Лапово

Лапово је градско насеље у Србији у општини Лапово у Шумадијском округу. Према попису из 2011. било је 7143 становника (према попису из 2002. било је 7422 становника).

Лапово
Lapovo center
Главна улица у Лапову
Грб
Грб
Административни подаци
Држава Србија
Управни округШумадијски
ОпштинаЛапово
Становништво
 — 2011.Пад 7143
Географске карактеристике
Координате44°11′00″ СГШ; 21°06′00″ ИГД / 44.183333° СГШ; 21.1° ИГДКоординате: 44°11′00″ СГШ; 21°06′00″ ИГД / 44.183333° СГШ; 21.1° ИГД
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Ндм. висина96 м
Лапово на мапи Србије
Лапово
Лапово
Лапово на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број34220
Позивни број034
Регистарска ознакаKG

Демографија

У насељу Лапово живи 5995 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,5 година (40,4 код мушкараца и 42,6 код жена). У насељу има 2300 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,23.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 7.169
1953. 7.569
1961. 8.112
1971. 8.307
1981. 8.837
1991. 8.655 7.840
2002. 7.422 8.259
2011. 7.143
Етнички састав према попису из 2011.[2]
Срби
  
6.945 97,23 %
Роми
  
55 0,77 %
Хрвати
  
7 0,09 %
Црногорци
  
7 0,09 %
Бугари
  
6 0,08 %
Македонци
  
6 0,08 %
Албанци
  
5 0,07 %
Бошњаци
  
2 0,02 %
Мађари
  
1 0,01 %
Румуни
  
1 0,01 %
Словаци
  
1 0,01 %
остали
  
4 0,05 %
регионална припадност
  
1 0,01 %
неизјашњени
  
36 0,50 %
непознато
  
66 0,92 %
укупно: 7.143

Саобраћај

Locomotive series 444
Железничка станица у Лапову

Види још

Референце

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
  2. ^ Етничка структура након пописа 2011.
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

Баточина

Баточина је градско насеље и седиште истоимене општине у Шумадијском округу. Према попису из 2011. има 5804 становника (према попису из 2002. било је 5574 становника).

Баточина се први пут помиње 1476. године.

Бранислав Вељковић (фудбалер)

Бранислав Вељковић (Лапово, 17. мај 1894 — Београд, 17. јун 1972) био је селектор фудбалске репрезентације Краљевине Југославије 1933. године. Мандат му је трајао пет месеци, где је водио репрезентацију у пет наврата.

По струци је био инжењер.Дао је оставку, објаснивши „да није хтео да дозволи да се ико меша у његов рад и састављање репрезентације”.

Грб општине Лапово

На средини штита је приказана Света Параскева, заштитник Лапова. Крст Светог Андрије указује на чињеницу да је Лапово било једна од најважнијих раскрсница путева и железничких пруга у Србији. Пшеница на штиту представља земљорадњу, лист храста шуме, а поље реку Мораву.

Рањени дивљи вепар је апокрифни грб Србије, касније додељен Шумадији (шумовитој земљи), где се Лапово налази. Плава боја коња, држача штита, поново симболише име реке Мораве (стара реч морав значи тамно плав).

Железничка станица Влашко Поље

Железничка станица Влашко Поље је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Влашка у градској општини Младеновац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Младеновцу и у другом према према Сопоту Космајском. Железничка станица Влашко Поље састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Клење

Железничка станица Клење је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Рипањ у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Рипањ тунелу и у другом према према Рипњу. Железничка станица Клење састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Ковачевац

Железничка станица Ковачевац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Ковачевац у градској општини Младеновац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Кусатку и у другом према према Младеновцу. Железничка станица Младеновац састоји се из 3 колосека.

Железничка станица Лапово

Железничка станица Лапово је једна од железничких станица и железнички чвор на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Лапово (село) у општини Лапово. Пруга се наставља у једном смеру ка Багрдану, у другом према према Лапово ражирној и у трећем према Баточини. Железничка станица Лапово састоји се из 7 колосека.

Железничка станица Лапово Варош

Железничка станица Лапово Варош је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Лапово у општини Лапово. Пруга се наставља у једном смеру, у скретање ка Лапово ранжирној, у другом према према стајалишту Лапово Ранжирна у правац које је у саставу станице, и у трећем према Лапову. Железничка станица Лапово Варош састоји се из 4 колосека.

Железничка станица Лапово ранжирна

Железничка станица Лапово ранжирна је ранжирна станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Лапово у општини Лапово. Пруга се наставља у једном смеру ка Лапову и у другом према према Лапово Вароши. Железничка станица Лапово ранжирна састоји се из 22 колосека 2 пролазна колосека који обилазе станицу.

