Лелић

Лелић је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 483 становника. У близини насеља се налази манастир Лелић.

Лелић
Lelić, kaňon řeky Gradac
Кањон реке Градац код Лелића
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 483
Географске карактеристике
Координате44°13′10″ СГШ; 19°50′11″ ИГД / 44.219333° СГШ; 19.836333° ИГДКоординате: 44°13′10″ СГШ; 19°50′11″ ИГД / 44.219333° СГШ; 19.836333° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина329 м
Лелић на мапи Србије
Лелић
Лелић
Лелић на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број14205
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Демографија

У насељу Лелић живи 486 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 45,9 година (43,9 код мушкараца и 47,9 код жена). У насељу има 182 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,00.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.190
1953. 1.159
1961. 1.046
1971. 916
1981. 781
1991. 677 673
2002. 568 576
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
564 99,29 %
Чеси
  
1 0,17 %
Словенци
  
1 0,17 %
непознато
  
2 0,35 %

Галерија

Lelic - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 1

Лелић - Панорама

Lelic - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 16

Лелић - Панорама

Lelic - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 19

Лелић - Панорама

Lelic - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 20

Лелић - Панорама

Lelic - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 3

Лелић - Панорама

Lelic - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 5

Лелић - Панорама

Lelic - opština Valjevo - zapadna Srbija - panorama 19

Лелић - Панорама

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

3. мај

3. мај (03.05) је 123. дан у години по грегоријанском календару (124. у преступној години). До краја године има још 242 дана.

Јован Велимировић

Јован (световно Јован Велимировић, Лелић (Ваљево), 21, мај/3. јун 1912 — Шабац, 28. март 1989) је био епископ Српске православне цркве.

Јован Радосављевић

Јован (световно Милисав Радосављевић; Лелић, 6. мај 1927) архимандрит је Српске православне цркве.

Рођен је у Лелићу 6. маја 1927. године, на крштењу је добио име Милисав. Замонашио се 1950. године у манастиру Рача. Завршио је Богословски факултет и постдипломске студије у Грчкој и Немачкој. До пензионисања 2001. године радио је у неколико богословија као професор, био је три године духовник на богословијама у Београду, Карловцима и Крагујевцу. Објавио је више од двадесет књига. Сада живи у манастиру Благовештење, Овчар Бања. Данас је један од најугледнијих архимандрита Српске православне цркве. Монашком подвигу учио се од Светог владике Николаја Велимировића, Преподобног Јустина Ћелијског, Пајсија Светогорца и других светих стараца. Своје велико духовно искуство и познавање историје Православне цркве преноси млађима кроз многе беседе и објављене књиге.

Авакум Ђукановић

Акавум (световно Бранко Ђукановић; Стубо код Ваљева, 11. јул 1932 — Манастир Лелић, 8. април 2018) био је православни монах архимандрит и игуман Манастира Лелића.

Артемије Радосављевић

Марко Радосављевић (монашко име му је било Артемије; село Лелић у близини Ваљева, 15. јануар 1935) рашчињени је епископ рашко-призренски и косовско-метохијски.

Епископски чин му је одузет 19. новембра 2010. и враћен је у чин монаха. Дана 28. маја 2015. изопштен је из Цркве.

Град Ваљево

Град Ваљево је један од градова у Републици Србији и припада Колубарском округу. Налази у западној Србији у горњем делу слива реке Колубаре (притоке Саве), на контакту између планинског и низијског дела Србије. Град Ваљево се граничи на северу са општинама Уб и Коцељева, на западу са Осечином и Љубовијом, на југу са Бајином Баштом и Косјерићем и на истоку са Мионицом и Лајковцем.Територија града је неправилног ромбоидног облика. Овај простор у правцу запад-исток пресеца долина реке Колубаре. Северно од ове долине територија је брежуљкаста и заталасана, док је на југу рељеф значајније издигнут чинећи терасасте форме северне подгорине ланца Подрињско-ваљевских планина све до самог гребена и врхова Маљена, Букова, Повлена, Јабланика и Медведника који се издижу до преко 1.200 метара надморске висине.По подацима из 2004. град заузима површину од 905 km2 (од чега на пољопривредну површину отпада 58.369 ha, а на шумску 26.503 ha). Седиште града као и округа је градско насеље Ваљево. Град Ваљево има 78 насеља: 2 градска и 76 сеоска насеља. По подацима из 2011. године у граду је живело 90.312 становника. По подацима из 2004. природни прираштај је износио -3,2 ‰, а број запослених износи 32.215 људи. У Ваљеву има 56 основних и 7 средњих школа.

Епархија ваљевска

Епархија ваљевска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Милутин (Кнежевић), а сједиште епархије се налази у Ваљеву гдје је и Саборна црква.

Игре на скелама

Игре на скелама је југословенски, црно-бели филм из 1961. године. Режирао га је Срећко Вејганд, а сценарио је писала Зора Дирнбацх. Филм је настао под утицајем филма Варалице, француског режисера Марсел Карнеа (франц. Marcel Carné). Тадашњи југословенски филмски критичари су дали лоше оцене филму, а и публика није била много заинтересована за филм. Филм је извезен у Пољску, Мађарску и Чешку. Ово је био дебитантски филм Љубише Самарџића који је после постао познат глумац.

