Књига Јездрина

Књига Јездрина је 10. књига Светог писма Старог завета и 36. књига Танаха.

Према традиционалном предању, књигу је написао пророк Јездра. Књига је написана око 460. п. н. е. у Јерусалиму. Обухвата период од 537.-467. п. н. е.

Први део (Поглавља 1-6) је око поновном храм у Јерусалиму, други део (поглавље 7-10) на излет у Јерусалиму и оснивање јеврејске заједнице.

Езра се наставља на Другу књигу Дневника. Последња два стиха исте књиге идентична су првим стиховима Јездре: "Али прве године персијског краља Кира, да би се испунила реч Господња објављена на Јеремијина уста, подиже Господ дух персијског краља Кира те он огласи по свему својем краљевству усмено и писмено (2 Љет 36 , 22-23; Езр 1,1-2) [1]. На књигу Јездрину, наставља се Нехемијина књига. У обе књиге налази се готово истоветан списак јеврејских повратника (Езр 2, Нех 7) [1] Некада су може чиниле исту књигу па су касније раздвојене. Оригинал је написан на хебрејском језику, осим појединих поглавља (Езр 4,18-6,18; 7,12-26), који су написани на арамејском језику, службеном у Персији. Та поглавља садрже службене персијске документе [2]

Израелци су били у вавилонском заточеништву око 70 година. Након што је Вавилон освојио Кир Велики, допустио је вјерске слободе и повратак Израелаца у домовину. Прва група повратника вратила се око 536. п. н. е.: "Тада усташе главари породице Јуде и Бењамина, свештеници и левити, и сви којима је Бог подстакао дух и кренуше градити Дом Господњи у Јерусалиму (Езр 1,5)". Друга група вратила се 458. п. н. е. Јездра их је предводио. Трећу групу предводио је Немија 445. п. н. е.

Јездра у овој књизи описује први повратак из прогонства и обнову јерусалимског храма. Навео је детаљан попис повратника, број домаћих животиња и списак поклона за Дом Божји. Околни народи нуде своју помоћ. Иако поштују истога Бога, одбијени су јер се њихова вера мешала са страним утицајима [3]. Ометају градњу и послали су тужбу персијском краљу: "За Ксерксова краљевања, на почетку његове владавине, саставише тужбу против становника Јудеје и Јерусалима (Езр 4,6)." Тужба је била и за време Артаксерксовог владања. Јездра је у књизи ставио препис документа на арамејском језику и одговор краља Артакцеркца, који је забранио градњу, што је потрајало 15 година. Пророци Агеј и Захарија потицали су људе на поновну градњу Храма упркос забрани. Ускоро је решен спор, након што је персијски краљ сазнао да је Кир издао повељу о градњи Храма. Наставили су радове и завршили: "Храм је завршен двадесет трећег дана месеца Адара (Езр 6,15)." Прославили су завршетак градње и успоставили богослужје у Дому Божијем.

После тога, описан је повратак друге групе повратника, које је предводио Јездра. Персијски краљ Артаксеркс. дао му је указ с допуштењем повратка и поручио му је нека узму злато и сребро те добровољне приносе за Јерусалим. Дао му је овлашћења, да постави чиновнике и судије. Јездра је написао детаљан попис повратника. Ражалостио се када је сазнао, да већ пре повратка Израелци живе у многим гресима. Поготово му је сметало, што су многи били у мешовотим браковима са припадницима околних народа, који су поштовали лажне богове. Народ га је послушао, променили су се, отпустили жене странкиње и исправили пропусте.

Aleppo Codex Joshua 1 1
Фрагмент из Алепо кодекса

Извори

  1. ^ Knjige Biblije - Arend Remmers
  2. ^ Knjige Biblije - Arend Remmers
  3. ^ Svijet Biblije, Stari zavjet, Mladinska knjiga, Zagreb 1991.

