Књига

Књига (порекло речи нејасно; могуће од старословенске кеннинг — знак, белешка), у ширем смисли означава сваки писмом фиксиран језични документ већег обима, забележен на лако преносивом материјалу. Предуслов за појаву књиге било је постојање писма и одговарајућег материјала на коме би се писало. [1] Књига је и обично преносиви физички објекат и тело нематеријалних репрезентација или интелектуалног објекта чији материјални знакови су написане или нацртане линије.

Као физички објекат, књига је обично свежањ углавном правоугаоних страница (направљених од папируса, пергамента, велума или папира) оријентираних са једном дужом страном (било лево или десно, у зависности од правца у коме се чита писмо) везаних, зашивених или другачије фиксираних заједно, а затим књиговезаних за флексибилну кичму заштитних корица од тежег, релативно крутог материјала, тако да, када се отворена предња корица преклопи са довољно масовном количином листова, књига може да лежи равно.[2] Технички израз за овај физички аранжман је кодекс (у множини кодекси). У историји ручне физичке подршке за дуготрајне писане композиције или записе, кодекс замењује свог непосредног претходника, свитак.

Као интелектуални објекат, књига је прототипски састав толико велике дужине да је потребно знатно улагање времена за њено састављање и још увек значајно, мада не толико обимно, улагање времена за читање. Овај осећај књиге има ограничен и неограничен смисао. У ограниченом смислу, књига је самодовољна секција или део дужег састава, што је употреба која одражава чињеницу да је у древним временима требало да дуги радови буду написани у неколико свитака, а сваки свитак је морао бити идентификован књигом коју је садржао. Тако, на пример, сваки део Аристотелове Физике се зове књига, као што и Библија обухвата мноштво различитих књига. У неограниченом смислу, књига је композициона целина таквих секција, било да се зову књиге или поглавља или делови, они су делови.

Међутим интелектуални садржај у физичкој књизи не мора бити састав, да би се назвала књигом. Књиге се могу састојати само од цртежа, гравира или фотографија, или таквих ствари као што су укрштене речи или лутке за изрезивање. У физичкој књизи странице могу остати празне или могу садржати апстрактан скуп линија као подршку за текуће уносе, нпр. рачуноводствених налога, књига заказивања, књига извештаја, књига аутограма, бележница, дневник или роковник, или блок за цртање. Неке физичке књиге направљене су са страницама које су дебеле и довољно чврсте да подржавају друге физичке објекте, као што је албум (за новинске чланке, листове, цветове, ...) или фотографски албум.

Књиге се могу дистрибуирати у електронској форми као електронска књига и другим форматима. У својој „Ревидираној препоруци о међународној стандардизацији статистике о производњи и дистрибуцији књига, новина и часописа” од 1. новембра 1985. године, Организација уједињених нација за образовање, науку и културу (Унеско) изјавила је да је „уверена да је пожељно да национални органи који су одговорни за прикупљање и извештавање статистичких података који се односе на производњу и дистрибуцију штампаних публикација треба да се руководе одређеним стандардима у смислу дефиниција, класификације и презентације,” како „би се побољшала међународна упоредивост статистика”. Они су дефинисали књигу као „непериодичну публикацију од најмање 49 страница не рачунајући насловне странице, објављену у земљи и учињену доступном јавности”, тако да се статистика књига може прикупити за:

  • (а) Владине публикације, тј. публикације које издају јавне управе или њихови помоћни органи, осим оних који су поверљиви или дизајнирани само за интерну дистрибуцију;
  • (б) Школски уџбеници, књиге прописане за ученике који добијају образовање на првом и другом нивоу како је дефинисано у ревидираној Препоруци о међународној стандардизацији статистике образовања усвојене на Генералној конференцији;
  • (ц) Универзитетске тезе;
  • (д) Сепарати, тј. репринти дела књиге или већ објављеног часописа, под условом да имају наслов и посебну пагинацију и да представљају посебан рад;
  • (е) Публикације које чине део серије, али које чине одвојене библиографске јединице;
  • (ф) Илустровани радови: (i) Збирке штампаних материјала, репродукције уметничких дела, цртежа итд., када такве колекције формирају потпуне, пагиниране томове и када су илустрације праћене објашњавајућим текстом, колико год кратким, који се односи на ове радове или саме уметнике; (ii) Албуми, илустроване књиге и памфлети написани у облику континуираних нарација, са сликама које илуструју одређене епизоде; (iii) Албуми и сликовнице за децу; (iv) Стрипови.[3]

Један лист у кодексу је лист, а свака страна листа је страница.

