Књига пророка Наума

Књига пророка Наума је 21 књига Танаха, односно Старог завјета, које је написао пророк Наум.

Књига преставља поему, која садржи предсказање пада Ниниве, пријестонице моћног Асирског краљевства. Поема је вјероватно требало да се изводи у Храму. За књигу је карактеристично што је написана поетским језиком, са много поређења и метафора.

Аутор

У првом стиху књиге налази се запис „књига од утваре Наума Елкошанина“[1]. Међутим о пророку Науму се не зна готово ништа. Његово име значи „утјешитељ“ и вјероватно је скраћени облик имена Нехемија (Господ утјешитељ). Његово име указује на град Елкос, али и за постојање овог града нема конкретних информација. Постоји шанса да је пророк имао везе са мјесто Капернаумом (Наумово село).

Вријеме писања

За вријеме писања ове књиге са сигурношћу се може узети вријеме пада Тебе и Ниниве, то јесте између 663. и 612. године п. н. е.[2] у сваком случају може се говорити о 7. вијеку п. н. е.[3] Међутим, постоје и ранија датирања писања књиге.

Садржај

Прво поглавље је псалм, написано акростихом (непотпуним), и говори о Богу. Говори о мислисти Господа према народу и вјерности Његовом завјету.

У другом поглављу говори о паду Ниниве. Посебно се наглашава да је то велики град, пријстоница моћног краљевства. Пореди се са лављом јазбином (лав - симбол Асирије).

Трећа глава се наставља на другу, описујући смртне слике града, истичући разлоге: храмовска проституција, похлепа, окрутност. Пад Ниниве се десио, зато што су Асирци освојили друге градове и државе.

Извори

Референце

  1. ^ Књига пророка Наума 21:1
  2. ^ Введение в Ветхий Завет. Эдвард Янг // Гл. 17. Малые пророки (Книга Двенадцати).
  3. ^ Книга о Библии. И. А. Крывелев. (1958)
Медија

Медија (перс. Māda, грч. Μηδία [Mēdía], акад. Mādāya) била је прво иранско царство које је од краја 8. до средине 6. века п. н. е.. обухватало просторе Великог Ирана, северне Месопотамије и источне Мале Азије. Пре оснивања Медијског царства ирански народи живели су у мањим племенским заједницама и није постојала хијерархија владавине, међутим ратови с Асирцима довели су до њиховог уједињења односно стварања моћне монархије која је постала темељ за све касније иранске династије.

Оснивачем Медијског царства сматра се Дејок, племенски вођа којег су медијски племићи изабрали за судију у решавању спорова, а потом и медијским краљем. Приликом стварања медијске државе она је обухватала само мање територије југозападно од Каспијског језера, међутим у доба највећег медијског владара Кијаксара проширена је на већину азијског дела Блиског истока. Та подручја простирала су се на 2,8 милиона km², што је Медију чинило дотад највећим царством у историји. Границе царства биле су реке Кизил у Анадолији и Тигар у Месопотамији на западу, Кавкаске планине и Согдијана на северу, и Индија на истоку.

Значај медијске државе у старовековној историји је вишеструк. Ирански народи по први пута у историји се уједињују и тиме стварају политичку противтежу Вавилону и Асирији, главним силама на западу. Медијци у савезу с Вавилонцима освајају Новоасирско царство, дотад најјачу војно-политичку силу у регији. Такође, сукоб Медијаца с Лидијом у Малој Азији представља први контакт древног Ирана с грчким светом. Вероватно највећи значај представља сам пад Медијског царства 550. п. н. е., будући како је на његовим темељима персијски владар Кир Велики створио Ахеменидско царство, највећу и најмоћнију иранску државу у историји старог века.

Пророк Наум

Свети пророк Наум (хебр. נַחוּם) је један од 12 малих пророка Светог писма. Његова књига, по њему названа Књига пророка Наума. Описао је крај асирског царства, и његов главни град, Ниниву, у живом поетском стилу.

Мало се зна о личном животу пророка Наума. Његова дела узимају се као пророчанство или као историја. Претпотставља се да су његови списи записани око 615. п. н. е., непосредно пред пад Асирије.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.