Види још

Codex Gigas

Codex Gigas (срп. Џиновска књига) је највећи сачувани средњовековни рукопис. Такође је познат и под називом Ђавоља Библија због велике илустрације ђавола у њој и легенди о њеном настанку о монаху који је продао душу ђаволу. Верује се да је настала почетком 13. века у бенедиктанском манастиру Подлажице у Бохемији (данашња Чешка). Codex Gigas обухвата Вулгату, као и многе историјске документе написане на латинском језику. Године 1648, током Тридесетогодишњег рата, шведска војска је однела рукопис као део ратног плена, и данас се чува у Народној библиотеци Шведске у Стокхолму, иако углавном није доступна посетиоцима.

Јездра

Јездра (хебр. עֶזְרָא) је био јеврејски свештеник и писар који је након скоро 50 година вавилонског ропства извео јевреје из Вавилона у њихову постојбину - град Јерусалим - године 459. п. н. е.. Јездра је поновно учврстио расејану јеврејску заједницу на темељу строгог поштовања Завета и закона.

Према Библији, Јездра је сузбио опасност по јеврејски идентитет који су представљали бракови Јевреја и не-јевреја те установио коначно читање Закона. Јездра се због тога дубоко поштује у јеврејској традицији. Његово познавање Закона се сматрало равним Мојсијевом. Као Мојсије, Енох и Давид, и Јездра је добио почасни наслов „писар“ те се води као хебр. עזרא הסופר, или „Јездра писар“ у јеврејској традицији.

По њему се зове старозаветна Књига Јездрина. Сматра се да су његово дело Прва књига дневника и Друга књига дневника.

Девтероканонске књиге

Девтероканонске књиге (грч. βιβλία δεύτερο κανονικά) су књиге које се налазе преводу Старога Завета на грчки језик званом Септуагинта, а нису убројане у палестински ужи канон Светог Писма. Православна и Римокатоличка црква ове књиге сматрају саставним делом Библије као и Оријенталне цркве, док их већина протестаната одбацује као апокрифе.

Канон Светог писма

Свето писмо - Библија, је опште име за свете списе хришћанске цркве. Реч Библија настала је од грчке речи „библиа” што значи „књиге”, односно „библион” што значи „свитак, односно мала књига, књижица” (Лука 4,17). Ова реч, опет, настала је од друге грчке речи која је означавала род биљке папирус, који је употребљаван за писање.

Свето писмо се састоји од Старога и Новога завета. У Старом завету има тридесет и девет књига а двадесет и седам у Новом завету, тако да укупно има шездесет и шест књига. Стари завет је у оригиналу на арамејском и јеврејском, а Нови завет на грчком језику.

Реч „канон” је грчка реч пореклом из хебрејског ("кане") и асирског језика ("кану"), која је значила одређену меру. Грчки и латински црквени оци су под каноном прво подразумевали библијски закон у општем смислу речи, затим начела вере, црквену доктрину, списак или листу, садржај књиге, хронолошку табелу и слично. Међутим, у смислу у којем се употребљава данас, први пут је ова реч употребљена у тексту “Декрети Никејског сабора” за који се верује да га је написао Атанасије око 352. године, јер је он, као секретар епископа Александра, писао све одлуке и црквене декрете. Атанасије је касније и сам постао епископ и знатно је утицао на одређивање канона Светога писма. Многи каснији сабори преузели су овај израз, па тако настаје и јус каноникум (иус цаноницум) - канонско право, односно црквено право.

Канон је списак и редослед Светих писама Старога и Новога завета.

Киров ваљак

Киров ваљак или Ваљак Кира Великог (перс. منشور کوروش) је антички документ у облику глиненог ваљка ког је издао персијски владар Кир Велики. Ваљак је направљен током персијског освајања Вавилона 539. п. н. е. Текст ваљка описује вавилонског владара Набонид као безбожног, док, побједника, Кира представља као хероја коме је наклоњен бог Мардук. У наставку се спомиње како је Кир побољшао живот становника Вавилона, да је избјеглицама обнављао домове и градио храмове.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.