Иако се у обичном академском жаргону монографија схвата као специјалистички академски рад, а не референтни рад о појединачном научном предмету, у библиотекарској и информационој науци монографија има много шире значење и означава било коју несеријску публикацију комплетну у једном тому (књизи) или ограниченом броју томова (чак и роман попут Прустовог дела У трагању за изгубљеним временом у седам томова), за разлику од серијских публикација попут магазина, журнала или новина. Страствен читалац или колекционар књига или заљубљеник у књиге је библиофил. Продавница где се књиге купују и продају је књижара. Књиге се такође продају на другим местима. Књиге се могу позајмити из библиотека. Гугл процењује да је од 2010. године објављено око 130.000 различитих наслова.[4] У неким богатијим нацијама, продаја штампаних књига је опала због употребе електронских књига,[5] мада је и продаја самих електронских књига опала у првој половини 2015.[6]

Book Collage
Књиге
Otvorena knjiga
Отворена књига

Етимологија

Енглеска речи book потиче од староенглеске речи „bōc”, која је изведена из германског корена „*bōk-”, когната са „beech”.[7] Слично томе, у словенским језицима (на пример, руском, бугарском, македонском) „буква” („слово”) је когнат са „буквом”. У руском и у српском и македонском, реч „букварь” или „буквар” се специфично односи на уџбеник основине школе који помаже деци да савладају технике читања и писања. Стога се претпоставља да је најраније индоевропско писање можда било урезано у кори букве.[8] Слично томе, латинска реч codex, која означава књигу у модерном смислу (везану и са засебним листовима), првобитно је значила „блок дрвета”.

Историја

Антика

Tablet describing goddess Inanna's battle with the mountain Ebih, Sumerian - Oriental Institute Museum, University of Chicago - DSC07117
Сумерска глинена таблица, тренутно смештена у Орјенталном институту при Универзитету у Чикагу, уписана текстом песме Инана и Ебих која је дело свештенице Енхедуана, првог аутора чије је име познато[9]

Кад су системи писања настали у древним цивилизација, разни предмети, као што су камен, глина, кора дрвета, металне плоче и кости су кориштени за писање; они се проучавају у епиграфици.

Стари век

Историја књиге обухвата период од 50 векова. У овом периоду књига је имала различите облике, што је највише зависило од материјала од ког се израђивала.

Најстарије претече књига су сумерске глинене плочице. Потичу из 3. миленијума п. н. е. и на њима су бележени текстови различитог садржаја. Исписиване су с обе стране а потом сушене или печене. Понекад су повезиване кожним тракама у диптихе или триптихе и то су најстарији облици слични књизи какву данас познајемо. На глиненим плочицама исписан је и „Еп о Гилгамешу“. Након глинених плочица појављују се воштане таблице (лат. tabulae), прављене од дрвета и премазиване слојем воска по коме се писало заоштреном писаљком - стилусом. Воштане таблице коришћене су у старом Риму, затим у средњем веку у многим земљама Европе, а у Србији до краја 18. века.[10].

У Египту се пре око 3000 год. п. н. е појавио свитак. Свитак је трака од папируса намотана око два дрвена штапа - по један на сваком крају. У антици се назива volumen, а у средњем веку rotulus. Од Египћана су га преузели и други народи, па је он постао најраширенији облик писаног документа хеленистичког и римског периода. Јеврејске богослужне књиге и данас су на свицима. У Кини су се прве књиге писале на спојеним бамбусовим дашћицама, које су касније заменили свици од свиле. [1][10]

У старом веку књиге су се писале и на кори од дрвета, палмином лишћу, животињским кожама, различитим врстама текстила, на плочицама израђеним од дрвета, различитих метала, слоноваче, воска итд. Око 3. века п. н. е. кожа је почела да се израђује у финијем облику, тј. као пергамент, што је довело до битне промене у облику књиге и настанка кодекса (рукописне књиге) - књиге у облику какав данас познајемо. [1]

Egypt.Papyrus.01

Антички папирус. Приказује бога Озириса и мерење срца.

Halesowen Abbey Scroll (Magna Carta), Society of Antiquaries of London, UK - 20150617-02

Свитак - Велика повеља слобода (Magna carta libertatum) (енгл. The Great Charter).

Pergamentmakulatur.martens.hispan.reise

Pergament

Bamboo book - binding - UCR

Кинеске књиге, писане на бамбусовим дашчицама.

WLA metmuseum Book Cover with Byzantine Icon pre1085

Корица кодекса са византијском иконом распећа. Метрополитен музеј, Њујорк.

The remains of the burnt book in the German bombing of the National Library of Serbia (6 aprila1941).

Остаци спаљене књиге из националне библиотеке Србије после немачког бомбардовања Београда 1941.