Железничка станица Марковац

Железничка станица Марковац је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Марковац у општини Велика Плана. Пруга се наставља у једном смеру ка Лапово Вароши, у другом према према Великој Плани и у трећем према Свилајанцу. Железничка станица Марковац састоји се из 7 колосека.

Железничка станица Ниш

Железничка станица Ниш је главна станица Нишког железничког чвора, последња станица на прузи Београд—Ниш и прва станица на пругама Ниш—Прешево и Ниш—Димитровград. Налази се у насељу Палилула у Нишу. Пруга се наставља у једном правцу према Међурову, у другом према Ћеле-кули, у трећем према Црвеном Крсту, у четрвтом према Ниш ранжирној.

Железничка станица Раља

Железничка станица Раља је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Раља у градској општини Сопот у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Сопоту Космајском и у другом према према Рипањ тунелу. Железничка станица Раља састоји се из 6 колосека.

Железничка станица Ресник

Железничка станица Ресник је једна од железничких станица Београдског железничког чвора, пруге Београд—Ниш и прва железничка станица на прузи Београд—Бар. Представља терминус друге линије БГ воза. Налази се насељу Ресник у општини Раковица у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Пиносави, у другом према Белој реци, у трећем према Раковици, у четвром смеру према Београд ранжирној парк „А”, у петом према Остружници и у шестом према Београд ражнирној парк „Б” по неправилном колосеку. Железничка станица Ресник састоји се из 9 колосека.

Железничка станица Рипањ

Железничка станица Рипањ је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Рипањ у градској општини Вождовац у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Клење и у другом према према Пиносави. Железничка станица Рипањ састоји се из 5 колосека.

Железничка станица Сопот Космајски

Железничка станица Сопот Космајски је једна од железничких станица на прузи Београд—Ниш. Налази се насељу Ђуринци у градској општини Сопот у Београду. Пруга се наставља у једном смеру ка Влашком Пољу и у другом према према Раљи. Железничка станица Раља састоји се из 6 колосека.

У време Југославије станица се звала Ђуринци.

Локални избори у Србији 2016.

Локални избори у Србији 2016. су одржани 24. априла заједно са парламентарним и покрајинсим.

Локални избори нису одржани у 14 локалних самоуправа у којима мандат властима није истекао, односно одлука о расписивању избора није важила за општине у којима су одржани ванредни локални избори у периоду од 2013. до 2015. године, а то су: Београд, Зајечар, Аранђеловац, Бор, Врбас, Ковин, Косјерић, Лучани, Мајданпек, Медвеђа, Мионица, Неготин, Оџаци и Пећинци.

Општина Лапово

Општина Лапово је општина у Шумадијском округу. Састоји се из два насеља, Лапово (варошица) и Лапово (село). Према попису из 2011. године у општини живи 7.837 људи.

Придворица (Лепосавић)

Придворица је насеље у општини Лепосавић на Косову и Метохији. Површина катастарске општине Придворица где је атар насеља износи 461 ha. Припада месној заједници Сочаница. Село се налази 9 km јужно од Лепосавића, на левој страни Ибра. Насеље је по постанку старо. Надморска висина села је 648м. Придворица лежи ван свих важнијих комуникација. Важно је напоменути да кроз село пролази пруга Лапово-Косово Поље. Железнице Србије су 2009. године изашле у сусрет мештанима Придворице и отвориле путничко стајалиште и на тај начин повезале село Придворицу са Лепосавићем и Косовском Митровицом. До села се може доћи и сеоски путем из правца Лепосавића и Сочанице. Највеће миграције село је доживело седамдесетих и осамдесетих година. Већина становништва које је отишло из села се настанило у тада великим индустријским центрима Крагујевцу и Краљеву. Село је разбијеног типа и издвајају се две махале: Горња и Доња. Куће су лоциране по странама брда, а друге у плодној алувијалној равни Ибра.

Овде се налазе Рушевине гробљанске цркве у селу Придворица.

Шумадијски управни округ

Шумадијски управни округ се налази у централном делу Републике Србије и простире се на 2.387 km2. Обухвата један град и шест општина са укупно 293.308 становника (попис 2011). Седиште управног округа је у Крагујевцу. На северу се граничи Градом Београдом, на североистоку са Подунавским округом, на истоку са Поморавским округом, на југу са Рашким округом, на западу са Моравичким округом и нна северозападу са Колубарским округом. Име је добио по географској регији Шумадија. Међутим, Шумадијски округ обухвата само мали део Шумадије, која се иначе простире на 5.796 km2.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.