Књига о судијама

Књига о Судијама (хебр. ספר שופטים, грч. Κριται) је седма књига Старог завета.

Садржај

Књига о Судијама подељена је на три дела : увод (Судије 1,1-2,5); главни део (Судије 2,6-16,31) и додаци (Судије 17-21).

У првом уводном делу (Судије 1,1-2,5) описује се освајање Обећане земље и његове последице.

У главном делу (Судије 2,6-16,31) описје се живот шест „великих судија": Ехуд, Барак и Дебора, Гидеон, Јифтах и ​​Самсон), и шест „малих судија": Шамгар, Тола и Јаир , Ибсан, Елон и Авдон.

У завршном делу (Судије 17-21) описује се пресељење племена Дан, подизање светилишта у Тел Дану (Судије 17-18), и рату осталих племена против племена Венијамин (Судије 19-21).

Књига обухвата период након владавине Јошуе до успостављања Краљевства Израел, које је праћено многим гресима јеврејског народа, који су били узрок многих невоља. Након покајања Бог спасава Израел постављајући избавитеље - судије - високоморалне и праведне верске и државне вође.

Види још

Спољашње везе

Гидеон (Библија)

Гидеон, или Гедеон (хебр. גִּדְעוֹן је био старозаветни патријарх и судија Израиља. О његовом животу сведочи Књига о Судијама, Стари завет (П:6-8). Помиње се и у Посланици Јеврејима у Новом завету, као пример човека вере.

Гидеон је син Јоашов, из Манасејевог племена.

Због моралног посрнућа и политичких подела Јевреја, Мидијци и други „синови Истока“ су их, по Божијем допуштењу, нападали из године у годину, палили им поља, крали стоку и пљачкали благо. Израиљ је у великој мери осиромашио. Након седам година, из ових мука Израиљце спасава Гидеон - „храбри ратник“, као што му и име говори. Његова два старија брата погинула су у борби против непријатеља Израиља. Пошто позива народ на молитву, Гидеон, са малом групом ратника изводи успешан ноћни напад на Мидијце. Слава Гидеонове победе проширила се широм земље и захвални народ му је понудио наследно краљевско достојанство. Он је одбио ту моћ, желећи да служи Богу. Земља је под његовом управом напредовала четрдесет година. Доживео jе дубоку старост, остављајући за собом око 70 синова. Његов син је Авимелех.

Гидеон, је познат и као „противник Баала“ јер је уништио многе жртвенике, на коjима су приношене жртве у част паганских божанстава.

Православна црква прославља Гидеона 26. септембра (по јулијанском календару) односно 9. октобра по грегоријанском. Такође га помиње заједно са другим праведницима Старога завета у недељу Светих Отаца (недеља пре Божића).

Дебора

Дебора (хебр. דְּבוֹרָה) била је пророчица, четврти јеврејски Судија по Књизи о судијама и једина жена Судија пред-монархијског Израела у Старом завету. Прича о њој се спомиње двапут у поглваљима 4 и 5 у Књизи о судијама. Прва приповест је у прози, и наводи победу израелских снага на челу с војсковођом Бараком, кога је Дебора назвала али и рекла да сам неће постићи коначну победу над ханаанским генералом Сисером. Та је част припала Јаел, супрузи Хебер, кенитског мајстора шатора. Јаел је убила Сисера забивши клин од шатора у његову главу док је спавао.

Књига о Судијама у 5. поглављу наводи исту причу у песничкој форми. Овај одломак, често називан Песма о Дебори може датирати из 8. века п. н. е., што га чини једним од најстаријих делова Библије и најстаријем примеру јеврејске поезије.

Два датума се спомињу у тексту - 28:30 и 28:31 - први спомиње пад Ефраимов (722. п. н. е.), а други на време почетака Краљевске куће Израела. Тај одломак је важан јер представља један од најстаријих познатих описа жена-ратница. Песма је могла бити уврштена у Књигу ратова господњих споменутих у Књизи о Бројевима (21:14).

Мало се зна о личном животу Деборе. Претпоставља се да је била удата за човека по имену Лапидот (што значи „бакље“), али се, с обзиром да име није споменуто изван Књиге о судијама, може претпоставити да је једноставно имала „ватрени“ дух. Била је песникиња и своје је пресуде доносила испод палме између Рамаха и Бетхела у земљи Венијамина. Неки за њу наводе да је мајка Израела. Након победе над Сисером и ханаанском војском, у земљи је владао мир четрдесет година.

Компаративна књижевност

Компаративна књижевност је грана науке о књижевности која се бави упоредним проучевањем књижевних историја и књижевних праваца разних националности.

Критархија

Критархија или критократија је облик владавине заснован на моћи судова, односно судија (хебр. שופטים). Овај систем постојао у старом Израелу у периоду описаном у старозаветном спису Књига о судијама.

Термин је настао од старогрчких речи грч. κριτης (критес - Судија) и грч. κρατος (кратос - орган). Употреба термина је проширена на власт судија, у модерном смислу речи, као што се користи, на пример, у Сомалији, где је власт судија у складу са обичајним правом.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.