Средњи век

Miroslav's Gospel 001
Мирослављево јеванђеље (кодекс)

Средином 5. века, пергамент је у потпуности заменио папирус. Пергамент се прави од овчије или козје коже. Пергаменти су исписивани са једне стране, сечени да буду исте величине, састављани по два међусобно у листове (folia) а потом спајани кожним врпцама и повезани у свеске.

Свесци су се затим слали писару који ће исписати текст. Писар је раздвајао листове и писао страницу по страницу. Велин је био дебео, тако да се могло писати са обје стране. Текст кодекса најчешће је писан у две колоне на страници, без прекида и без одвајања речи. Ради уштеде времена и материјала речи су често скраћиване, а слова међусобно повезивана. Писање текста и његово уметничко украшавање ретко је радила иста особа. Посао се делио на писаре, преписиваче (калиграфе) и илуминаторе.[10]

Идући корак било је слање исписаних свезака књиговезцу, да од њих направи књигу. Слагањем листова једног на други и њиховим повезивањем кожном врпцом (cauda, coda) настајале су ове прве књиге, а управо је кожна врпца дала и име овом облику рукописне кљиге - кодекс (caudex, codex).[1], како су се у средњем веку називале. Пошто би саставио листове књиговезац је правио дрвене корице, па је крајеве конца провлачио кроз рупе избушене на дашчицама и на тај начин спајао странице на корицама. На крају је лепио велики комад коже на споју исписаних одељака и дрвених корица. Корице су по правилу пресвлачене кожом, а углови су окивани металним оковима. За скупоцене повезе коришћени су скупи материјали, злато и позлаћени орнаменти. Касније је повезивање усавршено. Пронађени су нови начини да се књига украси и боље сачува. Повезивање рукописне књиге у средњем веку развило се у посебну врсту уметничког рада.[10]

Значајна промена догодила се увођењем папира, новог материјала за писање, који је пронађен у Кини у 2. веку. У 8. веку Арапи су папир пренели у Европу. О општој употреби папира у Европи може се говорити тек од 15. века. Увођење папира знатно је појефтинило израду књиге. [1] Средњовековне књиге су већином биле Библије, проповеди и остали верски списи. С појавом папира почеле су се писати и књиге из области права, медицине, природних наука, а још касније и неколико летописа и романа. Највећи број књига у средњем веку писан је на латинском језику.

Умножавање књига

У поетку су књиге умножаване руком (средњев. лат. manuscript према лат. manu scriptum - руком написано). Писањем и преписивањем рукописа бавили су се образовани људи који су били цењени у свим цивилизацијама.

Међутим, умножавање књига механичким путем од давнина је привлачило људску пажњу. Већ у старом веку појавили су се и први начини механичког умножавања књига. Још су Вавилонци употребљавали посебне калупе израђене у негативу, који су притиском на глинену плочу на њој остављали читљив текст. Касније се јавља ксилографија, отискивање штампаних страна помоћу дрвених клишеа. У Кини су се још почетком нове ере појавиле претече штампане књиге – дрворезне књиге штампане помоћу резбарених дрвених плочица.

У Европи се књиге штампане техником ксилографије појављују крајем 14. века. Дрвене плоче резане су у негативу, отискиване само на једну страну папира, а онда су папири спајани лепљењем и добијани листови. Спајањем оваквих листова добијале су се блок књиге. Од многобројних блок књига с прве половине 15. века до данас је сачувано свега стотинак примерака.[10]

Штампарска машина

Oktoih01
Цетињски октоих (инкунабула)

Међутим, до половине 15. века израда књига је и даље била спора и скупа. Један од највећих проналазака у историји књиге и културе уопште био је проналазак европског штампарства покретним словима за који је заслужан Јохан Гутенберг. Књига постаје јефтинија, продире међу најшире слојеве становништва и постаје главни чинилац у ширењу науке и општег образовања. Прве штампане књиге звале су се инкунабуле и личиле су на кодексе.[1]

Електронске књиге

Дигитална технологија довела је до појаве електронске књиге.

Материјална обележја књиге

  • Сваки лист књиге састоји се од две странице (recto и verso).
  • Књига се штампа у штампарским табацима.
  • Пресавијањем табака настаје штампарски слог.
  • Спајањем слогова настаје књижни блок.
  • Формат књиге мери се дужином хрбата [1]

Књига код Срба

  • Најстарија сачуване рукописне књиге писане ћирилицом потичу из 12. века. Најзначајнија међу њима је Мирослављево јеванђеље.
  • 4. јануара 1494 објављена је прва књига на словенском југу штампана ћирилицом. То је био Октоих првогласник.[12]
  • 4. августа 1552. године ѕавршено је штампање прве књиге одштампане у Београду. То је било Београдско четворојеванђеље.[13]ој
  • Године 1934. Радивој С. Момирски из Великог Бечкерека (данашњег Зрењанина) објавио је најкраћу књигу на свету. Њен наслов је био (питање): "Шта управља светом?", а једина реч у целој "књизи", на трећој страни је била (одговор): "новац". Исте године је књига, чија је цена један динар, имала три издања. Аутор је био на путу да се на брзину обогати.[14]

