Левач

Левач (стсл. Лѣвъ) је историјска област, која обухвата јужне делове Шумадије и мали део Поморавља. Налази се између Јухора на истоку и Гледићких планина на западу, и Црног врха на северу.

Rekovac (grb)
Грб Рековца, са натписом „Левач“
Jagodina-mz-levac
Месна заједница Левач у Јагодини (остатак некадашње Левачке нахије)[1]

Историја

Stefan Kalenic (around 1413)
Фреска из Каленића (1413)

Левач се први пут помиње у 12 веку, као жупа Левач (старословенски Лѣвъ). Постоји више теорија о пореклу имена, претпоставља се да је добио име по томе што гледано са околних планина има облик који подсећа на левак. Друга теорија говори да је Левач добио име по реци Левач, која је касније названа Жупањевачка река. У време Турака долази до великог исељавања становништва, а у 19. веку долази до великог насељавања становништва са простора Црне Горе, Косова, и Рашке области. За време Кочине крајине, велики део Левчана је учествовао у буни против Турака, па је, по крвавом гушењу побуне, велики број левчанских села спаљен, а многи становници су отишли у Срем, да би се део њих касније и вратио. До почетка 19. века Левач је постојао као Левачка нахија, која је имала 145 села, и чије је седиште било у Јагодини. За време Кнежевине Србије, Левач је био једна од две кнежине Јагодинске нахије. Према попису из 1820. године, имао је 85 села, и 2625 кућа. Касније 1839. године, долази до организације срезова, на овом простору се формира Левачки срез. Током Првог светског рата и Балканских ратова, долази до великих губитака мобилисаног становништва.

За време Другог светског рата, на простору Левча је основан најпре Левачка чета, у склопу Поморавског партизанског одреда, под заповедништвом Милорада Жунића Баџе, која је бројала око 300 бораца, углавном из Јагодине, Рековца и околних села. Акцијом у ноћи између 14. и 15. августа, партизани су разоружали припаднике квислиншке жандармерије, и тако ослободили Рековац, што га чини једним од првих ослобођених градова у окупираној Србији. Под дејством Прве непријатељске офанзиве, Левачка чета је растурена, а њени преостали борци распоређени углавном у Другу пролетерску, 23. и 24. бригаду НОВЈ-а. Протеривањем партизана, команду над Левчом преузимају четници Косте Пећанца, до зиме 1942. када их одатле протерују Немци. Потом, у Левчу се јавља Левачки четнички одред, под командом Дражиног поручника, касније капетана, Марка Музикравића, који се ту одржао све до 1944. године, када се главни део војске повукао пред Црвеном армијом, док су појединци остали да се скривају све до 1946., а сам Музикравић је погинуо у борби исте године.

После Другог светског рата, за време СФРЈ, Левач престаје да постоји као административни појам, и остаје му само географско и историјско значење. Највећи део некадашњег Левча се налази на простору данашње Општине Рековац, и суседних села која припадају Крагујевцу и Јагодини, тако да становници овог подручја себе називају Левчанима.

Левач
Пример изгледа села на подручју Левча

Историјски споменици

Порекло становништва

Према Јовану Цвијићу, није познато шта се десило са старим становницима Левча, јер су први досељеници затекли одавно напуштено и зарасло подручје. Породице које су важиле за староседеоце, само су се раније населиле од осталих становника, и оне су обично насељавале центар села. Највише досељеника је било са Копаоника и Топличке области, а затим са Косова и Црне Горе.

