Књига о Јестири

Књига о Јестири је књига Старога завета. Говори о Божијој бризи за изабрани народ преко Јестире. Јевреји је читају на празник Пурим. Библијска скраћеница књиге је Ест, односно Јест.

Догађаји описани у Књизи о Јестири делом су потврђени преко Херодотових списа и археолошких истраживања. Десили се у време персијског краља Ахашвероша, односно Ксеркса I (486.--465. п. н. е.). Није познато име писца, али се ради о побожном Јеврејину, који је добро познавао прилике на краљевском двору и вероватно и само био учесник догађаја. Персијски краљ Кир Велики допустио је Јудејима повратак из заточеништва, део је отишао кући, а део је остао. Ова књига пише о Јеврејима, који су остали у Персији.

Персијски краљ Ахашверош организовао је велику гозбу за званице и народ. Желео је показати лепоту и привлачност своје краљице, но она је одбила доћи. Због тога је наредио да се потраже све девице лепог изгледа, између којих ће изабрати нову краљицу. Изабрана је Јеврејка Јестира. Њу је одгајао рођак Мардохеј, јер није имала ни оца ни мајке (Ест 2,7). „Свакога је дана Мардохеј шетао пред двориштем харема да би дознао како се Јестира осећа и како се према њој односе (Ест 2,11)".[1]

После тих догађаја, краљ Ахашверош је поставио је свога сина Хамана на пресдто (Ест 3,1) и тражио да му се сви поклоне као богу. Сви службеници царства су то ћинили, осим Мардохеја, који је сматрао да се једино треба клањати Богу. То је дубоко увредило Хамана, који је Јевреје оцрнио и оклеветао пред царем и постигао да се изда документ по којем ће се на одређен дан погубити сви Јевреји у царству. Након што су то сазнали, Јевреји су туговали и постили. Мардохеј је наговарао Јестиру, да оде до краља и заузме се за Јевреје. Она се бојала да оде непозвана краљу, јер се то кажњавало смртном казном. Након тога, Мардохеј јој је поручио: „Немој мислити да ћеш се зато што се налазиш у краљевој палати спасити једина од свих Јевреја (Ест 4,13)." Естера је пристала и поручила да за њу посте сви Јевреји три дана и три ноћи пре него оде краљу. Дотерала се и отишла краљу. Тамо јој је позлило од страха, али се због тога краљ смиловао и није је казнио што је дошла непозвана. Позвала је краља и Хамана на гозбу. Краљ јој на гозби обећа, да ће јој услишити било коју жељу. Естера их позове на још једну гозбу, на којој ће рећи своју жељу.

У међувремену, краљу је пало на памет, да је Мардохеј открио уроту против краља, а за то није добио никакву награду. Наложио је Хаману, да му јавно у краљево име искаже поштовање и част, што је Хаман невољко и учинио. Краљица је на гозби молила милост за себе и јеврејски народ. Краљ је на то пристао и наредио да се убије Хаман, јер је био неправедан. Хамана је заменио Мардохеј, као други човек после краља. Имао је краљево допуштење, да у његово име и с краљевским печатом напише документ о Јеврејима, који год жели. „Краљ је допустио Јеврејима по свим градовима да се могу састајати, бранити свој живот и уништити, убити и затрти сваку војску народну или покрајинску која би их напала, не штедећи ни децу ни жене, а слободно им је опленити њихова добра (Ест 8,11)".

Тада је установљен празник Пурим, који Јевреји славе и у данашње време: „Наложио им је да 14. и 15. дан месеца Адара сваке године славе као дане у којима су Јевреји постигли спокој од својих непријатеља и као месец који је био претворио у радост њихову тугу а у празник њихово туговање (Ест 9,21-22). "