Види још

Референце

  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 Hrvatska enciklopedija
  2. ^ IEILS, стр. 41
  3. ^ „Revised Recommendation concerning the International Standardization of Statistics on the Production and Distribution of Books, Newspapers and Periodicals: UNESCO”. portal.unesco.org.
  4. ^ „Books of the world, stand up and be counted! All 129,864,880 of you”. 5. 8. 2010. Приступљено 15. 8. 2010. »After we exclude serials, we can finally count all the books in the world. There are 129,864,880 of them. At least until Sunday.«
  5. ^ Curtis, George (2011). The Law of Cybercrimes and Their Investigations. стр. 161.
  6. ^ „The Plot Twist: E-Book Sales Slip, and Print Is Far From Dead”. The New York Times. 2015. Приступљено 8. 10. 2015.
  7. ^ „Book”. Dictionary.com. Приступљено 6. 11. 2010.
  8. ^ „Northvegr - Holy Language Lexicon”. 3. 11. 2008. Архивирано из оригинала на датум 3. 11. 2008. Приступљено 30. 12. 2016.
  9. ^ Binkley, Roberta (2004). „Reading the Ancient Figure of Enheduanna”. Rhetoric before and beyond the Greeks. SUNY Press. стр. 47. ISBN 9780791460993.
  10. 10,0 10,1 10,2 10,3 10,4 Бараћ, Драган (2008), Кратка историја књиге, 160, Београд: Нолит
  11. ^ Три века бурне историје Народне библиотеке Србије („Вечерње новости“, 1. март 2013), Приступљено 15. 4. 2013.
  12. ^ Ивић, Павле; Пешикан, Митар: „Српско штампарство“, Пројекат Растко
  13. ^ „463. рођендан Београдског четворојеванђеља у Библиотеци града Београда“, Библиотека града Београда
  14. ^ Никола Шлајх: "Монографија града Великог Бечкерека", Зрењанин 2018. године