Највећи талас насељавања се десио после пада Кочине крајине 1791. године, када се огроман број становника повлачи у Срем, од којих се мали број вратио, тако да је пусто земљиште било погодно за насељавање. Следећи талас насељавања се десио за време Првог српског устанка. Током индустрализације Југославије у другој половини 20. века, забележене су велике миграције становништва у оближње градове Крагујевац и Јагодину.[2]

Географија

Општина Рековац, се сматра седиштем Левча, и у њој се налази градић Рековац и 31 село:

Некада је Левачка нахија бројала чак 145 села:

Манифестације

У манастиру Каленић се сваке године одржава етно манифестација „Прођох Левач, прођох Шумадију“.[3][4][5]

Референце

  1. ^ Mesne zajednice u opstini Jagodina, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ RTS :: Zadnja kuća, Srbija, Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Etno Srbija | Прођох Левач, прођох Шумадију, Приступљено 8. 4. 2013.
  4. ^ Прослава сабора „Прођох Левач, прођох Шумадију“ | Српска Православна црква [Званични сајт], Приступљено 8. 4. 2013.
  5. ^ РТС :: "Прођох Левач, прођох Шумадију", Приступљено 8. 4. 2013.

Литература

  • Мирослав Ж. Симић, Жупа Левач 1. том 2010.
  • Мирослав Ж. Симић, Жупа Левач 2. том 2010.
  • Мирослав Ж. Симић, Жупа Левач 3. том 2010.
  • Боривоје Марковић, Приче о Левачким селима 1997.
  • Јован Цвијић, Српски етнографски зборник - Насеља српских земаља 2. књига, Српска краљевска академија, 1903.
  • Адам Митровић, Левач у НОБ-у, Општински одбор СУБНОР-а Рековац, 1985.

Спољашње везе

Јагодина

Јагодина је градско насеље и седиште града Јагодине у Поморавском округу. Према попису из 2011. било је 37.282 становника (према попису из 1991. било је 37.560 становника).

Белица (област)

Белица је област у Централној Србији, у делу Шумадије око реке Белице и Јагодине. Име Белице није просторно рашчлањено ни у географском, нити у културно-историјском погледу, а и у народу се ређе помиње од Левча и Темнића. Границе ове области приближно одговарају границама општине Јагодина.

Битка код Баточине (1804)

Битка код Баточине је вођена између српске устаничке војске под командом Карађорђа и турске војске за ослобођење Баточине од 4. априла до 7. априла (односно од 23. марта до 26. марта по јулијанском календару) 1804. године. Ова битка је једна од првих победа српских устаника за време Првог српског устанка.

Епархија шумадијска

Епархија шумадијска је епархија Српске православне цркве.

Надлежни архијереј је епископ Јован (Младеновић), а седиште епархије се налази у Крагујевцу.

Зона Запад у фудбалу

Зона Запад је једна од укупно дванаест зонских лига у фудбалу. Зонске лиге су четврти ниво лигашких фудбалских такмичења у Србији. Лига је формирана 2014. године приликом реорганизације такмичења четвртог ранга на територији Фудбласког савеза региона Источне Србије када су уместо дотадашњих Нишке и Поморавско-Тимочке настале три нове зоне - Запад, Исток и Југ. Виши степен такмичења је Српска лига Исток, а ниже су окружне лиге - Поморавска окружна лига, Топличка и Прва расинска. Првак лиге иде директно у Српску лигу Исток.

Индустрија алкохолних пића

Индустрија алкохолних пића је грана прехрамбене индустрије која се бави прерадом воћа, житарица и винове лозе и производњом алкохолних пића. Ослања се на производе из воћарства, виноградарства и ратарства.

У Србији је ова грана добро развијена и можемо је поделити на следећи начин:

производња пива и кваса

БИП, Пивара Челарево, Јагодинска пивара, Ваљевска пивара, Апатинска пивара, Пивара Вајферт, Пивара МБ и др.

производња вина

Напив, Рубин Крушевац, Вршачки виногради, Подрум Палић, Винарија Чока и др.

производња жестоких алкохолних пића (ракија, виски, вотка, вињак и др.)

Подрум Левач, Напив, Рубин Крушевац, Нектар, Симекс, Звечево и др.

Културни центар општине Рековац

Културни центар општине Рековац основан је одлуком Скупштине општине Рековац, на темељима активности које је имала Културно-просветна заједница основане 1995. године, ради обављања културне делатности којом се обезбеђује остваривање права грађана, односно задовољавања потреба грађана као и остваривање другог, законом утврђеног интереса у области културе.