Колубарски управни округ

Колубарски управни округ се простире у средњем делу западне Србије. Обухвата град и општине:

Град Ваљево градско насеље Ваљево

Општина Осечина градско насеље Осечина

Општина Уб градско насеље Уб

Општина Лајковац градско насеље Лајковац

Општина Мионица градско насеље Мионица

Општина Љиг градско насеље ЉигИма укупно 174.228 становника (Попис 2011.).

Седиште округа је град Ваљево који се налази на реци Колубари.

Неке од културно-историјских знаменитости и споменика културе овог краја су:

Бранковина

Муселимов конак као типичан пример турске архиктектуре, сазидан у XVIII веку,

Кула Ненадовића, коју је 1813. године подигао војвода Јаков,

Саборна црква, из 1838. године и представља редак пример монументалне класицистичке грађевине у Србији.

Манастир у Докмиру, који потиче из 14. века,

Манастири Лелић и Ћелије у селу Лелић, родном месту Владике Николаја ВелимировићаПозната туристичка места у округу су планина Дивчибаре и Бања Врујци.

Лаврентије Трифуновић

Лаврентије (световно Живко Трифуновић; Богоштица код Крупња, 27. јануар 1935) епископ је шабачки.

Био је викарни епископ моравички од 1967. до 1969, затим епископ западноевропски и аустралијски од 1969. до 1973, затим епископ западноевропски од 1973. до 1989. и епископ шабачко-ваљевски од 1989. до 2006.

Лицем у лице

„Лицем у лице“ је југословенски филм из 1963. године који је добио Златну арену на филмском фестивалу у Пули.

Манастир Ћелије

Манастир Ћелије је женски манастир који припада Епархији ваљевској Српске православне цркве.

Манастир Лелић

Манастир Лелић се налази у истоименом селу, на територији града Ваљева, удаљеним 11 km од града. Манастир је задужбина Владике Николаја и његовог оца Драгомира Велимировића.

Преносом моштију св. владике Николаја из Америке у Лелић, леп иконостас и живопис, новоподигнуте верске и друге грађевине у порти и ван ње, створили су неопходност претпоставке за промену духовног режима цркве.

Милица Павловић Дара

Милица Павловић Дара (Чачак, 8. март 1915 — Лелић, код Ваљева, 8. јун 1944), учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Молитва

За песму победницу Песме Евровизије 2007, види Молитва (песма).

Молитва је обраћање Богу. У разним видовима постоји у већини религија света.

Молити се - то значи налазити се у оном нарочитом стању, у којем духовно начело човека улази у тајанствени и непосредни додир са Богом и оностраним, невидљивим светом. Бити у молитвеном стању могуће је у свим животним околностима. Али најпријатније услове за молитву треба тражити у осамљењу.

Николај Велимировић

Николај Велимировић (световно Никола Велимировић; Лелић, код Ваљева, 23. децембар 1880/4. јануар 1881. — Либертивил, 18. март 1956) био је епископ охридски и жички, истакнути теолог и говорник, отуда је називан Нови Златоусти. Николај Велимировић је новоканонизовани српски светитељ као Свети владика Николај Охридски и Жички.

Његово рођено име је Никола. У младости је тешко оболео од дизентерије и заклео се да ће посветити свој живот Богу, ако преживи. Преживео је и замонашио се под именом Николај. Велимировић је школован на Западу и у младости је био велик заступник либералних идеја и екуменизма. Такође је примљен у свештенство и брзо је постао важна личност у Српској православној цркви, посебно у односима са Западом. У међуратном периоду постао је предводник православних богомољаца и окренуо се антиевропејству и конзервативизму. Оснивач је десничарске политичке идеологије светосавског национализма. Сматра се духовним инспиратором Љотићеве организације ЗБОР. Често је критикован због антисемитских ставова. Када су у Другом светском рату Немци окупирали Југославију, Велимировић је стављен у кућни притвор и на крају одведен у логор Дахау, где је провео три месеца пре него што су га Немци ослободили да би помогао у образовању обједињавању југословенских квислинга против надируће НОВЈ и Црвене армије. По завршетку рата, Велимировић је одлучио да се не врати у Југославију, у коју су на власт дошли комунисти. Уместо тога, 1946. емигрирао је у Америку, где је и остао до своје смрти 1956.

Централно место у Велимировићевим размишљањима чинила је критика хуманизма, европске цивилизације, материјалистичког духа и сл. О Европи је мислио као о великом злу којег се треба чувати, и презирао је њену културу, науку, прогрес. Епископ Николај је био дубоко очаран српском прошлошћу немањићког периода па је она, по њему, требало да буде парадигма нове српске стварности. Велимировић је снажно подржавао јединство свих православних цркава и упоставио је добре односе са англиканском и Америчком епископалном црквом. Уврштен је међу 100 најзнаменитијих Срба свих времена.

Сулејман Лелић

Сулејман Лелић (Загреб, 1943) био је југословенски глумац.

Сутјеска (филм)

Сутјеска је југословенски филм снимљен 1973. године у режији Стипе Делића. Филм је снимљен поводом тридесетогодишњице битке на Сутјесци а сценарио су писали Сергеј Бондарчук, Бранимир Шћепановић и Миљенко Смоје. Сниман је у Националном парку Сутјеска и важи за један од најскупљих филмова у историји југословенске кинематографије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.