Литература

  • Binkley, Roberta (2004). „Reading the Ancient Figure of Enheduanna”. Rhetoric before and beyond the Greeks. SUNY Press. стр. 47. ISBN 9780791460993.
  • Curtis, George (2011). The Law of Cybercrimes and Their Investigations. стр. 161.
  • Бараћ, Драган (2008), Кратка историја књиге, 160, Београд: Нолит
  • "IEILS": "Book", in International Encyclopedia of Information and Library Science, Editors: John Feather, Paul Sturges, 2003. Routledge.ISBN 978-1-134-51321-5. 9781134513215
  • Tim Parks (August 2017), The Books We Don’t Understand, New York Review of Books
  • The Cambridge history of the book in Britain. Cambridge UK ; New York: Cambridge University Press. 1998—2002. ISBN 978-0-521-57346-7 (v. 3), ISBN 978-0-521-66182-9 (v. 4). Contents: v. 1 ed. Richard Gameson (publication forthcoming 2008), v. 2 eds. Nigel Morgan and Rod Thomson (publication forthcoming 2007), v. 3 1400–1557 eds. Lotte Hellinga and J.B. Trapp, v. 4 1557–1695 eds. John Barnard and D.F. McKenzie, with the assistance of Maureen Bell.
  • Histoire de l'édition française. Paris: Fayard : Cercle de la Librairie. 1989. ISBN 978-2-213-02399-1 (v. 1). v. 1–4 ; eds. Roger Chartier and Henri-Jean Martin.
  • Histoire des bibliothèques françaises. Paris: Promodis-Éd. du Cercle de la Librairie. 1988. ISBN 978-2-903181-72-7 (v. 1). v. 1–4 ; eds. André Vernet, Claude Jolly, Dominique Varry, Martine Poulain.
  • Blair, Ann (2010). Too Much to Know: Managing Scholarly Information before the Modern Age. Yale University Press. ISBN 978-0300165395.
  • Chartier, Roger (2005). Inscrire et effacer : culture écrite et littérature (XIe-XVIIIe siècle). Paris: Gallimard : Le Seuil. ISBN 978-2-02-081580-2.
  • Chow, Kai-Wing (2004). Publishing, Culture, and Power in Early Modern China. Stanford: Stanford University Press. ISBN 978-0-8047-3368-7.
  • Craughwell, Thomas J., and Damon Smith (2004). Q.P.B. Short History of the Paperback, and Other Milestones in Publishing. New and updated ed. New York: Quality Paperback Book Club. ISBN 978-1-58288-104-1.
  • Dane, Joseph (2003). The Myth of Print Culture: Essays on Evidence, Textuality, and Bibliographical Method. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 9780802087751. ISBN 978-0-8020-8775-1.
  • Darnton, Robert (2009). The case for books: Past, present, and future. PublicAffairs.
  • Darnton, Robert (1985). The great cat massacre and other episodes in French cultural history. Harmondsworth: Penguin. ISBN 978-0-14-055089-4.
  • Diringer, David (1982). The book before printing : ancient, medieval, and oriental. New York: Dover. ISBN 978-0-486-24243-9.
  • Eisenstein, Elizabeth (2005). The printing revolution in early modern Europe. Cambridge UK ; New York: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-60774-2. ISBN 978-0-521-84543-4.
  • Febvre, Lucien; Henri-Jean Martin (1997). The coming of the book : the impact of printing 1450–1800. London: Verso. ISBN 978-1-85984-108-2. tr. by David Gerard ; ed. by Geoffrey Nowell-Smith and David Wootton ; Note : reprint, other reprints by this publisher 1990 & 1984, originally published (London : N.L.B., 1976) ; Translation of L'apparition du livre.
  • Finkelstein, David (2005). An introduction to book history. New York: Routledge. ISBN 978-0-415-31443-5. ISBN 978-0-415-31442-8.
  • Fischer, Ernst (2010). The Book Market. Mainz: Leibniz Institute of European History. OCLC 692301471.
  • Hall, David (1996). Cultures of Print: Essays in the History of the Book. Amherst: University of Massachusetts Press. ISBN 9780585142074. ISBN 978-0-585-14207-4.
  • History of the book in Canada. Toronto: University of Toronto Press. 2004—2007. ISBN 978-0-8020-8943-4 (v. 1), ISBN 978-0-8020-8012-7 (v. 2), ISBN 978-0-8020-9047-8 (v. 3). Contents: v. 1 eds. Patricia Fleming and Fiona Black (2004), v. 2 eds. Patricia Fleming, Yvan Lamonde, and Fiona Black (2005), v. 3 eds. Carole Gerson and Jacques Michon (2007).
  • Howsam, Leslie (2006). Old Books and New Histories: An orientation to studies in book and print culture. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 978-0-8020-9438-4.
  • Johns, Adrian (1998). The Nature of the Book: Print and Knowledge in the Making. Chicago: The University of Chicago Press. ISBN 978-0-226-40122-5.
  • Katz, Bill (1998). Cuneiform to computer : a history of reference sources. Lanham Md.: Scarecrow Press. ISBN 978-0-8108-3290-9. Series : History of the book, no. 4.
  • Martin, Henri-Jean (c. 2004). Les métamorphoses du livre. Paris: Albin Michel. ISBN 978-2-226-14237-5. Series : Itinéraires du savoir.
  • McKitterick, David (2003). Print, Manuscript and the Search for Order, 1450–1830. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-82690-7.
  • Nunberg, Geoffrey (Ed.) (1996). The Future of the Book. University of California Press. ISBN 9780520204515.
  • Price, Leah (2012). How to Do Things with Books in Victorian Britain. Princeton University Press. ISBN 978-0691114170.
  • Thiollet, Jean-Pierre (2005). Je m'appelle Byblos. H & D, Paris. ISBN 978-2-914266-04-8.
  • Warner, Michael (1990). The Letters of the Republic: Publication and the Public Sphere in Eighteenth-Century America. Cambridge, MA: Harvard University Press. ISBN 978-0-674-52785-0.
  • The Library: Transactions of The Bibliographical Society. London: Bibliographical Society. 1889. ISSN 0024-2160.
  • The Papers of the Bibliographical Society of America. New York: Bibliographical Society of America. 1899. ISSN 0006-128X.
  • The Papers of the Bibliographical Society of Canada. Toronto, Canada: The Bibliographical Society of Canada. 1962. ISSN 0067-6896.
  • Studies in Bibliography. Charlottesville, VA: The Bibliographical Society of the University of Virginia. 1948. ISSN 0081-7600.
  • British Library Journal, British Library Board, ISSN 1478-0259, »Scholarly research into the contents and history of the British Library and its collections« 1975– . Шаблон:Free access
  • Archiv für Geschichte des Buchwesens. Frankfurt am Main: Buchhändler-Vereinigung. 1956. ISSN 0066-6327.
  • Annual bibliography of the history of the printed book and libraries. The Hague: Martinus Nijhoff. 1970. ISSN 0303-5964.
  • Script & Print. Australia: Bibliographical Society of Australia and New Zealand. 1970. ISSN 1834-9013. Note: previously Bulletin of the Bibliographical Society of Australia and New Zealand.
  • Quaerendo. Amsterdam: Theatrum Orbis Terrarum Ltd. 1971. ISSN 0014-9527. Note "A quarterly journal from the low countries devoted to manuscripts and printed books."
  • Revue française d'histoire du livre. Bordeaux: Société des bibliophiles de Guyenne. 1971. ISSN 0037-9212. OCLC 1791119.
  • Book History. US: Society for the History of Authorship, Reading and Publishing. 1998. ISSN 1098-7371.