Културни центар у Рековцу је установа клтуре, основана ради неговања и задовољавања културних и образовних потреба средине у којој делује. У његово постојање и трајање уграђена су најзначајнија културна дешавања и разне манифестације значајне за нашу општину. У циљу остваривања општих интереса у култури, Културни центар настоји да омогући стварање услова за подстицање културног и уметничког стваралаштва, подстицање културних израза који су резултат креативности појединаца, група, удружења, организација, ширење и унапређивање едукације у области културе, откривање, стварање, очување и представљање српске културе, подстицање младих талената у области културног и уметничког стваралаштва, подстицање аматерског, културног и уметничког стваралаштва, дечијег стваралаштва и стваралаштва за децу и младе у култури, и у складу с начелима културног развоја – отвореност и доступност културних садржаја јавности и грађанима, интегрисање културног развоја у социо-економски развој демократској друштва, подстицање културног и уметничког стваралаштва и очување историјског и културног наслеђа.

Културни центар је суорганизатор са Туристичком организацијом Рековац Сабора „Прођох Левач, прођох Шумадију” и организатор Смотре народног стваралаштва деце Шумадије и Поморавља и Левачког вино феста, под покровитељством општине Рековац.

Манастир Денковац

Манастир Денковац, посвећен Успенију Пресвете Богородице је манастир епархије шумадијске Српске православне цркве.

Манастир Каленић

Манастир Каленић је женски манастир Српске православне цркве, припада шумадијској епархији. Налази се у близини Рековца и 12 km од села Опарић. Посвећен је Ваведењу Богородице.Манастир представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја.

Манастир Саринац

Манастир Саринац припада епархији шумадијској Српске православне цркве, налази се недалеко од Великих Пчелица. Манастирски храм посвећен је Вазнесењу Господњем.

Миливоје Савић

Миливоје Савић рођен је 23. јануара 1920. године у планинском селу Надрљу, Левач.

Милош Лазић

Милош Лазић (рођен је 12. новембара 1949. године у Опарићу, Левач, општина Рековац) српски је наивни сликар.

Митар Васић

Митар Васић (рођен је 17. децембра 1925. године у Надрљу, Левач, Гледићке планине) мајстор је и градитељ фруле. Његов завичај познат по изузетно очуваном музичком предању.

Моравска област

Моравска област је била административна јединица Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.

Општина Варварин

Општина Варварин је општина у Расинском округу у средишњој Србији. Према попису становништва из 2011. године, општина има 17.966 становника. Средиште општине је град Варварин, који има 2.198 становника.

Општина Рековац

Општина Рековац се налази у централној Србији, у Шумадији, у Поморавском округу.

Поморавски управни округ

Поморавски управни округ се налази у централном делу Републике Србије. Обухвата град и општине:

Град Јагодина градско насеље Јагодина,

Општина Ћуприја градско насеље Ћуприја,

Општина Параћин градско насеље Параћин,

Општина Свилајнац градско насеље Свилајнац,

Општина Деспотовац градско насеље Деспотовац и

Општина Рековац градско насеље Рековац.Има укупно 212.839 становника (Попис 2011.). Седиште округа је град Јагодина.

У граду је делимично сачувана архитектура 19. века. Остаци ранијих периода виде се у грађевинама као што је Хајдук - Вељков конак из 18. века. Посебна занимљивост је Стара црква Арханђела Михајла, задужбина Милоша Обреновића из 1818. године.

Манастир Јошаница је подигнут крајем 15. века у време владавине деспота Ђурађа Бранковића и сматра се најлепшом грађевином Средњег века у том крају.

