Књиге Светог писма

Књиге Светог писма су наведене различитим редоследом у канонима Православне цркве, Римокатоличке, протестантске, итд. Упоредна табела књига дата је и за Стари и за Нови завет.

Стари завет

Јеврејска Библија
Протестантски Стари завет Римокатолички Стари завет Грчки православни Стари завет Словенски Стари завет Језик на ком је писана
Петокњижје или Тора
Постање Постање Постање Постање Постање хебрејски
Излазак Излазак Излазак Излазак Излазак хебрејски
Левитска Левитска Левитска Левитска Левитска хебрејски
Бројеви Бројеви Бројеви Бројеви Бројеви хебрејски
Поновљени закони Поновљени закони Поновљени закони Поновљени закони Поновљени закони хебрејски
Пророци
Историјске књиге
Исус Навин Исус Навин Исус Навин Исус Навин Исус Навин хебрејски
Судије Судије Судије Судије Судије хебрејски
види ниже Рута Рута Рута Рута хебрејски
Самуило 1. Самуилова 1. краљевима 1. Самуилова (1. краљевима) 1. краљевима хебрејски
2. Самуилова 2. краљевима 2. Самуилова (2. краљевима) 2. краљевима хебрејски
Краљеви 1. краљева 3. краљева 1. краљева (3. краљевства) 3. краљевства хебрејски
2. краљева 4. краљева 2. краљева (4. краљевства) 4. краљевства хебрејски
Хронике
види ниже
1. хроника 1. Паралипоменону 1. хроника 1. хроника хебрејски
2. хроника 2. Паралипоменону 2. хроника 2. хроника хебрејски
1. Езрина
(2 Esdras)* грчки
Ездра
види ниже
Езра 1. Ездрина Езра (2. Ездрина) Ezra хебрејски (+арамејски)
Немија 2. Ездрина (Немија) Немија (2. Ездрина) Немија хебрејски
(1. Ездрина)* 2. Ездрина
грчки
Тобија Тобија Тобија арамејски
Јудита Јудита Јудита хебрејски
види ниже Естер Естер Естер Естер хебрејски
1. Макабејаца 1. књига Макабејаца види ниже хебрејски или арамејски?
2. Макабејаца 2. Макабејаца види ниже грчки
3. Макабејаца грчки
4. Макабејаца грчки
Књиге мудрости
види ниже Јов Јов Јов Јов хебрејски
види ниже Псалми Псалми Псалми Псалми хебрејски
Химне хебрејски (+грчки)
види ниже Изреке Изреке Изреке Изреке хебрејски
види ниже Проповедник Проповедник Проповедник Проповедник хебрејски
види ниже Песма Соломонова Песма Соломонова Песма Соломонова Песма Соломонова хебрејски
Мудрости Мудрости Мудрости Соломонове грчки
Еклезијастикус Сирина Сирина хебрејски (+грчки)
Велики пророци
Исаија Исаија Исаија Исаија Исаија хебрејски
Јеремија Јеремија Јеремија Јеремија Јеремија хебрејски (+арамејски)
види ниже Плач Плач Плач Плач Јеремијин хебрејски
* * Писма Јеремије грчки (или хебрејски?)
Барух Барух Барух хебрејски (и грчки?)
Писма Јеремије * грчки (или хебрејски?)
Језекиљ Језекиљ Језекиљ Језекиљ Језекиљ хебрејски
види ниже Данило Данило Данило Данило хебрејски+арамејски
Мали пророци
Дванаест пророка Осија Осија Осија Осија хебрејски
Јоиљ Јоиљ Јоиљ Јоиљ хебрејски
Амос Амос Амос Амос хебрејски
Авдија Авдија Авдија Авдија хебрејски
Јона Јона Јона Јона хебрејски
Михеј Михеј Михеј Михеј хебрејски
Наум Наум Наум Наум хебрејски
Авакум Авакум Авакум Авакум хебрејски
Софоније Софоније Софоније Софоније хебрејски
Агеј Агеј Агеј Агеј хебрејски
Захарија Захарија Захарија Захарија хебрејски
Малахија Малахија Малахија Малахија хебрејски
Писања
Псалми хебрејски
Изреке хебрејски
Јов хебрејски
Песма над песмама хебрејски
Рут хебрејски
Плач хебрејски
Ecclesiastes хебрејски
Естер хебрејски
Данило хебрејски+арамејски
Езра (обухвата и Немију) хебрејски(+арамејски)
Хронике хебрејски
види изнад 1. Макабејаца хебрејски или арамејски?
види изнад 2. Макабејаца грчки