Спољашње везе

Araneomorphes

Araneomorphae (срп. аранеоморфе) најобимнији је подред паукова који обухвата преко 30 000 врста класификованих у преко 50 породица, што чини око 90% свих живих паукова. Респирацију обављају помоћу једног пара листоликих плућа и трахејног система. Од паучине испредају мреже за лов инсеката, коконе за заштиту јаја и др. Има врста које плен лове и на друге начине као што су постављање замки у земљи или непосредним нападом.

Gastropoda

Пужеви (лат. Gastropoda) најбројнија су класа мекушаца са око 45.000 врста. Постоји око 30.000 савремених врста, као и око 15.000 изумрлих. Фосилна историја групе је веома богата и дуга - најранији налази потичу из касног камбријума (ранокамбријски родови попут Helcionella и Scenella више се не сматрају припадницима ове класе), а филогенију пужева карактерише интензивна адаптивна радијација.

Данас су пужеви присутни у скоро свим типовима станишта и екосистема (и воденим и сувоземним), и ако се овај податак узме у обзир могу се с пуним правом назвати најуспешнијом класом мекушаца. Морски пужеви (више од две трећине врста) су се прилагодили животу на свим типовима дна, а постоје и успешни пелагични облици, населили су слатке воде, док су Pulmonata и још неке мање групе населиле копно захваљујући анатомским адаптацијама.

Познати представници ове класе су :

прилепак (Patella),

барски пуж (Limnaea),

виноградски пуж (Helix pomatia),

пужеви голаћи, који су без љуштуре – лимакс (Limax) и арион (Arion).

IUPAC номенклатура

IUPAC номенклатура је систем за именовање хемијских једињења и уопште описивање хемијске науке. Развијен је и ажурира се под окриљем Међународне уније за чисту и примењену хемију (IUPAC).

MeSH

Medical Subject Headings (скр. MeSH) је тзв. контролисани речник за индексирање књига и чланака из медицине и других природних наука, а може да се користи и као тезаурус који олакшава претраживање информација. Ради под покровитељством америчке Националне медицинске библиотеке (енгл. National Library of Medicine),

а користи га углавном MEDLINE, водећа светска библиографска база из области биомедицинских наука, која је бесплатно доступна на интернету и може се претраживати преко сајта PubMed.

До 2007. године су излазила и годишња штампана издања, а данас је MeSH доступан само преко интернета. Иако је изворно на енглеском, MeSH је доступан и на другим језицима (немачком, италијанском итд.) и садржи документе на различитим језицима.

Београдски сајам књига

Међународни београдски сајам књига једна је од најстаријих и најважнијих књижевних манифестација у региону. Његов основни циљ је пружање могућности издавачима, ауторима, књижарима, библиотекарима, дистрибутерима књига, компанијама за мултимедију и другим актерима, да успоставе контакте, размене искуства, склопе пословне договоре и остваре друге видове пословне и културне сарадње. Сви издавачи из Србије и најугледнији издавачи из региона на Сајму представљају своју годишњу издавачку продукцију.

Поред излагачког, на Сајму се организује и богат пратећи програм: конференције, округли столови, сусрети с писцима, трибине, радионице...

За посетиоце, љубитеље писане речи, Сајам књига је јединствена прилика да на једном месту пронађу, и уз посебне сајамске попусте купе књиге које их занимају, као и да упознају омиљене и открију нове ауторе и присуствују на неком од бројних програма.

Сајам књига је најпосећенија културна манифестација у Србији. У 2013. години на Сајму је било 158.128 посетилаца а учествовало је 897 излагача, суизлагача и заступљених фирми. Такође, Сајам је и изузетно медијски пропраћен. На основу података организатора, 2013. године Сајам је пратило 1.324 акредитованих новинара из Србије и још 15 земаља. Током Сајма 2016. године било је 188.409 посетилаца.Према истраживању које је 2010. године међу грађанима Београда спровео Strategic marketing, Сајам књига је означен као највећи бренд Београда.

