Књига Исуса Навина

Књига Исуса Навина (хебр. יְהוֹשֻׁעַ בִּן-נוּן‎) је шеста књига Танаха, односно Старог завјета[1]. Прва књига пророкова, описује историју јеврејског народа од Мојсијеве смрти до смрти Исуса Навина (1272. - 1244. п. н. е.). По јеврејској традицији аутор књиге је сам Исус Навин (са изузетком посљедњих редова, који говоре о његовој смрти и сахрани, којима је присуствовао пророк Самуило). Смјештен је одмах послије Мојсијевог петокњижја, у тијесној је вези са њим и преставља његов наставак, тако да неки научници тврде да припа оној групи књига Старог завјета познатој и као шестокњижје.

Књигу чини збирка о дешавањима са бојног поља, који представља јеврејски војни закон у антици. Критика покушава на неке анахронизме у књизи, али генерално носи почет савремености и историјске истине.

Извори

Референце

  1. ^ . Иерусалим-Киев. ISBN 978-966-651-274-4. Непознати параметар |тираж= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |серия= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |заглавие= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |ответственный= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |оригинал= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |страниц= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |год= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |автор= игнорисан (помоћ); Непознати параметар |издательство= игнорисан (помоћ); Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
Исус Навин

Исус Навин или Јошуа (хебр. יְהוֹשֻׁעַ, грч. Ἰησοῦς, арап. يشع بن نون у преводу Библије на српски, Исус Навин), је у Библији био вођа јеврејског народа после смрти Мојсија. Једини он и Халев ушли су у Обећану земљу са неколико стотина хиљада Јевреја, који су са Мојсијем изашли из Мисира.

О њему се говори у књигама Излазак, Бројеви и Књига Исуса Навина. Према Библији, носио је име Осија, и био је син Нунов, из племена Ефрајимова, али га је Мојсије назвао Јошуа/Исус (Навин) (Бројеви 13:16) и то је име по којем је познат. Рођен је у Египту пре егзодуса, вероватно исте година као и Халев.

Он је био један од дванаест ухода Израиља које је послао Мојсије да истражују Ханан. (Бројеви 13:1-16) После смрти Мојсија, он је довео Израиљска племена у освајање Ханана.

Муслимани, такође, поштују Јошуу. Шиити верују да је један од пророка имама.

Према библијском предању, живео је укупно 110 година.

Краљевство Израел (уједињено)

Краљевство Израел назив је за државу коју су у 13. веку п. н. е. формирала Дванаест племена Израела. Држава је постојала током владавине Саула, Давида и Соломона, а њена историја је описана у Старом завету. Слабост јединства државе довео је до распада државе након Соломонове смрти (око 930. године п. н. е.). Од Уједињене монархије настале су две државе: Краљевство Израел и Краљевство Јудеја.

Пешита

Пешита (сир. ܡܦܩܬܐ ܦܫܝܛܬܐ) је превод Библије на сиријском језику.

Књиге Старог завета у Пешити су распоређени на необичан начин: Петокњижје, Књига о Јову, Књига Исуса Навина ... Текст Новог завета одражава византијски стил, са бројним изузецима. Број књига у Новом завету, био је 22 (осим Откривења и посланица: 2 Петрова, 2 Јованова, 3 Јованова, Јудина) Термин "Пешита» потиче из сиријског језика, што може да значи или "једноставнија верзију" или "заједничка верзија". .По први пут назив "Пешита" у односу на стандард (конвенционални) сиријске Библије појавио су у IX веку.Треба разликовати ову верзију Библије створена у периоду 615.-617. године и превод са грчког на сиријски (Стари завет) и Нови завет превод из VII века .

Септуагинта

Реч септуагинта (лат. septuaginta), „седамдесет“, односи се на број јеврејских учењака (њих је према легенди било, у ствари, 72 - тј. по шест из сваког од Дванаест израелских племена) који су, по налогу птолемејског грчког владара из Александрије, независно превели Стари завет на грчки за свега 72 дана. Када су њихови преводи најзад упоређени, установило се да су они потпуно идентични. Ова легенда имала је вероватно за циљ да истакне ауторитативни карактер самог превода, сталност и непроменљивосг постојеће верзије библијског текста.

Септуагинта је уједно и назив за сам превод Старог завета седамдесеторице на грчки језик.

Црквени Свети оци овај превод сматрају веродостојним и службеним текстом тако да се он све до 7. века користио како на Истоку тако и на Западу.

Хришћански канон Старог Завета садржи све књиге Септуагинте, али их дели на протоканонске и девтероканонске. Канон јеврејске Библије који је рађен после хришћанског канона, не садржи девтероканонске књиге. Псалми су другачије подељени. Књига о Јову је знатно краћа него на јеврејском језику. Неуједначеност стила Септуагинте потиче не само од различитих преводилаца, него и од чињенице да је јеврејски текст са кога су преводили био другачији (старији) од стандардизованог текста.

Рукописи пронађени у Кумрану и други разни рукописи и цитати из Септуагинте у древним списима, показују постојање неколико ревизија превода Септуагите. Поред тога, јеврејски рукописи из Кумрана разликују се од стандардног јеврејског текста, али се поклапају са текстом Септуагинте. Септуагинта понекад има различити поредак унутар самих књига, и краћу или дужу верзију књиге. Књига пророка Јеремије је за једну трећину краћа на грчком, и потиче од јеврејске верзије старије од текста у данашњој јеврејској Библији. Нумерација и распоред Псалама и поредак у Причама Соломоновим разликују се од јеврејске Библије, а Књига Исуса Навина има неке додатке, испуштања и измене. Најзад, сачињено је неколико каснијих грчких превода (Аквила, Теодотион, Симах), и неки њихови преводи уврштени су у Септуагинту. Септуагинта је постала Библија не само Јевреја грчког говорног подручја, него и првих Хришћана. Међутим, услед неслагања Цркве и синагоге и појаве стандардизованог јеврејског текста Библије. Садрже је велики кодекси из IV и V века - Синаитикус, Ватиканус, Александринус и др. .

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.