Нови завет

Грчко православно, Римокатоличко, Протестантско Лутеранско Свето писмо Словенско православно Свето писмо Етиопско Свето писмо Језик на ком је написана
Јеванђеља
Матеј Матеј Матеј Матеј грчки (или арамејски или хебрејски?)
Марко Марко Марко Марко грчки
Лука Лука Лука Лука грчки
Јован Јован Јован Јован грчки
Историја
Дела Дела Дела Дела грчки
Посланице
Јаков грчки
1. Петрова грчки
2. Петрова грчки
1. Јованова грчки
2. Јованова грчки
3. Јованова грчки
Јуде (Јаковљевог) грчки
Посланице апостола Павла
Римљанима Римљанима Римљанима Римљанима грчки
1. Коринћанима 1. Коринћанима 1. Коринћанима 1. Коринћанима грчки
2. Коринћанима 2. Коринћанима 2. Коринћанима 2. Коринћанима грчки
Галатима Галатима Галатима Галатима грчки
Ефесцима Ефесцима Ефесцима Ефесцима грчки
Филипљанима Филипљанима Филипљанима Филипљанима грчки
Колошанима Колошанима Колошанима Колошанима грчки
1. Солуњанима 1. Солуњанима 1. Солуњанима 1. Солуњанима грчки
2. Солуњанима 2. Солуњанима 2. Солуњанима 2. Солуњанима грчки
1. Тимотеју 1. Тимотеју 1. Тимотеју 1. Тимотеју грчки
2. Тимотеју 2. Тимотеју 2. Тимотеју 2. Тимотеју грчки
Титу Титу Титу Титу грчки
Филимону Филимону Филимону Филимону грчки
Посланице Посланице
Јеврејима Јеврејима Јеврејима грчки (или хебрејски?)
Јаковова грчки
1. Петрова 1. Петрова 1. Петрова грчки
2. Петрова 2. Петрова 2. Петрова грчки
1. Јованова 1. Јованова 1. Јованова грчки
2. Јованова 2. Јованова 2. Јованова грчки
3. Јованова 3. Јованова 3. Јованова грчки
Јаковова грчки
Јудина Јудина грчки
Књиге које је Лутер довео у питање
Јеврејима грчки (или хебрејски?)
Јаковова грчки
Јудина грчки
Откровење Јованово Откровење Јованово Откровење Јованово Откровење Јованово грчки
Јеванђеље по Јовану

Јеванђеље по Јовану (грч. Κατὰ Ἰωάννην εὐαγγέλιον) четврто је јеванђеље Новог завета. Написано је око 100. године, и по времену писања је последње канонско јеванђеље.

Јеванђеље по Јовану се значајно разликује од претходна три синоптичка јеванђеља (по Матеју, Марку и Луки). Јован се донекле дистанцира од Исусове историјске личности, и садржи већ развијену христологију која Исуса сматра божанским Логосом. Претходна три јеванђеља говоре углавном о Христовим проповедима у Галилеји, док се ово више бави проповедима у Јудеји. За разлику од осталих, не садржи ни једну Исусову причу. По Јовану, оно што је важно јесте да је Тома, који испрва није веровао у Исусово ускрснуће, Исуса назвао „мој Господар и мој Бог“, што је био начин на који су карактерисани римски цареви.Јеванђеље по Јовану осликава оновремени сукоб раног хришћанства и јудаизма. У време његовог настанка, хришћани се још увек нису сматрали засебном религијом, већ покретом унутар јудаизма. Фарисеји се представљају на негативан начин, јер нису верници, док су Јевреји приказани како се опредељују за и против хришћанства.Јеванђеље по Јовану једном трећином је посвећено последњим сатима живота Исуса Христа. Нагласак је на духовној страни Христовог живота. Исусови говори су дугачки и у њима много говори о себи. Исус божанског Оца приказује као оног ко доноси светлост слепима, радост тужнима, а живот мртвима. Ученике уводи у живот који је већ вечан јер никада неће престати.Према хришћанском предању, написао га је апостол Јован, један од Христових ученика. Данас већина научника не верује да га је написао Јован нити било ко од очевидаца, већ „Јоханинска заједница“, која вуче традицију од Јована; ово jеванђеље показује да је састављено из више слојева, достижући своју коначну форму око 90—100 године.Према неким истраживачима Јованово јеванђеље садржи и елементе неких других традиција, а већина се слаже да је настало у фазама, али не касније од краја првог века. Том схватању доприносе његови прецизни називи разних делова тадашњег Јерусалима, на арамејском језику (види у даљем тексту: историчност). Ово јеванђеље је изворно настало у Ефесу на старом грчком језику, а до нас долази путем најпре рукописа на папирусу, а касније путем преписивања у хришћанским кодексима. Питање опште прихваћености јеванђеоског канона (који укључује и Јована) већ у антици разрешава Иринеј (c. 202 н.е.), један од најранијих црквених отаца цитирајући сва четри јеванђеља.