Оснивач Београдског сајма књига је Град Београд, манифестацијом руководи Одбор Сајма књига, а извршни организатор је предузеће Београдски сајам. Сајам се традиционално одржава у октобру, у халама 1, 1а, 2 и 4 Београдског сајма, на површини од приближно 30.000m². Сајам траје 8 дана.

Библија

Библија или Свето писмо од Грчки језик грчке речи τὰ βιβλία [tà biblía] у значењу „књиге“, множина именице βιβλιον [biblion] — „књига“, која је деминутив од βίβλος [bíblos] — „књига“, именице која је изведена из речи βυβλος [byblos] са значењем „папирус“, од назива феничанског града Библос, познатог по производњи папируса) назив је за хебрејску Библију (хебр. תַּנַ"ךְ — Танах) и хришћанску коју чине Стари завет и Нови завет. Са процењеном укупном продајом од преко 5 милијарди примерака, сматра се да је ово најутицајнија и најпродаванија књига свих времена.Аутографи библијских књига не постоје, него многобројни њихови преписи, тзв. текстуални сведоци. Служећи се њима, библијска наука настоји приредити што поузданији библијски текст, тзв. критичко издање Библије.

Војна енциклопедија

Војна енциклопедија је обимно војно лексикографско дело које је настало у СФРЈ и објављивано два пута, од 1958. до 1969. и 1970. до 1976. (касније издање је поново штампано 1985).

Енциклопедија Југославије

Енциклопедија Југославије је била национална енциклопедија СФРЈ. Објављивао ју је Југословенски лексикографски завод под уредништвом Мирослава Крлеже. Биле су основане републичке редакције и ангажован велики број стручњака на припреми, али је све прилоге прегледавао и редиговао Крлежа са најближим сарадницима међу којима је био и Мате Ујевић, уредник Хрватске енциклопедије из времена Краљевине Југославије и НДХ и Павелићев повереник за морнарицу.

Енциклопедија афирмише владајућу идеологију и тренутну политику Савеза комуниста Југославије. Приметан је приличан несразмер између простора додељеном хрватским темама према темама осталих народа Југославије.

Корал

Корали (Anthozoa) су жарњаци који имају само облик полипа, солитарних или колонијалних, али увек сесилних (причвршћених за подлогу). Тело им је цилиндричног облика са усним отвором у облику пукотине око кога је венац пипака. Усни отвор се налази на слободном крају и наставља се на гастроваскуларну дупљу.

Лофофоре

Лофофоре или тентакулата (Tentaculata, Lophophorata) је група од три сродна филума целомата чије је основна заједничка особина присуство венца тентакула (пипака) око усног отвора.

Мува

Муве или мухе су у ширем значењу речи веома распрострањени инсекти који припадају подреду Brachycera и чести су у близини људских насеља.

Према грађи у улози усног апарата муве се деле на две групе:

муве које сишу крв и имају усни апарат за бодење и сисање; у ову групу спадају породице:

Stomoxydae

Glossinidae

муве чији је усни апарат прилагођен за лизање па не сишу крв, а припадају им, између осталих, породице:

Muscidae,

Calliphoridae.

Народни хероји Југославије (књига)

Народни хероји Југославије је књига у којој се налазе биографије и фотографије свих особа које су стекле звање народног хероја, тј. одликоване Орденом народног хероја. Књига је имала три издања — 1957, 1975. и 1982. године и штампана је у укупном тиражу од 39.000 примерака.

Научна књига

Научна књига је предузеће из Београда које се бави издавањем и продајом универзитетских књига, уџбеника за основну школу, седиште се налази у центру Београда. (У Грачаничкој улици.) Настала је 1998. године, поделом бившег предузећа СФРЈ „Научна књига“. У књижари је такође заступљена и белетристика, школски прибор и канцеларијски материјал. Поред издавања, ово предузеће и продаје уџбенике за средњу и основну школу.

Пауколике животиње

Пауколике животиње (Chelicerata) припадају зглавкарима, а од осталих зглавкара се разликују двема посебним одликама:

немају антене и

први пар екстремитета су хелицере.Тело им је подељено на два телесна региона:

прозому (главеногрудни) и

опистозому (трбушни).На прозоми се налази 6 пари екстремитета:

први пар су, већ поменуте, хелицере клештоликог облика, које углавном учествују у исхрани и представљају усне екстремитете;

други пар су педипалпи са различитим функцијама: чулна, хватање плена, парење,

4 пара ногу за ходање.Опистозома има највише 13 сегмената и телзон и на њој нема екстремитета за ходање већ су они редуковани или измењени у шкрге или плућа, чулне органе и паучинасте брадавице. Облик опистозоме варира у различитим групама пауколиких животиња.