Недалеко од Ћуприје је манастир са црквом Вазнесења - Раваница, задужбина кнеза Лазара, саграђена између 1375. године и 1377. године. После погибије цара Лазара у Боју на Косову, Раваница је чувала његове мошти до 1690. године, да би данас после три века сељења са српским народом биле опет враћене у ову његову задужбину. Манастир Ресава - Манасија налази се у непосредној околини Деспотовца. Ресава - задужбина деспота Стефана Лазаревића, подигнута је између 1407. године и 1418. године. Током 15. века у манастиру је деловала чувена Ресавска школа са више радионица у којима су преписивани важни текстови из светске баштине и писани нови.

Константин Филозоф, аутор „Житија деспота Стефана“ и „О писменима“ (словима), којим је извршена редакција и сређивање тадашњег правописа српског језику, радио је и стварао у манастиру Ресава.

Сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију”

Сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију” је културно-туристичка манифестација, етнографског садржаја, која се од 1970. године одржава у манастиру Каленић. Ова манифестација народног стваралаштва Шумадије и Поморавља има за циљ да сачува од заборава обичаје у чистој верзији, доследној изворности и аутентичности.Сабор је утемељио учитељ Бративоје Марковић из Белушића код Рековца. Општина Рековац је у знак сећања на њега установила повељу „Бративоје Марковић“, која се од 2006. године додељује појединцима и институцијама које су од значаја за културни и економски развој Рековца.

На иницијативу просветних, културних и здравствених радника Белушића, први сабор „Прођох Левач, прођох Шумадију” одржан је 10. септембра 1970. године у Белушићу, уз потпору новинске установе „Нови Пут” из тадашњег Светозарева (данас Јагодина). Програм се састојао из два дела: такмичења у народном вишебоју (скок с мотком, бацање камена с рамена, скок из места, бацање бомбе у циљ и надвлачење конопца) и такмичење певача аматера. Овакав програм овог сабора трајао је првих пар година, кад се проширује и на изворно народно стваралаштво и обухвата цео срез Светозарево.Од 1980. године седиште Сабора се премешта у просторе манастира Каленић, са потпуно измењеном концепцијом. Сабор добија нове садржаје и културне димензије, користи се привлачност самог манастира са околином. Као главни, основни садржај Сабора, појављује се народно стваралаштво и народна уметност, што одговара и самом амбијенту. На летњој позорници, усред букове и храстове шуме, у непосредној близини манастира, сваке године у току ове манифестације, продефилује четрдесет културно-уметничких друштава, изворних фолклорних група и ансамабала, преко 1200 извођача из Шумадије и Поморавља, Жупе, Левча и осталих делова Србије, на сабору се појаве и српска културно-уметничка друштва из Мађарске и Румуније, као и из других земаља. До 1990. на овој манифестацији су учествовала и друштва из свих република бивше Југославије, а било је и гостију из Бугарске, Пољске, Аустрије и Америке, Македоније и Албаније.

У току Сабора организују се и гостовања врхунских хорова, позоришних и музичких ансамбала, као и појединаца и клубова из области књижевности, музике и уметности. Организују се и одржавају разноврсне изложбе (ликовна колонија, домаће радиности „Златне руке Левча”, књига и др). Исто тако, у току Сабора обнављају се стара кулинарска занимања кроз спремање старих левачких јела. Посебна атракција Сабора је избор за најдужи брк Сабора, девојке са најдужим плетеницама, најлепше саборице и најлепше очуване мушке и женске народне ношње.У оквиру седмодневног трајања сабора, у организацији Културног центра општине Рековац и Туристичке организације Рековац, организују се многе пратеће манифестације и догађаји у селима Опарић, Белушић и Каленићки Прњавор.

Трстеник

Трстеник је градско насеље у Србији у општини Трстеник у Расинском округу. Смештен је на реци Западној Морави. Према попису из 2011. било је 15.282 становника.

Области Војводине
Области Шумадије
Подрињско-посавске
области
Области Рашке и
Западног Поморавља
Тимочко-браничевске
области
Области Јужног
Поморавља
и Шоплука
Области
Косова и Метохије

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.