Исус

Исус Христос (арам. ישוע — Јешуа, антгрч. Ιησούς [Iesoús] — Исоус; 4. п. н. е. — 30/33. н. е.), познат и као Исус из Назарета или Исус Назарећанин, по хришћанском веровању је био јеврејски проповедник и рабин из Назаретa. Након мученичке смрти и библијског васкрсења постао је централна фигура хришћанства и важна фигура у неколико других религија. Муслимани га сматрају пророком (Иса), хиндуисти аватаром, а хришћани месијом и Сином Божијим (Исус Христос).Исус је своје учење износио у виду кратких алегоричних прича којима је примерима из свакодневног живота преносио духовне поуке. Већина проучавалаца се слаже да је Исус био Јеврејин из Галилеје, да су га сматрали учитељем и исцелитељем, да га је крстио Јован Крститељ и да је разапет у Јерусалиму по наређењу римског гувернера Понтија Пилата под оптужбом за заверу против Римског царства. Главни извори информација везаних за Исусов живот и учење су четири Јеванђеља Новог завета по Матеју, Марку, Луки и Јовану. Већина савремених проучавалаца Библије верује да су древни списи о Исусовом животу историјски тачни.

Хришћани верују да је Исус Месија (Исус Христос) чији је долазак најављен у Старом завету, што је основна тачка њиховог разилажења са јудаизмом. Хришћани претежно верују да је Исус инкарнација Бога, Син Божји који је дошао да донесе спасење и измирење с Богом, који је васкрсао након свог распећа. Монофизитски хришћани проповедају разне друге интерпретације везане за његову личност (види христологија). Остала хришћанска веровања укључују Исусово безгрешно зачеће, чуда, испуњење библијских пророчанстава, вазнесење у небо и други Христов долазак.

У исламу, Исус (арап. عيسى‎, уобичајено превођен као Иса) сматра се за једног од Божијих (Алахових) највољенијих и најважнијих пророка, доносиоца божанских светих књига, чудотворца и месију. Муслимани пак не деле хришћанско веровање у распеће и Исусову божанску природу. Муслимани верују да Исус није ни убијен ни разапет, већ се жив узнео на небо. Већина муслимана верује да ће се он вратити на земљу заједно са Махдијом када земља постане препуна греха и неправде у време доласка исламског антихриста као што је Даџал.

Логос

Логос (гр. λόγος — ум, реч, говор, словесност, смисао, начело, закон, наука и др) је вишезначан филозофски и теолошки појам. Изворно, логос је битан појам античке грчке филозофије, који исказује принцип, светски ум, објактивни закон по коме се све догађа. У Хераклитовој филозофији означава говор природе који само мудрац чује и разуме. Касније су га преузели хришћански теолози да би њиме означавали Исуса Христа, као божански логос.

Називи готово свих наука грађени су према грчкој лексици и садрже наставак логиа што упућује на логос о нечему (логика, психологија, гносеологија, онтологија, аксиологија, итд.).

Мелитон Сардски

Свети Мелитон је био епископ Сардски, у Малој Азији. Знаменити пастир цркве из II века. Владајући великом ученошћу он се трудио да сабере све књиге Светог писма у један кодекс. Трудио се опет да унесе мир у цркву лаодикијску, узбуркану спором о празновању Пасхе. Осим тога бранио је хришћанство пред незнабошцима. Тако је око 170. године путовао у Рим и поднео цару Марку Аврелију једну писмену одбрану (апологију) вере и цркве хришћанске. Преминуо је мирно 177. године.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.