Извори

  1. ^ Књига о Јестири, превод Ђуро Даничић
Јудаизам

Јудаизам (од латинског Iudaismus, изведено из грчког Ἰουδαϊσμός [Ioudaïsmós], оригинално од хебрејског יהודה [Yehudah] = „Јудеја“; у хебрејском יהדות [Yahadut], препознатљиве карактеристике јудејског народа) је античка монотеистичка аврамска религија, са Тором као својим фундаменталним текстом (која је део већег текста познатог као Танах или Хибру Библија), и суплементарном оралном традицијом представљеном у виду каснијих текстова, као што су Мидраш и Талмуд. Јудаизам обухвата религију, филозофију, културу и начин живота јеврејског народа. Религиозни Јевреји сматрају да је јудаизам израз заветног односа који је Бог успоставио са децом Израела. Са од 14,5 до 17,4 милиона припадника широм света, Јудаизам је десета по величини религија у свету.

Јудаизам обухвата широку колекцију текстова, пракси, теолошких позиција, и облика организације. У оквиру Јудаизма постоји мноштво праваца, већина којих је проистекла из Талмудског јудаизма, који сматра да је Бог открио своје законе и заповести Мојсију на планини Синају у облику писане и оралне Торе. Историјски, ову тврдњу су оспоравале разне групе као што су Садукеји и представници хеленистичког јудаизма током периода другог храма; Караити и Шобети током раног и касног средњевековног периода; као и сегменти модерних неортодоксних деноминација. Модерне гране јудаизма, као што је хуманистички јудаизам могу да буду нетеистичке. У данашње време су највећи јеврејски религиозни покрети: ортодоксни јудаизам (харедни јудаизам и модерни ортодоксни јудаизам), конзервативни јудаизам и реформистички јудаизам. Главни извори разлика између ових група су њихови приступи јеврејском закону, ауторитету рабинске традиције, и значају државе Израела. Ортодоксни јудаизам тврди да су Тора и јеврејски закон божанског порекла, вечни и непроменљиви, и да их треба строго следити. Конзервативни и реформистички јудаизам су либералнији. Позиција конзнервативног јудаизма је да генерално промовише „традиционалније“ интерпретације захтева јудаизма него реформистички јудаизам. Типична реформистичка позиција је да се јеврејски закон треба сматрати општим сетом смерница, пре него сетом ограничења и обавезе чије поштовање је обавезно за све Јевреје. Историјски, специјални судови су спроводили јеврејски закон. У данашње време, ти судови још увек постоје, мада је практиковање јудаизма углавном добровољно. Ауторитет у погледу теолошких и правних питања не припада једној особи или организацији, него су то свети текстови и рабини и учењаци који их интерпретирају.Историја јудаизма обухвата више од 3.000 година. Јудаизам вуче своје корене као структурирана религија са Средњег истока из бронзаног доба. Јудаизам се сматра једном од најстаријих монотеистичких религија. Хебреји и Израелити су називани „Јеврејима“ већ у каснијим књигама Танаха, као што је књига о Јестири, при чему је термин Јевреји заменио назив „деца Израела“. Јудаистички текстови, традиције и вредности су снажно утицали на касније аврамске религије, укључујући хришћанство, ислам и бахаи веру. Многи аспекти јудаизма су исто тако директно или индиректно утицали на световну западну етику и грађанско право.Јевреји су етнорелигиозна група која обухвата оне који су рођени као Јевреји и оне који су преобраћени у јеврејску веру. Године 2015, јеврејска популација у свету је процењена на око 14,3 милиона, или око 0,2% укупне светске популације. Око 43% свих Јевреја борави у Израелу и око 43% живи у Сједињеним Државама и Канади, док најваћи део остатка популације живи у Европи. Остале мањинске групе су расуте широм Јужне Амероке, Азије, Африке, и Аустралије.

Кетувим

Трећи део старозаветне, хебрејске Библије назива се Кетувим (биб. хебр. כְּתוּבִים [‎‎Kəṯûḇîm] — „писања“) или Списи и чине га:

Псалми,

Књига о Јову,

Приче Соломонове,

Прва и Друга књига дневника,

Јездрина и Немијина књига,

Књига о Рути,

Песма над песмама,

Књига проповедникова,

Плач Јеремијин,

Књига о Јестири,

Књига пророка Данила.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.