Пауколике животиње су активни ловци, мада има и оних које се хране биљном храном или паразитирају на биљкама и животињама. Грабљивице свој плен хватају хелицерама и педипалпима, а затим на њега излучују ензиме. Полусварену, кашасту храну усисавају помоћу посебно прилагођеног предњег црева.

Попис становништва 2002. у Србији

Попис становништва 2002. у Републици Србији је одржан према међународним препорукама за попис становништва и домаћинстава (Recommendations for the Censuses of Population and Housing in the ECE Region, New York and Geneve, 1998). За разлику од претходних седам пописа када је попис рађен по концепцији сталног становништва сада су начињене измене због којих резултати нису у потпуности упоредиви.

Критични моменат пописа је утврђен према територијалном стању од 1. јануара 2002. године, што значи да је становништво насеља код којих је било територијалних промена исказано према територијалном стању у време последњег пописа.

У стално становништво су укључени сви становници који на једној територији бораве дуже од годину дана. Дакле, страни држављани који су боравили у Србији дуже од годину дана су у попису 2002. године уведени као стални становници Србије. Такође, у стално становништво Србије су укључена само лица која су краће од годину дана на боравку или раду у иностранству. Становником насеља се сматра и лице које је у критичном тренутку пописа ван насеља због одслужења војног рока, одслужења казне, лечења, школовања или рада.

У попису 2002. године су становници насеља који су избегла лица са територија бивше СФРЈ пописани као стални становници Србије и сврстани су као становници насеља у којима су се затекли. Расељена лица са Косова и Метохије су забележана као привремено присутна лица у месту пописа, а не као стално насељена лица.

Овим пописом није обухваћено становништво на Косову и Метохији, те стога не постоји збирни резултат за целу територију републике Србије.

Попис становништва 2011. у Србији

Попис становништва, домаћинстава и станова 2011. у Републици Србији је први попис у Републици Србији од када је поново самостална држава. Требало је да буде одржан 1-15. априла 2011. године, али је због недостатка средстава померен и одржан 1-15. октобра. Пописивање је накнадно продужено до 18. октобра, а у Београду, Крагујевцу, Нишу, Новом Саду, Пожаревцу и другим градовима/општинама где је било потребно до 20. октобра.

Стари завет

Стари завет је хришћански назив за збирку светих списа које Јевреји називају Танах. Састоји се од књига закона, историје, пророштва и песама. За хришћане, Стари завет чини први део Светог писма (други део чини Нови завет). Временом је хришћански Стари завет стекао извесне разлике у односу на јеврејски танах.

За јудаизам, збирка светих књига Танаха на хебрејском језику је уобличена још у 5. веку п. н. е. Рана хришћанска црква користила је грчки превод из 2. века п. н. е, који је укључивао и списе којих нема у јеврејском канону. Јероним је сумњао у аутентичност тих књига, али су оне тек протестантском реформацијом одвојене од Старог завета. Православни и римокатолици их зову девтероканонским, а протестанти апокрифним књигама.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић“

Универзитетска библиотека Светозар Марковић је научна библиотека Универзитета у Београду и налази се у згради у Булевару краља Александра 71. Она је матична библиотека универзитетским, високошколским и библиотекама научноистраживачких института и установа на територији централне Србије, односно на територији Града Београда и подручјима Мачванског, Колубарског, Подунавског, Браничевског, Шумадијског, Поморавског, Борског, Зајечарског, Златиборског, Моравичког, Рашког, Расинског, Нишавског, Топличког, Пиротског, Јабланичког и Пчињског управног округа.

Служи наставним и научним потребама студената, универзитетских наставника и научних радника. Дан библиотеке је 24. мај, Дан словенске писмености посвећен просветитељском раду Св. Ћирила и Методија.

По оснивању Библиотеке, фонд је садржао 57.254 публикација које се састојао од монографских и серијских, а данас има око 1 700.000 публикација.

У фонду библиотеке чувају се капитална дела из свих научних области, велика збирка домаћих и страних приручника (енциклопедије, библиографије, речници), стручни и научни часописи, домаће и стране универзитетске публикације, богата уџбеничка литература и значајна збирка домаћих и страних докторских дисертација. Библиотека је депозитна библиотека за све докторске дисертације брањене на Универзитету у Београду.

Библиотека поседује и фонд реткости где су смештени рукописи, старе и ретке штампане књиге, стари часописи и новине, архивска збирка, као и збирка карата. Збирка рукописних, ћирилских и оријенталних књига од непроцењиве је вредности.

Црвена листа IUCN

Црвена листа IUCN (енгл. IUCN Red List) је најпознатији свјетски списак угрожених врста и нижих таксона.

На другим језицима

This page is based on a Wikipedia article written by authors (here).
Text is available under the CC BY-SA 3.0 license; additional terms may apply.
Images, videos and audio are available under their respective licenses.