Леон Блум

Леон Блум је био француски политичар и државник. Био је вођа Социјалистичке странке од оснивања 1920, први социјалиста премијер Француске. Предводио је Владу народног фронта 1936. и 1937. После немачке окупације Француске у Другом светском рату одведен је у Немачку, где је био затворен у логорима Бухенвалд и Дахау. По завршетку рата поново премијер 1946. и 1947.

Леон Блум
Léon Blum reading
Датум рођења9. април 1872.
Место рођењаПариз
Датум смрти30. март 1950. (77 год.)
Место смртиJouy-en-Josas
1950

1950. је била проста година.

30. март

30. март (30.03) је 89. дан у години по грегоријанском календару (90. у преступној години). До краја године има још 276 дана.

Комунистичка партија Француске

Комунистичка партија Француске (франц. Parti communiste français) је политичка партија која делује на политичкој сцени Француске.

Марко Орешковић

Марко Орешковић Крнтија (Широка Кула код Госпића, 3. април 1896 — Велико Очијево код Дрвара, 20. октобар 1941) био је револуционар, учесник Шпанског грађанског рата и Народноослободилачке борбе, један од организатора устанка у Лици 1941. и народни херој Југославије.

Потицао је из сиромашне сељачке породице, па је као веома млад, са свега 16 година, морао напустити родну Лику и поћи у свет у потрази за послом. До почетка Првог светског рата радио је на разним пословима у Немачкој, а од 1915. године се налазио у служби Аустроугарске ратне морнарице, где је био морнар-ложач на ратном броду СМС Сент Иштван. Као противник рата и Аустроугарске био је затваран, а 1918. године је био један од присталица побуне морнара у Боки которској. Исте године је успео да преживи потапање свог ратног брода на Јадрану.

После Првог светског рата поново је ступио у војну службу у Југословенску краљевску морнарицу, али је након двогодишњег школовања за авиомеханичара напустио војску. Потом је радио као возач на Косову и Метохији, а 1926. године је дошао у Београд где је радио као возач једног министра. У Београду се укључио у раднички покрет и постао члан синдиката, а потом и Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Због комунистичког деловања, 1929. године је ухапшен и осуђен на пет година затвора. Казну је издржао у затворима у Сремској Митровици и Лепоглави. Након изласка из затвора радио је у Загребу, а 1937. године је отишао у Шпанију, где се у грађанском рату — као припадник батаљона „Ђуро Ђаковић”, у саставу 129. интернационалне бригаде — борио против фашизма. Године 1939. се вратио у Југославију, где је поново ухапшен.

Године 1940. је успео да побегне из логора за политичке затворенике у Лепоглави, након чега је дуже време живео илегално. Исте године је био изабран за члана Централног комитета КП Хрватске, а потом и за члана Централног комитет КП Југославије. Тада је као политички инструктор обилазио партијске организације по Хрватској, а највише по Лици и Далмацији.

Након окупације Југославије, 1941. године ЦК КПЈ га је као партијског инструктора упутио у Лику, где је радио на организовању устанка. У јулу 1941. године био је један од вођа народног устанка у Лици, а у јесен је именован за политичког комесара Групе партизанских одреда у Лици.

Октобра 1941. године је именован за првог политичког комесара Главног штаба НОП одреда Хрватске, али никада није ступио на ову дужност јер га је група одметника убила и бацила у јаму (у близини села Велико Очијево).

За народног хероја проглашен је 26. јула 1945. године. Од 1955. до 2003. године село Томиславци, код Бачке Тополе, носило је у његову част назив Орешковић.

Морис Гамлен

Морис Гистав Гамлен (франц. Maurice Gamelin; 20. септембар 1872—18. април 1958.) је био француски генерал. Гамлен је остао упамћен по неуспешном командовању француском одбраном (које је трајало до 17. маја 1940. год.), током битке за Француску (10. мај - 22. јун 1940. год.), за време Другог светског рата, као и по страственом залагању за републиканске вредности.

Главнокомандујући француских снага у Другом светском рату, Гамлен је сматран за човека са завидним интелектуалним способностима. Био је поштован чак и у Немачкој, због своје интелигенције и "суптилног интелекта", иако су га неки немачки генерали сматрали крутим и предвидивим. Упркос томе као и упркос његовој беспрекорној служби у Првом светском рату, његово командовање француским армијама током преломних дана у мају 1940. год. било је катастрофално. Историчар и новинар Вилијем Л. Ширер изнео је став по којем је Гамлен користио методе из Првог светског рата за борбу у Другом светском рату, али са много мање полета и са успореним реакцијама.Гамлен се истакао у служби под Жозефом Жофром (1852—1931.) током Првог светског рата. Често су му приписивали заслуге за израду плана француског контра-напада 1914. године, који је довео до победе у првој бици на Марни. 1933. год. Гамлен је постављен за главнокомандујућег француске војске. Са ове позиције надзирао је процес модернизације и моторизације војске као и завршне радове на изградњи Мажино линије.

Едуард Даладије подржавао је Гамлена током његове каријере због његовог одбијања да допусти да политика утиче на војне планове као и због његове посвећености републиканском моделу владавине - позиција која се није могла сматрати безначајном уколико се има у виду да су у то време комунисти на левици и ројалисти и фашисти на десници, отворено заговарали промену власти у Француској.

Морис Торез

Морис Торез (франц. Maurice Thorez; Нојел-Гидол, Па де Кале, 28. април 1900 — Истанбул, 11. јул 1964) је био француски политичар и комуниста и генерални секретар Комунистичке партије Француске од 1930. до 1964. године.

Списак председника Француске

Списак председника Француске од момента установљења 1848. Приказани су такође и шефови државе у периоду 1940-1947. који нису носили титулу председника.

Шарл де Гол

Шарл Андре Жозеф Мари де Гол (франц. Charles André Joseph Marie de Gaulle; 22. новембар 1890 — 9. новембар 1970) је био француски војни заповедник и државник.

Пре Другог светског рата, де Гол је био познат као заговорник сконцетрисане употребе оклопних и ваздухопловних снага. Током Другог светског рата је постао бригадни генерал, а затим вођа владе Слободне Француске у егзилу. Између 1944. и 1946, након ослобођења Француске од немачке окупације, био је на челу француске привремене владе.

Позван да формира владу након мајске кризе 1958, подстакнуо је доношење новог устава и био је први председник Пете Републике, а на том месту је остао до 1969. Његова политичка идеологија је позната под именом голизам, и она је имала велики утицај на потоњу политику Француске.

Друга република
Трећа република
Вишијевска република
Привремена влада
Четврта република
Пета република

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.