево, Вељи Брег, Брњак, Оклаце и Рибариће. Становништво из Оклаца је махом насељавано из Црне Горе, племена Кучи. Из Оклаца и Брњака су се људи углавном селили у Смедерево, Краљево или Крагујевац. Оклаце има засеоке Станиће, Јанковиће, Ковачевиће, Добриће,...

У долини Ибра, на простору Ибарског Колашина, крајем шездесетих и почетком седамдесетих година 20. века изграђена је брана и формирана акумулација језеро Газиводе у оквиру Система Ибар - Лепенац, који је требало да снабдева косовску котлину водом којом би се наводњавала поља све до Урошевца. Други део Система, језеро Лепенац није реализован, али су канали овог система били изграђени све до Приштине. Водом из Јжјезера Газиводе снабдевају се Зубин Поток, Косовска Митровица, Звечан, Вучитрн и околна насеља. Његовом изградњом расељена су српска села у долини Ибра, од Рибарића до Зубиног Потока. Од онда је почело интензивније исељавање народа Ибарског Колашина.

За Ибарски Колашин раније се употребљавао назив Стари Колашин. Становници Ибарског Колашина зову се Колашинци. Најстарија школа у овоме крају основана је пре 150 година у манастиру Дубоки Поток.

Садашње становништво Ибарског Колашина већином је насељено из Црне Горе и Херцеговине, и то у 18. веку и почетком 19. века. Није искључено да је по неко домаћинство остало од ранијег становништва (пр „Збјег” на огранцима планине Мокре у кањону Црне ријеке). Становништво, дошавши у нову постојбину, донело је са собом старе обичаје и навике, нешто донетог изгубили, а ново попримили, те се може рећи, као да су ту од давнина, и да су створили нешто специјално, што би се могло назвати „колашинско” (певање, гуслање, стваралаштво-умотворине, ношња, обичаји и др.). Говор становништва Ибарског Колашина је херцеговачког типа.

Качаник

Качаник (алб. Kaçaniku, Kaçanik) је град и седиште истоимене општине у Србији, који се налази у југоисточном делу Косова и Метохије и припада Косовском управном округу. Према попису из 2011. године било је 10.393 становника.Смештен је на ушћу Неродимке у Лепенац на главном правцу који повезује Приштину са Скопљем у близини граничног прелаза Ђенерал Јанковић.

Качаничка клисура

Качаничка клисура се налази на крајњем југу Србије (Косово и Метохија) и кроз њу протиче река Лепенац. Простире се у дужини од 24 km од самог Качаника до пограничног места Ђенерал Јанковић, између Шар планине и Скопске Црне Горе. Њене стрме падине су прекривене шумом и састављене су од кречњака и шкриљаца. Сама клисура представља некадашњу језероузину односно везу језера која су некада постојала у Косовском басену. Данас кроз клисуру пролазе магистрални пут и пруга који, преко Косова и Рашке, повезују Западноморавску (Краљево) долину са Вардарском (Скопље), као и алтернативну везу Јужноморавске долине (Ниш) са Вардарском.

Током Великог Бечког рата 1699. године, Османске снаге су у клисури потукле војску Аустријског царства, што је остало забележено у народној поезији. Овај пораз Аустријског царства је био један од покретача Велике сеобе Срба.

Косово

Косово је географска област која обухвата северни и источни део српске аутономне покрајине Косово и Метохија. Друга област у покрајини се зове Метохија.

Лепенац (Брус)

Лепенац је насеље у Србији у општини Брус у Расинском округу. Према попису из 2002. било је 932 становника (према попису из 1991. било је 991 становника).

Лепенац (Мојковац)

Лепенац је насеље у општини Мојковац у Црној Гори. Према попису из 2003. било је 452 становника (према попису из 1991. било је 513 становника).

Лепенац (вишезначна одредница)

Лепенац има више значења:

Лепенац (Брус), село у општини Брус, Србија

Лепенац (Мојковац), село у општини Мојковац, Црна Гораили

Манастир Лепенац, манастир у Србији

Лепенац (река), река у Србији и Републици Македонији

Манастир Лепенац

Манастир Лепенац је манастир Епархије крушевачке Српске православне цркве из 15. века. Манастир се налази на десној обали реке Расине, и удаљен је од главног пута Брус-Крушевац свега 700 метара. Манастир посвећен Светом Стефану спада у једне од највећих и најлепших манастира Моравске школе и тог времена уопште.

Представља непокретно културно добро као споменик културе.

Општина Брус

Општина Брус је општина у Расинском округу. Средиште општине је град Брус. Општина Брус са својих 605 km² обухвата падине Копаоника, долину реке Расине и део жупског виногорја. Према процени Завода за статистику од 30. јуна 2004. године, на територији општине живи 18.224 становника у 58 насеља. Према попису из 2011. има 16.317 становника.

Општина Штрпце

Општина Штрпце (алб. Komuna e Shtërpces) налази се на крајњем југу Србије, на граници са Северном Македонијом. Површина општине је око 248 km². Обухвата територију од шеснаест села Сиринићке жупе. Седиште општине је истоимено место Штрпце. Општина Штрпце је постојала до 1965. године када је укинута, а поново је формирана 1988. године издвајањем насеља из тадашње општине Урошевац (Сл. лист САП Косова; 05/88).

На западу општине извире река Лепенац. На Шар планини се налази познати ски-центар „Брезовица“, а ту је и један од пет националних паркова у Републици Србији, Национални парк Шар-планина.

Сиринићка жупа

Сиринићка жупа је једна од жупа у околини Призрена, уз Средачку жупу, Гору, Опоље и Призренски Подгор. Налази се у котлини горњег тока реке Лепенац североисточно од Шар планине у АП Косово и Метохија, Република Србија. Јужно је територија Северне Македоније.

Скопско поље

Скопско поље је пространа котлина у Северној Македонији, заграђена на сјеверу са Скопском Црном Гором, на западу Шар-планином, Жеденом и Сухом Гором, а на југу Водном и Јакупицом, на сјевероистоку и југоистоку широко отворена према кумановско-прешевској удолини и Овчем Пољу.

Ободом Скопског поља пробијају се ријеке кроз неколико живописних клисура: Вардар кроз Дервен (на излазу из Тетовског поља између Шар-планине и Жедна), Треска кроз Шишавску Клисуру (на излазу из Пореча између Сухе Ријеке и Водна), Лепенац кроз Качаничку Клисуру (на излазу из Косова Поља између Скопске Црне Горе и Шар-планине), Вардар кроз Таорску Клисуру (на излазу из Скопског Поља под огранцима Јакупице и на ивици Овчег Поља), и Пчињу (кроз Бадерску Клисуру, на улазу у Таорску Клисуру ниже Катланова).

Као што је Скопско поље с околним ријечним клисурама и високим планинама веома богато природним лијепотама, тако Скопље и његова непосредна околина привлаче и богатством културних споменика византијског и српског средовјечног доба.

Списак река у Србији

Ово је листа река Србије, а такође и река које протичу кроз Србију и друге државе, или су граничне реке.

Списак споменика културе у Расинском округу

Следи списак знаменитих места у Расинском округу.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.